Питања и одговори

Сходно члану 130. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) са незапосленим лицем послодавац може закључити уговор о стручном оспособљавању без накнаде, ради стручног оспособљавања, односно стицања радног искуства и услова за полагање државног стручног испита. Уговор са лицем са високим образовањем закључује се најдуже на годину дана, а са лицем са средњим образовањем најдуже на шест месеци. 

Иако самим Законом није предвиђено, уговором се могу предвидети и друга права и обавезе за уговараче. На послодавцу је да одлучи шта ће још уговором предвидети.

Сходно члану 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) прописано је да службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове, без јавног конкурса.

Дакле, реч је о случајевима престанка рада на положају када протекне време на које је постављен, када поднесе писмену оставку и када дође до укидања положаја.

Наведено значи да престанак рада на положају сам по себи није довољан, већ је неопходно да је реч о престанку рада на положају из наведених разлога. Наравно, кумулативно треба да се испуне услови који се односе на расположивост у правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места односно конкретном кадровском плану.

С друге стране, уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога утврђених чланом 51. тач. 1) и 10) овог закона.

Право на накнаду плате из става 2. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену службеник стиче право на пензију.

Право из става 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Службеник право из ст. 2. и 3. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу рада на положају.

Право из ст. 2. и 3. овог члана, по захтеву службеника, утврђује орган надлежан за његово постављење.

Захтев за остваривање права из става 2. овог члана, службеник може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка рада на положају, с тим што право из става 2. овог члана остварује од наредног дана од дана престанка рада на положају.

У складу са чланом 72. Закона о раду, запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос. У питању је рачунање искључиво на пуне месеце, примера ради:

Ако је лице засновало радни однос 15. јануара, а радни однос му је престао 30. јуна, запослени ће имати право на сразмеран годишњи одмор за 5 месеци (јануар се не рачуна, али јун да). Ако је поново засновао радни однос 20. јула, а радни однос ће му престати 20. децембра, запослени ће за овај део имати право на сразмерни годишњи одмор за 4 месеца (јул и децембар се не рачунају).

Битно за ову ситуације јесте и члан 76. Закона о раду који каже да је у случају престанка радног односа послодавац дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.

Сходно члану 52. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон)

службеник се разрешава са положаја ако му престане радни однос због:

1) правоснажне пресуде на безусловну казну затвора од најмање шест месеци - даном правоснажности пресуде;

2) коначног решења којим му је изречена дисциплинска казна престанка радног односа;

3) коначног решења којим му је одређена оцена "не задовољава" на ванредном оцењивању;

4) спровођења иницијативе за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције;

5) других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца.

Службеник се разрешава с положаја и ако:

1) орган јединице локалне самоуправе надлежан за његово постављење на положај прихвати јавну препоруку за разрешење градског, односно општинског заштитника права грађана;

2) два пута, без обзира на редослед оцена, решењем буде одређена оцена "не задовољава".

С друге стране, чланом 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) прописано је да службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове, без јавног конкурса.

Дакле, реч је о случајевима престанка рада на положају када протекне време на које је постављен, када поднесе писмену оставку и када дође до укидања положаја.

Наведено значи да престанак рада на положају сам по себи није довољан да дође до распоређивања на друго радно место за које испуњава услове, већ је неопходно да је реч о престанку рада на положају из наведених разлога. Наравно, кумулативно треба да се испуне услови који се односе на расположивост у правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места односно конкретном кадровском плану.

У конкретном случају не може да дође до распоређивања на друго радно место, што значи и да долази до престанка радног односа.

Уредбом о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава  ближе се уређује поступак за прибављање сагласности:

1) за заснивање радног односа са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места код корисника јавних средстава, у смислу члана 27е став 35. Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка и 108/13 - у даљем тексту: Закон);

2) да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по основу уговора о делу, уговора о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама код одређеног корисника јавних средстава, у смислу члана 27е став 37. Закона, буде већи од 10% од укупног броја запослених код тог корисника;

3) за настављање поступака ради попуњавања радних места код корисника јавних средстава који су започети, а нису окончани до дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", број 108/13).

Чланом 3. ове Уредбе је прописано:

“Сагласности из члана 1. ове уредбе даје комисија образована Одлуком о образовању Комисије за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава ("Службени гласник РС", број 113/13).

Молбу за попуњавање слободног, односно упражњеног радног места и за одобравање додатног радног ангажовања, у смислу члана 27е ст. 35. и 37. Закона, као и за настављање поступка у смислу члана 5. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", број 108/13), корисник јавних средстава подноси надлежном министарству, односно другом надлежном органу из члана 5. став 1. ове уредбе.

