Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Поштовани радим у одељењу за урбанизам на озакоњењу објеката и имам случај где сам послала катастру на спроводљивост елаборат гео радова где су објекти јасно обележени бројевима од 2 до 5 а катастар их је у свом решењу о упису без власника пренумерисао и избацио објекат бр.4 и дао му број 5 а објекту бр.5 дао број 6 и сада код мене у извештају о затеченом стању и елаборату гео радова стоје објекти од 2 до 5 тако да би моје питање било ако катастар не исправи своје ресење да ли мора да елаборат гео радова и извештај о затеченом стању иду на преправку како би се ускалдили са решењем из катастра како бих могла да урадим решења о озакоњењу.Молим за што бржи одговор. У прилогу вам саљем ресење из ргз скн Алексинац и скицу из елабората гео радова.
Последњим изменама електронског поступања у РГЗ до којих је дошло крајем 2024. и почетком 2025, приликом утврђивања спроводљивости елабората геодетских радова, РГЗ је овлашћен да у складу са правилима о нумерацији објеката врши провођење елебората без уписа власника, тако да се након правноснажности решења о озакоњењу врши упис власника – лица на чије има гласи решење о озакоњењу.
Истовремено, у складу са катастарским прописима, овлашћене геодетске организације имају одређена овлашћења код провођења елабората у катастарској бази, а нарочито имају обавезу да поштују правила РГЗ о нумерацији објеката.
Увидом у скицу коју сте нам доставили, утврдили смо да је скица – мануал за провођење код РГЗ, израђена 2022. када нису постојала горе наведене обавезе и овлашћења геодетских организација. Због тога је потребно да у овом конкретном случају, као и у свим другим случајевима у којима утврдите да су Геодетски елаборати за озакоњење израђени пре 2024. године, вратите Геодетски елеборат овлашћеним геодетским организацијама на исправку.
Након исправке елабората у овом конкретном случају, у свему у складу са донетим решењем РГЗ о провођењу елабората, потребно је да донесете решење о озакоњењу предметних објеката према нумерацији из решења РГЗ.
У ст. 10. чл. 158. Закона о планирању и изградњи предвиђа се следеће: „Изузетно од става 9. овог члана, у случају да је у складу са законом којим се уређује становање, формирана стамбена заједница за стамбене, односно стамбено-пословне зграде, односно удружење, захтев за издавање употребне дозволе може поднети стамбена заједница, односно удружење.“ Након издавања грађевинске дозволе, а пре издавања употребне дозволе за вишепородични стамбени објекат, правно лице које је било инвеститор је у међувремену ликвидирано. Наше питање је: Да ли је приликом подношења захтева за издавање употребне дозволе од стране стамбене заједнице наша обавеза да проверавамо сагласности власника посебних делова? Уколико јесте обавеза управника да прибави сагласности власника посебних делова, који је минималан број сагласности потребан за покретање поступка, а самим тим и за издавање употребне дозволе? Напомињемо да Законом о становању и одржавању зграда није прописана потребна сагласност за доношење одлуке која се тиче захтева за издавање употребне дозво
Рад и одлучивање скупштине стамбене заједнице уређен је чланом 44. Закона о становању и одржавању стамбених зграда. У ставу 2. овог члана наведена су питања о којима скупштина СЗ одлучује 2/3 већином. За остала питања о којима скупштина одлучује потребна је већина гласова чланова скупштине СЗ.
Везано за ваше питање, за покретање поступка прибављања употребне дозволе за стамбену зграду, потребно је да буде приложена Одлука скупштине стамбене заједнице донета у складу са члановима 44-46. Закона о становању и одржавању зграда. Наиме, члан 46. Закона прописује да се свака одлука стамбене заједнице уноси у Записник.
За сва додатна питања и отклањање евентуалних недоумица у вези са овим питањем предлажемо да се обратите ресорном министарству на адресу: stanovanje@mgsi.gov.rs
Препарцелација, да ли је могуће потврдити или разматрати о пројекту препарцелација рецимо кп 150 и 151 и делова катастарских парцела 153 и 154, односно нису третиране целе кп 153 и 154 у питању је послова зона ради формирања парцела истог власника?
