Питања и одговори

Чланом 32. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС”, број 38/19 и 55/2020) је прописано да послодавац може, у складу са расположивим финансијским средствима, да обезбеди додатно здравствено осигурање, за исти износ премије осигурања за лечење у здравственим установама - у државном или приватном власништву - са којима осигуравајућа кућа има уговор, као и да за своје запослене организује пензијски план у складу са Законом о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, по основу кога би вршио уплате пензијског доприноса највише до висине неопорезивог износа у складу са Законом о порезу на доходак грађана.

Чланом 17. Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину је прописано да у складу са чланом 2. тачка 31), чланом 54. и чланом 56. став 4. Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 и 72/19) у буџетској 2021. години, неће се вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и услова рада, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС, 113/17 и 95/18 - аутентично тумачење), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, и другим актима за директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених.

У 2021. години не могу се исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава Републике Србије награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, исплата награда и бонуса запосленима код корисника средстава буџета Републике Србије и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање у 2021. години може се вршити на основу одлуке Владе.

Члан 120. Закона о раду гласи:

„Општим актом, односно уговором о раду може да се утврди право на:

1) јубиларну награду и солидарну помоћ;

Тач. 2) и 3) (престале да важе);

4) друга примања”.

Међутим, чланом 119. Закона о раду је прописано да послодавац може запосленима уплаћивати премију за добровољно додатно пензијско осигурање, колективно осигурање од последица незгода и колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција, а у циљу спровођења квалитетне додатне социјалне заштите.

С обзиром да је чланом 17. Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину онемогућена исплата по правима из члана 120. Закона о раду, а да то није учињено за права предвиђена чланом 119. Закона о раду, сматрамо да нема препрека да се врши уплата премије добровољног пензионог осигурања.

Правилником о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС“, бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021 и 66/2021) уређен је стандардни класификациони оквир и Контни план за буџетски систем.

У члану 7. Правилника се наводи:

Група 09 - Социјална заштита некласификована на другом месту садржи класу: 

090 - Социјална заштита некласификована на другом месту (КУ).

Класа 090 - Социјална заштита некласификована на другом месту (КУ) обухвата:

• администрацију, послове или подршку пословима као што су формулисање, администрација, координација и праћење целокупне политике социјалне заштите, планова, програма и буџета; припрему и спровођење прописа и стандарда за пружање социјалне заштите; израду и давање општих информација, техничке документације и статистичких података о области социјалне заштите.

Укључује: обезбеђивање социјалне заштите у виду новчане и неновчане помоћи жртвама пожара, поплава, земљотреса и осталих мирнодопских катастрофа; набавку и складиштење хране, опреме и осталих залиха за хитне случајеве у случајевима мирнодопских катастрофа;…“

На основу наведеног, средства за финансирање активности Центра за социјални рад треба планирати на функционалној класификацији 090 - Социјална заштита некласификована на другом месту.

Водећи се униформним програмима и програмским активностима који су садржани у Анексу 5 Упутства за израду програмског буџета (ажуриран у јулу 2021.године), средства намењена Центру за социјални рад треба планирати у оквиру програма 11 – Социјална и дечија заштита (шифра 0902) и у оквиру одговарајуће програмске активности 0005 – Обављање делатности установа социјалне заштите, а на економској класификацији 463000 – Трансфери осталим нивоима власти.

Закон о порезима на имовину („Сл. гласник РС“, бр. 26/2001, "Сл. лист СРЈ", бр. 42/2002 - одлука СУС и „Сл. гласник РС“, бр. 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - одлука УС, 47/2013, 68/2014 - др. закон, 95/2018, 99/2018 - одлука УС, 86/2019 и 144/2020) који се примењује од 1.1.2021 године, у члану 12 . став 1. тачка 10 прописује се пореско ослобођење за објекте обвезника који не води пословне књиге, односно обвезника који води пословне књиге коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, а који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу.

Према овој одредби кумулативни услови који морају бити испуњени за пореско ослобођење за обвезника који не води пословне књиге су следећи: да је објекат намењен и да се користи за примарну пољопривредну производњу, да објекат није уступљен другом лицу уз накнаду дуже од 183 дана годишње (чл.12. став 4. и став 5. Закона о порезима на имовину). За обвезника који води пословне књиге додатни услов је да му је пољопривреда претежна регистрована делатност.

