Питања и одговори

С обзиром на то да сваки од родитеља као запослени код послодавца, појединачно остварује сва права из радног односа, мишљења смо да је сваком детету (или деци запослених), у том случају, неопходно обезбедити по два поклона. Једино на овај начин ће се ставити у равноправан положај деца брачних партнера запослених код истог послодавца, у односу на децу родитеља који раде код различитих послодаваца.

По питању премештаја службеника, чланом 112. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да службеник може, због потребе рада, да буде трајно или привремено премештен на друго одговарајуће радно место. За премештај службеника због потребе рада није потребна сагласност службеника. Службеник на положају не може бити премештен. Даље је чланом 113. дефинисан појам одговарајућег радног места где се каже да је одговарајуће радно место оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове.

Премештај може бити трајни и привремени. Службеник може да буде трајно премештен на друго одговарајуће радно место, ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози. Службеник може да буде привремено премештен на друго одговарајуће радно место због замене одсутног службеника или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту. Жалба не одлаже извршење решења. Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја. Пре премештаја или преузимања службеника, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.

Са друге стране, чланом 168. закона предвиђено је да се у случају доношења новог правилника о систематизацији и организацији радних места, сви службеници распоређују на одговарајућа радна места у истом звању. Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.

У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања. Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз своју сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен. Ако се службеник не сагласи са распоређивањем на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовању, односно премештајем на то место, руководилац доноси решење о престанку радног односа. Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа. Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.

У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту. У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката. У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.

Да закључимо, службеник може бити распоређен у ниже звање у случају доношења новог правилника о систематизацији и организацији радних места или промене истог и то када радно место буде укинуто или број службеника смањен а другог одговарајућег радног места нема те се он распоређује на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно степену образовања. За овај корак неопходна је сагласност тог службеника. Уколико службеник не да сагласност престаје му радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.

Чланом 34. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 88/2016) прописано је да правилником о систематизацији радних места може бити одређено да на радним местима у звању вишег саветника ради највише до 10% службеника, а у звању самосталног саветника ради највише до 20% службеника. Из ове одредбе Уредбе, а имајући у виду јединство Правилника из члана 58. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, произилази да укупан број службеника на радним местима у звањима у Правилнику јединице локалне самоуправе, представља основ за утврђивање одговарајућег % највиших звања. При томе, Уредба није даље разрадила однос ових звања у појединим органима, службама или организацијама, односно није навела да наведени % звања мора бити подједнако заступљен у сваком органу, служби, организацији. Стога сматрамо да и ово питање може бити уређено интерним процедурама, односно актима јединице локалне самоуправе у поступку припреме предлога Правилника. Тиме се ствара простор да се јединицама локалне самоуправе остави могућност да органи, службе и организације које имају мање од 10 запослених, ипак систематизују једно радно место вишег саветника или два радна места самосталног саветника ако потребе тог радног места то захтевају, коју могућност не би имале да је Уредба другачије дефинисала ограничење.

У вези са наведеном одредбом Уредбе, мишљења смо да се % највиших звања утврђује у односу на укупан број службеника који раде на радним местима разврстаним у звањима, тако да у овај број не би требали да улазе намештеници, службеници на положају или функционери, као и да се број службеника посматра у односу на укупан број извршилаца на радним местима разврстаним у звањима који је утврђен у Правилнику, а не у односу на попуњен број радних места.

Закон о локалној самоуправи у члану 73. став 2. предвиђа да „Скупштина општине, односно скупштина града, одлучује уз претходно прибављено мишљење грађана, о образовању, подручју за које се образује, промени подручја и укидању месних заједница и других облика месне самоуправе“. 

Под „prethodnim прибављањем мишљења грађана“ се заправо подразумева спровођење референдума (саветодавни референдум), како би се видело расположење и мишљење грађана у вези са планираном изменом и допуном одлуке о месним заједницама.

Дакле, пре измене и допуне Одлуке о месним заједницама која би довела до образовања нових месних заједница, односно промени подручја или укидању месних заједница и других облика месне самоуправе, неопходно је претходно спровести референдум. Наравно, мишљење грађана које се покаже на референдуму није обавезујуће, али свакако даје јасну слику о томе шта грађани мисле о датом предлогу.

Као што је наведено у члану 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама плате изабраних, именованих и постављених лица и запослених из члана 1. овог закона утврђују се на основу: основице за обрачун плата, коефицијента, додатка на плату и обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате, у складу са законом.

