Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Молим Вас за стручно мишљене које нето основица се примењује код обрачуна плата за Месне заједнице? Месне заједнице су основане од стране Скупштине града и индиректан су корисник буџетских средстава. Шифра делатности је 8411 делатност државних органа. Која правна акта регулишу одређивање нето основице код обрачуна плата у конкретном случају?
Чланом 76. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон и 47/18) је прописано да месна заједница, односно други облик месне самоуправе има својство правног лица у оквиру права и дужности утврђених статутом и одлуком о оснивању.
Чланом 77. истог закона се прописује да општина, односно град пружа помоћ месној заједници у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова. За обављање одређених послова из надлежности општинске управе, односно градских управа, посебно у вези са остваривањем права грађана, може се организовати рад општинске управе у месним заједницама, а послове, начин и место њиховог вршења одређује председник општине на предлог начелника општинске управе, односно начелника градских управа.
Дакле, месна заједница је посебно правно лице. Јединица локалне самоуправе пружа помоћ месној заједници у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова, а лица која су засновала радни однос у месној заједници нису запослени у општинској односно градској управи.
Најзад, чланом 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је конкретно прописано да се одредбе овог закона не примењују на запослене у привредним друштвима, предузећима, установама, јавним агенцијама, месним заједницама, фондовима и фондацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном пропису.
Сходно свему горе наведеном, запослени у месној заједници остварују своју зараду од средстава месне заједнице као послодавца, уз примену Закона о раду и услова који су предвиђени конкретним уговором о раду, одлукама Општине и финансијском плану месне заједнице, а то није предмет прописа којим се уређују плате запослених у јединицама локалне самоуправе односно подзаконских аката и тиме утврђених основица за обрачун и исплату плате. Конкретан пропис који уређује основицу за обрачун зараде у месним заједницама не постоји већ се примењују наведени прописи.
Јавна набавка – Реконструкција објекта Опште болнице у Кикинди фаза 1 у отвореном поступку редни бр. ЈН 20/2020. ради се о отвореном поступку јавне набавке - реконструкција објекта, и тренутно је у фази захтев за заштиту права (суспендован), у коме се једном привредном субјекту усваја захтев, а другом делимично….тренутно је предмет код Републичке комисије за заштиту права. Стигао је допис од привредног субјекта коме је усвојен захтев да се изврши повраћај уплаћене таксе у износу од 120.000, 00 динара. Да ли смо као Наручиоц у обавези да извршимо уплату таксе привредном субјекту коме је усвојен захтев или треба сачекати званично решење Републичке комисије за заштиту права како за један захтев тако и за други?
Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године, у члану 187. став 1. тачка 5), прописано је да у оквиру својих надлежности Републичка комисија одлучује о трошковима поступка заштите права и трошковима припреме понуде.
Даље је у члану 226. став 4. тачка 13) Закона прописано да Републичка комисија решењем одлучује о трошковима поступка.
Имајући у виду наведене одредбе Закона, мишљења смо да је Републичка комисија надлежна да одлучује о трошковима поступка по поднетом захтеву за заштиту права, те у наведеној ситуацији у којој Вам се подносилац захтева обратио са захтевом за надокнаду трошкова у делу накнаде за плаћени износ таксе, сматрамо да је потребно обавестити подносиоца захтева о томе да Републичка комисија одлучује о трошковима поступка.
Ако се планира кредит за ликвидност, како да се унапред одреди које трошкове треба плаћати? С обзиром да је у питању кредит за ликвидност, не зна се када ће и за шта конкретно морати да се користи?! Иначе, ранијих година када је узиман кредит за ликвидност планиран је на извору 01, управо из овог разлога. Да ли је и то погрешно?
Чланом 33. Закона о јавном дугу (“Сл. гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18 и 91/19), прописано је да одлуку о задуживању локалне власти доноси надлежни орган локалне власти, по претходно прибављеној сагласности Министарства.
