Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли би се кршио неки пропис ако би се одступило од правила јавних надметања? Да ли су та правила прописана неким правилником или их уређује интерни правни акт?
Принудна наплата из покретних ствари и принудна наплата из непокретности уређена је чл. 99-112. ZPPPA. Одредбе члана 104. став 2) уређују да се у смислу ZPPPA усменим јавним надметањем сматра надметање на коме учествују најмање два понуђача. Ако на неком усменом јавном надметању не учествују најмање два понуђача, усмено јавно надметање се поново оглашава у року од осам дана од дана за који је било оглашено усмено јавно надметање на коме није било најмање два понуђача. Такође, ко може и под којим условима учествовати на усменом јавном надметању уређено је наведеним члановима ZPPPA. Усмено јавно надметање спроводи порески извршитељ, што такође уређује ZPPPA и наравно опис посла предметног радног места у систематизацији.
Поједине специфичности које би се односиле на лицитациони корак или нешто слично, уколико нису наведени у огласу о продаји непокретности потребно је констатовати у записнику пре почетка поступка јавног надметања.
Дакле, ако није спроведен поступак продаје непокретности путем усменог јавног надметања, према наведеним члановима закона, нису прекршена никаква “правила” већ одредбе Закона о пореском поступку и пореској админстрацији.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Можете ли се објавити саџај дописа који се упућује РГЗ ради преузимања података за порез на земљиште?
У допису који би требало послати РГЗ, одговарајућој Служби за катастар непокретности у смислу достављања података из њихових база о власницима и другим уписаним стварним правима на земљишту, требало би позвати се на одредбе члана 159б Закона о пореском поступку и пореској администрацији који прописује обавезу државним органима и организацијама, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавним предузећима и правним и физичким лицима којима су поверена јавна овлашћења да на захтев органа ЈЛС, у року од 30 дана од дана пријема захтева, доставе податке којима располажу вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање, контролу и наплату изворних јавних прихода.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Ако не буде два понуђаца на надметању или ни један понуђач, да ли се поново заказује прво или друго усмено јавно надметање где важи правило да се непокретност не може продати испод 50% утврђене почетне цене?
Да би се сматрало одржаним јавно надметање потребно је да се надметање спроведе са најмање два понуђача. Уколико нема два понуђача сматра се да јавно надметање није ни одржано. Дакле, поново оглашавате продају непокретности по условима за прво усмено јавно надметање.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како се одређују лицитациони коракораци за колико свака следећа понуда мора бити виша и колико минута се оставља да размисле пре него што изнесу следећу понуду?
Законом о пореском поступку и пореској администрацији није одређен лицитациони корак.
Водећи рачуна о одредбама члана 109. ZPPPA који прописује продају непокретности путем усменог јавног надметања а пре свега да се непокретност на првом усменом јавном надметању не може продати по цени нижој од 75% утврђене почетне вредности нешпокретности, сами ћете одредити лицитациони корак, у складу са предметом принудне наплате.
Време размишљања о изнетој понуди је такође ваше дискреционо право, али сам ток јавног надметања не захтева време, јер су понуђачи дошли спремни и знају колико могу да понуде за предметну непокретност.
Након завршеног поступка јавног надметања потребно је да се остави 5-10 минута до коначне објаве по којој цени и коме је продата непокретност.
Наравно, читав ток продаје непокретности путем јавног надметања се записнички констатује.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је порески обвезник (правно лице) које је у 2017. години поднело пореску пријаву на PPI-1 обрасцу и порез на имовину утврдило по тржишним ценама из Одлуке скупштине града о висини тржишних цена за опорезивање имовине. У 2019. години подноси измењену пореску пријаву за 2017. годину и траже да се изврши измена за 2017. годину, тј. обзиром да се десио пожар у том објекту који је предмет опорезивања 09.06.2017. године, тражи да се до 09.06.2017. године порез утврђује по тржишним ценама, а да од 09.06.2017. године се порез утврди по фер вредности. На АПР-у нема објављене Напомене уз финансијске извештаје. Како поступити у овом случају?