Молба из става 1. овог члана подноси се на Обрасцу ПРМ - Ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава (у даљем тексту: Образац ПРМ), који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Молба се подноси у три примерка (за надлежно министарство, односно други надлежни орган, за Министарство финансија и за Комисију), а четврти примерак задржава подносилац молбе за своје потребе.

Изузетно од става 2. овог члана, корисници јавних средстава који су корисници средстава буџета јединице локалне самоуправе, односно чији је оснивач јединица локалне самоуправе, молбе благовремено достављају надлежном органу јединице локалне самоуправе, који их у року из члана 6. став 1. ове уредбе истовремено подноси Министарству државне управе и локалне самоуправе”.

Међутим, ни Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, нити Уредба о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава не прописују временски размак који би морао да се испоштује између давања сагласности надлежне комисије односно новог запошљавања и попуњавања неког другог радног места са управо тим новозапосленим лицем.

Чланом 53. Закона о раду је прописано да је на захтев послодавца, запослени  дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран. 

Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно.

Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад.

Запосленом који ради на пословима на којима је уведено скраћено радно време у складу са чланом 52. овог закона не може да се одреди прековремени рад на тим пословима, ако законом није друкчије одређено.

Чланом 39. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%.

Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено.

Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате.

Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно”.

Дакле, ни Законом о раду, као lex генералис законом, ни Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе није предвиђено да пола часа у случају прековременог рада треба обрачунавати као пун час рада.

Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.

Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.

Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.

Дакле, само уколико је  запослени радио у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган престао да постоји остварује наведено право, као и у случају  уколико је запослени радио код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.

Уколико се не испуњавању наведени услови, било алтернативно било кумулативно постављени, не може се остварити наведено право.

Чланом 4. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима је прописано, између осталог, да  за обрачун и исплату плата референта и дактилографа коефицијент износи 8,74.

Коефицијенти из члана 4. Уредбе  користе се искључиво ради одређивања коефицијената за обрачун и исплату плата запослених у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе.

Чланом 5. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима је прописано следеће:

“Коефицијент из чл. 2. и 4. ове уредбе, за именована и постављена лица и запослене у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе увећава се, по основу сложености и одговорности послова, за додатни коефицијент и то:

1) у органима територијалне аутономије и органима града Београда

- до 18,00 - за именовано и постављено лице,

- до 16,80 - за самосталног стручног сарадника,

- до 16,40 - за вишег стручног сарадника,

- до 11,50 - за стручног сарадника, преводиоца и библиотекара,

- до 7,19 - за вишег сарадника,

- до 5,33 - за сарадника и висококвалификованог радника,

- до 3,03 - за стенографа и вишег референта,

- до 1,85 - за референта и дактилографа,

- до 1,05 - за квалификованог радника,

- до 1,05 - за неквалификованог радника;

2) у органима градова

- до 13,50 - за именовано и постављено лице,

- до 12,60 - за самосталног стручног сарадника,

- до 12,30 - за вишег стручног сарадника,

- до 8,63 - за стручног сарадника, преводиоца и библиотекара,

- до 5,10 - за вишег сарадника,

- до 4,70 - за сарадника и висококвалификованог радника,

- до 2,00 - за стенографа и вишег референта,

- до 1,80 - за референта и дактилографа,

- до 1,00 - за квалификованог радника,

- до 1,00 - за неквалификованог радника;

3) у органима општина

- до 9,00 - за именовано и постављено лице,

- до 8,40 - за самосталног стручног сарадника,

- до 8,20 - за вишег стручног сарадника,

- до 5,75 - за стручног сарадника, преводиоца и библиотекара,

- до 3,60 - за вишег сарадника,

- до 2,30 - за сарадника и висококвалификованог радника,

- до 1,20 - за стенографа и вишег референта,

- до 0,93 - за референта и дактилографа,

- до 0,53 - за квалификованог радника,

- до 0,53 - за неквалификованог радника.

Коефицијент из чл. 2. и 4. ове уредбе, увећан за коефицијент утврђен за именовано и постављено лице, односно звање и занимање у складу са ставом 1. овог члана, може се увећати:

- именованом и постављеном лицу - највише до 30%;

- запосленом који координира најсложеније активности - највише до 10%, с тим да овај број запослених не може прећи 2% од укупног броја запослених;

- запосленом који руководи унутрашњом организационом јединицом - 10%;

- запосленом који ради на припреми и извршењу буџета или финансијског плана, вођењу пословних књига и састављању рачуноводствених извештаја - највише до 10%.

- запосленом на пословима комуналног полицајца - 10%;

- запосленом на пословима буџетске инспекције - највише до 10%;

- запосленом који ради на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора - највише до 20%.

