Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Законом о. планирању и изградњи чланом 146. предвиђено је да .....Постављање и уклањање мањих монтажних објеката привременог карактера на јавним и другим површинама, балон хала спортске намене, надстрешница за склањање људи у јавном превозу, објеката за депоновање и сепарацију речних агрегата и пловила на водном земљишту, обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе. Став 2. предвиђа да - Мањи монтажни објекти из става 1. овог члана су: објекти монтажно демонтажног типа, и то искључиво киосци до 10,5 м2, баште угоститељских објеката, тезге и други покретни мобилијар који се поставља и уклања на основу програма који доноси јединица локалне самоуправе на период од најдуже десет година. Одлуком о привременим објектима општина Пријепоље, дефинисано је за које привремен објекте се не доноси Програм где су, између осталог, наведене и летње баште. У пракси се приликом примене Одлуке појавио проблем, односно у Одељењу за урбанизам сматрају да Одлука – члан 28. није у складу са Законом са наведеним чланом 146. Закона и да би за летње баште требало донети програм за постављање. Питање: Ако је чланом 146. ставом 1. речено да јединице локалне самоуправе обезбеђују и уређују начин постављања привремених објеката, а ставом 2. да се постављање и уклањање врши на основу Програма….да ли је довољно и у складу са Законом да Одлука упућује на то да се за летње баште не доноси Програм, с обзиром да закон каже да то уређује јединица локалне самоуправе. Код летњих башти постоји проблем за доношење програма јер просто није могуће предвидети локације на којима ће се јавити потреба за постављањем летњих башти. Увидом у акта других локалних самоуправа утврдили смо и да такође нису доносили програм за летње баште већ су Одлукама дефинисали правила за постављање летњих башти.
Чланом 146. Закона о планирању и изградњи је прописано да постављање и уклањање мањих монтажних објеката привременог карактера на јавним и другим површинама, балон хала спортске намене, надстрешница за склањање људи у јавном превозу, објеката за депоновање и сепарацију речних агрегата и пловила на водном земљишту, обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе.
Мањи монтажни објекти из става 1. овог члана су: објекти монтажно демонтажног типа, и то искључиво киосци до 10,5 м2, баште угоститељских објеката, тезге и други покретни мобилијар који се поставља и уклања на основу програма који доноси јединица локалне самоуправе на период од најдуже десет година.
Јединица локалне самоуправе треба да донесе програм постављања монтажних објеката. У овом програму могу бити наведене локације на којима је могуће постављање монтажних објеката (укључујући и летње баште) под одређеним условима.
У прилогу достављамо као пример Програм постављања летњих башти који је донела скупштина града Крагујевца, а који вам може послужити као угледни примерак.
Уколико је издато решење о грађевинској дозволи, странка је поднела захтев за стављање клаузуле правноснажности, у међувремену у року од 8 дана од издавања дозволе уложена је жалба од стране комшије (наглашавам да није странка у поступку) писменим путем писарници, а затим прослеђена Министарству. Да ли ме ова чињеница да постоји жалба на решење, која не знам ни да ли је основана и поднета од стране неовлашћеног лица, ремети у издавању потврде и стављање клаузуле правноснажности?
Може ли за професионалног управника стамбене заједнице да буде постављено лице које је запослено у јавном предузећу чији је оснивач општина (и да је у јавном предузећу запослена са пуним радним временом)?
Одредбе важећег Закона о становању и одржавању зграда не регулишу питања која се односе на сукоб интереса.
Члан 51. став 1. Закона о становању и одржавању зграда прописује да се пословима професионалног управљања могу бавити привредна друштва или предузетници (организатор професионалног управљања) ангажовањем лица које испуњава услове за професионалног управника. Такође, организатор професионалног управљања има право да се бави пословима професионалног управљања ако има најмање једно лице у радном односу на неодређено време са пуним радним временом које је уписано у регистар професионалних управника који води Привредна комора Србије.