Чланом 5. истог закона предвиђено је, између осталог, да додатак на плату припада запосленом за време проведено у радном односу (минули рад) - у висини од 0,4 % од основице, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца, у смислу члана 1. овог закона.

Члан 1. Закона о платама у државним органима и јавним службама предвиђа да се плате по овом закону утврђују, између осталих, и за запослене у јавним службама које се финансирају из буџета Републике, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе.

С обзиром да и установа за спорт и установа за културу чији је оснивач јединица локалне самоуправе јесу јавне службе у смислу члана 1. Закона о платама у државним органима и јавним службама, минули рад ће се рачунати за укупан радни стаж у ове две установе.

Што се тиче утврђивања плате запослених у ЈЛС, до почетка примене Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, настављају да се примењују постојећи прописи, односно Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. Висина коефицијента и додатних коефицијената, као и увећања коефицијената, који су утврђени наведеном Уредбом, кореспондира са сложеношћу и одговорношћу послова који се обављају у одговарајућим звањима. 

С тим у вези, до измене у висини основног коефицијента који се везују за звање службеника, као и додатног коефицијента који се везује такође за звање, може доћи уколико службеник буде распоређен, односно премештен на радно место на коме се послови обављају у другом звању које подразумева другачију сложеност и одговорност послова.

Што се тиче утврђивања плате запослених у ЈЛС, до почетка примене Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, настављају да се примењују постојећи прописи, односно Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. Висина коефицијента и додатних коефицијената, као и увећања коефицијената, који су утврђени наведеном уредбом, кореспондира са сложеношћу и одговорношћу послова који се обављају у одговарајућим звањима. 

С тим у вези, до измене у висини основног коефицијента који се везују за звање службеника, као и додатног коефицијента који се везује такође за звање, може доћи уколико службеник буде распоређен, односно премештен на радно место на коме се послови обављају у другом звању које подразумева другачију сложеност и одговорност послова.

У складу са чланом 72. Закона о запосленима у АП и ЈЛС пробни рад је обавезан за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу. Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци. За радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.

С обзиром да дом здравља није орган јединице локалне самоуправе, пробни рад је обавезан за лице које први пут заснива радни однос у органу ЈЛС без обзира да ли то лице има положен државни стручни испит или не.

Чланом 50. став 1. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 38/19), запослени има право на јубиларну новчану накнаду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда оставрује, с тим што се висина новчане накнаде увећава за 30% и то: 

1. за 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
2. за 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%, 
3. за 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%, 
4. за 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%, 
5. за 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Према стави 2. истог члана запослени оставрује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени оставривао права из радног односа.

Ставом 3. прописано је у случају да послодавац преузме послове и запослене од другог послодавца као услов за оставривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радномодносу код претходног послодавца. 

Код запосленог који је провео године у радном односу у ЈЛС и Републичком заводу за статистику, период проведен у радном односу у Републичком заводу за статистику рачуна се у период потребан за остваривање права на јубиларну новчану награду, имајући у виду да Републички завод за статистику има статус органа државне управе (посебне организације) у складу са Законом о министарствима ("Сл.гласник РС", бр. 44/14, 45/15, 54/15 и 96/15 - др.закон, 62/17) и Законом о државној управи ("Сл. гласник РС", бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 - др.закон, 47/18).

Према томе, уколико запослени има укупно наврђених 35 година рада у радном односу у органима ЈЛС и у државном органу, као што је то у конкретном случају Републички завод за статистику, он има право на јубларну новчану у складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС.

Такође, уколико је запослени био у радном односу у Већу за прекршаје и у органу ЈЛС, сабирају се године рада за утврђивање права на јубларну награду, имајући у виду да запослени остварује право на јубиларну награду за године рада проведене у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

Уколико је запосленом мировао радни однос, због постављења на функцију у другој ЈЛС, у том случају се запосленом који је одрђен број година провео на сталном раду као функционер у органу у било којојн ЈЛС, у године рада, потребне за стицање права на јубиларну новчану награду урачунава и овај период. 

Чланом 58. Закона о локалној самоуправи уређено је да се статутом општине може предвидети да се за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.) постављају помоћници председника општине. Помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине. Помоћници председника општине покрећу иницијативе, предлажу пројекте и сачињавају мишљења у вези са питањима која су од значаја за развој у областима за које су постављени и врше друге послове по налогу председника општине. Помоћници председника општине се постављају у кабинету председника општине најдуже на период док траје дужност председника општине. У општини до 15.000 становника може бити постављен један помоћник председника општине, у општини до 50.000 становника највише два помоћника, а у општини до 100.000 становника највише три помоћника, у складу са подацима последњег пописа становништва. 

