Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Који је минималан број запослених који мора имати Одсек као организациона јединица и који пропис то регулише?
Врсте организационих јединица и услове за њихове образовање у градским/општинским управама утврђује се Одлуком о организацији управе.
Дакле, за разлику од државних органа код којих је структура унутрашњих организационих јединица, односно врсте организационих јединица и услове за њихово образовање уређен Уредбом о начелима за унутрашње уређење и систематизацију радних места у министарствима, посебним организацијама и службама Владе („Сл. гласник РС“, бр. 81/2007 - пречишћен текст и 69/2008), у случају управа градова и општина не постоји униформно уређење, већ свака ЈЛС то уређује сама, својом Одлуком о организацији градске/општинске управе.
Да ли запослени који је до 1.12.2016. године био распоређен у Општинској управи на радно место Помоћник председника општине за послове органа општине наставља да прима плату према коефицијенту за обрачун плате коју је имао до 1.12.2016. године. Напомена, запослени је после 11.12.2016. године распоређен на радно место начелник Одељења за послове органа општине и одређено му је друго звање и коефицијент.
Што се тиче утврђивања плате запослених у ЈЛС, до почетка примене Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, настављају да се примењују постојећи прописи, односно Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. Висина коефицијента и додатних коефицијената, као и увећања коефицијената, који су утврђени наведеном уредбом, кореспондира са сложеношћу и одговорношћу послова који се обављају у одговарајућим звањима.
С тим у вези, до измене у висини основног коефицијента који се везују за звање службеника, као и додатног коефицијента који се везује такође за звање, може доћи уколико службеник буде распоређен, односно премештен на радно место на коме се послови обављају у другом звању које подразумева другачију сложеност и одговорност послова.
На који начин Пореска управа користи портал Е-управа, тј. како органи службеним путем размењују податке о чињеницама о којима се води службена евиденција?
Чланом 12. став 2. Уредбе о прибављању и уступању података о чињеницама о којима се води службена евиденција је прописано да су на Порталу успостављене електронске услуге за прибављање и достављање података, између осталих, из евиденције које води Министарство финансија, Пореска управа и то:
- информације о стању дуга на пореским рачунима одређеног пореског обвезника,
- информације о висини прихода за одређеног пореског обвезника у задатом пореском периоду,
- нформације о измиреном пореском дугу на рачуну доприноса за здравствено осигурање ради овере здравствене књижице.
Дакле, то су подаци које је отворила Пореска управа и учинила доступним преко информационог система еЗУП (сада: Сервисна магистрала органа), тако да ЈЛС уколико има одобрено трајно и непрекидно право приступа службеној евиденцији и подацима може да врши увид, прибавља, обрађује и уступа податке о којима се води службена евиденција, а који су неопходни за одлучивање у управном поступку.
Уколико није могуће приступити службеној евиденцији преко информационог система еЗУП, један од начина прибављања података из службених евиденција је могућност да се ЈЛС којој су подаци потреби, обрати упитом органу који води службену евиденцију (члан. 3. Уредбе).
Чланом 11. Уредбе прописано је да упит за податке и подаци из службене евиденције могу се доставити електронском поштом или у папирном облику. Упит за податке треба да садржи: назив органа и податке о овлашћеном службеном лицу које поступа у управном поступку, информације о управној ствари о којој се одлучује, броју предмета на који се упит односи и потребним подацима.
Ако се упит доставља електронски, он мора бити у складу са прописима којима су регулисани електронско пословање, електронски потпис, електронски документ или на други начин несумњиво утврдити да је упит односно податке доставило овлашћено службено лице.
Дакле, упит је могућ само ако су Вам потребни подаци из службених евиденција Пореске управе и који су дефинисани Уредбом.
Такође, чланом 103. ЗУП-а прописано је: да је орган дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид, прибавља и обрађује податке о чињеницама о којима се води службена евиденција а који су неопходни за одлучивање (став 1); да ако службену евиденцију води други орган, орган који води поступак је дужан да хитно затражи податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана, ако није друкчије прописано, а ако се подаци достављају електронским путем, замољени орган их доставља у најкраћем року (став 2).