Чланом 12б Закона о порезима на имовину прописано је да су објекти намењени за примарну пољопривредну производњу, у складу са чланом 12. став 1. тачка 10) овог закона, објекти за смештај механизације за пољопривреду, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, објекти за потребе гајења и приказивање старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња и објекти за гајење печурки, пужева и риба.

Према Закону о пољопривреди и руралном развоју „Сл. гласник РС“, бр. 41/2009, 10/2013 - др. закон, 101/2016, 67/2021 - др. закон и 114/2021) : 

1) пољопривреда је привредна делатност која обухвата оне делатности које су законом класификоване као пољопривреда; 

2) пољопривредна производња јесте процес производње биљних и сточарских производа, узгој рибе, пчела, односно други облици пољопривредне производње (гајење печурака, пужева, стакленичка, пластеничка производња, гајење зачинског и лековитог биља и друго), која се обавља на пољопривредном земљишту, као и на другом земљишту или грађевинској целини који се налазе на територији Републике Србије; 

3) пољопривредни производи јесу примарни производи и производи првог степена њихове прераде настали у пољопривредној производњи.

Према Уредби о класификацији делатности („Сл. гласник РС“, бр. 54/2010) област 01- Пољопривредна производња, лов и пратеће услужне делатности, обухвата две основне делатности: гајење усева и засада и узгој животиња, као и органску производњу и гајење генетски модификованих биљака и животиња, затим обухвата и производњу усева и засада у стакленицима, као и пратеће услужне делатности у пољопривреди, као и лов, траперство и одговарајуће услуге.

Класификација - Група 01.50 (Мешовита пољопривредна производња) одступа од општег правила за одређивање претежне делатности. Обзиром на то да су на многим пољопривредним газдинствима подједнако заступљене и биљна и сточарска производња, таква газдинства могу бити разврстана у једну или другу категорију.

Пољопривредне делатности искључују даљу прераду пољопривредних производа, која се разврстава у области 10. и 11. (производња прехрамбених производа и производња пића) и област 12. (производња дуванских производа), осим оне прераде која подразумева основну припрему производа за тржиште (нпр. чишћење, љушћење, сортирање и краткотрајна заштита од труљења). Област не обухвата грађевинске радове на пољопривредним површинама (нпр. исушивање земљишта, припрема поља за производњу пиринча итд.), који се разврставају у сектор Ф (грађевинарство) затим не обухвата пољопривредне задруге и сличне организације које се баве куповином и продајом пољопривредних производа и посредују приликом набавке пољопривредних сировина које се разврставају у сектор Г (трговина на велико и мало; поправка моторних возила и мотоцикала).

Класификација делатности - 01.30. Гајење садног материјала обухвата производњу свих вегетативних материјала за размножавање, укључујући резнице, калеме и саднице за директно размножавање или подлоге за калемљење:

• гајење садница
• гајење украсних биљака, укључујући биљке с бусеном
• гајење луковица, гомоља, калема и пелцера
• гајење мицелија за гљиве
• делатност расадника, осим расадника за пошумљавање.

Ова класификација не обухвата:

• гајење биљака за производњу семена, дел. 01.1 и 01.2
• делатност шумских расадника.

Класификација делатности -  02.10 не обухвата бригу за природно окружење (одржавање паркова, резервата, украсних површина итд.), класификованих у делатности 81.30.

Сходно томе, производња лозних и воћних садница спада у област пољопривредне производње и може се сматрати примарном пољопривредном производњом (саднице су примарни производи настали у пољопривредној производњи).

У конкретном случају, узимајући у обзир да је економски објекат, објекат физичког лица, да би се остварио услов за пореско ослобођење из члана 12. став 1. тачка 10. Закона о порезу на имовину, за обвезника који не води пословне књиге, а у објекту складиште саднице (објекат за смештај репроматеријала или смештај и чување готових производа по чл.12б Закона о порезу на имовину), услов за пореско ослобођење пореском обвезнику физичком лицу - јесте утврдити да предметни објекат не користи правно лице уз накнаду, које у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана, нарочито имајући у виду чињеницу да порески обвезник физичко лице има регистровано правно лице које се бави пољопривредном делатношћу.