Захтев за давање сагласности о задуживању подноси се Министарству финансија (Управи за јавни дуг), уз образложење разлога због којих настаје потреба за задужењем. Захтев мора да садржи: податке о оствареним приходима и примањима, односно извршеним расходима и издацима у претходној години, податке о задужености на дан подношења захтева, план и извршење расхода и издатака, као и план и остварење прихода и примања у години за коју се подноси захтев и податке о доспелим, а неизмиреним обавезама на дан подношења захтева.
Приликом давања сагласности Министарство ће поред испуњености услова из члана 35, односно члана 36. овог закона, узети у обзир и: проценат остварења прихода и примања у односу на планиране, проценат извршења расхода и издатака у односу на планиране, висину планираног буџетског дефицита, висину неизмирених обавеза, висину постојећег кредитног задужења, као и све друге релевантне околности везане за буџет локалне власти.
Министарство даје сагласност у року од 30 дана од дана пријема захтева за давање сагласности.
Ако Министарство у наведеном року не одговори на захтев за давање сагласности, сматраће се да сагласност није дата.
Даље, чланом 35. Закона о јавном дугу, прописано је да се локалне власти могу задуживати за финансирање текуће ликвидности, који настаје услед неуравнотежености кретања у јавним приходима и јавним расходима.
Укупан износ задуживања за финансирање текуће ликвидности мора се вратити пре краја буџетске године у којој је уговорено и не може се рефинансирати или пренети у наредну буџетску годину.
У току буџетске године задуживање за финансирање дефицита текуће ликвидности не сме прећи 5% укупно остварених прихода буџета локалне власти у претходној години.
Чланом 2. тачка 36) Закона о буџетском систему (“Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - испр., 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 и 72/19), дефинисано је да задуживање због текуће ликвидности представља уговарање краткорочних кредита, односно емитовање краткорочних државних хартија од вредности за финансирање привремене неликвидности буџета, настале услед неуравнотежених кретања у приходима и расходима и издацима током извршења буџета.
Чланом 8. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем ("Сл. гласник РС", бр. 16/16, 49/16, 107/2016, 46/17, 114/17, 20/18, 36/18, 93/18, 104/18, 14/19, 33/19, 68/19 и 84/19) прописано је да се примања од домаћих задуживања исказују на извору 10.
Међутим, у пракси у буџетима локалних самоуправа, кредит за финансирање текуће ликвидности, исказује се на извору 01-Општи приходи и примања из буџета. Оваква пракса настала је управо из разлога који су наведени у питању, односно зато што не могу да се сагледају расходи који ће бити извршени (шта ће се плаћати), као и ком тренутку може да настане потреба за повлачењем кредитних средстава за финансирање текуће ликвидности.
Ради добијања мишљења о томе на коме извору прихода се исказује ово примање, препоручујемо да се затражи званично мишљење Министарства финансија.
Код планирања пројеката које већим делом финансирају други субјекти, треба ли у буџету сагледати и приходе и расходе из других средстава или само учешће општине? Да не буде проблема од јануара код реализације налога за пренос. Од следеће године биће пројеката који ће се већим делом финансирати из средстава међународних организација, код неких и преко девизних рачуна, затим од Комесаријата за избегла и расељена лица (конкретно код Комесаријата, до сада су буџетом планирана само средства у висини 5% од пројекта, али како ће се онда платити целокупна набавка ако Управа за трезор то не буде препознала у плану буџета)? Такође је проблем што је неким уговорима код пројеката предвиђено учешће општине у неком делу, али није прецизирано које трошкове општина треба да платити из својих средстава, а које из туђих. Како онда у буџету извршити ту расподелу а да касније не буде проблем при плаћању?
Уколико постоји потписан уговор/споразум о финансирању одређеног пројекта чија је реализација отпочела у текућој и наставља се у наредној години, потребно је сагледати и планирати приходе и расходе из свих извора (приходи из буџета-за учешће ЈЛС, као и остали извори-донације, трансфери), како би његова реализација могла несметано да се одвија од почетка године. Обим и врста прихода и расхода које је потребно планирати, може се сагледати из буџета пројекта (пројекти који се финансирају из средстава ЕУ обавезно садрже буџет). Међутим, уколико уговором/споразумом није дефинисано који расходи се финансирају из буџета ЈЛС, а који из других извора, онда остаје локалној самоуправи да то сама одреди, односно да распореди расходе према изворима у складу са својом проценом (нпр. сагледати да једна врста трошка буде планирана из једног извора).