Члан 65. Закона о планирању и изградњи, ст. 1. и 2. гласе: “На већем броју катастарских парцела може се образовати једна или више грађевинских парцела на основу пројекта препарцелације”, односно “На једној катастарској парцели може се образовати већи број грађевинских парцела, које се могу делити парцелацијом до минимума утврђеног применом правила о парцелацији или укрупнити препарцелацијом, а према планираној или постојећој изграђености, односно, планираној или постојећој намени грађевинске парцеле, на основу пројекта парцелације, под условима и на начин прописаним у ставу 1. овог члана.” Сходно наведеном, мишљење Стручне службе СКГО је да је неопходно да пројектом препарцелације буду обухваћене само целе катастарске парцеле, а не њихови делови.
Уколико се ради о парцелама у власништву истог лица, чланом 68. Закона о планирању и изградњи предвиђена је могућност исправке граница суседних парцела која се спроводи кроз елаборат геодетских радова – “Исправка граница суседних катастарских парцела, спајање суседних катастарских парцела истог власника, спајање суседних парцела на којима је исто лице власник или дугорочни закупац на основу ранијих прописа, као и образовање већег броја грађевинских парцела према планираној или постојећој изграђености односно планираној или постојећој намени грађевинске парцеле, врши се на основу елабората геодетских радова.”
Поштовани молимо Вас за помоћ. По налогу водне инспекторке потребно је да водни акт- Водне услове издајемо у оквиру поступка спровођења обједињене процедуре у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, а у сладу са члановима 115-118а Закона о водама( „Службени гласник РС“, бр. 30 од 7. маја 2010, 93 од 28. септембра 2012, 101 од 16. децембра 2016, 95 од 8. децембра 2018, 95 од 8. децембра 2018 - др. закон). Интересује нас посебно у којој се фази одржава јавна расправа на извору на коме се мери капацитет извора и утврђују потребе за водом заинтересованих лица, а о чему се води записник у складу са ЗУП.ом. Да ли захтев подноси пројектант за водне услове преко ЦЕОП.а а што подразумева добијање грађевинске дозволе за каптажу, резервоар или је то посебан поступак?
Водни акт - водни услови издају се на основу Закона о водама у оквиру обједињене процедуре у поступку прикупљања свих услова за пројектовање (од имаоца јавних овлашћења), преко ЦЕОПа. Пројектант у име инвеститора може поднети захтев на ЦЕОП са ИДРом за изградњу каптаже, резервоара и водоводне мреже заједно (као једног целокупног система водоснабдевања) за потребе издавања Локацијских услова. Службеник из Урбанизма који треба да изда Локацијске услове преко ЦЕОПа шаље имаоцима јавних овлашћења захтеве за издавање услова за пројектовање, значи и за водне услове. Ако се ради о изградњи сеоског водовода на некој територији, имаоц јавних овлашћења за издавање водних услова је службеник који ради послове водопривреде у јединици локалне самоуправе. Имаоци јавних овлашћења за издавање водних услова могу бити и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Републичка дирекција за воде, ЈВП "Србијаводе"- водопривредни центри по регионима, а то све зависи о врсти објеката - видети члан 113. до члана 118.а Закона о водама који се односи на водне услове.
Што се тиче капацитета - издашности извора који треба да се каптира за водоснабдевање, правилно је да се капацитет прати целе једне хидролошке године (12 месеци) и бележе подаци о издашности на временским интервалима да би се установиле варијације у издашности извора и како би се установила оптимална издашност извора за водоснабдевање. Пројектанту су то улазни подаци за пројектовање изградње система водоснабдевања - којом оптималном издашношћу извора располаже и који број корисника треба да се снабдева водом, тако да је поступак прикупљања података на самом почетку.
Одржавање јавне расправе се спроводи на почетку поступка да би се утврдио број заинтересованих домаћинстава за изградњу водовода на некој територији и јавну расправу организује Инвеститор, пре почетка пројектовања.
У члану 25. Закона о водама прописана су начела, и између осталог под тачком 7) пропсиано је начело учешћа јавности - јавност има право на информације о стању вода и раду надлежних органа у области вода, као и на укључење у процесе припреме и доношења планова управљања водама и контроле њиховог извршења.