Сходно томе, уколико физичко лице са правним лицем има закључен уговор о закупу предметне непокретности (или њеног дела), тада не постоји правни основ да физичко лице оствари право на пореско ослобођење по чл. 12. тачка 10) Закона о порезима на имовину за површину непокретности коју је дао у закуп.

Најпре, указујемо на релевантне одредбе Правилника о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање и извештавање интерне ревизије у јавном сектору („Сл. гласник РС“, бр. 99/2011 и 106/2013):

Члан 3. – који уређује начине успостављања интерне ревизије. За случај у вези са којим сте поставили питање, предвиђено је, ставом 1. тачка 3) овог члана – да се интерна ревизија може успоставити код корисника јавних средстава, у конкретном случају код општине, ЈЛС1 - обављањем интерне ревизије од стране јединице интерне ревизије другог корисника јавних средстава (у конкретном случају друга општина, ЈЛС2), на основу споразума, уз претходну сагласност Централне јединице за хармонизацију Министарства финансија.

Када је реч о Споразуму који се спомиње у наведеној одредби, сама Централна јединица за хармонизацију (ЦЈХ) припремила је и објавила Модел Споразума о обављању интерне ревизије од стране јединице за интерну ревизију другог КЈС. 

Види: Модел Споразума о интерној ревизији.пдф

Из Модела произилази да су потписници Споразума руководиоци једног и другог КЈС (односно у случају из питања, то би били председници општина ЈЛС1 и ЈЛС2).

Оно на шта ипак посебно указујемо, јесте да сам Правилник у наведеном члану, и сходно томе и Модел Споразума – предвиђају да је коришћење услуга интерне ревизије на бази капацитета интерне ревизије другог корисника јавних средстава (друга општина, ЈЛС 2) – могуће само уколико је интерна ревизија код тог другог корсника јавних средстава успостављена у модалитету посебне функционално независне организационе јединице за интерну ревизију (дакле, потребно је да у конкретном случају ЈЛС2 има јединицу за интерну ревизију, да би предметни споразум могао бити закључен).

Надаље, када је реч о прибављању сагласности ЦЈХ за закључивање предметног споразума, није прописана нека посебна форма за прибављање сагласности (нпр., на бази нацрта Споразума и сл.), а из праксе произилази да поступак тече тако што руководиоци корисника јавних средстава, у овом случају ЈЛС1 и ЈЛС2 потпишу Споразум, и тако потписани документ доставе МФИН-ЦЈХ на сагласност и одобравање.  

У погледу питања да ли председник општине (ЈЛС1) треба да донесе и одлуку о оснивању службе интерне ревизије, указујемо и на одредбу из члана 1. став 2. Модела Споразума, која имплицира постојање интерног акта ЈЛС1 који прописује да ће се функција интерне ревизије у ЈЛС1 обезбедити обављањем интерне ревизије од стране јединице интерне ревизије ЈЛС2, на основу споразума. Такав интерни акт општине, дакле био би довољан, и није потребна одлука општине о оснивању службе интерне ревизије. У пракси, такав (prethodni) интерни акт у ЈЛС доноси се најчешће у форми Одлуке о успостављању интерне ревизије, у којој се наводи да ће се функција интерне ревизије обезбедити обављањем интерне ревизије од стране јединице интерне ревизије друге ЈЛС, на основу споразума у смислу члана 3. став1. тачка 3) Правилника. 

Допунске информације: За случај када код другог коринсика јавних средстава, рецимо у другој општини (ЈЛС2), послове интерне ревизије обавља један, дакле инокосни ревизор (не постоји јединица за интерну ревизију) – није могуће закључити наведени споразум. Према нашим сазнањима, у пракси постоје случајеви да ЈЛС1 уз сагласност руководиоца ЈЛС2 ангажује интерног ревизора ЈЛС2, по уговору о привременим и повременим пословима да врши ревизију у ЈЛС1, али такав случај није нормативно обрађен (у важећим прописима односно доступним моделима), те о томе треба посебно водити рачуна. Као допунску информацију наводимо и да по одредбама Правилника и  Споразума, између корисниак јавних средстава (дакле између ЈЛС1 и ЈЛС2) – није предвиђена накнада за обављање послова интерне рвизије, већ јединица интерне ревизије из ЈЛС2 обавља интерну ревизију у ЈЛС1 на бази Споразума и у оквиру редовних плата у ЈЛС2. 

