Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Који су све кораци које начелник Градске управе треба да предузме пре и приликом припреме Правилника о организацији и систематизацији радних места или његове измене?
Чланом 58. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицам алокалне самоуправе је прописано:
„Радна места и њихово разврставање по звањима уређују се Правилником.
Правилником се утврђују описи радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту.
У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособлјености, знања и вештина.
У јединици локалне самоуправе, односно градској општини, Правилник усваја Веће. Правилник обухвата радна места и њихово разврставање у органима, стручним службама и посебним организацијама из члана 1. овог закона.
У јединицама локалне самоуправе у којима је орган управе организован у више управа за поједине области, начелник управе у оквиру које се обавлјају општи, правни или нормативни послови, припрема обједињен предлог Правилника из става 4. овог члана, који доставлја Већу на усвајање“.
Сходно Уредби о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајнама и јединицама локалне самоуправе прецизира се саставлјање описа радних места. Саставлјање описа радног места састоји се од две фазе: саставлјања претходног описа радног места и саставлјања коначног описа радног места.
Претходни опис радног места саставлја се током припреме новог или измене важећег правилника, када се уводи ново радно место, спајају радна места или мења звање које је одређено на постојећем радном месту.
Коначни опис радног места саставлја се након дефинисања претходног описа радног места и разврставања радног места и уноси се у правилник.
Елементи од којих се састоји претходни опис радног места су: основни подаци о радном месту, сврха радног места, опис свих послова радног места, компетентност неопходна за радно место и предлог звања у које би се радно место разврстало.
Основни подаци о радном месту садрже: назив радног места, назив радног места које је непосредно надређено радном месту, називе радних места која су непосредно подређена радном месту, звања у која су она разврстана и број службеника који раде на тим радним местима.
Сврха радног места садржи објашњење због чега је, са становишта извршења послова унутрашње јединице или органа, радно место потребно.
Опис свих послова радног места садржи опис свих послова који се обавлјају на радном месту.
Компетентност неопходна за радно место садржи знања, радно искуство и вештине које су потребне за делотворан рад на радном месту.
Предлог звања у које би се радно место разврстало одређује се пошто се сачине сви остали елементи претходног описа радног места и представлја полазну основу за разврставање.
Претходни опис радног места саставлја руководилац који је одговоран за руковођење унутрашњом јединицом у органу.
Руководилац је одговоран за тачност података у претходном опису радног места и за правилност претходног описа радног места.
Претходни опис радног места саставлја се на посебном обрасцу
Претходни опис радног места доставлја руководилац Служби за управлјање лјудским ресурсима, односно запосленом који обавлја послове управлјања лјудским ресурсима (у далјем тексту: Служба), на далју анализу, разраду и припрему.
Руководилац органа локалне самоуправе и градске општине у којем не може да се образује Служба одређује руководиоца унутрашње организационе јединице који ће вршити њене послове, права и дужности које има сходно Закону.
Служба проучава садржину претходног описа радног места и ради тога прикуплја све податке који су потребни да би се испитала међусобна усклађеност елемената од којих се састоји претходни опис.
Служба узима у обзир и стварно стање попуњености радних места у аутономној покрајини, јединици локалне самоуправе и градској општини и потребан број службеника у радном односу на неодређено време, потребан број приправника, број запослених на одређено време у кабинету изабраног лица, према одговарајућем нивоу и врсти стеченог образовања, у односу на утврђени максималан број запослених, на основу усвојеног Кадровског плана, у складу са Законом.
Подаци о стварном стању попуњености треба да искажу однос између систематизованих радних места и њихове попуњености на начин предвиђен Законом.
Пошто анализира садржину претходног описа радног места, Служба почиње разврставање претходног описа радног места у одговарајуће звање.
Служба израђује неколико стандардних описа радних места за свако звање да би се олакшало разврставање радних места.
Стандардни описи радних места су примери описа типичних радних места у којима су сва мерила тако испуњена да се радно место може разврстати у једно звање.
У стандардним описима радних места сви послови који се раде на типичном радном месту тако су описани да примена свих мерила на сваки посао омогућава да сваки посао, а тиме и цело радно место буду разврстани у одговарајуће звање.
Коначни опис радног места саставлја се пошто се радном месту одреди звање.
Поред елемената из претходног описа радног места, коначни опис радног места садржи и назив звања у које је радно место разврстано.
Коначни опис радног места одобрава руководилац.
Правилником може бити одређено да на радним местима у звању вишег саветника ради највише до 10% службеника, а у звању самосталног саветника ради највише до 20% службеника.
