Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Пуномоћник је истакао у поднеску захтев у погледу врсте земљишта (прво је било пољопривредно према предлогу корисника), затим је катастар променио у грађевинско (грађевинска парцела према њиховом упису), да ли је тај трошак пуномоћника оправдан односно да ли га треба признати, имајући у виду чињеницу да је орган (општинска управа) у решењу навео да је то грађевинско земљиште?
За који временски период се може формирати нова Комисија за повраћај по ПЗФ-у, нису завршени сви предмети, а скоро сви чланови старе комисије заједно са председником су преминули?
Према одредбама чл. 2. Закона о начину и условима признавања и враћању земљишта које је прешло у друштвену својину по основу ПЗФ-а и конфискацијом због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа („Сл. гласник РС“, бр. 18/91, 20/92 и 42/98) прописана је процедура образовања Комисије за враћање земљишта, која није временски ограничена. Не постоје законом прописани рокови у којима је општина дужна да образује наведену комисију.
Захтев за конверзију уз накнаду за неизграђено земљиште поднет је 2019. Решење је правоснажно, накнада није плаћена, јер подносилац захтева ради у иностранству. До када чекати са плаћањем, односно до када првостепено правоснажно решење може да остане да "живи" у правном поретку, цене су до сада два пута мењане на више?
Уколико је решење постало правоснажно а није извршено, може се поништити применом чл. 180. ст. 1. тачка 3. ЗУП-а зато што није извршено, није спроведена промена у катастру и није исплаћена накнада, у супротном с обзиром да се наведено лице налази у иностранству потребно је покушати са принудном наплатом.
Општина је са привредним друштвом, крајем седамдесетих година, закључила споразум на основу којег је привредно друштво финансирало израду планова детаљне регулације, а општина је привредном друштву пренела право коришћења на парцели грађевинског земљишта. То привредно друштво је приватизовано у поступку аукцијске продаје 2007. Да ли се у поступку конверзије у погледу овако стеченог права коришћења може применити члан 6. Закона о конверзији? Ради се о неизграђеном грађ. земљишту.
У погледу овако стеченог права коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту, мишљења смо да се може применити чл. 6. Закона о конверзији. Дакле, потребно је да се захтев за конверзију решењем првостепеног органа одбије, а странка упути да захтев поднесе надлежној служби за катастар непокретности.
Какав је поступак у случају када решење о конверзији постане правноснажно, а подносилац не уплати у року од 15 дана накнаду која је утврђена у решењу, а ради се о уплати у једнократном износу? Да ли се спроводи поступак поништаја решења по службеној дужности или принудна наплата преко правобраниоца општине?
Површина тротоара, платоа и паркинга није уписана у ЛН, ни интерне саобраћајнице. Сад се тражи да буду уписани јер нису у ГД, ни техничкој документацији. Да ли се наведени објекти најпре морају уписати у ЛН да би се урачунали у земљиште под објектом?
Уколико нису део техничке документације морају се уписати у ЛН да би се приликом утврђивања накнаде и примене формуле из чл. 8. Закона о конверзији урачунало земљиште под тим објектима. У супротном ова површина се неће урачунати па у односу на њу неће бити умањења за површину земљишта за редовну употребу објекта.
Како поступити кад је у поступку озакоњења изграђен објекат на општинској парцели формираној раније? Да ли се доноси решење о утврђивању земљишта за редовну употребу и да ли се тим решењем могу решити имовинско-правни односи без уговора и да ли се то решење може спровести у РГЗ заједно са потврдом о плаћању?
У складу са чланом 70. став 10. тачка 2. Закона о планирању и изградњи (ЗПИ) може се водити поступак утврђивања земљишта за редовну употребу уколико се ради о објекту за који је поднет захтев за озакоњење за који је надлежни орган утврдио да постоји могућност озакоњења. Овај поступак се у овом случају може водити и ако се ради о земљишту у јавној својини. Уколико се ради о катастарској парцели формираној у ранијем периоду, извештај органа надлежног за послове урбанизма треба да утврди да ли тако формирана кат. парцела испуњава или не испуњава услове за грађевинску парцелу, а потом је потребно поступити у складу са чланом 105. став 6., 7. и 8. ЗПИ.