Везано за питање које сте поставили, лице које је запослено у јавном стамбеном предузећу чији је оснивач општина, хипотетички може бити ангажовано од стране организатора професионалног управљања кроз допунски рад, уколико је код тог организатора запослено још најмање једно лице – професионални управник са пуним радним временом. Међутим, поставља се питање на који начин би професионални управник који је у сталном радном односу код другог послодавца, могао на правилан начин да обавља све послове које као професионални управник треба да обавља, а који су наведени у члану 53. став 2. Закона (нпр. да прима пријаве кварова или других проблема попут непоштовање кућног реда, бука и други штетни утицаји у згради сваким даном у недељи у периоду од 00-24 часа).
Поводом контроле рада професионалног управника можете се обратити Привредној комори Србије (члан 54. Закона о становању и одржавању зграда).
У контакту са колегама из ресорног министарства добили смо уверавања да ће ово питање бити решено кроз измене и допуне Закона о становању и одржавању зграда.
Поштовани, вечита дилема је колико одступање може бити између ИДРа на основу кога су издати локацијски услови и који су саставни део истих и ПГДа на основу кога се издаје грађевинска дозвола? Наиме да ли одступање од 10м2 у габариту објекта изискује измену локацијских услова, уколико нема потребе за изменом капацитета?
Чланом 6. Правилника о спровођењу обједињене процедуре електронским путем („Сл. Гласник РС“, бр. 87/2023) прописано је да се уз захтев за издавање локацијских услова прилаже идејно решење, израђено у складу са правилником којим се уређује садржина техничке документације.
Чланом 3. Уредбе о локацијским условима („Сл. Гласник РС“, бр 87/2023) утврђена је садржина локацијских услова. Локацијски услови, између осталог садрже: податке о класи и намени објекта за чије грађење се издају; податке о бруто површини објекта за чије грађење се издају, ако се услови издају за зграде. Ставом 6. овог члана је прописано да је саставни део локацијских услова идејно решење које је подносилац поднео уз захтев, али само у погледу битних елемената на основу којих су ти локацијских услови утврђени, док су остали приказани детаљи необавезујући у даљој разради техничке документације, која је саставни део пројекта за грађевинску дозволу, односно идејног пројекта.
Чланом 16. Правилника о спровођењу обједињене процедуре прописан је поступак издавања грађевинске дозволе, при чему је наведено да се уз захтев за издавање грађевинске дозволе прилаже и пројекат за грађевинску дозволу (између осталог). Чланом 17. истог Правилника прописан је поступак провере испуњености формалних услова за издавање грађевинске дозволе, па се у ставу 2. овог члана наводи да у овој фази поступка надлежни орган проверава и да ли су подаци наведени у изводу из пројекта, који је саставни део захтева за издавање грађевинске дозволе, у складу са издатим локацијским условима, при чему се проверава усклађеност са идејним решењем само у погледу елемената битних за утврђивање локацијских услова, односно услова за пројектовање и прикључење (у зависности од врсте објекта, односно радова нпр. намена, БРГП, габарит, хоризонтална и вертикална регулација, положај на парцели, приступ парцели, број функционалних јединица, капацитети и начин прикључења на комуналну и другу инфраструктуру и сл.).
Један од услова који надлежни орган проверава када је у питању усклађеност са идејним решењем је и Бруто развијена грађевинска површина објекта. Уколико се вредности БРГП не подударају, као и хоризонтална и вертикална регулација, не може се констатовати да је ПГД усклађен са издатим локацијским условима, те је потребно упутити подносиоца захтева на измену локацијских услова.
Да ли се може поднети усаглашен захтев за издавање грађевинске дозволе ако је Први захтев за издавање грађевинске дозволе , који је одбачен, поднет дан пре истека рока локацијских услова од 24 месеци?
Уколико је надлежни орган по благовремено поднетом захтеву за издавање грађевинске дозволе донео одлуку о одбацивању захтева уз јасно наведене недостатке у захтеву и/или достављеној документацији који се морају отклонити, инвеститор има право да у року од 30 дана од дана пријема одлуке о одбацивању првог захтева поднесе усаглашени захтев.
Подношењем усаглашеног захтева не започиње се нови поступак, већ се истим само отклањају недостаци у првобитном захтеву који је благовремено поднет. Тек након доношења одлуке надлежног органа о усаглашеном захтеву сматра се да је поступак по првобитно поднетом захтеву окончан.