Уколико се тек очекује уговарање финансирања нових пројеката у наредној години, а у поступку припреме буџета нису познати износи прихода и врсте расхода/издатака који ће бити одобрени, онда се пројекат не мора планирати. У овом случају се након настанка правног основа, односно потписивања уговора/споразума у току буџетске године, може применити члан 5. Став 6. Закона о буџетском систему, којим је дефинисано да, у случају да један ниво власти својим актом определи другом нивоу власти наменска трансферна средства, као и у случају уговарања донације, чији износи нису могли бити познати у поступку доношења буџета, орган управе надлежан за финансије на основу тог акта отвара одговарајуће апропријације за извршавање расхода и издатака по том основу. Такође, средства за учешће ЈЛС у одобреном пројекту могу се определити из текуће буџетске резерве и отворити одговарајуће апропријације на основу члана 69. став 2. Закона о буџетском систему. Орган управе надлежан за финансије својим решењем отвара одговарајуће апропријације за извршавање расхода и издатака конкретног пројекта.
Да ли је неопходно све подрачуне угасити код индиректних корисника јер неки имају наменске подрачуне за реализацију конкретних пројеката? Могу ли индиректни корисници да добијају била каква наменска средства од Републике, министарства, донације и слично преко својих наменских подрачуна који су отворили код Управе за трезор, без да се та средства уплаћују преко уплатних рачуна? Постоје неки пројекти Општине такође преко подрачуна, вишегодишњи, из ранијих година, код неких пројеката ове године због короне нису могли да реализују пројекат до краја па су рокови продужени за наредну годину. Подрачуне за боловање има сваки индиректни корисник и Општина нема увид у та средства. Да ли ће од јануара моћи да врше плаћања са тих подрачуна ако није све сагледано буџетом?
Законом о буџетском систему (“Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019), прописано је да одредбе закона којима се уређује коришћење и расподела сопствених прихода које остваре установе основане од стране локалне власти над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања, престају да важе кад се за то створе технички услови.
Упутством за припрему одлуке о буџету локалне власти за 2021. годину и пројекција за 2022. и 2023. годину наведено је да обзиром на то да је законодавац оставио могућност да установе до даљњег могу да користе сопствене приходе у складу са законом, надлежни орган треба да преиспита основаност и оправданост постојања рачуна сопствених прихода индиректних корисника буџетских средства (установе културе, спорта и сл.) у случају када коришћење и расподела тих прихода није уређена посебним законима.
Дакле, на основу наведеног, може се закључити да подрачуни сопствених прихода установа основаних од стране ЈЛС (установа културе и спорта) не морају да се гасе, али је потребно преиспитати ову могућност уколико су за то створени технички услови.
Подрачуне који су отворени за реализацију конкретних пројеката не треба гасити све док се пројекат не оконча.
Уплате пазара од бифеа могу се вршити на подрачун сопствених прихода установа, али како је и у Упутству наведено, треба преиспитати могућност њиховог гашења.
Приход од издавања у закуп пословног простора, представља јавни приход буџета јединице локалне самоуправе у складу са чланом 25. Закона о буџетском систему и исти треба уплаћивати на уплатне рачуне јавних прихода.
У складу са истим чланом ЗОБС-а, донације и трансфери, такође представљају јавни приход буџета ЈЛС и ови приходи би требало да се уплаћују на рачуне јавних прихода.
Када је реч о школама, оне нису индиректни корисници буџета ЈЛС, већ им се средства за финансирање преносе у виду трансфера и њихови расходи се исказују збирно у финансијском плану директног корисника Градска/Општинска управа, на економској класификацији 463000-Трансфери осталим нивоима власти (у оквиру одговарајућег програма 9-Основно образовање и васпитање или програма 10-Средње образовање и васпитање). С тим у вези, ЈЛС у свом буџету не треба да исказује приходе које су школе оствариле уплатом од стране Министарства просвете на њихове подрачуне, као ни расходе који настају по том основу. Ово се односи и на приходе које школе остварују по основу уплата од “родитељског динара”.
