Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли запослени у органу јединице локалне самоуправе има право у складу са чланом 51. став 1. тачка 6) Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, број 38/19), на солидарну помоћ за случај смрти родитеља који је био пензионер са већим износом пензије од најнижег износа пензије?
Чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", број 38/19) је прописано следеће:
“Запослени има право на солидарну помоћ за случај:
1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,
3) здравствене рехабилитације запосленог,
4) настанка теже инвалидности запосленог,
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице,
6) помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи.
8) помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,
9) рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,
10) помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,
11) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.
Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог.
У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени.
Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде.
Право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.
Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.
Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.
Право на солидарну помоћ у складу са овим чланом остварују сви запослени код којих основ за исплату солидарне помоћи наступи почев од 22. марта 2019. године”.
С обзиром да се у случају из тачке 6) става 1. члана 51. ПКУ за запослене у јединицама локалне самоуправе, ради о помоћи по основу чињенице смрти члана уже породице, који у моменту када запослени подноси захтев за остваривање права на солидарну помоћ, више не остварује права по основу радног односа, односно не прима новчану накнаду за туђу негу и помоћ или пензију, мишљења смо да нема сметњи да запослени оствари право на солидарну помоћ за случај смрти члана уже породице.
Да ли лице које се по јавном конкусру расписаном за радно место шефа Службе, прима у општинску/градску управу, а да притом није до сада радило у органу АП, ЈЛС или државном органу или мора бити примљено на пробни рад? Уколико мора, може ли да обавља послове из описа радног места шефа, док је на пробном раду? Које је решење?
Чланом 72. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе је прописано:
Пробни рад је обавезан за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу.
Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци.
За радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.
Пробном раду не подлежу службеници на положају и лица која раде на пословима из члана 70. став 1. тач. 3)-6) овог закона.
Дакле, одредбама Закона није предвиђен изузетак по овом питању, изузев када је реч о заснивању радног односа на одређено време и то:
- на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;
- на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;
- на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);
- ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта.
Све друге ситуације, а сходно Закону, подразумевају пробни рад за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу.
Дакле, у конкретном случају пробни рад је обавезан, било да је службеник на пробном раду на том или другом радном месту.
Поред наведеног, а сходно члану 73. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локане самоуправе, пробни рад службеника прати његов непосредни руководилац, који после окончања пробног рада послодавцу даје писмено мишљење о томе да ли је службеник задовољио на пробном раду.
Службенику који не задовољи на пробном раду престаје радни однос.
Најзад, у складу са чланом 74. Закона, службеник на пробном раду који је радни однос засновао на неодређено време полаже државни стручни испит до окончања пробног рада.
Службенику из става 1. овог члана, који не положи државни стручни испит, престаје радни однос.
У општинској/градској управи у току је спровођење анкете за добровољни престанак радног односа уз исплату отпремнине за запослене на вишом и средњом стручном спремом у складу са чл. 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору. Ppostoji запослени који испуњава два услова утврђена ст. 3. тач. 2. и 3. наведеног члана, да ли у том случају исти остварује оно право које је повољније за њега или право предвиђено тач.3. (исплата 4 просечне зараде запосленом који у тренутку престанка радног односа испуњава услов за превремену пензију)?
Чланом 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених је прописано следеће:
“Организациони облик у коме постоји потреба рационализације броја запослених на одређеним пословима у складу са предузетим мерама из члана 7. став 2. овог закона, дужан је да спроведе анкету међу запосленима који раде на пословима за које више не постоји потреба или на пословима на којима постоји потреба смањења броја извршилаца, о њиховим намерама и спремности за споразумни престанак радног односа уз исплату новчане накнаде.
Анкета се не може спроводити међу запосленима за чијим радом постоји потреба, односно који раде на пословима на којима је неопходно у периоду спровођења рационализације обезбедити одговарајући број извршилаца ради извршавања неопходних функција организационих облика.