Пројектанту су два улазна податка јако битна за пројектовање водосистема, а то су број заинтересованих домаћинстава и оптимална издашност извора који ће се каптирати за систем водоснабдевања.
У складу са чланом 91. став 4. Закона о планирању и изградњи, прописано је да власник објекта који достави доказ да ће за производњу електричне енергије, односно грејање и хлађење објекта користити обновљиве изворе енергије, нема обавезу прикључења на постојећу инфраструктуру гасовода или даљинског грејања. У улици на локацији планиране изградње објекта постоји изграђени инфраструктурни топловод и ималац јавних овлашћења је издао своје услове у складу са чланом 91. став 9. Закона о планирању и изградњи, по којима је инвеститор у обавези да планирани објекат прикључи на постојећи инфраструктурни топловод. Инвеститор не жели да се прикључи на постојећи инфраструктурни топловод, позивајући се на члан 91. став 4. Закона о планирању и изградњи, тако што планира да за грејање и хлађење свог објекта користи топлотне пумпе ваздух–ваздух или ваздух–вода, које ће за свој погон користити прикључак на дистрибутивну електричну мрежу Електродистрибуције Србије. Имајући у виду да ће се као погон планираних пумпи користити електрична енергија која није добијена из обновљивих извора енергије, да ли се коришћење наведених пумпи може сматрати довољним да инвеститор нема дужност да планирани објекат прикључи на постојећу инфраструктуру топловода? Такође, какву врсту доказа власник објекта доставља, који је предвиђен чланом 91. став 4. Закона о планирању и изградњи?
Чланом 91. ст. 3. и 4. Закона о планирању и изградњи прописано је да су сви власници објеката на територији, односно на делу територије јединице локалне самоуправе који је комунално опремљен за грађење и коришћење, а нарочито који има постојећу инфраструктуру водовода, канализације, гасовода и даљинског грејања, дужни да се прикључе на постојећу инфраструктуру, у зависности од намене објекта, стим да се прикључење објеката на инфраструктуру врши уз накнаду стварних трошкова набавке опреме, уређаја, материјала и радова који настају приликом прикључења корисника. Јединице локалне самоуправе су биле дужне да донесу Одлуку о висини и начину плаћања стварних трошкова из става 5. овог члана у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Нисмо упознати са тиме да ли је град Ниш донео одговарајућу Одлуку.
Приликом тумачења ових одредби не може се у потпуности одредити да ли се оне односе на постојеће, већ изграђене објекте, или и на објекте чија се изградња планира.
Што се тиче објеката чија се изградња планира, у складу са важећим планским документом или сепаратом (уколико исти постоји) издају се локацијски услови који између осталог садрже и услове за прикључење на комуналну инфраструктуру. У поступку израде локацијских услова прибављени су услови јавног предузећа задуженог за испоруку топлотне енерегије. У складу са чланом 14. Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем подносилац захтева може на исте да изјави приговор, и даље овај члан прописује поступање у случају приговора.
Што се тиче врсте доказа које је власник објекта дужан да достави да би доказао да ће за производњу електричне енергије, грејање и хлађење користити обновљиве изворе енергије, законодавац није прописао о каквим се доказима ради, па смо мишљења да се за појашњење треба обратити ресорном министарству.
За објекат који је у редовном поступку у априлу 2016 године издата грађевинска дозволе, пријава радова, темељаа и конструкције изврсена, у катастру уписан објекат са издатом грађевинском дозволом и уцртан, у међувремену истекла грађевинкса дозвола, како поступати
Чланом 140. Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023) прописана су два начина на који грађевинска дозвола престаје да важи по сили закона, са обавезом органа надлежног за издавање грађевинске дозволе да донесе решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе, као решења која су декларативног, а не конституитивног карактера.
Чланом 140. став 1. Закона о планирању и изградњи прописано је да грађевинска дозвола престаје да важи ако се не изврши пријава радова у року од три године од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола, односно у року од три године од дана правноснажности решења о измени решења о грађевинској дозволи.
Једини изузетак од ове императивне норме прописан је чланом 140. став 2. да изузетно од става 1. овог члана, када је пријава радова извршена на основу члана 148. став 5. овог закона, грађевинска дозвола важи до пријаве радова свих делова објекта.
