Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Када је катастарска парцела код РГЗ-СКН уписана као облик својине: мешовита својина, спроводи ли се поступак експропријације или административни пренос непокретности?
Поступак експропријације се спроводи када је земљиште у приватној и јавној својини, а административни пренос када се ради о земљишту у државној и друштвеној својини. Устав РС не познаје мешовиту својину али претпостављамо да се овде ради о ситуацији када се парцела налази делом у приватној, а делом у државној својини због чега се треба позвати на оба института, односно у диспозитиву решења можете да наведете: „експроприше се, односно административно преноси“.
Кад је у поступку озакоњења изграђен објекат на општинској парцели формираној раније, да ли се доноси решење о утврђивању земљишта за редовну употребу иако није отворени стамбени блок? Да ли се решењем о утврђивању земљишта за редовну употребу могу решити имовинско-правни односи без уговора и да ли се то решење може спровести у РГЗ заједно са потврдом о плаћању?
У складу са чланом 70. став 10. тачка 2. Закона о планирању и изградњи (ЗПИ) може се водити поступак утврђивања земљишта за редовну употребу уколико се ради о објекту за који је поднет захтев за озакоњење за који је надлежни орган утврдио да постоји могућност озакоњења. Овај поступак се у овом случају може водити и ако се ради о земљишту у јавној својини. Уколико се ради о кат. парцели формираној у ранијем периоду, извештај органа надлежног за послове урбанизма треба да утврди да ли тако формирана кат. парцела испуњава или не испуњава услове за грађевинску парцелу, а потом је потребно поступити у складу са чланом 105. став 6, 7. и 8. ЗПИ. Решењем о утврђивању земљишта за редовну употребу објекта утврђује се која површина припада сопственику једног објекта и утврђују се услови за формирање грађевинске парцеле на којој се налази тај објекат и то решење представља правни основ за отуђење земљишта у јавној својини непосредном погодбом.
Није могуће само на основу тог решења, без закљученог уговора са општином и без доказа о плаћеној накнади у смислу члана 105. ЗПИ извршити промену власништва на земљишту у јавној евиденцији права на непокретностима коју води РГЗ.
Да ли предузећа чији је оснивач градска општина имају обавезу пријаве имовине преко Републичке дирекције за имовину, или то чини град, као њихов оснивач?
У складу са важећом Уредбом о евиденцији непокретности у јавној својини, сви корисници непокретности у јавној својини дужни су да свом оснивачу достављају електронским путем, путем апликације Регистар непокретности у јавној својини РС податке о непокретностима које користе а исте су у јавној својини одговарајућег титулара (Република, Општина/Град или Аутономна покрајина).
У складу са Статутом одређеног града, све непокретности на територији конкретног града на којима, у складу са законом, својинска овлашћења припадају граду, налазе се у јавној својини града. То значи да предузеће чији је оснивач градска општина одређеног Града користи непокретности у јавној својини Града и из тих разлога то предузеће, у складу са одредбама Уредбе о евиденцији непокретности у јавној својини, треба да доставља податке о непокретностима које користи путем апликације Регистар непокретности у јавној својини.
Шта се подразумева под службеном зградом у смислу Закона о јавној својини? Да ли се службеном зградом сматра позоришна сала или зграда МУП -а која је у јавној својини града, а МУП и позориште нису укњижени као корисници у катастру?
Све зграде које се користе за смештај органа, организација, установа, ЈП и сл., чији је оснивач ЈЛС и служе обављању послова из надлежности јединице локалне самоуправе или обављању послова из надлежности Републике, представљају службене зграде. За правни и својински статус тих објеката није битно да ли су стварни корисници уписани или нису уписани у катастру.
Данас у ЈЛС постоји много примера да објекте у јавној својини ЈЛС користи, без накнаде Пореска управа, РГЗ или МУП. То не значи да својина на тим објектима припада Републици. Објекти су у својини ЈЛС.
У складу са Законом о јавној својини који је сада на снази, ЈЛС може давати на коришћење, са или без права уписа коришћења код РГЗ, само органима, месним заједницама, организацијама, установама, ЈП/ЈКП чији је оснивач. Најчешће се у складу са данас важећим Законом о јавној својини непокретности у јавној својини ЈЛС дају на коришћење ЈП/ЈКП или установама са правом уписа корисништва код РГЗ.
Да ли у складу са Законом о јавној својини може да се пренесе остало неплодно земљиште и пољопривредно за које се Министарство пољопривреде изјаснило да фактички није пољопривредно јер се налази у грађевинском реону из јавне својине РС у јавну својину општине? Такође, Републичка дирекција за имовину се изјаснила да је надлежна само за пренос уписаног грађевинског земљишта. Шта радити у том случају?
У конкретном случају ради се о пољопривредном земљишту у грађевинском реону села што је одређено Просторним планом. На овом земљишту се планира изградња јавног објекта - постројења за прераду отпадних вода. Не постоји плански документ нижег реда који би утврдио намену тог земљишта. Ово земљиште није обухваћено Годишњим програмом запштите и унапређења пољопривредног земљишта односно исто се не може давати у закуп или на коришћење трећим лицима у складу са Законом о пољопривредном земљишту, тако да Министартво за пољопривред није надлежно за давање било каквих сагласности или за располагање овим земљиштем.