Решењем о утврђивању земљишта за редовну употребу објекта утврђује се која површина припада сопственику једног објекта и утврђују се услови за формирање грађевинске парцеле на којој се налази тај објекат и то решење представља правни основ за отуђење земљишта у јавној својини непосредном погодбом. Није могуће само на основу тог решења, без закљученог уговора са општином и без доказа о плаћеној накнади у смислу члана 105. ЗПИ извршити промену власништва на земљишту у јавној евиденцији права на непокретностима коју води РГЗ.
Да ли у складу са Законом о јавној својини може да се пренесе остало неплодно земљиште и пољопривредно за које се Министарство пољопривреде изјаснило да фактички није пољопривредно јер се налази у грађевинском реону из јавне својине РС у јавну својину општине? Републичка Дирекција за имовину се изјаснила да је надлежна само за пренос уписаног грађевинског земљишта? Шта радити у том случају?
У конкретном случају ради се о пољопривредном земљишту у грађевинском реону села што је одређено Просторним планом. На овом земљишту се планира изградња јавног објекта - постројења за прераду отпадних вода. Не постоји плански документ нижег реда који би утврдио намену тог земљишта. Ово земљиште није обухваћено Годишњим програмом запштите и унапређења пољопривредног земљишпта односно исто се не може давати у закуп или на коришћење трећим лицима у складу са Законом о пољопривредном земљишту, тако да Министартво за пољопривреду није надлежно за давање било каквих сагласности или за располагање овим земљиштем.
Како се рачуна површина под објектима код нелегалних објеката кад се они по закону дефинишу као неизграђено грађевинско земљиште?
Да ли је правно лице које је стекло право својине на објектима другог правног лица теретним правним послом 2007. године путем јавне продаје, након стечаја истог и сада нема уписано право коришћења на земљишту, обвезник конверзије пред органом општине или пред РГЗ, односно да ли се примењује Закон о претварању права коришћења у право својине или Закон о планирању и изградњи?
Да ли јавна комунална предузећа морају да спроводе јавне расправе, и то конкретно прво за увећање цена комуналне услуге и друго за програм рада?
Генерално посматрано, одлуке о ценама комуналних услуга и програми пословања комуналних предузећа о којима је овде реч, сврставају се у појединачна (не општа) акта, тако да самим тим у поступку њиховог доношења, објективно и нема потребе да се о њима води нека шира претходна расправа.
С тим у вези, ни важећим прописима није предвиђено да се у поступку одобравања цена комуналних услуга и поступку доношења годишњег програма пословања јавног комуналног предузећа води јавна расправа, а у наредном тексту, као потпору тој тврдњи, укратко подсећамо на прописане процедуре.
Поступак утврђивања цена комуналних услуга
Комунално предузеће коме је поверено обављање неке од комуналних делатности код којих је могуће утврдити и постоји идентификован крајњи корисник, цену комуналне услуге утврђује по процедури прописаној чланом 28 Закона о комуналним делатностима, а која подразумева да надлежни орган комуналног предузећа (по правилу је то Надзорни одбор) доноси одлуку о ценама која се примењују тек по добијању сагласности надлежног органа ЈЛС (најчешће је то општинско/градско веће или скупштина ЈЛС).
Транспарентност поступка промене цена обезбеђује се тако што је ЈЛС (не комунално предузеће) дужна да 15 дана пре доношења одлуке, на огласној табли и својој интернет страници, објави захтев за давање сагласности са пратећим образложењем.