Организациони облик може да закључи споразум о престанку радног односа са запосленима из става 1. овог члана који су се изјаснили да прихватају престанак радног односа уз исплату новчане накнаде, ако за радом наведеног запосленог престаје потреба и уз исплату новчане накнаде, и то:
- у висини 1/3 просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у последња три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа према податку органа надлежног за послове статистике, у зависности од тога шта је за запосленог повољније, увећане за 30%, за сваку годину рада у радном односу у јавном сектору, с тим да укупна висина новчане накнаде не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности - за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању;
- у висини шест просечних зарада у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку органа надлежног за послове статистике - за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању;
- у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку органа надлежног за послове статистике - за запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену старосну пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Лице из става 3. тач. 1) и 2) овог члана не остварује право на новчану накнаду за случај незапослености у складу са прописима о запошљавању и осигурању за случај незапослености.
Накнада из става 3. тачка 3) овог члана искључује право запосленог на остваривање отпремнине за одлазак у пензију у складу са прописима којима се уређује његов радно-правни статус”.
Дакле, законске одредбе препознају две категорије и то прву која се односи на запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању и другу која се односи на запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену старосну пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Уколико у конкретном случају запослени на дан престанка радног односа испуњава услове за превремену старосну пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању онда остварује право исплате новчане накнаде у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку органа надлежног за послове статистике.
чланом 125. став 2. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, прописано је да послодавац може засновати радни однос са приправником уколико постоји слободно радно место у складу са Кадровским планом и уколико лице са којим заснива такав радни однос има образовање које је прописано као услов за рад на том радном месту. С тим у вези, да ли јавни конкурс за пријем приправника на одређено време може да се распише за било које слободно радно место, у било ком звању а које одговара стручној спреми и образовању за које се приправник прима (нпр. саветник-приправник) или мора да се распише само за слободно радно место у најнижем звању образовања које приправник има (нпр. млађи саветник-приправник).
Сходно члану 125. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) приправник је лице које послодавац прима у радни однос на одређено време ради оспособљавања за самосталан рад у струци, односно самостално обављање посла.
Послодавац може засновати радни однос са приправником уколико постоји слободно радно место у складу са Кадровским планом и уколико лице са којим заснива такав радни однос има образовање које је прописано као услов за рад на том радном месту.
Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у наредном члану је прописано да својство приправника може стећи лице које није било у радном односу, као и лице које је провело на раду време краће од времена утврђеног за приправнички стаж с тим степеном образовања.
Време проведено у радном односу, односно на раду ван радног односа, код другог послодавца не урачунава се у приправнички стаж уколико послови које је то лице обављало не одговарају степену и врсти стручне спреме за који се приправнички стаж спроводи.
Приправник заснива радни однос на одређено време, после спроведеног јавног конкурса.
Изузетно од става 3. овог члана, ако је након спроведеног јавног конкурса за обављање приправничког стажа примљено лице које је службеник у радном односу на неодређено време код послодавца, службеник се распоређује на радно место на којем се обавља приправнички стаж у статусу приправника, до окончања трајања приправничког стажа.
Службенику из става 4. овог члана, за време обављања приправничког стажа мирују права и обавезе из радног односа у органу, служби или организацији у којем је засновао радни однос на неодређено време.
Чланом 20. истог Закона је прописано да службеник има право да напредује у служби стицањем вишег звања утврђеног овим законом и стицањем вишег платног разреда утврђених законом којим се уређују плате запослених у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе.
Најзад, чланом 59. је прописано да се извршилачка радна места разврставају по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад.
Радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.
Звања су: самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт.
У органима аутономне покрајине и града Београда утврђује се и звање виши саветник.
Све наведено наводи на закључак да послодавац може засновати радни однос са приправником уколико постоји слободно радно место у складу са Кадровским планом и уколико лице са којим заснива такав радни однос има образовање које је прописано као услов за рад на том радном месту. Истовремено, звања се везују за сложеност послова конкретног радног места, али се напредовање у звање утврђује под законом дефинисаним условима. Дакле, радни однос са приправником се не може засновати за било које звање, већ за слободно радно место и најниже звање у оквиру конкретне стручне спреме.
Да ли службеник на положају може да оствари право на исплату јубиларне награде за време док је на положају?
У складу са Посебним колективним уговором за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, број 38/19) службеници и намештеници имају право на јубиларну накнаду.
У складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС (члан 3. став 3.) под службеником се подразумева службеник на положају и службеник на извршилачком радном месту. Дакле, у складу са законом, службеници на положају су службеници, те самим тим имају право на јубиларну награду, односно време проведемо на положају се рачуна у укупно време проведено код послодавца.