Установа не мора да има посебан подрачун за исплату боловања, већ се средства која се добијају за рефундацију боловања из претходне године могу такође уплатити на рачун јавних прихода ЈЛС на економској класификацији 772114- Меморандумске ставке за рефундацију расхода буџета општине из претходне године, односно могу се укинути ови подрачуни.
На крају, обзиром да је буџет свеобухватни план прихода и примања и план расхода и издатака, уколико подрачуни нису обухваћени и планирани одлуком о буџету, исти неће моћи да се извршавају.
Пошто је неопходно за сваког директног корисника сачинити финансијски план, како одредити висину и који приход везати за сваког директног корисника? Које приходе навести код Скупштине, Председника, Општинског већа, Правобранилаштва?
Директни корисници буџетских средстава су носиоци раздела у посебном делу одлуке о буџету ЈЛС и то су: Скупштина општине/града, Председник општине/Градоначелник, Општинско/Градско веће и Општинска/Градска управа, у складу са Законом о локалној самоуправи (“Сл. гласник РС”, бр 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон и 47/18) као и Општинско/Градско правобранилаштво у складу са Законом о правобранилаштву (“Сл. гласник РС”, бр. 55/14). У складу са овим законима, финансирање ЈЛС уређује се Законом о буџетском систему (“Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - испр., 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 и 72/19), односно обезбеђивањем средстава из буџета ЈЛС за обављање изворних и поверених надлежности.
Чланом 2. Тачка 3) Закона о буџетском систему, дефинисано је да је финансијски план акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци се исказују за три године).
У тачки 7) истог члана, дефинисано је да су директни корисници буџетских средстава органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти.
Даље, чланом 41. тачка 2), дефинисано је да се у погледу садржине предлога финансијског плана директних корисника средстава буџета локалне власти сходно примењују одредбе члана 37. овог закона, односно да предлог финансијског плана директног корисника буџетских средстава обухвата:
Расходе и издатке за трогодишњи период, исказане по буџетској класификацији,
Детаљно писано образложење расхода и издатака, као и извора финансирања.
Дакле, у складу са напред наведеним, код директних корисника: Скупштине општине/града, Председника/Градоначелника, Општинског/Градског већа и Општинског/Градског правобранилаштва, увек се ради о приходу из буџета. Приходи се у финансијском плану исказују на извору финансирања 01-Општи приходи и примања из буџета. У програмским обрасцима, приходи се исказују на економској класификацији 791111 - Приходи из буџета. Висина прихода одређује се у складу са одобреним расходима у финансијском плану директног корисника.
Код директног корисника Општинска/Градска управа, приходи се у финансијском плану исказују поред извору финансирања 01-Општи приходи и примања из буџета и на осталим изворима прописаним чланом 8. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем ("Сл. гласник РС", бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 и 84/2019). У програмским обрасцима, средства исказана на извору 01-Општи приходи и примања буџета се исказују на економској класификацији 791111 - Приходи из буџета, док се средства из осталих извора исказују на одговарајућој економској класификацији прихода коме припадају.
На пример уколико је потписан уговор о донацији за реализацију тзв. “софт” пројекта са страном организацијом (средства у плану исказана на извору 06-Донације од међународних организација, приход ће се у програмским обрасцима исказати на економској класификацији 732151-Текуће донације од међународних организација у корист нивоа општина, или уколико је закључен уговор за реализацију капиталног односно инвестиционог пројекта, приход ће се исказати на економској класификацији 731251-Капиталне донације од иностраних држава у корист нивоа општина. На економској класификацији 733251-Капитални наменски трансфери, у ужем смислу, од Републике у корист нивоа општина, исказаће се приходи које Република определи својим актом ЈЛС за реализацију пројекта који одобрава (средства исказана у финансијском плану на извору 07- Трансфери од других нивоа власти).