У смислу Закона о заштити права потрошача постоји и додатни рок од 30 дана који у овом случају обавезује јавно комунално предузеће као трговца. Наиме у члану 88 став 3 стоји – „Када измене методологија формирања цена и промене цена услуга од општег економског интереса подлежу добијању претходног одобрења или сагласности носиоца јавних овлашћења, трговац је дужан да јавно и унапред информише потрошача о изменама најкасније 30 дана пре почетка примене промењених цена.“
Ово значи да је ЈЛС по Закону о комуналним делатностима дужна да „сачека“ најмање 15. дана са доношењем акта (решења) о давању сагласности на цене комуналних услуга, али да комунално предузећа (трговац) ни када добије сагласност од оснивача, те цене не може да примењује ако у претходних 30 дана о томе није информисао потрошаче.
Поступак доношења годишњег програма пословања јавног комуналног предузећа
Поступак доношења годишњег програма пословања јавног комуналног предузећа прописан је Законом о јавним предузећима.
Надлежности су уређене тако да на предлог директора, Надзорни одбор предузећа уз сагласност оснивача најкасније до 01. децембра текуће године доноси годишњи програм пословања јавног комуналног предузећа за наредну пословну годину.
Садржински, годишњи програм треба да је урађен у складу са Смерницама које за годину за коју се доносе програми, доноси Влада Републике Србије. Закон је оставио могућност да надлежни орган јединице локалне самоуправе у својству оснивача, предузећима из своје надлежности може прописати и додатне смернице.
Јавно комунално предузеће има обавезу да годишњи програм пословања објављивањем на интернет страници предузећа и на тај начин га учини доступан широј јавности.
Да ли зидане ограде у селима, изграђене педесетих, шездесетих, седамдесетих, осамдесетих година 20. века, без акта надлежног органа из тог периода могу да буду предмет озакоњења? Уколико не могу да буду предмет озакоњења, да ли у том случају грађевинска инспекција упућује власнике истих на надлежан орган ради прибављања потребне документације тј. да ли се у том случају примењују позитивни прописи?
Правилником о посебној врсти објеката и посебној врсти радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа, као и врсти објеката који се граде, односно врсти радова који се изводе, на основу решења о одобрењу за извођење радова, као и обиму и садржају и контроли техничке документације која се прилаже уз захтев и поступку који надлежни орган спроводи ("Сл. гласник РС", бр. 102/2020, 16/2021 и 87/2021) је чланом 3. став 2. тачка 36. прописано да по захтеву инвеститора за изградњу зиданих ограда, орган надлежан за издавање грађевинске дозволе издаје решење о одобрењу за извођење радова, у складу са одредбама члана 145. Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021).
То значи да су зидане ограде предмет озакоњења, у складу са одредбама члана 1. став 3. Закона о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015, 83/2018 и 81/2020 - одлука УС), којим је прописано да се одредба става 1. овог члана односи и на објекте, односно изведене радове у складу са чланом 145. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/09, 81/09 - исправка, 64/10 - УС, 24/11, 121/12, 42/13 - УС, 50/13 - УС, 98/13 - УС, 132/14 и 145/14).
Који бесправно изградђени објекти се сматрају објактима изграђеним у складу са законом је прописано Правилником о изради и одржавању катастра непокретности ("Сл. гласник РС", бр. 46/99 и 7/2016 - др. правилник) чланом 50, а то су објекти у градовима, односно насељима градског карактера изграђени до 3. јуна 1948. године, када је ступила на снагу Основна уредба о грађењу ("Службени лист ФНРЈ", број 46/48); стамбене зграде које су изграђене на селу до 21. марта 1961. године, када је ступио на снагу Закон о условима за изградњу стамбених зграда на селу ("Службени гласник НРС", број 7/61) или до ступања на снагу прописа о условима за изградњу стамбених зграда, уколико су их општински народни одбори донели у року прописаном тим Законом; остале врсте објеката који су изграђени на селу до 8. јула 1973. године, када је ступио на снагу Закон о изградњи инвестиционих објеката ("Службени гласник СРС", број 25/73), односно до ступања на снагу општинске, односно градске одлуке уколико је иста донета у року прописаном тим Законом.
Грађевинска дозвола се не може издавати ретроактивно, за већ изграђене објекте.