Радна места намештеника описују се у правилнику и разврставају у врсте одређене уредбом тако што се сходно примењују одредбе уредбе којом се ближе уређују критеријуми за разврставање радних места и мерила за опис радних места службеника у аутономним покрајинама, јединицама локалне самоуправе и градске општине.
Све наведено се односи на припрему правилника о унутрашњем уређењу и систематизацји општинске управе. Поред наведених корака, начелник управе је тај ко технички припрема обједињен предлог правилника, који могу чинити, поред општинске управе, правобранилаштво, служба омбудсмана и слично и који доставлја Већу на усвајање
Да ли се за спровођење диспциплинских поступака могу непосредно примењивати одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајнама и јединицама локалне самоуправе или постоји обвеза доношења посебног Правилника о дисциплинској одговорности?
Да ли лице које се додатно дошколовало у току радног односа на неодређено време самоволјно и без спровођења процедуре предвиђене чланом 123. и 124. Закона о запосленима у аутономним покрајнама и јединицама локалне самоуправе које је до сада радило на радном месту са ИВ или ВИ степеном стручне спреме, може одмах по стицању дипломе факултета - VII степен (уколико за то постоји слободно радно место) да буде распоређено на радно место са звањем млађи саветник и распоређен на радно место руководица Одсека? Да ли ова лица поново похађају приправнички стаж у вези степена стручне спреме које су у међувремену стекли? Нјихов приправнички стаж приликом првог пријема у радни однос је трајао краће у односу на приправнички стаж који је потребан за степен стручности који су у међувремену стекли.
Сходно члану 123. Закона о запосленима у аутономним покрајнама и јединицама локалне самоуправе службенику може да се омогући додатно образовање значајно за рад код послодавца. Службеник који ће се додатно образовати бира се на интерном конкурсу, а предност има службеник са вишим просеком оцене у претходне три године. Трошкове додатног образовања сноси послодавац.
На основу чл. 124. Закона о запосленима у аутономним покрајнама и јединицама локалне самоуправе права и обавезе службеника који се додатно образује уређују се уговором.
Службеник има право на мировање радног односа ако додатно образовање захтева привремено одсуство с рада. По завршеном додатном образовању, службеник се премешта на непопуњено радно место разврстано у најниже звање за степен образовања који је стекао додатним образовањем. Службеник из става 3. овог члана дужан је да у року од шест месеци положи државни стручни испит према плану и програму за степен образовања који је стекао додатним образовањем.
После додатног образовања службеник је обавезан да остане на раду код послодавца најмање двоструко дуже од трајања додатног образовања, иначе је дужан да једнократно надокнади послодавцу све трошкове додатног образовања.
Међутим, сама чињеница да је запослени стекао високо образовање, а примера ради имао је стечено средње образовање у четворогодишњем трајању, и обавлјао је послове сходно том образовању, за послодавца не ствара обавезу, нити могућност саму по себи, да тај запослени буде распоређен на радно место за чије обавлјање је потребно стечено високо образовање.
На основу чл. 126. Закона о запосленима у АП и ЈЛС својство приправника може стећи лице које није било у радном односу, као и лице које је провело на раду време краће од времена утврђеног за приправнички стаж с тим степеном образовања.
Време проведено у радном односу код другог послодавца не урачунава се у приправнички стаж уколико послови које је то лице обавлјало не одговарају степену и врсти стручне спреме за који се приправнички стаж спроводи.
Приправник заснива радни однос на одређено време, после спроведеног јавног конкурса.
Сходно чл. 127. истог Закона приправнички стаж за приправнике са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, траје једну годину.
Приправнички стаж за приправника са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, траје девет месеци.
Приправнички стаж за приправнике са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању, траје шест месеци.
Дакле, у конкретном случају, лице које је стекло високо образовање, уколико постоји потреба послодавца, уз напомену да и сви други акти, попут Правилника о унутрашњем уређењу, Кадровског плана и сл. омогућавају реализацију наведеног, би морало да заврши приправнички стаж са тим степеном образовања, а након чега би, евентуално, засновало радни однос са том стручном спремом код послодавца и сходно томе стекло одговарајуће звање.
У које звање може да буде распоређен запослени који се накнадно (у току радног односа на неодређено време самоволјно и без спровођења процедуре предвиђене чланом 123. и 124. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе) дошколује па поред дипломе средње школе (ИВ степена стручне спреме), достави диплому факултета (ВИИ степена стручне спреме)?