Да ли професионални управник може поднети захтев за брисање стамбене заједнице из регистра СЗ.
Професионални управник може поднети захтев за брисање података о стамбеној заједници само у одређеним ситуацијама, и то у случају када је донета одлука о формирању нове стамбене заједнице на начин другачији од претходно регистроване стамбене заједнице (нпр. спајање два и више улаза у једну СЗ или раздвајање улаза).
Уз пријаву за регистрацију брисања података и докумената о стамбеној заједници прилаже се:
- записник са седнице када је донета одлука стамбене заједнице о брисању стамбене заједнице у случају формирања нове стамбене заједнице на начин другачији од претходно регистроване стамбене заједнице;
- доказ о уплати административне таксе за регистрацију брисања.
За регистрацију брисања података о стамбеној заједници, у случају рушења зграде, уз пријаву се прилаже и решење надлежног органа општинске, односно градске управе који је издао решење о рушењу.
Општинској управи се обратило правно лице Б са следећим захтевом у вези са интегралном дозволом: Предузећу А је 2021. године издато решење о издавању интегралне дозволе за складиштење, третман и поновно искоришћење отпада, на период од 10 година. Крајем 2023. године предузеће А је закључило уговор о пословно-техничкој сарадњи са предузећем Б, којим уступа непокретности и опрему у којима и са којима се спроводи дрвна производња. Правно лице Б обавља исту делатност као и правно лице А, под шифром 1624 – производња дрвне амбалаже, у простору у власништву правног лица А, са опремом у власништву правног лица А, користећи исту технологију и исте технолошко-техничке поступке. Дакле, у овом конкретном случају реч је о „пресликаном“ стању и идентичним условима, с тим да правно лице Б обавља све пословне и производне активности које је раније обављало правно лице А, у истом простору, са истом опремом и на исти начин. С обзиром на све наведене околности, поставља се питање да ли постоји могућност преноса интегралне дозволе са једног правног субјекта на други правни субјект. Захваљујемо унапред на одговору и стојимо на располагању за све додатне информације.
Чланом 7. став 6. Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, прописано је да се „Дозвола издаје на период који не може бити дужи од десет година, за једно или више постројења на истом месту којим управља исти оператер.“ Пошто Закон не предвиђа „аутоматско“ преношење дозволе, предлог може бити да надлежни орган изда нову дозволу правном лицу Б.
Како тумачити члан 5. став 1. тачка 4. Закона о озакоњењу у вези са ставом 3 истог члана? Наиме, предмет озакоњења је викенд објекат који се налази у другом степену заштите природног добра. Плански документ упућује на сагласност ЈВП Воде Војводине, а члан 5 став 1 тачка 4 прописује да викенд објекти могу бити озакоњени. Да ли је у конкретном случају потребна сагласност ЈВП Воде Војводине или се објекат може озаконити без ове сагласности? Сам члан није потпуно јасан.
Законом о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС, 1/2023 - одлука УС и 62/2023) је чланом 5. став 1. прописано који то објекти не могу бити предмет озакоњења.
Чланом 5. став 1. тачка 4. овог Закона је прописано да предмет озакоњења, између осталих, не могу бити објекти изграђени у првом и другом степену заштите природног добра, односно у зони заштите културног добра од изузетног значаја и зони заштите културних добара уписаних у Листу светске културне баштине, односно радови на самом културном добру од изузетног значаја или добру уписаном у Листу светске културне баштине, изграђен у зонама санитарне заштите изворишта водоснабдевања, изграђен у војном комплексу и заштитним зонама око војних комплекса и објеката инфраструктуре посебне намене, односно изграђен, реконструисан или дограђен супротно прописима о одбрани којима су прописане посебне обавезе за изградњу објеката, као и други објекти изграђени у заштитним зонама у складу са одредбама посебних закона (у заштитном појасу: пута, железнице, далековода, водотока, полетно-слетне стазе, као и друге заштитне зоне у складу са одредбама посебних закона).