Измењена пореска пријава уређена је одредбама члана 40. ZPPPA и подноси се ако порески обвезник установи да пореска пријава коју је поднео садржи грешку која за последицу има погрешно утврђену висину пореске обвезе. Разлог који је наведен, а то је да се десио пожар и да сада за те непокретности треба да се поднесу измењене пореске пријаве јер тржишно непокретности вреде мање, нема за последицу умањење већ утврђеног пореза на имовину, те стога сматрамо да би поднету измењену пореску пријаву требало решењем одбити као неосновану.
Основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге и чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са МРС, односно међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ), односно са усвојеним рачуноводственим политикама је фер вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години (члан 7. Закона о порезима на имовину).
Обвезници који имају право да приликом утврђивања пореза на имовину примењују основицу која је у пословним књигама исказана по методу фер вредности у складу са МРС, односно МСФИ и усвојеним рачуноводственим политикама морају на сајту АПР, на страници финансијски извештаји, да уз финансијски извештај пореског обвезника за одређену годину објаве и Напомене уз финансијски извештај, јер је то први предуслов да то правно лице, евентуално може пријавити фер вредност непокретности као пореску основицу. Даљи услов је да је у Напоменама наведено да то лице води књиге по МРС и да примењује пуне МСФ. И на крају, у Напоменама – у рачуноводственим политикама, мора јасно и недвосмислено да буде наведено како се вреднују некретнине.
Правна лица, чији финансијски извештај садржи само Биланс стања и Биланс успеха сигурно не воде пословне књиге применом МРС и без обзира да ли имају фер вредност или процену вредности непокретности и сл., немају законски основ да у пореској пријави искажу фер вредност непокретности као пореску основицу.
Према мишљењу Министарству финансија 011-00-1051/2016-16 ...“Одредбом члана 22. ст. 1. и 2. Закона о рачуноводству, прописано је да за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у појединачним финансијским извештајима, микро и друга правна лица из члана 2. тачка 2) тог закона, независно од величине, примењују подзаконски акт који доноси министар надлежан за послове финансија који се заснива на општим рачуноводственим начелима. Изузетно од става 1. овог члана, микро и друга правна лица из члана 2. тачка 2) овог закона, независно од величине, могу да одлуче да примењују МСФИ за МСП из члана 21. овог закона.
Према томе, фер вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у години која претходи години за коју се утврђује порез на имовину је основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге, чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) и усвојеним рачуноводственим политикама.
За непокретности пореског обвезника који води пословне књиге, чију вредност у својим пословним књигама не исказује по фер вредности у складу са међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) и усвојеним рачуноводственим политикама, основица пореза на имовину утврђује се у складу са одредбама члана 7. ст. 2. до 10. и члана 7а ст. 2. до 6. и став 8. Закона.
У том смислу, нема основа да фер вредност чини основицу пореза на имовину ни за непокретности за које су обвезници лица која за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у појединачним финансијским извештајима примењују подзаконски акт који доноси министар надлежан за послове финансија, а који се заснива на општим рачуноводственим начелима (нпр. предузетници и друга микро правна лица).“
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је купио земљиште и зграду које је у пословном књигама исказао као средства намењена даљој продаји, планирао је да сруши зграду и прода земљиште да би неко други градио, али је на крају одлучио да сам изгради стамбену зграду. Да ли има право на пореско ослобођење за то земљиште, или ће имати то право тек када станови буду готови? Да ли уз PPI-1 прилаже Прилог-1 или Прилог-2?
Применом одредби члана 7. став 9. Закона о порезима на имовину који уређује пореску основицу за обвезнике који воде пословне књиге за годину настанка пореске обавезе, чије су одредбе у примени од 01.01.2019. године, значи да од 1. јануара 2019. године, набавна вредност чини основицу пореза на имовину само за непокретности за које, основицу чини књиговодствена вредност (нпр. за складишне и стоваришне објекте, за објекте за производњу гаса, за објекте за третман и одлагање отпада).
За остале непокретности обвезника који воде пословне књиге за које пореска обавеза настане у току године пореска основица се утврђује применом елемената прописаних законом, за сразмерни део пореске године почев од настанка пореске обавезе.