Даље, чланом 140. став 4. је прописано, да грађевинска дозвола престаје да важи ако се у року од пет година од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола, односно правноснажности решења о измени решења о грађевинској дозволи, не изда употребна дозвола, осим за објекте из члана 133. овог закона, објекте комуналне инфраструктуре који се изводе фазно, објекте јавне намене у јавној својини и породичне стамбене зграде које инвеститор гради ради решавања својих стамбених потреба, а у ком року је инвеститор дужан да прибави употребну дозволу.
Ставом 5. члана 140. је прописано да на захтев инвеститора, надлежни орган може донети решење којим се одобрава да правноснажна грађевинска дозвола остаје на правној снази две године после рока прописаног ставом 4. овог члана, ако се у поступку покренутом у року из става 4. овог члана, утврди да је објекат завршен у конструктивном смислу на основу записника надлежног грађевинског инспектора.
Из вашег питања није јасно о каквој врсти објекта се ради, па је потребно да утврдите који од ставова члана 140. ЗПИ у конкретном случају треба применити. Такође, нисте навели да ли се подносилац захтева обратио надлежној служби са неким конкретним захтевом.
Мишљења смо да, обзиром да се ради о императивним нормама којима је утврђен тренутак када грађевинска дозвола престаје да важи по сили закона, са обавезом органа надлежног за издавање грађевинске дозволе да донесе решење декларативног карактера, којим само констатује престанак важења грађевинске дозволе и да ови објекти нису обухваћени чланом 140. став 2. као изузетак, грађевинске дозволе издате за изградњу породичне стамбене зграде коју инвеститор гради ради решавања својих стамбених потреба, по сили закона, престају да важе.
Да ли је по важећем Закону о становању и одржавању зграда, приликом уписа управника стамбене заједнице у Регистар који води локална самоуправа, по члану 19. истог, овлашћени регистрар дужан да у оквиру провере формалних услова провери да ли је управник – власник посебног дела стамбене заједнице, како прописује закон, а при томе је стамбена заједница одлуком именовала лице које није власник посебног дела, односно закупца стана? Да ли тумачити да члан 19. став 3. истог закона прописује да је овакво лице, које је подносилац пријаве, у складу са овим законом могло уопште бити подносилац пријаве? Да ли је претходно смењени професионални управник ове заједнице, у смислу ЗУП-а, овлашћен да поднесе жалбу на испис себе као професионалног управника и упис новог управника? Наведени одговор нам је потребан ради одлучивања по жалби.
Регистратор у складу са чланом 19. став 2. Закона о становању и одржавању зграда („Сл. гласник РС“ бр.104/16 и 9/20) у поступку регистрације искључиво врши проверу испуњености формалних услова за упис податка у Регистар, који су предмет регистрације и објављивања, на основу чињеница из пријаве, веродостојности приложених докумената и правилности и законитости поступка у којима су документи донети. Имајући у виду наведену одредбу закона регистратор нема обавезу да приликом доношења решења о регистрацији испитује тачност чињеница из пријаве, веродостојност приложених докумената и правилност и законитост поступка у којима су документи донети, већ одговорност за то има подносилац пријаве. Што се тиче питања да ли закупац може бити биран за управника стамбене заједнице, одговор би био да уколико је власник посебног дела овластио закупца да врши његова права као члана скупштине, у том случају то лице може бити изабрано за управника и онда закупац као управник стамбене заједнице подноси пријаву за регистрацију податка.
Против решења о регистрацији подносилац пријаве у складу са чланом 31. Закона може изјавити жалбу општинском, односно градском већу надлежне јединице локалне самоуправе у року од десет дана од дана достављања, а најкасније у року од 30 дана од дана објављивања на интернет страни Регистра. Жалба не одлаже извршење решења. У вези са питањем да ли разрешени професионални управник може бити подносилац жалбе, члан 151. тачка 6) Закона о општем управном поступку прописује да жалбу може поднети свако лице на чија права, обавезе или правне интересе може да утиче исход управног поступка. У наведеном случају у складу са чланом 27. Закона о становању и одржавању зграда прописано је да је подносилац пријаве (стамбена заједница или управник) дужан да Регистратору у јединици локалне самоуправе, поднесе пријаву за измену податка у Регистру у року од 15 дана од дана настанка промене, што значи да су то овлашћена лица за подношење жалбе на решење регистратора.
