Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Општина је са привредним друштвом, крајем седамдесетих година, закључила споразум на основу којег је привредно друштво финансирало израду планова детаљне регулације, а општина је привредном друштву пренела право коришћења на парцели грађевинског земљишта. То привредно друштво је приватизовано у поступку аукцијске продаје 2007. године. Да ли се у поступку конверзије у погледу овако стеченог права коришћења може применити члан 6. Закона о конверзији? Ради се о неизграђеном грађ. земљишту.
Какав је поступак у случају када решење о конверзији постане правноснажно, а подносилац не уплати у року од 15 дана накнаду која је утврђена у решењу, а ради се о уплати у једнократном износу? Да ли се спроводи поступак поништаја решења по службеној дужности или принудна наплата преко правобраниоца општине?
Кад је у поступку озакоњења изграђен објекат на општинској парцели формираној раније, да ли се доноси решење о утврђивању земљишта за редовну употребу иако није отворени стамбени блок? Да ли се решењем о утврђивању земљишта за редовну употребу могу решити имовинско-правни односи без уговора и да ли се то решење може спровести у РГЗ заједно са потврдом о плаћању?
У складу са чланом 70. став 10. тачка 2. Закона о планирању и изградњи (ЗПИ) може се водити поступак утврђивања земљишта за редовну употребу уколико се ради о објекту за који је поднет захтев за озакоњење за који је надлежни орган утврдио да постоји могућност озакоњења. Овај поступак се у овом случају може водити и ако се ради о земљишту у јавној својини. Уколико се ради о кат. парцели формираној у ранијем периоду, извештај органа надлежног за послове урбанизма треба да утврди да ли тако формирана кат. парцела испуњава или не испуњава услове за грађевинску парцелу, а потом је потребно поступити у складу са чланом 105. став 6, 7. и 8. ЗПИ. Решењем о утврђивању земљишта за редовну употребу објекта утврђује се која површина припада сопственику једног објекта и утврђују се услови за формирање грађевинске парцеле на којој се налази тај објекат и то решење представља правни основ за отуђење земљишта у јавној својини непосредном погодбом.
Није могуће само на основу тог решења, без закљученог уговора са општином и без доказа о плаћеној накнади у смислу члана 105. ЗПИ извршити промену власништва на земљишту у јавној евиденцији права на непокретностима коју води РГЗ.
Како се рачуна површина под објектима код нелегалних објеката кад се они по закону дефинишу као неизграђено грађевинско земљиште?
Да ли је правно лице које је стекло право својине на објектима другог правног лица теретним правним послом 2007. године путем јавне продаје, након стечаја истог и сада нема уписано право коришћења на земљишту, обвезник конверзије пред органом општине или пред РГЗ, односно да ли се примењује Закон о претварању права коришћења у право својине или Закон о планирању и изградњи?
Како поступити, у случају када је поднет захтев за претварање права коришћења у право својине уз накнаду, а при том странка је поднела као доказ решење којим јој се додељује неизграђено грађевинско земљиште из 1968. године и пружила доказ о уплати накнаде у виду уступљеног земљишта и уређења земљишта у складу са тим решењем?
С обзиром да је странка доставила наведено решење које представља основ стицања и доказ о уплати накнаде, треба од ње тражити уколико није доставила налаз вештака економско-финансијске струке о ревалоризацији трошкова прибављања, а потом у складу са чл. 7. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, утврдити право коришћења и одредити износ накнаде која се утврђује тако што се од тржишне вредности предметне парцеле одузме ревалоризована вредност исплаћеног износа накнаде о чему је странка пружила доказ.
Ако се производња топлотне енергије да приватном партнеру, која је алтернатива у случају да приватни парнер не испуњава своје обавезе?