Такође, одредбама члана 12. став 6. Закона о порезима на имовину, које су у примени од 01.01.2019. године измењено је право на пореско ослобођење за непокретности обвезника који води пословне књиге, тако што је право на пореско ослобођење за порез на имовину прописано за непокретности које се од дана настанка пореске обавезе исказују у пословним књигама као добра искључиво намењена даљој продаји. Дакле, да би се остварило право на пореско ослобођење битно је да се од дана настанка пореске обавезе напокретности исказују као добра намењена даљој продаји и да се не користе. Порез се не плаћа за годину у којој је пореска обавеза настала, као ни за годину која следи тој години. У свим другим ситуацијама порески обвезник не може остварити право на пореско ослобођење, када је у питању примена ове одредбе Закона о порезима на имовину.
Настанак пореске обавезе уређен је одредбама члана 10. Закона о порезима на имовину.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је д.о.о. и власник је (мешовита својина) објекта за смештај станара. Сагласно Мишљењу Министарства финансија бр. 430-03-430-03-00047/2011-07 од 04.02.2011. године, је обвезник пореза на имовину на ходницима и другим заједничким просторијама у саставу тих објеката. На решење за 2012. годину када је порез обрачунаван на претходно наведени начин, обвезник је поднео жалбу коју је другостепени орган одбио као неосновану, а затим тужбу коју је Управни суд одбио својом пресудом. Порески обвезник сматра да не треба на ходнике и заједничке просторије да плаћа порез, обзиром да су почев од пре 2-3 године почеле да се откупљују собе, а што се тиче соба у закупу ради се о закупнини која је законом уређена. Да ли обвезник треба да плаћа порез на имовину на ходницима и другим заједничким просторијама у саставу тих објеката?
Чланом 6. став 2. тачка 2) Закона о порезима на имовину прописано је да корисна површина објекта искључује, између осталог, површине простора у заједничкој недељивој својини свих власника посебних делова истог објекта.
У конкретном случају ради се о објекту који има посебне делове, који су сусвојина других лица, па у том смислу у згради постоји заједничка недељива својина свих власника посебних делова истог објекта, што значи да се те површине не опорезују, однсно не укључује се у корисну површину објекта за који постоји предмет опорезивања.
Мишљење Министарства финансија 11/2016, број 2.пдф
Мишљење Министарства финансија 2/2014_број 16.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Уредбом о условима и начину утврђиавања годишњег износа боравишне таске за физичко лице које пружа угоститељске услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и начин и рокови плаћања, између осталог, одређено је да надлежни орган ЈЛС за свако физичко лице утврђује висину годишњег износа боравишне таске и да физичко лице утврђени износ плаћа квартално. Ко је надлежни орган? На који начин се утврђује износ боравишне таксе? Д ли се доноси решење и ко га доноси?
Уредбом о боравишној такси за физичка лица прописано је да решење доноси надлежни орган, при чему Законом о угоститељству ни Уредбом није прецизирано који је то орган ЈЛС.
С обзиром да је Уредбом прописано да се боравишна такса по решењу за физичка лица наплаћује применом ZPPPA, сматрамо да је рационално и најцелисходније да ову таску наплаћује ЛПА преко централног информационог система, јер ових решења нема пуно, а за свако, други орган би администрирање ове таксе применом ZPPP-a представљало проблем и оптерећење, јер би морале да се воде аналитичке евиденције.
Услов за администрирање ове таксе преко ЛПА је да се отвори посебан уплатни рачун за боравишну таксу по решењу з физичка лица, како би се изводи могли књижити.
Поред тога, свака ЈЛС која определи своју ЛПА да буде надлежни орган, треба да у одлуци о боравичним таксама пропише да је ЛПА надлежни орган, као и да добија податке од значаја за утврђивање боравишне таксе за физичка лица.
Институту Михајло Пупин је обавештен да че бити потребно да се изради апликативно решење за овај облик јавних прихода.