Потребно је тумачење радно-правних прописа у јединицама локалне самоуправе, а које се тичу односа између додатка за прековремени рад и додатка за ноћни рад. У питању је ситуација у којој инспектори у општини имају обавезу да контролишу (редовно и ванредно) радно време угоститељских објеката, што се дешава у времену од поноћи до три сата после поноћи. Пошто инспектори имају своје редовно радно време од 40 часова седмично (није вршена прерасподела радног времена), поставило се питање да ли се у таквој ситуацији (када инспектор врши редовну или ванредну контролу радног времена) може исплатити и додатак за ноћни рад и додатак за прековремени рад за сваки сат ноћног, односно прековременог рада? У свим прописима који уређују ову област (Закон о запосленима у АП и ЈЛС, Закон о систему плата запослених и јавном сектору, Закон о платама у државним органима и јавним службама, Закон о раду, Посебном колективном уговори за запослене у јединицама локалне самоуправе), није прописано да се наведени додаци искључују, као што је то прописано у Закону о платама државних службеника и намештеника (који се свакако не примењује на јединице локалне самоуправе). У Закону о платама у државним органима и јавним службама, а који се још увек примењује на запослене у ЈЛС док не почне да се примењује Закон о платама службеника и намештеника у органима у АП и ЈЛС, прописано да додатак на плату припада за, између осталог, дежурство и друге случајеве рада дужег од пуног радног времена одређене прописима (прековремени рад) и за рад ноћу (између 22,00 и 6,00 часова наредног дана), ако такав рад није вреднован при утврђивању коефицијената. Такође, истим законом је прописано да коефицијент садржи и додатак на име накнаде за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора, па се може сматрати да ноћни рад није вреднован у коефицијенту.
Чланом 5. Закона о платама у државним органима и јавним службама предвиђено је који то додаци на плату припадају запосленима у јединицама локалне самоуправе, где се између осталог каже да запосленом припада додатак за дежурство и друге случајеве рада дужег од пуног радног времена одређене прописима (прековремени рад), рад ноћу (између 22,00 и 6,00 часова наредног дана), ако такав рад није вреднован при утврђивању коефицијента, и друго. Истим чланом предвиђено је да се додатак на плату из става 1. тач. 2) - 5) овог члана обрачунава и исплаћује у висини утврђеној прописима о раду.
Закон о раду у члану 108. утврђује проценте увећања зараде у случају прековременог рада (26%) и рада ноћу (26%), док у ставу 3. каже да ако су се истовремено стекли услови по више основа утврђених у ставу 1. овог члана, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.
Такође, скрећемо пажњу да прековремени рад представља изузетак у оправданим законом прописаним ситуацијама (у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран, а на захтев послодавца), дакле може да се уведе само у изузетним случајевима, за посао који није могао унапред да буде предвиђен.
Даље, Посебан колективни уговор за запослене у ЈЛС у члану 39. предвиђа да запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%. Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено. Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате. Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно.
С обзиром да се ради, између осталог, и о инспекцијском надзору који се редовно обавља, препоручујемо усклађивање распореда радног времена са потребама обављања тог надзора.
Да ли постоји могућност увођења приправности на раду за возаче општинске управе, обзиром да се исти често позивају ван радног времена за потребе инспекцијских служби?
Чланом 6. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца. На права и дужности из радног односа намештеника примењују се општи прописи о раду и колективни уговори из става 1. овог члана, ако овим или посебним законом није друкчије одређено.
Чланом 8. Закона о раду предвиђено је да Колективни уговор и Правилник о раду (општи акт) и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом. Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено.
Следствено томе, колективним уговором код послодавца и општим актом могу се предвидети већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђеним законом. С обзиром на то да, наведени прописи нису предвидели право на накнаду за приправност на раду, такво право би се могло преговарати приликом закључења колективног уговора код послодавца.
Да ли могу да се на једно радно место приме на одређено време у складу са чланом 70. став 1. тачка 2, два лица која испуњавају услове?