Дистрибуција топлотне енергије је везана за коришћење топловодне мреже као дела комуналне инфраструктуре, тако да самим тим носи веће ризике од послова који се обављају без тако чврсте везе са инфраструктуром. И у случају да се производња топлотне енергије повери приватном партнер, такође постоје одређени ризици, али су они нешто мањи. Ако приватни партнер не испуњава свој обавезе, алтернатива је да ЈЛС преузме управљање котларницом, а ту опцију би требало предвидети и јавним уговором.
Јавни превоз путника у малим општинама је затечено стање које су некада обављала друштвена предузећа, а сада АД, како то увести у ред, због конкуренције?
У Србији је само у неколико највећих градова формирано засебно јавно комунално предузеће задужено за градски и приградски саобраћај.
Пожељно је да се на нивоу општине уреди ова област јавног живота (комуналну делатност) у складу са реалним потребама већине грађана, тако да прво треба направити што је могуће прецизнију слику о томе на којим правцима уопште треба да се успостави линијски превоз путника, где треба поставити стајалишта, који капацитет аутобуса и интервали полазака би задовољили потребу. У овом делу свакако би могло да се консултују стручњаци са Саобраћајног факултета или неке друге сличне институције, али и колеге из управа за јавни градски превоз из већих градова.
Када се добије јасна слика о потребама и потребним превозним капацитетима, наредни корак је да се дефинишу услови и критеријуми и да се покренене процедура надметања, после које би са одабраним понуђачем био склопљен одговарајући (јавни) уговор о поверавању ове делатности. Могуће је да се ради и парцијално поверавање (нпр. једном превознику се поверава једна, а другом друга линија), а тада би се уговори склапали са више понуђача.
Уколико се поверавање делатности ради на краћи период (нпр. на годину или две), онда се процедура спроводи по Закону о јавним набавкама, а уколико је опредељење за дужи аранжман (нпр. 5 или више година), онда процедура надметања треба да се спроведе по Закону о јавно приватном партнерству.
У условима уговора, могу се предвидети и повластице које би се односиле на одређене групе корисника (ђаци, пензионери и сл).
Имајући у виду да се инструкције за израду Програма пословања за наредну годину, од стране оснивача, везују за постојећу регулативу, па тако настаје проблем уколико неки пропис почиње да се примењује (или важи) од јануара. Како то превазићи, а да не мора да се чека ребаланс Програма пословања, који је најчешће тек у јуну?
Рок за доношење годишњег програма пословања јавних предузећа је 1. децембар, а осетно пре тог рока Влада Републике Србије доноси Смернице за израду годишњег програма пословања јавних предузећа.
Смернице Владе Републике Србије донете у октобру 2020. године, а које су се односиле на годишње програме за 2021. годину, оставиле су могућност локалним самоуправама да, ако за тим имају потребу, пропишу додатне смернице. Те додатне смернице, под условом да их је донео надлежни орган ЈЛС, су за јавна предузећа су такође обавезујуће.
Дакле, јавна предузећа су приликом израде годишњег програма пословања била у обавези да све елементе пословања планирају у складу са смерницама Владе, али и у складу са додатним смерницама ЈЛС. Наравно, под условом да су те додатне смернице заиста и донете.
Када се ради о маси зарада и других примања, у смерницама које је донела Влада, нема никаквих квантификација, већ се јавна предузећа усмеравају само на то да масу зарада треба да планирају у складу са важећим прописима.
Што се тиче важећих прописа, у моменту израде годишњег програма за 2021. годину, много тога је било познато, тако да је тешко могло да се деси да се већ јануару 2021. године промени регулатива у неком делу који није било могуће предвидети, а који је од утицаја на масу и трошкове запослених. Наиме, још у октобру 2020. године било је познато:
- да ће законом гарантована минимална зарада запослених која је раније увећавана, у 2021. години бити повећана на 183,93 динара по радном часу што само по себи имплицира потребу да и основни елементи за обрачун зарада (цена рада) треба да се сразмерно повећају.