Дакле, свака ЈЛС има дискреционо право да одлучи да ли ће надлежни орган за администрирање боравишне таксе по решењу за физичка лица, у складу са Уредбом, бити ЛПА или орган који је надлежан за категоризацију, што у сваком случају треба да буде уређено одлуком о боравишној такси коју доноси свака ЈЛС у складу са Законом о локалној самоуправи (чл. 19).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Пореском обвезнику је грешком службеног лица поште, 2009. године уплата пореза извршена на погрешан текући рачун. 10 година касније је на интервенцију пореског обвезника, пошта тај износ прекњижила пореском обвенику. Што се тиче камате, пошта је упутила обвезника да се обрати поднеском Одељењу ЛПА за отпис исте, а такође, пошта је упутила захтев Одлејењу ЛПА са молбом за корекцију дуга – отписа камате, наводећи да дуг није настао грешком, као и да је рок за подношење приговора истекао. Порески обвезник се обратио Одељењу ЛПА захтева за отпис дуга – камате. Шта навести као разлоге за одбијање захтева за отпис дуга, с обзиром да се не ради о грешци Одељења ЛПА а ни обвезника, већ о грешци поште, што је и довело до камате?
С обзиром да је грешка приликом уплате настала од стране Поште, као и да је износ уплате прекњижен од стране Поште, потребноо је упутити пореског обвезника да од Поште потражује износ камате.
Нема основа да се изврши отпис камате јер прекњижавање није извршено у складу са чланом 68. став 4. ZPPPA, јер захтев није поднео порески обвезник, а и по том основу прекњижавање не би било могуће због застарелости.
Захтев обвезника за отпис камате треба одбити решењем као неоснован, при чему треба навести да законом није прописано да се камата не обрачунава због грешке институције платног промета, односно треба цитирати члан 68. став 1. (дан плаћања пореза). Може се цитирати и члан 68. став 4. ZPPPA, при ћему ће се навести да прекњижавање није извршено по захтеву пореског обвезника, јер би у у том случају захтев за прекњижавање био одбијен због застарелости права на прекњжавање.
Захтев Поште за отпис камате, такође треба одбацити решењем, јер је поднет од стране неовлашћеног лица.
У сваком случају, обвезник грешку Поште може надокнадити само од Поште.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је предузетник који је имао радњу коју је затворио прошле године, али је осато дуг за комуналну таксу за истицање фирме на послвном простору. Због затворене радње, дуг је пребачен на ЈМБГ са намером да се покрене поступак принудне наплате. Међутим, у 2019. Години иста особа отвара нову радњу са новим ПИБ-ом и подноси захтев за заузеће јавне површине. У евиденцији постоји стари дуг за комуналну таксу који је на ЈМБГ и за који ће се покренути поступак принудне наплате, а сада треба да се уради решење за заузеће јавне површине на нови ПИБ за истог обвезника. Шта урадити у таквој ситуацији? Да ли у апликацији постоји нешто што би раздвојило те две ствари?
Према одредбама члана 26. став 11. ZPPPA, ПИБ је јединствени и једини број физичког лица, предузетника и правног лица за све јавне приходе и задржава се до престанка постојања, односно смрти тог лица.
ПИБ предузетника који је регистрован у одговарајућем регистру је деветоцифрени број, а ПИБ резидентног физичког лица је ЈМБГ.
Предузетник је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са Законом о регистрацији. Регистровањем, у складу са законом којим се уређује регистрација, предузетник постаје привредни субјет, али на његов правни субјективитет стечен рођењем не утиче то што је истовремено предузетник и привредни субјект (задржава својство физичког лица које обавља делатност).
Чланом 85. Закона о привредним друштвима прописано је да предузетник за обавезе настале у вези са обављањем своје делатности одговара целокупном својом имовином, при чему одговорност за те обавезе не престаје брисањем предузетника из регистра.
Према наведном, у конкретном случају, након отварања нове радње, конкретном обвезнику све обавезе (по основу старе радње, као и његове личне обавезе) треба да буду пребачене на нови ПИБ, јер је од дана регистровања предузетничке делатности то јединствени порески идентификациони број тог физичког лица. Нема законског основа да се за исто гфизичко лице раздвоје обавезе на ЈМБГ и ПИБ.