Изузетак од правила утврђеног чланом 5. став 1. тачка 4. овог Закона су викендице и други породични објекти за одмор у другом степену заштите природног добра. За објекте који испуњавају услове да буду класификовани као викендице надлежни орган може да покрене поступак озакоњења и изда решење о озакоњењу, под условом који је прописан ставом 3. члана 5. овог Закона, а то је да у поступку буде прибављена сагласност управљача јавног добра, односно сагласност организације надлежне за заштиту природних, односно културних добара.
Питање у вези сачињавања захтева за процену утицаја затеченог стања на животну средину. Ради се о пројекту који се налази на листи II Уредбе о утврђивању листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и за које се може захтевати процена утицаја на животну средину, постројења за производњу, третман, прераду или обраду производа из сировина биљног порекла капацитета од 30 т до 300 т на дан* Чланом 37. Закона о процени утицаја на животну средину ("Сл. гласник РС", бр. 94/24) прописано је да уз захтев носилац изведеног пројекта за који се по одредбама овог закона врши процена утицаја, а који је изграђен без одобрења за изградњу или се користи без одобрења за употребу, дужан је да поднесе захтев за одлучивање о потреби процене утицаја затеченог стања за пројекте из члана 5. став 1. тачка 2) овог закона, где се уз захтев прилаже 1) обавештење о могућности усклађивања са планском документацијом у складу са законом којим се уређује озакоњење објеката; 2) извод из пројекта изведеног објекта; 3) извештај овлашћене организације са подацима о емисијама и извештај о резултатима мерења и испитивања чинилаца животне средине на које пројекат утиче који нису старији од шест месеци; 4) графички приказ микро и макро локације. С обзиром да се ближе прописује изглед и садржај образца захтева а још увек је на снази Правилник о садржини захтева о потреби процене утицаја и садржини захтева за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69 од 9. августа 2005) где су прописане одредбе старог закона, да ли је исправно да захтев садржи: - документацију и податке из члана 12. и члана 37. став 1 тачка 2), и става 2. Закона о процени утицаја на животну средину ("Сл. гласник РС", бр. 94/24) ?
Закон о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС", бр. 94/2024) у члану 37. утврђује да је носилац изведеног пројекта за који се по одредбама овог закона врши процена утицаја, а који је изграђен без одобрења за изградњу или се користи без одобрења за употребу (у даљем тексту носилац изведеног пројекта), дужан да поднесе захтев за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја затеченог стања на животну средину за пројекте из члана 5. став 1. тачка 1) овог закона, односно, захтев за одлучивање о потреби процене утицаја затеченог стања за пројекте из члана 5. став 1. тачка 2) овог закона.
Како подзаконски акт из члана 5. Закона о процени утицаја још увек није усвојен (рок за усвајање је 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона), чланом 60. Закона о процени утицаја прописано је да се до доношења прописа из члана 5. став 1. примењује Уредба о утврђивању листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину ("Сл. гласник РС", бр. 114/2008), уколико није у супротности са одредбама новог Закона о процени утицаја на животну средину.
Члан 37. важећег Закона о процени утицаја на животну средину упућује носиоца изведеног пројекта да поднесе захтев. У члану 37. ст. 2. прописано је шта је носилац изведеног пројекта дужан да поднесе уз захтев. Око прилога који се подносе уз захтев нема дилеме да је носилац изведеног пројекта дужан да их достави.
Међутим, у чл. 37. ст. 5. утврђено је да министар прописом из члана 12. став 5. овог закона ближе прописује изглед и садржину обрасца захтева о потреби процене утицаја затеченог стања, а прописом из члана 17. став 5. овог закона ближе прописује изглед и садржину обрасца захтева за одређивање обима и садржаја студије затеченог стања и прописом из члана 22. став 8. овог закона ближе прописује садржину студије затеченог стања и документацију која се уз те захтеве и студију подноси. Ни ови подзаконски акти још увек нису усвојени – рок за њихово усвајање је две године од дана ступања на снагу новог закона.