Ако се не поштују одредбе ЗУП-а, као и Уредбе о размени података по службеној дужности о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, прописана је прекршајна одговорност овлашћеног службеног лица. Тачније, одредбом члана 207. ЗУП-а прописано је, између осталог, да ће се новчаном казном од 5.000 динара до 50.000 динара казнити за прекршај овлашћено службено лице, у смислу овог закона, које на захтев органа који води поступак бесплатно не уступи податке о којима се води службена евиденција у року од 15 дана или другом року одређеном законом.
Осим прекршајне, овлашћено службено лице подлеже и дисциплинској одговорности (члан 210. ЗУП-а). Поступак дисциплинске одговорности могу и треба да захтевају министарство надлежно за послове државне управе у вршењу надзора над применом овог закона, ако и други органи управе.
На ком конту треба планирати накнаду за одводњавање?
Да ли начелници градских управа који немају своје заменике, могу у случају одсутности, да овласте неког од запослених службеника да потписује акта из његове надлежности и у којој форми би то овлашћење могло да се уради?
Чланом 56. Закона о локалној самоуправи одређено је да начелника општинске управе, односно управе за поједине области поставља општинско веће, на основу јавног огласа, на пет година. Начелник може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност. Заменик начелника се поставља на исти начин и под истим условима као начелник.
Руководиоце организационих јединица у управи распоређује начелник.
Чланом 56. став 2. Закона о запосленима у АП и ЈЛС прописано је да када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности – службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.
Дакле, на основу горе наведених одредби, можемо закључити да начелник управе може овлашћењем да одреди лице (запосленог) које ће га мењати у одсутности и то овлашћење мора бити временски ограничено и предметно одређено односно мора се навести намена тј. за коју област/посао ће га мењати. Не може да га мења у целости јер би тада обављао функцију заменика, а заменика не одређује начелник управе, већ по закону је прописан поступак и услови како се он поставља.
Да ли решење о коришћењу годишњег одмора када је у питању помоћник председника општине доноси начелник ОУ, имајући у виду да је то радно место у систематизацији ОУ, у оквиру посебне организационе јединице – кабинета председника општине, а да је у питању функционер, односно постављено лице? Такође, ко у другом степену одлучује о жалби на решење, опет имајући у виду да је у питању постављено лице и да самим тим жалбена комисија у овом случају не одлучује у другом степену?
У складу са чл. 58. Закона о локалној самоуправи, помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине. Дакле, он то чини својим решењем. Помоћници председника општине су функционери, а у складу са чл. 4. Закона о запосленима у АП И ЈЛС за функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине. Дакле, све остале акте везане за радно-правни статус, изузев решења којим поставља односно разрешава помоћника, а које доноси председник општине, доноси скупштина општине односно радно тело скупштине.
С обзиром да помоћници председника општине не спадају у ред службеника, жалбена комисија не може да поступа по њиховим, евентуалним, жалбама, већ права, за која сматрају да су им повређена могу да заштите пред надлежним судом.
Законом о бесплатној правној помоћи (“Сл. гласник РС”, бр. 87/18) уређена је област бесплатне правне помоћи за грађане и начин њеног остваривања и пружања. Наведеним законом прописана је дужност јединице локалне самоуправе да образује службу правне помоћи (члан 26. став 3.). Да ли је потребно да јединица локалне самоуправе доноси општи акт којим би уредила пружање бесплатне правне помоћи или је довољно да у оквиру Градске управе буде образована унутрашња организациона јединица – Служба бесплатне правне помоћи?