Запосленом који има право на увећање коефицијента по више основа из става 2. овог члана, укупно увећање коефицијента не може бити веће од 10%”.

Дакле, Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима не прави, нити препознаје разлику у погледу стручне спреме дактилографа у сваком граду или општини, а што је прописано конкретним правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији. Стога се имају применити коефицијенти предвиђени овом Уредбом за дактилографе.

Чланом 52. Закона о планирању и изградњи прописано је да ради обављања стручних послова у поступку израде и спровођења планских докумената, стручне провере усклађености урбанистичког пројекта са планским документом и овим законом, као и давања стручног мишљења по захтеву надлежних органа управе, скупштина јединице локалне самоуправе образује комисију за планове.

Председник и чланови Комисије именују се из реда стручњака за област просторног планирања и урбанизма и других области које су од значаја за обављање стручних послова у области планирања, уређења простора и изградње, са одговарајућом лиценцом, у складу са овим законом.

Једна трећина чланова именује се на предлог министра надлежног за послове просторног планирања и урбанизма.

За планове који се доносе на територији аутономне покрајине, једна трећина чланова именује се на предлог органа аутономне покрајине надлежног за послове урбанизма и грађевинарства.

Мандат председника и чланова Комисије траје четири године.

Средства за рад Комисије обезбеђују се у буџету јединице локалне самоуправе.

Број чланова, начин рада, састав и друга питања од значаја за рад Комисије, одређује се подзаконским актом који доноси министар надлежан за послове просторног планирања и урбанизма и актом о образовању Комисије.

За обављање појединих стручних послова за потребе Комисије, орган надлежан за образовање Комисије може ангажовати друга правна и физичка лица.

Правилником о начину и поступку избора чланова комисије за стручну контролу планских докумената, комисије за контролу усклађености планских докумената, комисије за планове јединице локалне самоуправе и комисије за стручну контролу урбанистичког пројекта, праву и висини накнаде члановима комисије, као и условима и начину рада комисија и то чланом 4. је утврђено да председнику и члановима комисија за рад у комисији припада право на накнаду. Висина накнаде председнику и члановима комисија за рад у комисији утврђује се актом о образовању комисије.

Чланом 45. Закона о локалној самоуправи је прописано да општинско веће чине председник општине, заменик председника општине, као и чланови општинског већа чији је број утврђен статутом општине и које бира скупштина општине, на период од четири године, тајним гласањем, већином од укупног броја одборника, као и да чланови општинског већа могу бити на сталном раду у општини.

Не треба заборавити и надлежности општинског већа, а то су да:

1) предлаже статут, буџет и друге одлуке и акте које доноси скупштина;

2) непосредно извршава и стара се о извршавању одлука и других аката скупштине општине;

3) доноси одлуку о привременом финансирању у случају да скупштина општине не донесе буџет пре почетка фискалне године;

4) врши надзор над радом општинске управе, поништава или укида акте општинске управе који нису у сагласности са законом, статутом и другим општим актом или одлуком које доноси скупштина општине;

5) решава у управном поступку у другом степену о правима и обавезама грађана, предузећа и установа и других организација у управним стварима из надлежности општине;

5а) прати реализацију програма пословања и врши координацију рада јавних предузећа чији је општина оснивач;

5б) подноси тромесечни извештај о раду јавних предузећа скупштини општине, ради даљег извештавања у складу са законом којим се уређује правни положај јавних предузећа;

6) стара се о извршавању поверених надлежности из оквира права и дужности Републике, односно аутономне покрајине;

7) поставља и разрешава начелника општинске управе, односно начелнике управа за поједине области;

8) врши и друге послове, у складу са законом.

Набројане надлежности општинског већа треба узети у контексту надлежности комисије за планове и све то заједно посматрати у оквиру одредби Закона о агенцији за борбу против корупције.

Наиме, чланом 27. Закона о агенцији за борбу против корупције је прописано:

“Функционер је дужан да јавну функцију врши тако да јавни интерес не подреди приватном.

Функционер је дужан да се придржава прописа који уређују његова права и обавезе и да ствара и одржава поверење грађана у савесно и одговорно вршење јавне функције.

Функционер је дужан да избегава стварање односа зависности према лицу које би могло да утиче на његову непристрасност у вршењу јавне функције, а у случају да не може да избегне такав однос или такав однос већ постоји, да учини све што је потребно ради заштите јавног интереса.

Функционер не сме да користи јавну функцију за стицање било какве користи или погодности за себе или повезано лице”.

Чланом 32. Закона о агенцији за борбу против корупције предвиђене су обавезе за функционера.