Коначно, зарад коректног разумевања процеса, указујемо да се у наведеном случају (обављање интерне ревизије код у једној ЈЛС од стране интерне ревизије дуге ЈЛС) не примењују споразуми о међуопштинској сарадњи на бази Закона о локалној самоуправи (одељак ВИ Закона о сарадњи и удруживању ЈЛС), већ Закон о буџетском систему и Правилник о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање и извештавање интерне ревизије у јавном сектору. За споразумно уређивање односа користи се Модел Споразума који се налази у одговору.

Чланом 1. став 3. тачка 1) Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон) је прописано да је јавна набавка, у смислу овог закона, набавка на основу уговора о јавној набавци добара, услуга или радова које набавља један или више јавних наручилаца од привредних субјеката које су ти наручиоци одабрали без обзира да ли су добра, услуге или радови намењени за јавне сврхе.

Имајући у виду да се питање односи на набавке добара (материјала), које набавке треба да спроведе наручилац у смислу одредаба Закона, произилази обавеза примене одредаба Закона на набавке које наводите у питању.

Наведено се односи како на поступке јавних набавки, тако и набавке на које се Закон не примењује, у којем случају наручилац примењује правила сопственог посебног акта који уређује начин планирања и спровођења ових набавки.

Из наведеног произилази и да је наручилац у обавези да ове набавке планира у свом плану (јавних) набавки, уз указивање да Закон прописује изузетак у којем се набавка може спровести и уколико она није планирана у плану јавних набавки – у изузетним случајевима, када јавну набавку није могуће унапред планирати или из разлога хитности, наручилац може да покрене поступак јавне набавке и ако набавка није предвиђена у плану јавних набавки (члан 88. став 7. Закона).

Према одредбама члана 78. став 1. тачка 1. и члана 82. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС“, бр. 80/2002, 84/2022 -испр.23/2003 – испр. …112/2015,15/2016, 30/ 2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020 и 96/2021) покретање поступка принудне наплате има за последицу наплату из целокупне имовине пореског обвезника, осим ствари и лица који су законом изузети из извршења.

У складу са чланом 83.  Закона о привредним друштвима ( „Сл. гласник РС“ , бр. 36/2011,99/2011, 83/2014 -др.закон, 5/2015,44/2018, 95/2018, 91/2019 и 109/2021 ) предузетник је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са законом о регистрацији.  Чланом 85. истог закона којим се дефинише имовина и одговорност предузетника за обавезе прописује се да предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем своје делатности одговара целокупном својом имовином и у ту имовину улази и имовина коју стиче у вези са обављањем делатности. Одговорност за те обавезе не престаје брисањем предузетника из регистра.

Сходно томе, предузетник је физичко лице које самостално обавља делатност при чему предузетничка радња нема субјективитет правног лица и неодвојива је од субјективитета оснивача, физичког лица. У том смислу је и имовина предузетника целовита: чини је имовина коју стиче у вези са обављањем делатности и изван обављања делатности. Предузетник одговара лично и целом својом имовином и то неограничено за обавезе које настану из обављања делатности, као и за обавезе које нису везане за обављање делатности.

У складу са наведеним, сматрамо да је Решење о принудној наплати исправно донето, а након сачињавања Записника о учешћу странке у поступку по жалби, уколико обвезник не одустане од жалбе, исту треба са изјашњењем и списима предмета проследити другостепеном органу на одлучивање.

Види: Мишљење Минстарства финансија-блокада предузетника.пдф

Законом о накнадама за коришћење јавних добара („Сл. гласник РС“, бр. 95/2018, 49/2019, 86/2019 – усклађени дин.изн., 156/2020 – усклађени дин.изн. и 15/2021-доп.усклађени дин. износи)  уређују се накнаде за коришћење јавних површина.

Врсте накнаде за коришћење јавне површине, у складу са чланом 236. су:  накнада за коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности; накнада за коришћење јавне површине за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, као и за коришћење површине и објекта за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе; накнада за коришћење јавне површине по основу заузећа грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова и изградњу.