Имамо репрограме који у себи садрже дуг који је застарео. Реч је о дугу из 2011. године, где је наступила релативна застарелост. Обвезник је поднео захтев за репрограм и решење о репрограму му је донето, неки чак имају и уплате. Да ли се обвезник може позвати на застарелост у овом случају? Да ли може да се уради раскид репрограма, а обвезнику отпише дуг по основу застарелости. Да ли бисте могли да ми пошаљете пример решења о раскидању репрограма који у себи садржи дуг који је застарео?
Одредбама члана 74. став 7) Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је: Ако се порески обвезник не придржава рокова из споразума, односно решења о одлагању плаћања дугованог пореза, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, Пореска управа ће по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и доспели, а неплаћени порески дуг, водећи рачуна о ефикасности наплате, наплатити:
- из средстава обезбеђења;
- у поступку принудне наплате пореског дуга.
Ставовима 9), 10) и 11), члана 74. ZPPPA прописано је:
9) Ако се порески обвезник из става 6. овог члана не придржава рокова из споразума, односно решења о одлагању плаћања дугованог пореза, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, Пореска управа ће по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и доспели, а неплаћени дуговани порез наплатити у поступку принудне наплате над обвезником.
10)Порески обвезник за кога је Пореска управа по службеној дужности поништила споразум, односно укинула решење из ст. 7. и 9. овог члана, нема право да поново поднесе захтев за одлагање плаћања тог дугованог пореза.
11)Захтев за одлагање плаћања текуће обавезе из ст. 7. и 9. овог члана, порески обвезник може да поднесе најкасније у року од два дана од дана доспелости те текуће обавезе.
У периоду док траје репрограм (а траје у складу са донетим решењем или споразумом-број одобрених рата), обвезник да би испунио услове репрограма и остао у репрограму, мора редовно да плаћа рату репрограма која доспева одређеног датума у месецу, која се тада књижи у пореском рачуноводству, као и све друге обавезе које допевају у том периоду које се према ZPPPA сматрају “текућим”.
С обзиром да наводите да су обвезници још увек у репрограму а да према одредбама закона не би требало да имају неплаћених текућих обавеза, да је на снази још увек решење којим сте дозволили одлагање доспелих обавеза, исправно је да се прво укине предметно решење, достави обвезнику и након тога у пореском рачуноводству прокњиже укупне недоспеле и неплаћене рате репрограма.
Такође, обвезник може да поднесе захтев за репрограм (чл.74. став 10) ZPPPA) за доспеле обавезе о којима се није одлучивало по претходно поднетом захтеву, дакле које су доспеле за плаћање након периода за који је одобрен репрограм. Обавезе које нису измирене у претходном репрограму се наплаћују у поступку принудне наплате пореског дуга или из датог средства обезбеђења (чл.74. став 7) ZPPPA).
Након укидања репрограма, требало би да се одлучује по поднетим захтевима за застарелост, доношењем решења о престанку обавезе по основу застарелости, уколико је у питању петогодишња застарелост, или ћете по службеној дужности одлучивати о апсолутној застарелости. Даље поступање прописано је одредбама чл. 74. став 10. ZPPPA.
Према наведеном законодавац не даје могућност да се за обавезе за које је већ био одобрен репрограм, а обвезник није био уредан у измиривању рата репрограма и текућих обавеза, поново подноси захтев за одлагање и да се о њима поново одлучује.
За обвезнике који су добили решења о одлагању плаћања дугованог пореза на рате и који су плаћали и сада кажете „траже паре назад“, након утврђивања застарелости у односу на поднети захтев за застарелост и извршене уплате, односно у односу на годину када је обвезник стекао право на повраћај, можете извршити повраћај или прекњижавање, више уплаћених средстава (чл.114а ZPPPA).
Општина је спровела поступак комасације у једној КО. У комасациону масу је ушла и кат. парцела лица које је само из својих средстава уградило бетонске прстенове, ради лакшег улаза у парцелу, преко канала за одвођење атмосферских вода. Након спроведеног поступка комасације, он је задржао ту парцелу, али је Пројектом уређења атарских путева и каналске мреже у КО, промењен улаз у исту. Сада тужбом тражи да се све врати у пређашње стање, тј. да му се омогући прилаз у парцелу који је имао пре спровођења комасације. Да ли је то могуће, како сматра суд и судски вештаци?