- Да ће „забрана“ запошљавања код свих корисника јавних средстава прописана Законом о буџетском систему, а која је на снази од децембра 2013. године, по предлогу измена и допуна Закона који је тада већ био усвојен на Влади бити продужена и на 2021. годину.
- Да ће у 2021. години дејство ПКУ за запослене у ЈКП бити продужено на наредне 3 године, укључујући и Анекс 3 Посебног колективног уговора по коме су јавна комунална предузећа у обавези да регрес за коришћење годишњег одмора запосленима обрачунавају у увећаном износу (као и у 2020.), а већ тада је било познато да ће бити објављен и Анекс 4 ПКУ који предвиђа већу накнаду за боловање (100%) радника оболелих од Covid-19.
Када су у питању зараде запослених у јавним предузећима, није се очекивало доношење неког другог прописа којом би се зараде конкретније регулисале или ограничавале. То значи да политика зарада запослених у јавним предузећима у 2021. години треба и може да се води тако да зависи искључиво од могућности и потреба предузећа и од одлука њихових оснивача.
Ово су биле уједно и главне претпоставке на основу којих је, обзиром да је већ у моменту израде годишњих програма било јасно да ће се оне са великом вероватноћом заиста и остварити, требало да планирате зараде и масу зарада и других личних примања запослених у јавним предузећима из ваше надлежности. Ту треба имати у виду, да планирање веће масе зарада не значи да то што је планирано мора и да се реализује. То је само план, који се може реализовати уз мања или већа одступања.
Ако из било ког разлога ове претпоставке нису узете у обзир приликом израде годишњих програма, то значи да је смањен било какав маневарски простор. Ако се сада због тога дешава да се пробија планирана маса тако да то прави неравнотежу и у ЗИП обрасцу, ребаланс је једина опција која стоји на располагању.
С обзиром да су Законом о јавним набавкама регулисани изузеци, да ли то значи да ЈЛС може да ЈКП-у повери послове реконструкције објеката без претходно спроведене процедуре јавног надметања?
У члану 12. Закона о јавним набавкама (раније је то био члан 7), побројано је укупно 12 случајева у којима наручиоци нису у обавези да примењују одредбе Закона. У тачки 11) тог члана наведено је да се одредбе закона не примењују на „набавке од наручилаца или групе наручилаца који су носиоци искључивог права на основу којег једини могу да обављају одређену делатност на одређеном географском подручју и које им је додељено или произлази из закона, подзаконског акта или појединачног акта“. Ова одредба се свакако може односити и на јавна комунална предузећа која су обвезници закона и којима је поверено обављање неке од комуналних делатности.
Дакле, у новом закону нису мењане одредбе о искључивом праву, али стоји да то није потпуно у складу са ЕУ стандардима који инсистирају на пуној конкуренцији у свим случајевима када постоје могућности за надметање, тако да је могуће да ће неким будућим изменама закона ова одредба да буде другачије формулисана или можда и потпуно брисана.
Којим чланом закона је прописано да трошкове ЈКП треба водити одвојено?
У питању је Закон о комуналним делатностима. Наиме, чланом 22. Закона о комуналним делатностима прописано је следеће: „Ако вршилац комуналне делатности обавља још неку делатност поред оне која му је поверена, обавезан је да у свом рачуноводству одвојено исказује све приходе и расходе који су везани за обављање поверене комуналне делатности.“
Какав је став у погледу жалби када решења о промени намене нису правоснажна, а донето решење о експропријацији и земљиште означено као грађевинско што и јесте повољније за сопственика непокретности?
Земљиште постаје грађевинско даном ступања на снагу планског документа без обзира што надлежни орган за упис непокретности и правима на њима није спровео промену у јавној евиденцији, сагласно члану 83. став 3. Закона о планирању и изградњи. То значи да је у овом случају орган правилно ожалбеним решењем извршио експропријацију грађевинског земљишта без обзира што решење о промени намене тог земљишта није постало правноснажно.