Доношењем Закона о бесплатној правној помоћи детаљно су прописани корисници бесплатне правне помоћи и услови за остваривање права на бесплатну правну помоћ (члан 4.). Пре доношења поменутог закона, ЈЛС су својим одлукама прописивале услове за остварење права на бесплатну правну помоћ, међутим, данас је то у потпуности уређено законом и нема простора за додатно прописивање од стране ЈЛС.
Важно је напоменути да ЈЛС морају, поред пружања правне помоћи, да предвиде у својим систематизацијама и послове одлучивања о захтеву за пружање правне помоћи.
Који је законски начин контроле и надзора над фактурама јавних предузећа чији је оснивач општина? У питању је ситуација у којој јавна предузећа испостављају фактуре, као надзорни орган се јављају радници тог предузећа који на фактуре стављају свој посебан печат и наводе да имају лиценце за вођење надзора. Ко, у таквој ситуацији, би требало да врши надзор и ставља потврду контроле и исправности фактура над оним што ради јавно предузеће својом механизацијом, а ко над оним што раде приватне фирме које ангажују јавна предузећа?
Могу се разликовати две ситуације, али у оба случаја општина оснива ЈП за обављање одређене комуналне делатности.
У првом случају, ЈП обавља комуналну делатност без подизвођача, и у том случају процедура наплате од стране ЈП би требало да изгледа на следећи начин. ЈП фактурише предузете радове према тарифнику на који је дата сагласност скупштине општине, а по претходној сагласности и овери надзорног органа, ЈП доставља фактуру надлежном лицу у општинској управи, који у складу са Правилником о организацији и систематизацији радних места врши контролу (финансијску и др.) предузетих радова. Оно што је необично у вашем случају јесте што ЈП којем је поверено обављање комуналне делатности у исто време врши надзор над извођењем сопствених радова, односно не постоји екстерна контрола изведених радова. Иако из питања не може да се закључи о којој комуналној делатности је реч, сматрамо да би било пожељно да раздвојите ове две функције, тако што бисте надзорну функцију пренели другом ЈП (уколико имате основано још једно јавно предузеће које има потребну кадровску структуру) или да поменуту услугу набавите на тржишту (оутсоурцинг).
У другом случају, ако ЈП ангажује подизвођаче, ситуација је мало другачија. Када јавно предузеће ангажује подизвођача за одређене послове, неопходно је да спроведе поступак јавне набавке са предмером радова или врстама услуге. На основу спроведене јавне набавке са најповољнијим понуђачем јавно предузеће закључује уговор, чији је саставни део понуда у којој су исказане, примера ради - врсте радова и јединична цена или врста услуге и јединична цена. Подизвођач може сукцесивно да испоставља привремене ситуације или фактуре за део послова, ако је тако уговорено или да испостави коначну ситуацију или фактуру по обављеном послу. Ако се ради о привременој или коначној ситуацији за изведене радове, оверу врши овлашћено лице подизвођача, као и надзорни орган. Количине изведених радова морају да одговарају количинама и врстама радова које су уписане у грађевински дневник који се води на градилишту за сваки дан рада. Тако достављена привремена ситуација се проверава у служби јавне набавке и рачуноводства јавног предузећа, где се врши контрола у складу са тендерском документацијом и понудом подизвођача. На основу овере одговорних лица у овим службама, следи поступак плаћања у роковима прописаним законом или уговором, наравно под претпоставком да је све у реду. Можда треба имати на уму да, и у овом случају када имамо подизвођаче, пожељно је да општинска управа прати рад јавног предузећа, па самим тим и подизвођача којем је поверен део посла.
Да ли Општинска управа, путем јавне набавке коју распише, може куповати специјална возила за Дом здравља који се налази у оквиру Здравственог центра. Ако може, на који начин или који је облик преноса у својину Дома здравља, односно Здравственог центра?