Под коришћењем простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, сматра се заузеће јавне површине:

• објектом привременог коришћења: киоск, тезга, башта, апарат за сладолед, банкомат, аутомат за продају штампе, покретни објекат за продају робе на мало и вршење занатских и других услуга, монтажни објекат за обављање делатности јавних комуналних предузећа, телефонска говорница и слични објекти, башта угоститељског објекта;
• за забавни парк, циркус, спортске терене, за одржавање концерата, фестивала и других манифестација, за одржавање спортских приредби, за објекте и станице за изнајмљивање бицикла, за коришћење посебно обележеног простора за теретно возило за снабдевање, односно за почетну обуку возача и друго.

Коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе односи се на привремено коришћење простора на јавној површини и не обухвата коришћење трајног карактера изградњом објеката инфраструктуре.

Јавна површина у смислу овог закона јесте површина утврђена планским документом јединице локалне самоуправе која је доступна свим корисницима под једнаким условима: јавна саобраћајна површина (пут, улица, пешачка зона и сл.); трг; јавна зелена површина (парк, сквер, градска шума и сл.); - јавна површина блока (парковски уређене површине и саобраћајне површине).

Обвезник накнаде за коришћење јавне површине по члану 237. је корисник јавне површине.

Основица накнаде у складу са чланом 238. за коришћење простора на јавној површини је површина коришћеног простора изражена у метрима квадратним (м2).

Чланом 239. овог закона регулисана је висина накнаде. Највиши износ накнаде за коришћење јавне површине прописан је у Прилогу 12. овог закона. Критеријуми за прописивање висине накнада су: време коришћења простора, зона у којој се налази простор који се користи, уколико је зона утврђена актом јединице локалне самоуправе, као и техничко-употребне карактеристике објекта, уколико се јавна површина користи за постављање објеката.

Актом скупштине јединице локалне самоуправе утврђује се висина накнаде у складу са ст. 1. и 2. овог члана, олакшице, начин достављања и садржај података о коришћењу јавне површине надлежном органу који утврђује обавезу плаћања накнаде.

Начин утврђивања и плаћања у складу са чланом 240. врши се према површини коришћеног простора, сразмерно времену коришћења тог простора или према техничко-употребним карактеристикама објекта.

Накнаду утврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, контролу и наплату јавних прихода решењем.

Плаћање накнаде за коришћење јавних површина ослобођени су по члану 241. директни и индиректни корисници буџетских средстава.

Приходи остварени од накнаде за коришћење јавних површина припадају буџету јединица локалне самоуправе по члану 242. Закона.

Изворни приходи јединице локалне самоуправе у складу са чланом 6. Закона о финансирању локалне самоуправе (“Сл. гласник РС“, бр. 62/2006, 47/2011, 93/2012,99/2013 – усклађ. дин.износ, 126/2020 – усклађени дин.износи…111/2021 – др.закони) су између осталих и накнаде за коришћење јавних добара, у складу са законом.

У складу са чланом 7. овог закона стопе изворних прихода, као и начин и мерила за одређивање висине локалних такси и накнада утврђује скупштина јединице локалне самоуправе својом одлуком, у складу са законом.

Одлука из става 1. овог члана доноси се након одржавања јавне расправе, а може се мењати највише једанпут годишње, и то у поступку утврђивања буџета јединице локалне самоуправе за наредну годину.

Изузетно, одлука из става 1. овог члана може се изменити и у случају доношења, односно измене закона или другог прописа којим се уређују изворни приходи јединице локалне самоуправе.

Одлука се објављује на начин на који се објављују акти јединице локалне самоуправе.

Јединица локалне самоуправе сваке године врши усклађивање и доноси нову Одлуку о накнадама за коришћење јавних површина, у случајевима када постоје промене у висинама накнаде, основици, врсти накнаде, критеријумима, уколико је важећа одлука са ограниченим временским периодом трајања и слично, а у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе и Законом о накнадама за коришћење јавних добара. У другим случајевима, односно када не постоје промене у висини накнаде, а важећа Одлука није ограниченог трајања, није потребно да ЈЛС сваке године доноси Одлуку о висини накнаде за коришћење јавних површина.

У складу са чланом 43. став 2. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) председник општине има заменика који га замењује у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност.