Чланом 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да се запосленима, у смислу овог закона, сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду (у даљем тексту: заснивају радни однос) ради вршења дужности, службеници и намештеници. Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Чланом 4. истог Закона је даље предвиђено да је послодавац функционера, службеника и намештеника јединица локалне самоуправе. За функционере у аутономним покрајинама, права и дужности у име послодавца, врши скупштина аутономне покрајине, односно радно тело скупштине утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине или извршни орган аутономне покрајине, односно стручна служба извршног органа утврђена покрајинским прописом. 

Из наведених одредби се закључује да акт о одређивању плате помоћнику председника доноси радно тело скупштине утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине. Што се тиче утврђивања плате постављених лица у ЈЛС и даље се примењује Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. У складу са тим, коефицијенти за обрачун и исплату плата постављених лица у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе утврђују се највише до коефицијената утврђених актом Владе из члана 8. овог закона, и то: 1) за постављена лица у органима територијалне аутономије и граду Београду - највише до коефицијента за обрачун и исплату плате функционера који руководи посебном организацијом; 2) за постављена лица у градовима највише до коефицијента за обрачун и исплату плате секретара министарства; 3) за постављена лица у општинама са преко 60.000 становника - највише до коефицијента за обрачун и исплату плате начелника округа; 4) за постављена лица у осталим општинама - највише до 90% коефицијента за обрачун и исплату плате начелника округа. Даље је Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима прописана висина основног, односно додатног коефицијента, као и увећања по основу сложености и одговорности послова. 

Што се одређивања звања тиче, чланом 58. Закона о локалној самоуправи је предвиђено да се помоћници председника постављају у кабинету председника општине најдуже на период док траје дужност председника општине и не утврђује им се звање, јер се у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС у звања разврставају искључиво извршилачка радна места и радна места руководиоца организационих јединица. 

У складу са чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје. Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године. 

Из наведеног се закључује да се право на додатак за минули рад не може остварити за рад у установама и предузећима које оснива ЈЛС из разлога што то нису органи ЈЛС.  

Уколико правни оквир који се примењује у поступку оглашавања и давања у закуп непокретности у својини општине не садржи одредбе о сукобу интереса, односно забрани подношења понуда у одређеним ситуацијама, указујемо на следеће: 

1. Уколико је помоћник председника општине  јавни функционер, требало би се с овим питањем обратити Агенцији за борбу против корупције. 

2. Уколико помоћник председника општине није јавни функционер, у том случају се не могу прекршити одредбе Закона о Агенцији за борбу против корупције које се односе на решавање о сукобу интереса. 

3. Уколико се на права и обавезе помоћника председника општине примењује Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, релевантне су одредбе чл. 39-46, а нарочито члан 44. који прописује да је службеник, односно службеник на положају дужан да непосредног руководиоца, односно орган надлежан за његово постављење, писмено обавести о сваком интересу који он, или с њиме повезано лице, може имати у вези са одлуком у чијем доношењу учествује, ради одлучивања о његовом изузећу. 

4. Уколико општина има интерна правила о управљању сукобом интереса, она би се могла применити. Уколико таква интерна правила у општини не постоје и уколико би  супруга поднела понуду у овом поступку, потенцијални и стварни сукоб интереса може се избећи тако што ће се помоћник председника општине се изузети из било какве улоге у поступку избора понуђача, од почетка до краја. Ипак, чак и у том случају, може доћи до претпостављеног (перципираног) сукоба интереса, с обзиром на то да је један од понуђача супруга која је са помоћником председника веома блиско повезано лице. С друге стране, питање перципираног сукоба интереса је пре свега питање угледа и поверења јавности у јавне службенике, он се не забрањује никаквим правилима, па ту не постоји нека формална санкција. 

Коначно, с обзиром на то да је у питању помоћник председника општине, за кога се претпоставља да на крају потписује одлуку о додели непокретности у закуп, уколико би супруга помоћника председника општине била одабрана за закупца, он би могао, потписујући ту одлуку, да се нађе у потенцијалном, стварном или перципираном сукобу интереса јер, као јавни функционер, закључује уговор са супругом свог блиског сарадника. 

Мишљења смо, да у таквим ситуацијама, би  било корисно, да се председник општине, као јавни функционер, обрати Агенцији за борбу против корупције с овим питањем.