Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли су и бетонске ограде на путу или путном земљишту за које је потребна грађевинска дозвола у надлежности грађевинске инспекције?
Поднет је захтев за утврђивање земљишта за редовну употребу за стан у кући. Међутим, стан је у приватној својини подносиоца захтева, кућа је у својини општине као и земљиште, а власник стана нема право коришћења на земљишту. Да ли може да се утврди земљиште за редовну употребу за стан у кући, који заправо и чини ту кућу или мора да се спроведе нека друга процедура пре тога?
Према члану 70. став 1. Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021) земљиште за редовну употребу објекта је земљиште испод објекта и земљиште око објекта, које испуњава услове за грађевинску парцелу и које по спроведеном поступку, у складу са овим законом, постаје катастарска парцела
Право на утврђивање земљишта за редовну употребу има власник објекта.
Како је овде власник објекта (зграде или куће) општина то право у формалном смислу припада општини.
С тим у вези физичко лице, власник посебног дела зграде није легитимисан на подношење захтева за земљиште за редовну употребу објекта докле год не постане власник објекта у целости.
Да ли се на негативно решење о озакоњењу (подносилац захтева није доставио доказ о власништву над земљиштем) ставља клаузула о правоснажности?
Према члану 14. Закона о општем управном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 18/16 и 95/18-аутентично тумачење) правноснажно је решење против кога не може да се изјави жалба, нити покрене управни спор, а којим је странка стекла одређена права, односно којим су јој одређене обавезе и такво решење може да се поништи, укине или измени само у случајевима који су законом одређени.
Према нашем законодавству правноснажност могу стећи само решења којим је усвојен неки од захтева странке.
У нашој правној пракси негативни управни акти (нпр. решење којим је одбијен захтев странке) не могу стећи својство правноснажности и на иста се не ставља клаузула правноснажности, јер би се на тај начин онемогућило да странка касније у поступку уколико допуни свој захтев неким новим чињеницама и доказима оствари своје право.
Инвеститор је одступио од издатог решења по чл. 145 Закона о планирању и изградњи, везано за адаптацију и реконструкцију објекта. Како је објекат у градском језгру, Покрајински завод за заштиту споменика културе је издао услове за реконструкцију истог. Како применити чл. 142. став 9 – измена решења по члану145. када инвеститор неће добити услове од PZZZSK у складу са изведеним стањем. Такође, у члану 176. не може се пронаћи начин да се примени члан 142. став 9. Молимо за смернице, како поступити у овом конкретносм случају.
Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021) је чланом 175. став 1. тачка 4. прописано да грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора има право и дужност да проверава да ли се објекат гради према издатој грађевинској дозволи и пројекту за извођење, односно техничкој документацији на основу које је издато решење из члана 145. овог закона.
Надзор над спровођењем обавезе из овог члана би грађевински инспектор вршио на основу одредаба члана 176. став 1. тачка 10. истог Закона, којима је прописано да је вршењу инспекцијског надзора грађевински инспектор овлашћен да нареди спровођење других мера, у складу са овим законом, те би у складу са одредбама овог члана налог надзираном субјекту био да радове изведе на основу техничке документације на основу које је издато решење из члана 145. овог закона.
Овакав налог грађевинског инспектора био би принудно спроведен извршењем посредном принудом (путем новчаних казни), по одредбама Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 18/2016 и 95/2018 - аутентично тумачење).
Извршење посредном принудом (путем новчаних казни) спроводи се када орган који спроводи извршење жели да принуди извршеника да испуни обавезе изрицањем новчане казне, ако извршење преко другог лица није могуће или није погодно да се постигне сврха извршења.
Новчана казна која се изриче решењем може поново да се изрекне све док извршеник не испуни обавезе из решења.
Ова врста управног извршења примењује се када се надзираном субјекту налаже да нешто допусти или трпи, да се уздржи од чињења или када му се налаже нека радња чињења коју уместо њега не може да изврши друго лице, односно у ситуацијама када извршење преко другог лица није погодно да се постигне сврха извршења. У том случају извршење решења се спроводи посредном принудом тако што се изрицањем новчаних казни утиче на вољу извршеника да сам изврши или се повинује мери.
Физичком лицу се новчана казна изриче у распону од половине просечне месечне зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходном месецу до две просечне годишње зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходној години, према подацима органа надлежног за послове статистике, а правном лицу у распону од половине његових месечних прихода до десет процената његових годишњих прихода које је остварио у Републици Србији у претходној години.
Податак о просечној месечној заради која је остварена у Републици Србији у претходном месецу грађевински инспектор може добити на сајту Републичког завода за статистику39, а податак о месечном и годишњем приходу правног лица на сајту Агенције за привредне регистре (финансијски извештаји).
Новчана казна може да се изриче изнова све док извршеник не испуни обавезе из решења.