Носилац изведеног пројекта дужан је да захтев за одлучивање о потреби процене утицаја затеченог стања поднесе тако што ће захтев израдити у складу са свим захтевима важећег закона о процени утицаја, а посебно са:
- одредбама члана 12. Закона о процени утицаја на животну средину, будући да се обавеза подношења захтева за одлучивање о потреби процене утицаја односи и на пројекте из чл. 37. закона;
- одредбама члана 37. Закона о процени утицаја на животну средину.
Чланом 60. Закона о процени утицаја прописано је да се до доношења прописа из члана 12. ст. 5, примењује пропис донет на основу Закона о процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", бр. 135/04 и 36/09) ако није у супротности са одредбама новог закона. У том смислу, захтев за одлучивање о потреби процене утицаја затеченог стања, садржи и оне елементе који су прописани Правилником о садржини захтева о потреби процене утицаја и садржини захтева за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 69/2005.). Носилац изведеног пројекта дужан је да захтев усклади са важећим законом у том смислу што ће захтев садржати све елементе који су прописани важећим законом и Правилником. Како закон увек има примат над подзаконским актом, а и донет је након подзаконског акта, потребно је да носилац изведеног пројекта свој захтев најпре усклади са законом а затим и са формом прописаном подзаконским актом. Правилник се примењује, у оном делу у ком није у супротности са законом, до ступања на снагу новог правилника.
Јасно је да је носилац изведеног пројекта дужан да уз захтев приложи све прилоге који су наведени у чл. 37. ст. 2. као и у члану 12. важећег закона.
Приликом примене новог Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину наишли смо на недоумице па ако би могли да нам помогнете у њиховом отклањању. Покушаћу да објасним шта нам није јасно: У члану 5. став 1. тачка 4. Закона наводи се: "Стратешка процена врши се обавезно за планове и програме када постоји могућност да њихова примена изазове значајне негативне последице по животну средину, и то за: 4) планове и програме који се припремају за мрежну енергију којима се успоставља оквир за одобравање стратешких енергетских пројеката у складу са Уговором о оснивању Енергетске заједнице између Европске заједнице и Републике Албаније, Републике Бугарске, Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Бивше Југословенске Републике Македоније, Републике Црне Горе, Румуније, Републике Србије и Привремене Мисије Уједињених нација на Косову у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација." Питање би гласило: шта би значило "оквир за одобравање стратешких енергетских пројеката"? На пр: Да ли се Планом детаљне регулације соларне електране Рума 1, 2, 3, 4, ако се граде на пар парцела на територији општине Рума, где би добијену електричну енергију продавили ЕПС-у, успоставља оквир за одобравање стратешких енергетских пројеката у складу са горе наведеним Уговором.
Члан 5. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 94/2024) утврђује предмет стратешке процене утицаја, односно, планове и програме за које се обавезно врши стратешка процена утицаја на животну средину.
Чланом 5. ст. 1. тачка 4) Закона о стратешкој процени утицаја утврђено је да се „Стратешка процена врши обавезно за планове и програме када постоји могућност да њихова примена изазове значајне негативне последице по животну средину, и то за… планове и програме који се припремају за мрежну енергију којима се успоставља оквир за одобравање стратешких енергетских пројеката у складу са Уговором о оснивању Енергетске заједнице…“
У члану 3. Закона о стратешкој процени утицаја утврђено је да је мрежна енергија део тржишта Енергетске заједнице у области производње, дистрибуције, снабдевања и преноса електричне енергије, гаса и нафте у складу са Уговором о оснивању Енергетске заједнице.
Закон о енергетици („Сл. гласник РС“ бр. 145/2014, 95/2018, 40/2021, 35/2023, 62/2023 и 94/2024) у члану 37а утврђује који то пројекти могу бити стратешки енергетски пројекти, као и то да Влада ближе прописује услове и начин промовисања неког пројекта у стратешки пројекат. У документу „Полазне основе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закон о енергетици“ који је изложен на увид јавности у оквиру јавне расправе о изменама и допунама Закона о енергетици 2024. године, Министарство рударства и енергетике упућује на Уредбу о утврђивању Програма остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. године за период од 2017. до 2023. године („Сл. гласник РС“ бр. 104/2017) као на документ којим је дефинисан појам „стратешки енергетски пројекат“. Уредба дефинише: основне појмове у вези са стратешким енергетским пројектима, категорије стратешких енергетских пројеката, критеријуме за утврђивање и радну групу за стратешке енергетске пројекте.