Наиме, функционер је дужан да, приликом ступања на дужност и током вршења јавне функције, у року од осам дана, писмено обавести непосредно претпостављеног и Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса или о сукобу интереса који он или са њим повезано лице има.

Агенција може да позове функционера и тражи да достави потребне податке, у циљу прибављања информација о постојању сукоба интереса из става 1. овог члана.

Ако Агенција утврди да постоји сукоб интереса из става 1. овог члана, о томе обавештава функционера и орган у коме он врши јавну функцију и предлаже мере за отклањање сукоба интереса.

Одредбе ст. 1. и 3. овог члана не искључују примену одредби о изузећу прописане законима којима је уређен судски или управни поступак.

Појединачни акт у чијем доношењу је учествовао функционер који се због сукоба интереса морао изузети, ништав је.

Изузетно од става 5. овог члана, неће бити ништав акт у чијем је доношењу учествовао функционер који је пријавио сукоб интереса у складу са овим законом, уколико није било могуће да се одреди друго лице које би учествовало у доношењу акта.

Сходно члану 28. Закона о агенцији за борбу против корупције  функционер може да врши само једну јавну функцију, осим ако је законом и другим прописом обавезан да врши више јавних функција.

Изузетно од става 1. овог члана, функционер може да врши другу јавну функцију, на основу сагласности Агенције.

Функционер изабран на јавну функцију непосредно од грађана може, без сагласности Агенције, да врши више јавних функција на које се бира непосредно од грађана, осим у случајевима неспојивости утврђених Уставом.

Функционер који је изабран, постављен или именован на другу јавну функцију и који намерава да више функција врши истовремено, дужан је да у року од три дана од дана избора, постављења или именовања затражи сагласност Агенције. Уз захтев, функционер доставља и прибављено позитивно мишљење органа који га је изабрао, поставио или именовао на јавну функцију, а функционер који је изабран на јавну функцију непосредно од грађана доставља позитивно мишљење надлежног радног тела органа у коме је функционер.

Агенција је дужна да одлучи по потпуном и уредном захтеву из става 4. овог члана у року од 15 дана од дана пријема захтева. Агенција неће дати сагласност за вршење друге јавне функције, уколико је вршење те функције у сукобу са јавном функцијом коју функционер већ врши, односно уколико утврди постојање сукоба интереса, о чему доноси образложену одлуку.

У случају да Агенција не одлучи у року из става 5. овог члана, сматра се да је дала одобрење функционеру за вршење друге јавне функције, осим ако је функционеру другим прописом забрањено истовремено вршење те две јавне функције.

Функционеру који је изабран, постављен или именован на другу јавну функцију, супротно одредбама овог закона, каснија функција престаје по сили закона.

Одлуку о престанку функције у случају из става 7. овог члана доноси орган, односно стално радно тело органа који је функционера изабрао, поставио или именовао на каснију функцију, у року од осам дана од дана пријема одлуке Агенције којом се утврђује да је функционер изабран, постављен или именован на другу јавну функцију супротно одредбама овог закона.

С обзиром на наведено, потребно је обратити се Агенцији за борбу против корупције која је једина меродавна да одлучи по оваквом захтеву или обавештењу односно која је једина овлашћена за давање сагласности за вршење више функција истовремено.

Могуће је да у оквиру једног одељења/службе буду обухваћена и службеничка и намештеничка радна места. Најчешће се таква ситуација појављује код одељења за опште и заједничке послове, али могуће је и у другим случајевима. 

У погледу спајања сродних послова, сматрамо да је Модел правилника израђен од стране СКГО успео да обједини послове који би по својој природи требало да се обављају у оквиру исте организационе јединице, али свакако да свака ЈЛС може да се организује на начин који сматра најоптималнијим и прилађен њеним потребама.

У складу са чланом 56. Закона о локалној самоуправи начелник општинске управе може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност. Даље, у складу са чланом 56. Закона о запосленима у АП и ЈЛС уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.

Услови за постављење начелника управе прописани су чланом 50. Закона о запосленима у АП и ЈЛС. За начелника управе, која је образована као јединствени орган, може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци. 

За начелника управе за поједине области, када је према посебном закону, градска односно општинска управа организована у више управа, може бити, поред лица из става 1. овог члана, постављено лице које има стечено високо образовање из одговарајуће научне области у односу на делокруг управе, на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци.

Сходно члану 115. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеник може да буде привремено премештен на друго одговарајуће радно место због замене одсутног службеника или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту. Жалба у овом случају не одлаже извршење решења. Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја. Пре премештаја или преузимања службеника, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.

Тумачећи наведене одредбе, исто лице не може бити привремено распоређено на неко радно место дуже од годину дана, већ би требало размотрити трајни премештај.