Такође, у складу са чланом 71. став 1. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) функционер, односно руководилац директног, односно индиректног корисника буџетских средстава, одговоран је за преузимање обавеза, њихову верификацију, издавање налога за плаћање које треба извршити из средстава органа којим руководи и издавање налога за уплату средстава која припадају буџету, као и за давање података о извршеним плаћањима и оствареним приходима и примањима, док у складу са ставом 3 истог члана функционер, односно руководилац директног, односно индиректног корисника буџетских средстава, може пренети поједина овлашћења из става 1. овог члана на друга лица у директном, односно индиректном кориснику буџетских средстава.

У складу са чланом 16. Правилника о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна консолидованог рачуна трезора код управе за трезор ("Сл. гласник РС", бр. 99/2018 и 40/2019) корисник јавних средстава обавештава надлежну филијалу Управе за трезор о свакој промени у вези са подацима који су евидентирани код отварања подрачуна и уз писани захтев који оверава овлашћено лице корисника јавних средстава, доставља следећу документацију која је потребна за промену податка код подрачуна корисника јавних средстава:

• акт (документ) на основу кога се врши промена;
• картон депонованих потписа лица овлашћеног за заступање и лица овлашћених за располагање средствима са рачуна.

На основу наведеног председник општине може дати писано овлашћење за издавање налога за плаћање помоћнику председника општине, на основу кога је потребно да помоћник председника општине депонује свој потпис. Захтев за промену података потписан од стране одговорног лица (председника општине), акт на основу кога се врши промена (овлашћење) и картон депонованих потписа достављају се надлежној филијали Управе за трезор, као и прописани Образац НО-1/НУ-1 - Налог за отварање/укидање подрачуна корисника јавних средстава код Управе за трезор (за све подрачуне за које је добио овлашћење за потписивање).

Имајући у виду да су питања постављена као практични задатак на који начин се попуњавању подаци у апликацији Републичке дирекције за имовину код попуњавања појединачног НЕП обрасца, црним (болдовано) је назначено шта се уноси као податак:

1. У овом случају треба попунити три НЕП ЈС обрасца, и то:

• Врста непокретности: Пословни простор (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Цело)
• Врста непокретности: Земљиште под објектом (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)
• Врста непокретности: Земљиште уз објекат (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)

2. У овом случају треба попунити три НЕП ЈС обрасца, и то:

• Врста непокретности: Стамбена зграда (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)
• Врста непокретности: Земљиште под објектом (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)
• Врста непокретности: Земљиште уз објекат (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)

3. Ако је власник објекта (нпр. ЈЛС) и није назначено који је удео на објекту, а за земљиште под тим објектом стоји да је удео: сразмеран површини објекта, тада за земљиште под објектом треба уписати, удео – Цело.

4. У овом случају треба попунити више НЕП ЈС образаца, и то:

• Врста непокретности: Стамбена зграда (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)
• Врста непокретности: Земљиште под објектом (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)
• Врста непокретности: Земљиште уз објекат (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)
• Врста непокретности: Делови зграде (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Цело)

Напомена:Колико делова објекта има ЈЛС, толико НЕП ЈС образаца попунити

5. У овом случају ЈЛС не врши евиденцију за кориснике, већ евиденцију своје имовине. Имајући у виду да је предметно грађевинско земљиште у власништву ЈЛС, значи да ЈЛС исто треба да има у својој посебној евиденцији. ЈЛС је дужна да се потруди да се та непокретност евидентира и у апликацији Регистар непокретности у ЈС. Уколико корисник одбија да приступи апликацији и изврши евиденцију непокретности које користи у јавној својини ЈЛС, тада евиденцију у Регистру непокретности у ЈС треба да изврши ЈЛС.

6. У овом случају ЈЛС не врши евиденцију за кориснике, већ евиденцију своје имовине. Имајући у виду да је предметно грађевинско земљиште у власништву ЈЛС, значи да ЈЛС исто треба да има у својој посебној евиденцији. ЈЛС је дужна да се потруди да се та непокретност евидентира и у апликацији Регистар непокретности у ЈС. Уколико корисник одбија да приступи апликацији и изврши евиденцију непокретности које користи у јавној својини ЈЛС, тада евиденцију у Регистру непокретности у ЈС треба да изврши ЈЛС.