Наиме, чланом 13. став 4. Закона о здравственој заштити предвиђено је следеће:
„(4) Друштвена брига за здравље на нивоу јединице локалне самоуправе може да обухвати мере за обезбеђивање и спровођење здравствене заштите од интереса за грађане на територији јединице локалне самоуправе, којима се стварају услови за бољу доступност и приступачност у коришћењу здравствене заштите на њеној територији у здравственим установама у јавној својини, а који су виши од норматива, односно стандарда прописаних овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона у погледу простора, опреме, кадра, лекова и медицинских средстава, који се не обезбеђују под условима прописаним законом којим се уређује здравствено осигурање, као и друга неопходна средства за рад здравствене установе којима се постиже виши стандард у обезбеђивању здравствене заштите.“
Ово је законски основ да ЈЛС може да обезбеди средства за набавку санитетског возила и да их пренесе Здравственом центру, или да набави возило и да га преда на коришћење Здравственом центру који је на територији те ЈЛС.
На који начин ће ЈЛС то учинити није предмет који се уређује одредбама ZoZZ.
Сматрамо да би најбољи начин био да се финансијска средства за ову намену пренесу Здравственом центру који ће спровести јавну набавку за куповину санитетског возила.
Које су надлежности секретара Скупштине општине, а које шефа Скупштинског одељења?
Чланом 40. став 1. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2/14 (др. закон), 47/2018) прописано је да се секретар скупштине стара о обављању стручних послова у вези са сазивањем и одржавањем седница скупштине и њених радних тела и руководи административним пословима везаним за њихов рад.
Чланом 41. Закона о локалној самоуправи прописано је да се начин прирпеме, вођење и рад седнице скупштине општине и друга питања за рад скупштине уређују Пословником скупштине општине.
Последњим изменама и допунама Закона, члан 31. је допуњен одредбом којом је прописано да је секретар Скупштине одговоран за благовремено достављање обавештења, тражених података, списа и упутстава одборницима.
У складу са наведеним, важно је имати у виду да је секретар скупштине функционер, што значи да је његов "опис посла" у потпуности дефинисан Законом о локалној самоуправи.
Управо из тог разлога сматрамо да секретар скупштине није одговоран за законитост одлука које скупштина усвоји. Таква одговорност није дефинисана ЗЛС, а и није могуће замислити да једна особа може познавати законску регулативу у свим областима у којима постоји надлежност ЈЛС. За припрему одлука је надлежна управа, те самим тим одговорност за законитост будућих одлука највише је на обрађивачима одлука (као и начелнику управе који је одредио лица одговорна за израду конкретне одлуке), који су, по правилу, запослени у организационој јединици која је надлежна за област која се правно уређује.
Такође, када је реч о пословима у вези са објављивањем одлука СО, сматрамо да они нису у оквиру редовних послова секретара скупштине дефинисаних ЗЛС. Међутим, пракса показује да у одређеном броју ЈЛС ове послове заиста обавља секретар скупштине у складу са локалним одлукама о објављивању аката у којима је садржана обавеза секретара скупштине да се стара о овим пословима. Ипак, у највећем броју случајева, наведеним пословима се баве запослени у управи, најчешће у организационој јединици за скупштинске послове.
Као главни разлог за увођење секретара скупштине у ЗЛС, јесте чињеница да председник скупштине руководи радом скупштине, али он често због недостатка стручног знања не може да руководи административним пословима везаним за њен рад и уопште се старати о обављању стручних послова у вези за сазивањем и одржавањем седница скупштине и њених радних тела. Обзиром да је сам поступак који регулише рад скупштине веома сложен и формалан потребна је стручност да би се обезбедио несметан и законит за рад представничких органа.
Можемо закључити да се у складу са Законом о локалној самоуправи под пословима секретара скупштине подразумевају стручни и административни послови у вези са сазивањем и одржавањем седница скупштине и њених радних тела, као и благовремено достављање обавештења, тражених података, списа и упутстава одборницима.
Важно је истаћи да се значај секретара скупштине огледа првенствено у старању о поштовању процедуре доношења прописа и избора органа, обзиром да повреда процедуре може довести у питање законитост донете одлуке, и у крајњој линији и до њеног укидања или поништаја.