Сходно члану 123. Закона о запосленима у аутономним покрајнама и јединицама локалне самоуправе службенику може да се омогући додатно образовање значајно за рад код послодавца. Службеник који ће се додатно образовати бира се на интерном конкурсу, а предност има службеник са вишим просеком оцене у претходне три године. Трошкове додатног образовања сноси послодавац.
На основу чл. 124. Закона о запосленима у аутономним покрајнама и јединицама локалне самоуправе права и обавезе службеника који се додатно образује уређују се уговором.
Службеник има право на мировање радног односа ако додатно образовање захтева привремено одсуство с рада. По завршеном додатном образовању, службеник се премешта на непопуњено радно место разврстано у најниже звање за степен образовања који је стекао додатним образовањем. Службеник из става 3. овог члана дужан је да у року од шест месеци положи државни стручни испит према плану и програму за степен образовања који је стекао додатним образовањем.
После додатног образовања службеник је обавезан да остане на раду код послодавца најмање двоструко дуже од трајања додатног образовања, иначе је дужан да једнократно надокнади послодавцу све трошкове додатног образовања.
Међутим, сама чињеница да је запослени стекао високо образовање, а примера ради имао је стечено средње образовање у четворогодишњем трајању, и обавлјао је послове сходно том образовању, за послодавца не ствара обавезу, нити могућност саму по себи, да тај запослени буде распоређен на радно место за чије обавлјање је потребно стечено високо образовање.
Које услове (у погледу врсте и степена стручне спреме и година радног искуства) мора да испуни лице које у Градској управи обавлја послове ванредних ситуација?
Да би се дао потпун одговор на питање потребно је знати који су све послови обухваћени конкретним радним местом. Препорука, дата и у моделу Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији за радно место које припада тој групи послова, је да је потребно да је реч о запосленом са високом стручном спремом и три године искуства у струци, уз напомену да је реч само о предлогу, а не о обавези.
Начелник управе жели да лице које је распоређено на радно место намештеника премести на извршилачко радно место. Која је процедура предвиђена за ову врсту премештаја и којим актима се она врши?
Чланом 82. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописан редослед радњи при попуњвању радних места, који гласи:
"При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега. Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс. Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа. Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс. Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс".
Дакле, законом није прописана могућност премешетаја намештеника при попуњавању радног места, већ само службеника, а што се односи и на интерни конкурс, прописан овим чланом Закона. Конкретније, не постоји могућност премештаја запосленог са намештеничког на радно место службеника.
Чланом 10. ставом 1. Одлуке о образовању Службе за интерну ревизију прописано је да градоначелник, као извршни орган јединице локалне самоуправе оснива службу и распоређује шефа Службе у складу са прописима који важе за запослене у јединици локалне самоуправе. Следећим ставом истог члана прописано је да радом службе руководи шеф Службе који доноси акте о унутрашњем уређењу и систематизацији и о звањима, занимањима и платама запослених у Служби, на које сагласност даје градоначелник. Ставом 3. истог члана прописано је да о појединачним правима, обавезама и одговорностима по основу рада запослених и радно ангажованих лица одлучује шеф Службе. Чланом 24. ставом 1. исте одлуке, наведено је да о правима и обавезама из радног односа шефа Службе одлучује градоначелник.С обзиром на наведене подзаконске и законске прописе, као и на чињеницу да је изабран нови градоначелник који жели да на место шефа Службе распореди неко друго лице, који је редован законски пут за враћање шефа Службе за интерну ревизију у Градску управу, на неко од извршилачких радних места?
Члан 82. Закона о буџетском систему прописује:
“Корисници јавних средстава успоставлјају интерну ревизију.
За успоставлјање и обезбеђење услова за адекватно функционисање интерне ревизије одговоран је руководилац корисника јавних средстава.
Интерна ревизија је организационо независна од делатности коју ревидира, није део ни једног пословног процеса, односно организационог дела организације, а у свом раду је непосредно одговорна руководиоцу корисника јавних средстава.
Функционална независност интерне ревизије се обезбеђује самосталним одлучивањем о: подручју ревизије на основу процене ризика, начину обавлјања ревизије и извештавању о обавлјеној ревизији.
Интерна ревизија на основу објективног прегледа доказа обезбеђује уверавање о адекватности и функционисању постојећих процеса управлјања ризиком, контроле и управлјања организацијом да ли ови процеси функционишу на предвиђен начин и омогућују остварење цилјева организације.