Члан 70. став 1. тачка 2) Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђа да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године. Једино ограничење у складу са овим чланом је да радни однос са тим лицима не може трајати дуже од 6 месеци у току једне календарске године, док не предвиђа ограничење броја лица која могу бити ангажована на овај начин.
Међутим, овде треба имати у виду и члан 10. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, који каже да укупан број запослених на одређено време, због привремено повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, закључених непосредно или преко омладинске или студентске задруге и лица ангажованих по другим основима не може бити већи од 10% броја запослених на неодређено време код организационог облика.
У питању је захтев две запослене који се односи на остваривање права на исплату јубиларне награде у Општинској управи. Наиме, обе запослене су 2009. године засновале радни однос у привредном друштву чији је оснивач општина. Једна је до тада била у радном односу као књиговођа у Месној заједници, док је другој то било прво запослење. У 2019. години почео је поступак ликвидације поменутог привредног друштва, те су исте након интерног конкурса засновале радни однос у Општинској управи. Обе су поднеле захтев за остваривање права на јубиларну награду за 10 година рада код послодавца, међутим оне свој радни односу у трајању од 10 година нису оствариле у Општинској управи нити неком другом органу ЈЛС, већ су радиле у привредном друштву чији је оснивач била општина и исто се не сматра органом ЈЛС. Како поступити у овом случају?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС предвиђено је, између осталог, да запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Следствено томе, за оставривање права на јубиларну награду у случају када је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца, ови услови морају бити кумулативно испуњени.
Влада Републике Србије је у јулу 2018. године донела Уредбу о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима (“Сл. гласник РС” број 23/18), којом је у члану 5. став 2. после шесте алинеје додата алинеја седма која гласи: “запосленом који ради на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора-највише до 20%”. Даље, је допуњено да се увећање коефицијената врши у оквиру расположиве масе средстава за плате, накнаде, трошкова и друга примања за 2018. и наредне две буџетске године, те да се примењује почев од обрачуна и исплата за август 2018. Чланом 4. Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно плата и других сталних примања код корисника јавних средстава (“Сл. гласник РС” број 116/14 и 95/18) предвиђено је да су ништаве одредбе општег ули појединачног акта (осим појединачног акта којим се плата повећава по основу напредовања) којима се повећавају основице, коефицијенти и други елементи, односно уводе нови елементи, на основу којих се повећава износ плата и другог сталног примања код субјекта из члана 2. овог закона, донет за време примене овог закона. Сагледавајући одредбе члана 4. Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно плата и других сталних примања код корисника јавних средстава који је још увек на снази, не може доћи до примене допуњених одредби Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима, јер би управо применом додатног коефицијента дошло до повећања износа плате запослених. Да ли се применом допуна Уредбе и признањем додатног коефицијента за запослене који раде на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора-највише до 20%, крше одредбе члана 4. Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно плата и других сталних примања код корисника јавних средстава, односно да ли су наведене одредбе у супротности?
У вези са питањем о допуни Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плате именованих и постављених лица и запослених у државним органима мишљења смо да се одредбе члана 4. Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава односе на ништавост општих и појединачних аката код послодавца, и да нема колизије у случају наведене Уредбе.
Чланом 54. став 1. Закона о запосленима у АП и ЈЛС (“Сл. гласник РС” број 21/16, 113/17, 95/18 и 113/17 – др.закон) предвиђено је да службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове, док је чланом 51. тачка 1. предвиђено да службенику престаје рад на положају протоком времена на које је постављен, тачком 2. подношењем писмене оставке и тачком 10. укидањем положаја. Питање се односи на примену члана 54. став 1., у случају да лице које је службеник на положају (начелник Општинске управе), а пре ступања на положај није био у радном односу у Општинској управи може да буде распоређен на упражњено радно место за које испуњава услов, а рад на положају је престао у случајевима из члана 51. тач. 1), 2) и 10) и да ли је тад потребна сагласност Комисије за ново и додатно радно ангажовање у смислу Закона о буџетском систему? Лице пре ступања на положај није било у радном односу у Општинској управи, већ истом мирује радни однос.
У случају када се у складу са чланом 54. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеник на положају коме је престао рад на положају распоређује на друго радно место у том органу није потребна сагласност Комисије за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава, без обзира да ли је на место службеника на положају изабран кандидат који је пре тога радио у том органу или не.