Као стратешки енергетски пројекти могу се сматрати и они пројекти које је Енергетска заједница препознала као пројекте од интереса за Енергетску заједницу (ПЕЦИ – пројецт оф Energy Community интерест) или као пројекте од заједничког интереса (ПМИ – пројецт оф мутуал интерест), иако се у документима Енергетске заједнице не користи израз „стратешки енергетски пројекти“. ПЕЦИ и ПМИ пројекте утврђује Енергетска заједница кроз процедуру селекције и листу изабраних пројеката објављује. Ови пројекти односе се на развој енергетске инфраструктуре у складу са Уредбом о транс-европским мрежама (ТЕН-Е Регулатион 2022/869/ЕУ) која је постала саставни део Уговора о оснивању Енергетске заједнице одлуком Министарског савета Д/2023/02/МЦ-ЕнЦ од 14. децембра 2023.
У том смислу израз „оквир за одобравање стратешких енергетских пројеката“ могао би значити да одређени план или програм поставља основе за одобравање и спровођење пројеката који су препознати као стратешки пројекти у складу са чл. 37а Закона о енергетици, или/и ПЕЦИ или ПМИ пројекти Енергетске заједнице. Са друге стране, Закон о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“, бр. 94/2024), у чл. 4. ст. 4. утврђује да су предмет процене утицаја и стратешки енергетски пројекти који су одређени као стратешки сагласно прописима којима се уређује област енергетике.
Да би се донела одлука о томе да ли је за одређени план или прогам који обухвата пројекте мрежне енергије (производња, дистрибуција, снабдевање и пренос електричне енергије, гаса и нафте) потребно спровести поступак стратешке процене утицаја на животну средину није довољно само утврдити да ли је тај пројекат препознат као „стратешки енергетски пројекат“. Такође је потребно, у складу са законом, утврдити да ли су испуњени сви услови за спровођење стратешке процене утицаја на животну средину конкретног плана или програма.
У складу са Законом стратешка процена утицаја се спроводи уколико су кумулативно испуњени следећи услови:
1. одређени план или програм припрема надлежни републички, покрајински или орган локалне самоуправе и план или програм се усваја у редовној законом уређеној процедури пред надлежним органима;
2. одређени план или програм поставља оквир за одобравање пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину (планови и програми из чл. 5. ст. 1. тачка 1).
План детаљне регулације је плански документ урбанистичког планирања. У том смислу обухваћен је чланом 5. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину, односно представља план за који се, у складу са законом спроводи стратешка процена утицаја.
Потребно је да буде испуњен и други услов а то је да овај план поставља оквир за одобравање пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину, у складу са Законом о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 94/2024).
Из информација које су достављене не може се закључити да ли план детаљне регулације предметне соларне електране поставља оквир за одобравање пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину, односно, да ли конкретни пројекат изградње соларних електрана може бити предмет процене утицаја на животну средину.
Закон о стратешкој процени утицаја предвиђа могућност да се за планове и програме из члана 5. ст. 2. донесе одлука да се не спроводи поступак стратешке процене. Овај поступак спроводи се у складу са процедуром утврђеном чл. 10. Закона о стратешкој процени утицаја. Планови и програми из члана 5. ст. 2. јесу они планови и програми:
1. којима је предвиђено коришћење мањих површина на локалном нивоу;
2. или у случају мањих измена планова и програма из става 1. овог члана;
3. као и планови и програми који нису наведени у ставу 1. овог члана којима се успоставља оквир за одобравање будућих пројеката а за које се утврди да постоји могућност настанка значајних утицаја на животну средину.
Да би надлежни орган утврдио да је оправдано да се за план или програм обухваћен чл. 5. ст. 1. Закона о стратешкој процени утицаја не спроводи поступак стратешке процене утицаја, потребно је да спроведе поступак одлучивања и да прибави сагласност органа надлежног за заштиту животне средине и мишљење других заинтересованих органа и организација, у складу са процедуром утврђеном чл. 10 Закона о стратешкој процени утицаја.