Приликом давања одговора на ово питање неопходно је одговорити и на неколико додатних питања.
Наиме, прво питање је када је то лице отпочело са грађевинским радовима на својој парцели. Ако је отпочело након што је већ донета Одлука о комасацији, његови радови нису у складу са законом и не може ништа да потражује.
Надаље, питање је да ли то лице уложило приговор на пројекат путне и каналске мреже. Претпостављамо да се није жалило и самим тим је пропустило прилику да изнесе своје примедбе. Пројекат путне и каналске мреже се обавезно излаже на јавни увид 15 дана и сва заинтересована лица могу да изнесу примедбе. Овај пројекат израђују техничка лица на начин који је најбољи могућ у складу са датим околностима, предвиђајући нову мрежу путева и канала за читаву К.О. Не може се зауставити путна и каналска мрежа за читаву једну К.О. само зато што је неко лице направило прилаз својој парцели. Комасација је поступак од јавног интереса који целовито уређује једну катастарску општину и не може се зауставити због једног лица и његовог изграђеног прилаза парцели.
Такође, поставља се питање да ли је то лице имало дозволу да изведе радове на изградњи бетонских прстенова. Ако је то бесправно урадило такође нема никакав основ да се жали и да нешто потражује пошто је направило нелегалан објекат преко канала за одвођење атмосферских вода.
Дакле, по свему судећи то лице нема основа да тражи то што тужбом тражи и не постоји одговорност општине у овом смислу.
Међутим, другачија би била ситуација ако је ова примедба на путну и каналску мрежу констатована, а лице је још раније направило легалан објекат који више не може да користи.
Да ли наручиоци за које је Тело за централизоване јавна набавка спровело поступак јавне набавке и закључило оквирни споразум са једним понуђачем, пре закључења појединачних уговора доносе Одлуке о додели уговора, и ако их доносе, да ли их објављују на Порталу јавних набавки?
Чланом 40а став 1. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015) предвиђено је да ако је оквирни споразум закључен са једним добављачем уговор се закључује на основу услова предвиђених оквирним споразумом и понуде достављене у поступку јавне набавке за закључење оквирног споразума.
По новом Закону о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/2019; у даљем тексту Закон), у члану 67. став 1. је наведено да ако је оквирни споразум закључен са једним понуђачем уговор се закључује у границама услова предвиђених оквирним споразумом. Наручилац у том случају може при закључењу уговора од понуђача са којим је закључен оквирни споразум да затражи у писаној форми да допуни своју понуду подацима за реализацију уговора ако је то неопходно.
Дакле, ни по „старом“, ни по новом Закону о јавним набавкама, у случају закључења оквирног споразума са једним добављачем, односно понуђачем нема обавезе доношења Одлука о додели уговора пре закључења појединачних уговора, већ се одмах закључују појединачни уговори, будући да није у питању закључење оквирног споразума са више понуђача, па нема поновног отварања конкуренције нити разлога за доношење одлука о додели уговора. Сви услови појединачних уговора су предвиђени конкурсном документацијом и самим оквирним споразумом када је у питању један понуђач.
Међутим, имајте у виду садржину члана 109. новог ЗЈН којом је прописана обавеза за наручиоца да обавештење о додели уговора пошаље на објављивање у року од 30 дана од дана закључења уговора о јавној набавци или оквирног споразума. Наручилац је дужан да тромесечно објављује збирно обавештење о додели уговора који су закључени на основу оквирног споразума и на основу система динамичне набавке, у року од 30 дана од дана истека тромесечја у коме су уговори закључени.
Да ли Фонд за заштиту животне средине планирати као индиректног корисника или у оквиру програма 6. Заштита животне средине - програмска активност 0401-0001?
За прецизан одговор на питање би користила информација сврхе и начина оснивања Фонда за заштиту животне средине (Одлука о формирању), с обзиром да назив не мора увек једнозначно да указује на сврху, а и да би се проверило да ли се ради о буџетском фонду основаном у смислу чланова 64-67. Закона о буџетском систему. Претпостављајући да је Фонд основан да допринесе сврси Програма 6 („Заштита животне средине“): „Обезбеђивање услова за одрживи развој локалне заједнице одговорним односом према животној средини; Ефикасно и одрживо управљање отпадним водама; Одрживо управљање отпадом“, то би он требало да буде исказан на нивоу директног буџетског корисника у програму „Заштита животне средине“.