Новина коју је унео Закон о изменама и допунама Закона о инспекцијском надзору јесте да инспектор може изрећи новчану казну у извршењу решења посредном принудом, поред правног лица, и одговорном лицу у правном лицу, а да новчане казне изречене у извршењу решења посредном принудом извршава јавни извршитељ, у складу са прописима којима се уређује извршење и обезбеђење (члан 41. ст. 5. и 6. ЗИН-а).
Предмет озакоњења је стамбени објекат за који инвеститор има грађевинску дозволу, али је приликом изградње одступљено од исте у погледу габарита објекта због формирања спољног степеништа за директан приступ спрату, сто је утврђено увидом у Извештај о затеченом стању објекта који је инвеститор доставио. Објекат нема употребну дозволу, али је у потпуности завршен. Да ли у конкретном случају треба издати решење о измени грађевинске дозволе у редовном поступку и да ли претходно треба издати и локацијске услове у делу у коме се одступило од грађевинске дозволе, уколико би то било у складу са ПГР-ом Града, са напоменом да је објекат у потпуности завршен.
Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021) је чланом 175. став 1. тачка 4. прописано да грађевински инспектор има права и дужности у вршењу инспекцијског надзора да проверава да ли се објекат гради према издатој грађевинској дозволи и пројекту за извођење, односно техничкој документацији на основу које је издато решење из члана 145. овог закона.
Уколико грађевински инспектор током вршења инспекцијског надзора утврди да се објекат не гради према издатој грађевинској дозволи, односно пројекту за извођење, овлашћен је да наложи решењем обуставу радова и одреди рок који не може бити дужи од 30 дана од дана уредног уручења инвеститору – за подношење захтева са уредном документацијом за прибављање, односно измену грађевинске дозволе, а ако инвеститор у остављеном року не прибави, односно не измени грађевинску дозволу, да наложи решењем уклањање објекта, односно његовог дела (члан 176. став 1. тачка 2).
Изменом у односу на издату грађевинску дозволу и пројекат за грађевинску дозволу се сматра свако одступање од положаја, димензија, намене и облика објекта, као и других параметара и услова утврђених у грађевинској дозволи, односно изводу из пројекта.
Наведени поступак је прописан као правило, а Законом о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015, 83/2018 и 81/2020 - одлука УС) је чланом 4. став 3. прописано да је, изузетно од става 2. овог члана, предмет озакоњења и објекат изграђен на основу грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, на ком је приликом извођења радова одступљено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта а за који није могуће издати решење о измени решења о грађевинској дозволи, у складу са одредбама закона којим се уређује изградња објеката.
Дакле, у наведеном случају, прво би се за наведене радове спровео редован поступак за измену грађевинске дозволе, у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи, па тек уколико није могуће издати решење о измени решења о грађевинској дозволи, спровести поступак озакоњења, у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката.
Мишљења смо да није потребно издавати нове локацијске услове.
Општина је власник 100% удела привредног друштва које обавља комуналну делатност снабдевања водом за пиће, као и пречишћавање и одвођење атмосферских и отпадних вода. Оснивачким актом и одлуком о искључивом праву - поверавању одређених комуналних послова и других делатности које су од општег интереса за општину регулисано је да привредно друштво врши адаптацију, санацију и реконструкцију јавног водовода, јавне канализације за отпадне воде и јавне канализације за атмосферске воде, као и инвестиционо и текуће одржавање наведених јавних мрежа. Да ли се оснивачки акт и поменута одлука могу допунити у смислу да привредно друштво врши и послове изградње и реконструкције јавног водовода, јавне канализације за отпадне воде и јавне канализације за атмосферске воде, те да привредно друштво може радове уступити другом извођачу у складу са Законом о јавним набавкама?
Комунално предузеће коме је актом о оснивању поверено обављање комуналних делатности снабдевања водом за пиће и пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода из члана 2. Закона о комуналним делатностима је носилац права на основу кога једини, на територији локалне самоуправе може да обавља ове две комуналне делатности (вршилац комуналне делатности).
Реконструкција или рехабилитација мреже, у конкретном случају је већ регулисана актима којима је уређено искључиво право, тако да на набавку те врсте радова, ако се наручују од локалног комуналног предузећа, ни сада са постојећим актима не постији обавеза да се примењују одредбе Закона о јавним набавкама. Ако постоји потреба да се од комуналног предузећа наручује и изградња која није наведена ни посебно апострофирана у актима, онда је потребно да се у том смислу измени Одлука о искључивом праву уколико за то има услова, на начин да њом, поред адаптације, санације, реконструкције, инвестиционог и текућег одржавања, буде обухваћена и изградња нових траса водоводних или канализационих цеви, обзиром да се то финансира из буџета ЈЛС.
Ако се допуњује Одлука о искључивом праву препорука је да се њоме обухвате и радови на изградњи цевовода, није потребно да се паралелно и због тога мења или допуњује Оснивачки акт комуналног предузећа. Оснивачки акт у овом случају доказује само да је њиме комуналном предузећу поверено обављање поменуте две комуналне делатности.