Законом није јасно утврђено шта значе изрази „мање површине на локалном нивоу“ или „мање измене планова и програма“, те је орган надлежан за припрему плана или програм дужан да то сам утврди. Приликом одлучивања потребно је пажљиво водити рачуна о критеријумима који су релевантни за утврђивање да ли се ради о мањим површинама или мањим изменама. Неки план или програм може имати мали обухват у смислу броја парцела али те парцеле могу бити велике површине или имати неке друге карактеристике на које треба обратити пажњу (на пример, парцела је мале површине али се налази у заштићеном природном добру или заштићеној околини непокретног културног добра, зони санитарне заштите и сл). Такође, измена плана може бити мала у квантитативном смислу (мења се само једна реченица или један урбанистички параметар) али по свом утицају може бити веома значајна.
Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину предвиђа могућност доношења одлуке о томе да да се не спроводи поступак стратешке процене само у случају планова и програма из члана 5. став 2. Закона, док се за планове и програме из члана 5. став 1, тачка 1, обавезно спроводи стратешка процена утицаја.
Напомена: Одлуком Министарског савета Енергетске заједнице (Д/2016/13/МЦ-ЕнЦ) од 14. октобра 2016. године Директива 2001/42/ЕЦ о стратешкој процени утицаја планова и програма на животну средину постала је саставни део Уговора о оснивању енергетске заједнице. У складу са Одлуком Министарског савета државе чланице Енергетске заједнице имале су обавезу да своје национално законодавство ускладе са Директивом 2001/42/ЕЦ до 1. јануара 2018. године и да обезбеде примену одредби Директиве од 31. марта 2018. године.
Одговор на навдено питање је искључиво стручно мишљење Стручне службе СКГО и као такво га не треба сматрати обавезујућим или аутентичним тумачењем прописа, јер СКГО није надлежна за то. Уколико је потребо званично тумачење одређених прописа, препоручујемо да се за мишљење обратите министарству у чијој надлежности су наведени закони.
Поштовани поднет је захтев за озакоњење помоћних објеката где су 2 слепљена у један и имају посебне ид бројеве и један од њих је видљив из 2021. године по обавестењу о видљивости које сам добила из ргз-а.Онда сам слала упит мејлом геосектору у Београду и они су ми одговорили да је у питању случај 3 из инструкције о њховом поступању где конкретно нису навели да је могуће да је објекат био ту и из епохе 2015 тако да ме сада занима ваше мишљење када је у питању овај случај да ли даље орган озакоњења шаље неки допис и коме како би могао да се настави поступак озакоњења или такав објекат не може да се озакони?
Закон о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС и 1/2023 - одлука УС) је изричито прописао који објекти и под којим условима могу бити предмет озакоњења, као и који орган води рачуна о испуњености законом пописаних услова за покретање и спровођење поступка озакоњења.
Поступак озакоњења, како је то пописано одредбама члана 6. и 23. овог закона, може бити покренут:
- за објекат за који је поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, до 29. јануара 2014. године и који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, тако што се захтеви и пријаве за легализацију објеката поднети до 29. јануара 2014. године, сматрају захтевима у смислу овог закона,
- за објекат за који је поднет захтев у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе ("Службени гласник РС", бр. 25/13, 145/14 и 96/15), за који поступак није правноснажно окончан,
- за објекат за који није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, за који је надлежни грађевински инспектор донео решење о рушењу, у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката ("Службени гласник РС", број 96/15),
- за објекат за који надлежни грађевински инспектор није донео решење о рушењу, а видљив је на сателитском снимку из 2015. године, тако што орган надлежан за послове државног премера и катастра достави обавештење о видљивости објекта на сателитском снимку органу надлежном за вођење поступка озакоњења, у складу са одредбама овог закона.