У предмету озакоњења доградње стамбеног објекта, у Г листу, као терет на објекту, на основу уговора о поклону, уписано је право доживотног плодоуживања. Да ли је уписано право доживотног плодоуживања сметња за наставак поступка озакоњења, односно, да ли и по ком правном основу, орган поступка евентуално треба тражити достављање доказа о брисању терета из листа непокретности или сагласност плодоуживаоца за озакоњење предметног објекта?
Поводом вашег питање које се односи на околност да сте у поступку озакоњења објекта дошли до податка да је у Г листу (теретни лист) листа непокретности утврђено да је уписано право плодоуживања у корист неког лица које није подносилац захтева за озакоњење, дајемо следеће мишљење:
Према одредбама важећег Закона о озакоњењу, предмет озакоњења може бити објекат за који власник достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту, зависно од тога која врста радова, односно врста објекта је предмет озакоњења.
Према овим одредбама Закона терет уписан у Г листу листа непокретности по било ком основу не би могао да буде сметња за сам поступак озакоњења таквог објекта.
Правна природа института права плодоуживања у корист неког лица даје могућност том лицу да ствар користи (употребљава, станује) али не и да са истом располаже. Право располагања је и даље у рукама лица које је уписано као власник непокретности, с тим да је иста оптерећена правом трећег лица да ствар употребљава (да у њој живи и слично) до краја свог живота, односно до истека права плодоуживања уколико је исто Уговором ограничено.
У сваком случају, мишљења смо да се поступак озакоњења, као поступак од јавног интереса, може наставити без обзира да ли основ коришћења ствари по основу права плодоуживања и даље постоји из разлога јер се озакоњењем не смањује право плодоуживаоца да ствар и даље користи и употребљава на начин као и пре самог озакоњења.
Међутим како бисте били сигурни у исправност ваше одлуке потребно је да позовете подносиоца захтева да вам достави податак да ли је основ тако уписаног права плодоуживања отпао у овом тренутку, односно да ли је могуће брисање уписаног права у катастру.
За свако додатно тумачење прописа из области озакоњења молимо вас да се обратите ресорном Министарству.
Ако пројектант са фирмом 1 ради ПГД, да ли врсилац техничке контроле може да буде супруга која је власник неке фирме 2.
У случајевима где постоји потенцијални сукоб интереса, било би евентуално могуће применити правну аналогију са чланом 40. Закона о општем управном поступку, којим је прописано да ће овлашћено службено лице бити изузето ако је са странком, законским заступником или пуномоћником странке крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена закључно, супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала.
Наиме, складу са чланом 1. Закона о општем управном поступку “Управни поступак јесте скуп правила која државни органи и организације, органи и организације покрајинске аутономије и органи и организације јединица локалне самоуправе, установе, јавна предузећа, посебни органи преко којих се остварује регулаторна функција и правна и физичка лица којима су поверена јавна овлашћења (у даљем тексту: органи) примењују када поступају у управним стварима”.
Молим у вези помоћи за примену члана 69. Закона о планирању и изградњи и поступање надлежног органа у вези са доказима о решеним имовинско-правним односима на земљишту у поступку обједињене процедуре. Да ли постоји обавеза достављања доказа о уређењу имовинско-правних односа са власником парцеле за подземне делове објекта из члана 69. став 1. ЗПИ, као и за земљиште испод водова високонапонских далековода и елиса ветротурбина? Упоредно-правним приступом у решавању наведеног проблема општине различито тумаче: (Шабац, Нови Сад: уколико се вод поставља подземно (не излази на површину кат. парцела), у ком случају се не решавају имовинско-правни односи, односно није тражен доказ о решеним имовинско-правним односима и за исту парцелу се не прибавља извод из листа непокретности, док друге општине траже сагласности или право службености (неке траже и да је сагласност или службеност уписана у лист непокретности).
