Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли интерног ревизора може председник опстине да постави ако нема положен испит али испуњава све друге услове, као сто је случај код инспекције, где је рок од 6 месеци да се полози испит?
Указујемо на следеће релевантне одредбе Правилника о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање и извештавање интерне ревизије у јавном сектору ("Сл. гласник РС", бр. 99/11 и 106/13), члан 21., ставови 1. и 2.:
- Интерни ревизор, поред услова прописаних законом и актом о систематизацији радних места, мора да има најмање три године искуства на пословима ревизије, интерне контроле, финансијске контроле или рачуноводствено-финансијским пословима и положен испит за овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору.
- Пријава за обуку за стицање звања овлашћени интерни ревизор у јавном сектору подноси се Централној јединици за хармонизацију Министарства финансија у року од шест месеци од дана распоређивања на радно место интерног ревизора.
Из наведеног произилази да лице распоређено на радно место интерног ревизора не мора у тренутку распоређивања имати положен испит за овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору, већ тај испит може положити накнадно, али је важно водити рачуна и о прописаном року за пријаву за обуку за стицање звања овлашћени интерни ревизор у јавном сектору – дакле испоштовати прописани рок, односно поднети пријаву за предметну обуку најкасније у року од 6 месеци од дана распоређивања на место интерног ревизора.
Даље, када је реч о року у који је предвиђен да односно лице и положи испит за овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору, указујемо на прелазне и завршне одредбе наведеног правилника, односно члан 33., како следи:
- Лица која немају положен испит за овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору, а испуњавају остале услове из чл. 21. и 22. овог правилника, могу обављати послове овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору, односно руководиоца јединице за интерну ревизију, најдуже годину дана од дана завршетка обуке коју организује Централна јединица за хармонизацију Министарства финансија.
Из наведеног произилази да је нужно водити рачуна и о томе да лице распоређено на радно место интерног ревизора, најкасније у року од годину дана од дана завршетка обуке – мора и положити испит за овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору да би могло да (настави да) обавља послове овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору. Пракса указује да Министарство финансија у просеку два пута годишње организује полагање предметног испита. Испит за овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору полаже се пред комисијом коју образује министар финансија, који доноси и програм за полагање испита (сходно чл. 21. Правилника).
Председник општине је донео Решење о образовању Комисије за попис нефинансијске покретне и непокретне имовине, у коју је, између осталог, именовао службеника за имовинско-правне и нормативно-правне послове и руководиоца Одељења за урбанизам, заштиту животне средине, имовинско-правне и комунално-стамбене послове. Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Општинској управи, Интерном ревизору и Правобранилаштву општине прописано је, у опису послова радног места службеника за имовинско-правне и нормативно-правне послове, између осталог да "...води посебну евиденцију непокретности у јавној својини које користи општина у складу са законом и подзаконским актима;", као и да "...устројава и води посебну евиденцију непокретности у јавној својини општне, доставља податке из ове евиденције Републичкој дирекцији за имовину..." итд. Ценећи одредбе члана 7. Правилника о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза корисника буџетских средстава Републике Србије и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем, да ли је именовање службеника за имовинско-правне и нормативно-правне послове и руководиоца Одељења за урбанизам, заштиту животне средине, имовинско-правне и комунално-стамбене послове Општинске управе у ову Комисију у складу са прописима?
Чланом 7. Правилника о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза корисника буџетских средстава РС и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем, прописано је да председник и чланови пописне комисије и њихови заменици не могу бити лица која су одговорна за руковање имовином која се пописује и њихови непосредни руководиоци, као ни лица која воде аналитичку евиденцију те имовине.
Директан корисник буџетских средства према Закону о буџетском систему јесте локална самоуправа и њени органи, односно индиректни корисници су установе, ЈП чији је оснивач ЈЛС.
Имајући у виду одредбе поменутог Правилника као и Закона о буџетском систему поставља се питање да ли лице које је систематизовано на радно место и чији је опис посла "да води посебну евиденцију имовине коју користи општина" као и да "устројава евиденцију имовине и шаље податке у Регистар Републичке дирекције за имовину може бити члан Комисије за попис имовине, мишљења смо да члан Комисије не може бити лице које је истовремено задужено да води аналитичку евиденцију имовине и које је надлежно да рукује имовином општине, те да је стога потребно изменити Решење о формирању комисије и посао пописа имовине поверити неком другом лицу које је запослено у локалној самоуправи, а не ради на пословима који искључују могућност чланства у Комисији.
Смисао пописа имовине јесте да се на један транспарентан, непристрасан и стручан начин попише имовина, тако да ако би у поступку пописа учествовала лица која су задужена за евиденцију или руковање имовином, нарушила би се основна начела пописа имовине.
Спроведена је експропријација за постављање гасовода, где постоји по 15 сувласника и Република Србија (земљиште које је враћено у поступку реституције), па се дешава да сама цев прође само кроз део земљишта које захвата рецимо 5 сувласника, али на папиру, и осталих 10 имају право на накнаду. Да ли право на накнаду имају сви сувласници?
Да ли у предлогу мора бити прецизиран и објекат ако постоји на парцели или је довољно парцела будући да на изводу из листа непокретности се јасно види да постоји објекат?
Какав је став у погледу жалби када решења о промени намене нису правоснажна, а донето решење о експропријацији и земљиште означено као грађевинско што и јесте повољније за сопственика непокретности?
Земљиште постаје грађевинско даном ступања на снагу планског документа без обзира што надлежни орган за упис непокретности и правима на њима није спровео промену у јавној евиденцији, сагласно члану 83. став 3. Закона о планирању и изградњи. То значи да је у овом случају орган правилно ожалбеним решењем извршио експропријацију грађевинског земљишта без обзира што решење о промени намене тог земљишта није постало правноснажно.
Да ли је исправно лицима са пребивалиштем у иностранству због хитности поступка поставити привременог заступника без покушаја позивања?
Како приступити и коме исплатити накнаду уколико је на парцели уписана РС државна својина, али и физичка лица са правом коришћења?
Шта са лицима која су уписана у катастар без адресе и матичног броја, а нема их у матичним књигама рођених, како спровести поступак?
Када је на парцели уписано физичко лице као држалац - облик својине приватна, да ли се и према њему спроводи поступак експропријације или само према власнику?
Да ли је исправно донети решење о експропријацији по Закону о посебним поступцима ради реализације инфстр. објеката од посебног значаја за РС у складу са одредбама ЗУП које регулишу личну доставу и уредан позив а странка не приступи на расправу будући да се позиви шаљу на обрасцу С7?
Исправно је поступити у складу са одредбама ЗУП-а јер то произилази из члана 1. Закона о посебним поступцима ради реализације инфраструктурних пројеката од посебног значаја за РС којим је прописано да ако овим законом није другачије одређено примениће се између осталог Закон о општем управном поступку.
Ко сноси трошкове привременог заступника, и да ли се врши деекспропријација после две године у случају непривођења намени?
Трошкови постављања привременог заступника спадају у трошкове експропријације које сноси корисник експропријације сходно члану 33. Закона о експропријацији.
Рокови за поништај правноснажног решења о експропријацији (деекспропријација) прописани су чланом 36. Закона о експропријацији. Тај рок не може бити краћи од 3 године од дана закључења споразума о накнади (став 3. члана 36. Закона о експропријацији) или 6 година у случају експропријације за потребе експлоатације минералних сировина (став 5. истог члана закона).
Како решити по предлогу за експропријацију, ако је власник непокретности привредно друштво (доо) које је у ликвидацији? Да ли се и такво предузеће може сматрати ранијим сопствеником и да ли се према њему спроводи поступак?