Закон о озакоњењу објеката не само да је у сваком ставу којим је прописао који објекти могу бити предмет озакоњења, нагласио да мора бити видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, већ је у члану 6. став 5. поново изричито навео да је провера видљивости на сателитском снимку обавезна за све објекте који су предмет озакоњења у складу са овим законом, а потом у члану 9. прописао да испуњење услова прописаних у чл. 3, 5, 6. и 8. овог закона представља услов за наставак поступка озакоњења.
Проверу постојања објеката на сателитском снимку спроводи орган надлежан за послове озакоњења објеката.
Чланом 35. став 2. Закона о озакоњењу објеката прописано је да надлежни орган у поступку озакоњења користи и евиденцију објеката који нису уписани у катастар непокретности у циљу вођења графичке базе објеката у поступку озакоњења, вршења надзора и плаћања реализације радова и учествује у одржавању те евиденције.
Уколико орган надлежан за послове озакоњења не може да утврди видљивост објекта услед високе вегетације, облака, сенки, може тражити од органа надлежног за послове државног премера и катастра издавање обавештења о видљивости објекта на сателитском снимку и у зависност од добијеног одговора донети одлуку о даљем току поступка озакоњења, али Закон о озакоњењу објеката није прописао да се у поступку озакоњења, чињеница постојања објекта, осим увидом у сателитски снимак територије Републике Србије из 2015. године и евиденцију објеката, може доказати на друге начине.
Чланом 43. став 1. тачка 2. Закона о озакоњењу прописано је да ће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казнити за прекршај одговорно лице у надлежном органу управе ако изда решење о озакоњењу супротно овом закону.
Поштовани, у поступку озакоњења породичног стамбеног објекта чији је власник купио грађевинско земљиште од тадашњег „Ниш пројекта“, поставља се питање начина обрачуна таксе за озакоњење. Власник не поседује посебну грађевинску дозволу за своју парцелу, већ постоји грађевинска дозвола издата за целокупно земљиште које је „Ниш пројекат“ у том периоду парцелисао и продавао. С обзиром на то да су у време куповине земљишта (око 1995. године) плаћене комуналне таксе, потребно је појашњење да ли се те раније уплате могу узети у обзир у поступку озакоњења, како би се износ таксе за озакоњење умањио или у потпуности изузео. Напомиње се да се ради о објекту веће површине (преко 300 м²), те је износ таксе значајан, због чега је важно правилно поступити у складу са важећим прописима.
Законом о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 – одлука УС, 1/2023 – одлука УС и 62/2023) дефинисано је да је, у смислу овог закона, предмет озакоњења објекат који је завршен у грађевинском смислу, који је, према одредбама члана 1, изграђен без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу.
Чланом 4. став 3. Закона о озакоњењу објеката прописано је да је, изузетно од става 2. овог члана, предмет озакоњења и објекат изграђен на основу грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, на ком је приликом извођења радова одступено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, а за који није могуће издати решење о измени решења о грађевинској дозволи, у складу са одредбама закона којим се уређује изградња објеката.
Чланом 33. став 1. Закона о озакоњењу објеката прописано је да се за све објекте у поступку озакоњења плаћа такса за озакоњење, пре издавања решења о озакоњењу.
Чланом 46. став 9. овог закона прописано је да лица која су у поступку легализације објеката или у редовном поступку издавања грађевинске дозволе закључила уговоре о плаћању накнаде, односно доприноса за уређивање грађевинског земљишта у складу са одредбама тада важећих закона, настављају са плаћањем до коначне исплате, у складу са одредбама закљученог уговора.
Чланом 46. став 10. овог закона прописано је да се за објекте из става 9. овог члана, на којима је приликом извођења радова одступено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, у поступку озакоњења плаћа такса у складу са овим законом само за површину дела објекта која представља разлику између одобрене и одступељене површине.
На основу цитираних одредаба закона произилази да се одредбе члана 46. став 6. Закона о озакоњењу објеката могу применити само у оним ситуацијама када је објекат који је предмет озакоњења исти објекат за који је у поступку легализације објеката или у редовном поступку издавања грађевинске дозволе закључен уговор о плаћању накнаде, односно доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у складу са одредбама тада важећих закона. Из података који су достављени не може се поуздано утврдити да се ради о таквом случају.