Из тих разлога, имајући у виду оно што је наведено у обавештењу Министарства пољопривреде од 08.04.2021.године, које је достављено СКГО, а нарочито чињеницу да је налазом пољопривредног инспектора да се предметно земљиште фактички не користи у пољопривредне сврхе, потребно је обратити се Влади РС преко Републичке дирекције за имовину и покренути поступак за прибављање предметног земљишта у јавну својину општине.
Ради се о ситуацији где је странка уредно примила захтев за изјашњење о предлогу за експропријацију, али се није изјаснила у законском року, а након тога донето је решење о експропријацији које је покушано да се достави странци у поступку, али се повратница вратила органу са назнаком да је прималац преминуо. Да ли се у том случају поступак може наставити?
Да ли постоје специфичности у вези са спровођењем поступка експропријације и поступка утврђивања накнаде када је на парцели која је предмет експропријације уписано лице као држалац?
Како се спроводи поступак обавештавања ради усмене јавне расправе уколико су сувласници непокретности на парцели која је предмет експропријације сви у иностранству?
Поставља се Пуномоћник за пријем обавештења сходно чл. 69. ст. 2. Закона о општем управном поступку, а евентуално у смислу чл. 48. ст. 3. ЗУП-а може им се поставити привремени заступник ако радња не трпи одлагање, а странка и њен законски заступник овлашћени представник или пуномоћник не могу бити благовремено позвани да присуствују радњи, односно у овом случају усменој јавној расправи.
Како треба да поступи првостепени орган када је у питању сусвојина, а један сувласник истакне захтев за експропријацију преосталог дела непокретности, а остали сувласници су преминули?
Како захтев за експропријацију преосталог дела непокретности морају поднети сви сувласници у овом случају орган је у обавези да провери да ли преминули сувласници имају законске наследнике и да ли су покренути и окончани оставински поступци па у зависности од тога да оцени да ли ће прекинути поступак док се не оконча оставина или наставити уколико је оставински поступак окончан.
Странка тражи од општине да јој се исплати накнада за фактичку експропријацију парцеле на којој је према тврдњи странке пре више деценија изграђена улица. Да ли је тај захтев према локалној самоуправи оправдан, с обзиром на околност да на парцели није изграђена улица већ државни пут ИИа реда који иначе према одредбама Закона о путевима није у својини јединице локалне самоуправе, а иначе предметни државни пут ни до данашњег дана није уписан у јавне књиге, већ се парцела код катастра третира као неизграђено земљиште? С друге стране, да ли странци припада накнада за целу површину земљишта или само за тај део на којем је изграђен државни пут ИИа реда?
Накнаду за фактичку експропријацију одређује надлежни суд и то решење је основ за исплату накнаде. То значи да странку треба упутити да се обрати надлежном суду који ће донети решење и истим обавезати било јединицу локалне самоуправе или корисника експропријације да исту исплати. Површину парцеле која је заузета и обвезника плаћања накнаде одредиће суд.
Како уписати објекат (водовод) који је изграђен на више катастарских парцела и у две катастарске општине?
Правила уписа садржана су у Закону о поступку уписа у катастар непокретности и водова и у Праивлнику о катастарском премеру. Потребно је геодетски снимити сваку деоницу водовода у оквиру једне катастарске општине и преко овлашћене геодетске организације поднети захтев РГЗ надлежној Служби за катастар непокретности за евидентирање у катастру водова.
Добијено је решење Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, којим се одбија захтев за заштиту права, који је поднесен пре истека рока за подношење понуда. Да ли наручилац треба да објави Решење Републичке комисије за заштиту права на Портал и колико се продужава рок за подношење понуда, нема никаквих измена конкурсне документације?
Законом о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/19; у даљем тексту: ЗЈН) није прописано за колико је наручилац дужан да продужи рок за подношење понуда после доношења решења о одбијању захтева за заштиту права од стране Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки.
Наручилац има дискреционо право да одреди додатни примерени рок за подношење понуда. Свакако су истекли рокови за оспоравање садржине конкурсне документације и подношење захтева на исту, те ни о том сегменту не треба водити рачуна у овој фази.
Свакако је обавеза да се продужи рок за подношење понуда и да се обавесте сви учесници у поступку о донетој одлуци Републичке комисије, у смислу члана 227. став 6. ЗЈН. То се може учинити путем документа који се креира на самом Порталу јавних набавки.
Наиме, у картици предмета јавне набавке, у делу „Процеси“ у падајућем менију одабира се „Исправка поступка“, те се на одговарајућем месту означава да се наставља поступак који је задржан након поднетог захтева за заштиту права, као и да се мења основни оглас и конкурсна документација, будући да је рок за подношење понуда саставни део свих тих делова документације о набавци. Врши се измена рока за подношење понуда и наводи се да наручилац наставља поступак јавне набавке након доношења решења Републичке комисије којим је одбијен поднети захтев за заштиту права, на одговарајућем месту на Порталу. Биће креиран текст „Исправка-обавештење о изменама или додатним информацијама“ као посебан документ који се затим објављује на Порталу јавних набавки. На основу тог документа сви заинтересовани привредни субјекти ће видети нови рок за подношења понуда, као и да је разлог продужења донета одлука Републичке комисије којом је одбијен захтев за заштиту права.
Дакле, наручилац обавештава све учеснике у поступку о донетој одлуци Републичке комисије на напред описани начин, али не објављује решење Републичке комисије - то је обавеза Републичке комисије, која, након достављања странкама, објављује донето решење на Порталу јавних набавки и својој интернет страници, у складу са одредбом члана 227. став 5. ЗЈН.