Где планирати средства за рушење објеката по налогу грађевинске инспекције (која функција, који програм и која економска класификација)?
У члану 21. Уредбе о управљању капиталним пројектима ("Службени гласник РС", број 51 од 19. јула 2019.) описан је појам „оперативног процеса“, где се поред осталог наводи: „У оперативном процесу спроводе се активности везане за употребу и текуће одржавање пројекта, док капитално одржавање и евентуално уклањање објекта, односно опреме након истека века трајања представљају нове капиталне пројекте. Средства за финансирање активности из става 1. овог члана планирају се у оквиру одређене програмске активности или пројекта, односно у оквиру одређене позиције у финансијском плану или годишњем програму пословања и не спадају у трошкове предметног капиталног пројекта“.
Дакле, ако је ово узрок налога грађевинске инспекције, онда у буџету активности уклањања треба приказати као посебан пројекат у програму чијој сврси и циљу је функционисање тј. коришћење објекта у веку трајања доприносио, док се трошкови приказују на конту из класе 4 (423000).
Ако је узрок уклањања објекта – омогућавање функционисања другог објекта [нпр. ограда спортског терена (Програм 14 „Развој спорта и омладине“) онемогућава изградњу зида суседне зграде нпр. фискултурне сале школе или неког другог помоћног објекта школе – Програм 9 „Основно образовање и васпитање“], онда су активности уклањања ограде посебан пројекат у програму „Основно образовање“, док се трошкови приказују на конту из класе 4 (исто као у претходном случају).
Дешава се, нпр. да се приликом изградње великих тј. обимних објеката (типа надвожњак, подвожњак, зграда за социјално становање и слично), за потребе изградње (боравак радника на градилишту и друго) изгради помоћни објекат [барака, алатница, магацин материјала, ограда, мала трафо станица, приступни пут и/или објекти у вези са заштитом на раду приликом изградње – противпожарни а сада и против епидемиолошки (зграда-мањи објекат за дезинфекцију и сл.)]. У том случају, трошкови уклањања ових помоћних објеката (ако то није учињено пре пуштања објекта у функцију а након завршетка изградње великог/обимног објекта) - спадају у укупне трошкове капиталног пројекта (надвожњака, подвожњака и слично) и књиже се на конту 511.
Како планирати средства добијена у току 2020. и делом из 2019. од Комесаријата за избеглице (733154 конто) која неће бити утрошена до краја 2020. године. Који извор финансирања ставити у Одлуку о буџету за 2021. годину,да ли 07 или неки други?
Када је реч о неутрошеним трансферним средствима од других нивоа власти из претходних година, иста је потребно планирати у буџету за текућу годину на извору 13 - Нераспоређени вишак прихода из ранијих година.
Наиме, чланом 2. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019) дате су дефиниције према којима су трансферна средства - средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање, а донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације. Обзиром на напред наведене дефиниције, средства која нпр. Министарство (у овом случају Комесаријат) преноси буџетском кориснику другог нивоа власти су у виду трансфера, а не у виду донације.
Чланом 8. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем (“Службени гласник РС”, бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 и 84/2019) дефинисана је класификација извора финансирања, односно прописано је на којим изворима се исказују неутрошена средства из ранијих година, а како је овде реч о неутрошеним средствима из претходне године и то о трансферним средствима добијеним од Комесаријата за избеглице, а не о средствима из донација, иста се не могу планирати на извору 15.
На извору 07-Трансфери од других нивоа власти планирају се приходи остварени од трансфера у текућој години, као и расходи по том основу у текућој години.
Пренета неутрошена средства која су у претходној години евидентирана на извору 05-Донације од иностраних земаља и извору 06-Донације од међународних организација, у текућој години се планирају на извору 15-Неутрошена средства донација из претходних година.