Када је реч о руководиоцу организационе јединице која је задужена за скупштинске послове, његови послови су описани у Правилнику о организацији и систематизацији радних места, обзиром да је реч о извршилачком радном месту у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС. Иако свака општина има слободу да организује своје послове на начин који сматра најсврсисходнијим, можемо констатовати да већина управа има ово одељење које, по правилу, обавља следеће послове: пружање стручне и административно-техничке подршке везане за сазивање и одржавање седница скупштине, поступање по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја, обрада и чување изворних аката о раду органа, стручни послови у вези са представкама и предлозима грађана, припрема и ажурирање информација за потребе интернет презентације општине, као у уређење и издавање службеног листа општине/града.
Да ли су дефинисани циљеви по радним местима за запослене у ЛПА, ради оцењивања?
Чланом 133. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђена је обавеза оцењивања службеника од стране руководиоца. Такође, чланом 134. истог закона, прописано је да се у погледу циља и предмета оцењивања, врсте оцена, последица оцењивања и других питања везаних за оцењивање и кретање у служби, која нису уређена овим законом, сходно примењују прописи којима се уређује оцењивање државних службеника.
Чланом 4. Уредбе о оцењивању државних службеника предвиђено је, између осталог, да се не оцењује службеник који је у периоду за оцењивање из било којег разлога радио мање од шест месеци и службеник који је засновао радни однос на одређено време.
Напомињемо, да је чланом 3. Уредбе предвиђено да се службеник оцењује за период од 1. јануара до 31. децембра, с тим што се резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева вреднују квартално, да руководилац органа доноси најкасније до краја фебруара текуће године решење којим одређује оцену службенику за претходни период за оцењивање, а да се решење руководиоца заснива на извештају о оцењивању, које припрема лице, које је непосредно претпостављено службенику (оцењивач) и на који лице, које је непосредно претпостављено оцењивачу ставља свој контролни потпис (контролор).
Такође, чланом 7. став 1. Уредбе, прописано је да радне циљеве утврђује оцењивач после разговора са службеником, пре почетка сваког периода за оцењивање, а најкасније 15 дана после почетка периода за оцењивање.
Уредба о оцењивању дрзавних слузбеника.пдф
Прируцник о оцењивању слузбеника у ЛС.пдф
Пример радних циљева за inspektora.xlsx
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је обвезник који има више непокретности, једну од њих (стан) је отуђио 2001. године, а након тога је преминуо. Стан се и даље води на њега и сада наследник подноси захтев за обнову поступка. Купац (који је други по реду) купио је тај стан 2005. године и он је опорезован сада 5 година уназад. Да ли се у овој ситуацији примењује члан 178. ЗУП-а? Шта треба урадити са дугом за тај стан, за који период се може отписати?
Обвезник који је стан отуђио 2001. године нема више предмет опорезивања за тај стан, од дана продаје. То значи да су сва решења која су донета, а односе се на утврђену обавезу након што то лице више није порески обвезник, неосновано донета – то лице више није порески обвезник за тај стан.
То што порески орган није имао сазнања о томе да је промењен власник непокретности, а самим тим и порески обвезник, не може бити основ за задужење тог лица, јер нема предмета опорезивања. Зато се у таквим случајевимане би требало стриктно држати рока од 5 година за понављање поступка, јер овде постоји обавеза која је неосновано утврђена – односно лице и није порески обвезник (није у питању висина обавезе већ постојање обавезе за тај стан).
Такође, како је обвезник преминуо, очигледно пре 2005. године, то истовремено значи да свакако ни по том основу обавеза није могла бити утврђена том лицу.
За дуг који је основан (утврђен закључно са 2001. годином, када је стан продат), наступила је апсолутна застарелост, док остале обавезе треба сторнирати као неосноване.
Купац је задужен пет година уназад и то је једино што је у овој ситуацији могло да се уради.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.