7. У апликацији корисник нема увид у евиденцију других корисника апликације, као што је то случај са ЈЛС. Због тога, није могао да види да ли су непокретности већ унете. Уколико ЈЛС више нема власништво над предметним непокретностима, тада је потребно да иста изврши процедуру брисања тих НЕП ЈС образаца у апликацији Регистар непокретности у ЈС.

8. Код овог питања ЈЛС би требала да са корисницима којима је оснивач има међусобни договор око тога ко ће да евидентира непокретности које корисници користе а исте се налазе у власништву ЈЛС. Такође, уколико је евиденција дуплирана, потребно је да или ЈЛС или у овом случају Дом здравља изврши процедуру брисања тих НЕП ЈС образаца у апликацији Регистар непокретности у ЈС.

Према члану 117г Закона о пореском поступку и пореској администрацији, у поступку пријема и обраде пореске пријаве и других извештаја, проверава се тачност и потпуност пореске пријаве и других извештаја, које порески обвезник, у складу са законом, доставља Пореској управи или пореског органу.

Уколико пореска пријава и други извештаји који се достављају уз пријаву садрже недостатке из става 1. овог члана, Пореска управа или порески орган обавештава подносиоца пријаве о тим недостацима.

У случају да, подносилац пријаве - порески обвезник не поступи по обавештењу из става 2. овог члана, сматраће се да пореска пријава, односно други извештаји нису ни поднети Пореској управи.

Сходно томе, сматрамо да није потребно доносити решење о одбијању пријаве, већ се пореском обвезнику накнаде доставља обавештење.

Пријава по којој се не утврђује накнада се у апликацији Јединственог информационог система -  ЛПА ставља у статус “одбијена”, на основу обавештења, као и у свим другим случајевима, као што су дупле пријаве које не треба допуњавати и слично.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са чланом 6б Закона о порезима на имовину „помоћни објекти“ су:

(1) самостални објекти који не служе за становање или обављање делатности и не разврставају се у објекте из члана 6а став 1. тач. 5) до 7) овог закона, и то:

- помоћни објекти који нису зграде (бунари, базени, резервоари, цистерне и сл.);

- помоћне зграде (приземне зграде и зграде чија је подна површина испод површине земље) које су у функцији стамбеног, односно пословног објекта, који је изграђен на истом земљишту (котларнице, подруми, шупе за смештај огрева и сл.);

(2) економски објекти, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња;

(3) надстрешнице основе преко 10 м2 које су самостални објекти.

Дакле, ако је надстрешница самостални објекат основе преко 10м2, тада се она може разврстати у групу „гараже и помоћни објекти“.

Чињенично стање може се утврдити или у поступку пореске контроле или увидом у податке катастра (ако постоје).

Напомињемо да треба проверити да ли предметне надстрешнице у пословним књигама воде по фер вредности применом МСФИ и МРС, па уколико је то случај онда фер вредност мора да буде пореска основица,  а не примена просечне цене за „гараже и помоћне објекте“. Сходно наведеном, порески обвезник нема право да бира да ли ће применити фер вредност, уколико испуњава услове да фер вредност буде пореска основица.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада. 

Према члану 2 . Закона о порезима на имовину непокретностима се, у смислу опорезивања имовине, сматрају:

• земљиште, и то грађевинско, пољопривредно, шумско и друго;
• стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти).

Објекат је грађевина спојена са тлом, која представља физичку, функционалну, техничко-технолошку или биотехничку целину и то су: зграде свих врста, саобраћајни, водопривредни и енергетски објекти, кабловска канализација, објекти комуналне инфраструктуре, индустријски, пољопривредни и други привредни објекти, објекти спорта и рекреације, гробља, склоништа и сл.

Непокретности су инкорпорисане у земљиште и не могу се премештати с једног места на друго без оштећења њихове суштине.

Сходно томе, кућице које су постављене на сплавовима који се налазе на води, нису изграђене и самим тим ни сплав ни кућица на њему нису инкорпорисани у земљиште, у смислу да се могу премештати са места на место, тако да се не могу сматрати непокретностима и по нашем мишљењу не могу бити предмет опорезивања порезом на имовину.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.