Са друге стране, у складу са Законом о јавним набавкама искључиво право представља право на основу којег субјект једини може да обавља одређену делатност на одређеном географском подручју и које је додељено или произлази из закона, подзаконског акта или појединачног акта. Наиме, уколико се додели искључиво право за извођење одређених радова, произилази да само тај привредни субјект може да изводи радове који су предмет искључивог право те да их не може даље преносити на друге привредне субјекте.
Дакле, уколико је потребно овакво искључиво право доделити, а имајући у виду одредбу Закона о јавним набавкама која уређује појам искључивог права, мишљења смо да је потребно затражити и мишљење Канцеларије за јавне набавке као тела које врши надзор над применом овог закона, у погледу могућности да јавно комунално предузеће уступи део радова или поверавање неких услуга од стране локалног комуналног предузећа другом извођачу.
Површина тротоара, платоа и паркинга није уписана у лист непокретности, ни интерне саобраћајнице. Сад се тражи да буду уписани јер нису у ГД, ни техничкој документацији. Тај поступак у катастру траје. Да ли се наведени објекти најпре морају уписати у лист непокретости да би се урачунали у земљиште под објектом?
Уколико нису део техничке документације морају се уписати у лист непокретности да би се приликом утврђивања накнаде и примене формуле из чл. 8. Закона о конверзији урачунало земљиште под тим објектима. У супротном ова површина се неће урачунати па у односу на њу неће бити умањења за површину земљишта за редовну употребу објекта.
Какав је став у погледу жалби када решења о промени намене нису правоснажна, а донето решење о експропријацији и земљиште означено као грађевинско што и јесте повољније за сопственика непокретности?
Земљиште постаје грађевинско даном ступања на снагу планског документа без обзира што надлежни орган за упис непокретности и правима на њима није спровео промену у јавној евиденцији, сагласно члану 83. став 3. Закона о планирању и изградњи. То значи да је у овом случају орган правилно ожалбеним решењем извршио експропријацију грађевинског земљишта без обзира што решење о промени намене тог земљишта није постало правноснажно.
Пуномоћник је истакао у поднеску захтев у погледу врсте земљишта (прво је било пољопривредно према предлогу корисника), затим је катастар променио у грађевинско (грађевинска парцела према њиховом упису), да ли је тај трошак пуномоћника оправдан односно да ли га треба признати, имајући у виду чињеницу да је орган (општинска управа) у решењу навео да је то грађевинско земљиште?
Да ли је могуће шумско земљиште у државној својини чији је корисник општина, конвертовати код РГЗ у право јавне својине општине? Предметно земљиште је обухваћено ПГР-ом али по том планском документу није у грађевинском подручју. Просторним планом општине на том земљишту дозвољена је изградња економских објеката у функцији туризма. Предметно земљиште се фактички користи као излетиште и општина планира да га уреди и у будућности и даље користи и одржава за туристичке сврхе.
У овом случају потребно је поступити на исти начин као у случају пољопривредног земљишта у државној својини. Најпре треба утврдити преко овлашћеног судског вештака за шумарство да ли се предметно земљиште фактички користи или не као шумско земљиште. Ако се то земљиште не користи фактички као шумско, а зати се обратити Влади РС преко Републикчке дирекције за имовину захтевом да се то земљиште пренесе у јавну својину општине. Републичка дирекција за имовину, обзиром да се ради о шумском земљишту ће затражити од ЈП Србијашума надлежне ШУ за територију конкретне општине изјашњење, тако да би било добро прво се обратити њима и проверите да ли се таква сагласнот може испословати. Уз захтев може се доставити информација о локацији, извод из Просторног плана и налаз овлашћеног вештака са образложењем које ће представљати оправданост таквог прибављања у јавну својину општине.
За који временски период се може формирати нова Комисија за повраћај по ПЗФ-у, нису завршени сви предмети, а скоро сви чланови старе комисије заједно са председником су преминули?
Према одредбама чл. 2. Закона о начину и условима признавања и враћању земљишта које је прешло у друштвену својину по основу ПЗФ-а и конфискацијом због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа („Сл. гласник РС“, бр. 18/91, 20/92 и 42/98) прописана је процедура образовања Комисије за враћање земљишта, која није временски ограничена. Не постоје законом прописани рокови у којима је општина дужна да образује наведену комисију.
Захтев за конверзију уз накнаду за неизгрђено земљиште поднет је 2019. године. Решење је правоснажно, накнада није плаћена, јер подносилац захтева ради у иностранству. До када чекати са плаћањем, односно до када првостепено правоснажно решење може да остане да "живи" у правном поретку?
Уколико је решење постало правоснажно а није извршено, може се поништити применом чл. 180. ст. 1. тачка 3. ЗУП-а зато што није извршено, није спроведена промена у катастру и није исплаћена накнада, у супротном с обзиром да се наведено лице налази у иностранству потребно је покушати са принудном наплатом.