Члан 69. Закона о планирању и изградњи предвиђа изузетке од општег режима који важи за издавање аката којима се одобрава изградња објекта.
Међутим, ти изузеци нису апсолутни, односно не значи да се могу градити објекти из члана 2. став 1. тач. 5, 16, 17, 35, 37, 49, 53, 59, 73 и 73 Закона о планирању и изградњи без икаквог доказа о решеним имовинским односима на земљишту на којем се изводе радови, без обзира да ли се ради о надземним или подземним мрежама.
Законодавац је у ставу 9. члана 69. Закона предвидео да се уместо уписаног права својине, алтернативно могу приложити следећи докази о решеним имовинским односима на земљишту: уговор о установљењу права службености или уговор о закупу земљишта у приватној својини, уговор о службености закључен са корисником земљишта који је ималац јавних овлашћења или решење о непотпуној експропријацији (службеност пролаза), као и судско решење о успостављању службености на земљишту у корист инвеститора.
Потпуно је свеједно да ли се ради о подземним или надземним линијским објектима, заштита права својине гарантована је Уставом и право својине се може ограничити само у случају експропријације када изградња одређеног објекта представља јавни интерес.
У свим другим случајевима, инвеститор не може градити било какав објекат на туђем земљишту уколико претходно не реши имовинске односе са власником тог земљишта.
Ако се ради о изградњи високонапонских далековода, по правилу Влада РС треба да донесе решење о утврђивању јавног интереса за изградњу тих објеката, а потом да се спроведе поступак непотпуне експропријације ради успостављања службености на земљишту које је захваћено стубовима далековода или надземним инсталацијама – водовима. Ако су власници земљишта сагласни са изградњом тих објеката, тада се службеност може успоставити и уговором, дакле без спровођења поступка непотпуне експропријације и без утврђивања јавног интереса.
Ако се ради о ветротурбинама и уколико инвеститор није носилац јавних овлашћења, тада се не може спровести поступак експропријације, већ се решавање имовинских односа врши путем закључивања уговора или у судском поступку ради успостављања службености доказа.
Уписани власник грађевинског земљишта и уписани власник стамбеног објекта (објекта као целине) је истоветно привредно друштво. Објекат је има грађевинску дозволу. Посебни делови су продати физичким лицима у току изградње. Објекат има употребну дозволу, а купци су уписани власници посебних делова. У купопродајним уговорима нема одредбе о објекту као целини нити о земљишту на којем је изграђен. Да ли је основан захтев привредног друштва за утврђивање земљишта за редовну употребу објекта?
Случај на који се односи питање, не може бити предмет управног поступка пред органом управе надлежним за имовинскоправне односе, а осим тога, инвеститор изградње објекта за који је добијена употребна дозвола у којој згради су уписани сви власници посебних делова, нема право на земљиште за редовну употребу зграде.
У овом конкретном случају, у складу са принципом јединства непокретности, право на утврђивање земљишта за редовну употребну зграде припада сходно члану 105. став 1. Закона о планирању и изградњи само власницима посебних делова зграде – власницима посебних физичких делова зграде.
У чијој надлежности је санација објекта основне или средње школе, ако је ималац права на објекту 1/1 Република Србија, односно да ли се школа за сагласност и потребна финансијска средства прво обраћа надлежном министарству или локалној самоуправи?
Надлежност за санацију објеката основних и средњих школа у Републици Србији зависи од оснивача школе. Према Закону о основама система образовања и васпитања, оснивач може бити Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.
У случају када је Република Србија оснивач школе, Министарство просвете, науке и технолошког развоја је одговорно за финансирање делатности установе, укључујући и средства за инвестиционо одржавање, односно санацију објеката.
Међутим, јединице локалне самоуправе, такође могу учествовати у финансирању одређених активности везаних за школе на њиховој територији, посебно када је реч о инвестиционом одржавању објеката.
Сходно томе, школа би требало да се прво обрати свом оснивачу, у овом случају Министарству просвете, науке и технолошког развоја, ради добијања сагласности и потребних финансијских средстава за санацију објекта.
Паралелно, препоручује се да школа контактира и локалну самоуправу, како би истражила могућности додатног суфинансирања или подршке за планиране радове на санацији.