На новом ПИБ-у биће донето решење за накнаду за коришћење јавне површине. Такође, на том ПИБ-у треба покренути и принудну наплату.
ЦЕКОС 13/2017_имовина предузетника.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Молимо за мишљење у вези утврђивања локалне комуналне таксе за фирмарину обвезницима који се баве платним прометом као да се баве банкарским пословима. У неким случајевима то није основна делатност обвезника. На који начин поступити и коме све треба утврдити ову таксу?
Законом о финансирању локалне самоуправе прописано је да се за обављање делатности банкарства плаћа фирмарина на годишњем нивоу највише до 10 просечних зарада.
У Закону о класификацији делатности и Уредби о класификацији делатности не постоји шифра делатности “банкарство”.
Најприближнија шифра у коју би се могла сврстати делатност “банкараства” је у сектору К – Финансијске делатности и делатности осигурања, групи 64.1 Монетарно посредовање, у оквиру које делатност 64.19 Остало монетарно посредовање за које је прописано следеће: “Обухвата примање депозита и/или блиских супститута за депозите и, с друге стране, обезбеђивање кредитних или зајмовних фондова корисницима.
Кредитирање се, поред уобичајених банкарских кредита, може јавити у различитим облицима, као што су; хипотекарни кредити, зајмови покредитним картицама итд.
Ове делатности обављају монетарне институције, осим централне банке, као што су:
- банке;
- штедионице;
- кредитне задруге.
Такође се обухватају услуге које се пружају:
- поштаске жиро банке и поштанске штедионице,
- специјализоване депозитне институције за одобравање стамбених кредита;
- институције које обављају делатност упитничког промета (уплата/исплата новчаних упутница и трансфера новца.
Не обухвата:
- одобравање стамбених и других врста кредита од стране недепозитних кредитних институција, дел. 64.92
- обраду трансакција извршених путем кредитних картица, клиринг и салдирање за рачун других лица, дел. 66.19.”
Као што се може видети, нејасно је ша се све може сврстати у делатност “банкарство”.
Ако је одлуком о локалним комуналним таксама уређено да се фирмарина плаћа на претежну шифру делатности или на шифру делатности која се фактички обавља у пословном простору (а која може бити различита од претежне, онда је то основно од чега се мора поћи када се посматра делатност на коју се плаћа фирмарина.
Ако је у одлуци наведено да се такса плаћа по претежној (регистрованој) шифри делатности, онда се обвезницима којима је петежна шифра делатности 64.19 – остало монетарно посредовање, у коју спадају и банке, може се утврдити фирмарина по највишој тарифи (до 10 просечних зарада), а све у складу са одлуком.
За мењачнице (које имају шифру делатности 66.12), продавнице, агенције и сл. Које уз своју основну-претежну делатност обављају и платни промет, утврђиваје фирмарине за делатност “банкарство” бис емогла утврдити само ако у одлуци о локалним комуналним таксама пише да се фирмаина плаћа по основу делатности која се обваља у пословном простору (а не по претежној шифри делатности).
Препорука је да се овим обвезницима не утврђује фирмарина за ову делатност, да се не би имао жалбени поступак, трошкови адвоката и друге комликације.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Према Уговору о купопродаји као купац наводи се физичко лице, власник предузетничке радње (дакле, има матични број и пиб). Купац подноси PPI-2, у РГЗ-у је укњижено на лично име. На који начин треба поступити, да ли пријава иде на PPI-1 или PPI-2?
У складу са Законом о презима на имовину, обвезник који води пословне књиге у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте, између осталог и предузетник који води пословне књиге – за имовину коју је евидентирао у својим пословним књигама, осим предузетника који порез на дохофак грађана плаћа на паушално утврђен приход.
Према томе, да би порески обвезник, физичко лице – предузетник, поднео пореску пријаву PPI-1, мора да у послвним књигама има евидентирану непокретност, што треба проверити са пореским обвезником пре утврђивања пореза на имовину, односно доношења решења по поднетој пореској пријави PPI-2.
Објашњење Привредног саветника_имовина предузетника.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.