Интерна ревизија пружа саветодавне услуге које се састоје од савета, смерница, обуке, помоћи или других услуга у цилју повећања вредности и поболјшања процеса управлјања датом организацијом, управлјања ризицима и контроле.
Интерну ревизију обавлјају интерни ревизори.
Интерни ревизори у вршењу функције, примењују међународне стандарде интерне ревизије, етички кодекс интерне ревизије и принципе објективности, компетентности и интегритета.
Интерни ревизори су обавезни да чувају тајност службених и пословних података”.
Оно што не може из предметне одлуке да се заклјучи је како је заправо шеф Службе интерне ревизије засновао радни однос и како, у целини гласи предметно решење. Тек након анализе поједничаних аката би могао да се да конкретнији одговор на поставлјено питање.
Да ли је у 2017. години потребно утврдити радне цилјеве за запослене и уколико јесте за који период се утврђују?
Чланом 134. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да у погледу цилја и предмета оцењивања, врсте оцена, последица оцењивања и других питања везаних за оцењивање и кретање у служби која нису уређена овим законом, сходно се примењују прописи којима се уређује оцењивање државних службеника.
Чланом 6. Уредбе о оцењивању државних службеника је прописано да државном службенику који подлеже оцењивању утврђује се за сваки период за оцењивање највише пет радних цилјева.
Радни цилјеви морају да произлазе из описа и сврхе радног места, да буду остварлјиви и мерлјиви и да имају реалне рокове.
Сходно чл. 7. Уредбе радне цилјеве утврђује оцењивач после разговора с државним службеником, пре почетка сваког периода за оцењивање, а најкасније 15 дана после почетка периода за оцењивање.
Утврђени радни цилјеви уносе се, према редоследу њиховог значаја, у посебан акт који потписују оцењивач и државни службеник.
Примерак акта са утврђеним радним цилјевима оцењивач доставлја унутрашњој јединици у државном органу која је задужена за кадрове (у далјем тексту: јединица за кадрове) да би га приложила у лични досије државног службеника, док по један примерак акта задржавају оцењивач и државни службеник.
Дакле, да би се звршило оцењивање неопходно је утврдити радне цилјеве, с обзиром да радни цилјеви представлјају основну претпоставку за процес оцењивања.
Како лице распоређено на радно место намештеника преместити на извршилачко радно место?
Чланом 82. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописан редослед радњи при попуњвању радних места, који гласи:
"При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.
Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.
Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.
Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.
Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс".
Дакле, законом није прописана могућност премешетаја намештеника при попуњавању радног места, већ само службеника, а што се односи и на интерни конкурс, прописан овим чланом Закона, конкретније, не постоји могућност премештаја запосленог са намештеничког на радно место службеника.
Ко је надлежан и по ком правном основу да, као другостепени орган, одлучује по жалбама на решење послодавца или дисциплинске комисије о изреченој дисциплинској мери службенику или намештенику? Да ли је то жалбена комисија или се покреће спор пред надлежним судом? Ово из разлога што је жалбена комисија експлиците споменута само у члану 148. Закона о запосленима у АП и ЈСЛ, када одлучује на решење о удалјењу радника са рада и члана 172. да у другом степену одличује о жалбама службеника. У конкретном случају Дисциплинска комисија при ГУ води дисциплински поступак за тежу повреду дужности из радног односа према намештенику.
Сходно чл. 172. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе жалбена комисија у јединици локалне самоуправе је колегијални орган који у другом степену одлучује о жалбама службеника. На основу чл. 174. истог Закона жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса.
Дакле, жалбена комисија одлучује по, евентуалним, жалбама службеника који сматрају да су им повређена права у дисциплинском поступку, док намештеници своја права могу да остваре пред надлежним, основним, судом.
Да ли се у случају попуне два радна места у различитим организационим јединицама именују и две различите ад хоц кункурсне комисије за спровођење интерног конкурса, а због правила о саставу комисије (члан 23. став 2. Уредбе)?
Чланом 3. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, запосленима се, у смислу овог закона, а између осталих, сматрају функционери који на основу законом утврђене обавезе или овлашћења, заснивају радни однос ради вршења дужности. С тим у вези, питање је ко је другостепени орган у радноправним односима помоћника председника општине, с обзиром да начелник Општинске управе потписује решења о годишњем одмору помоћника?
На основу чл. 174. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса. С обзиром да помоћници председника општине не спадају у ред службеника, жалбена комисија не може да поступа по њиховим, евентуалним, жалбама, већ права, за која сматрају да су им повређена могу да заштите пред надлежним судом.