Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
По жалби странке на решење о принудној наплати, другостепени орган је у изреци свога решења поништио првостепено решење и вратио га на поновно одлучивање првостепеном органу. Да ли сада првостепени орган треба да обустави даљу блокаду пензије (која је у току по поништеном решењу, а о којој се другостепени орган не изјашњава у свом решењу) до доношења новог решења?
ZPPPA одредбама члана 80. уређује случајеве у којима се врши обустава поступка принудне наплате.
Имајући у виду да је другостепеним решењем поништено првостепено решење а сам институт поништавања решења подразумева да се уклањају све правне последице које је решење произвело и оно се онемогућава да даље прозводи правне последице, потребно је да се поступак принудне наплате обустави.
Такође, у случајевима када другостепени орган поништи првостепено решење и врати предмет надлежном првостепеном пореском органу на поновни поступак, а поновни поступак првостепеног органа је у току (дакле решење није постало правоснажно) не може бити основ за повраћај већ уплаћених средства у поступку принудне наплате.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Законом о накнадама за коришћење јавних добара у члану 278. став 2. одређено је да одредбе члана 87. Закона о заштити животне средине као и акта јединица локалне самоуправе која су донета на основу тог члана (Одлука о накнади за заштиту и унапређење животне средине) престају да важе 1. марта 2019. године. Одредбама члана 134. став 2. закона одређено је да ближе критеријуме за одређивање активности које утичу на животну средину (у даљем тексту: активности) према количини загађења, односно степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, као и износе накнада за одређене активности из става 1. тачка 1) овог члана у оквиру износа прописаних у Прилогу 6, Табела 2. овог закона, услове за ослобађање од плаћања накнаде или њено умањење, као и критеријуме који су од значаја за утицај физичких лица на животну средину, утврђује Влада на предлог министарства у чијој су надлежности послови заштите животне средине. Чланом 136. став 2. закона одређено је да висину накнаде за заштиту и унапређивање животне средине својим актом утврђује ЈЛС, на основу износа прописаних подзаконским актом из члана 134. став 2. Закона. Чланом 276. закона одређен је начин утврђивања и наплате за период од 01.01. до 01.03. 2019. године. С обзиром на то да, је Одлука о накнади за заштиту и унапређивање животне средине престала да важи 01.03.2019. године општина није у могућности да донесе нову Одлуку обзиром да још увек није донет подзаконски акт из члана 134. став 2., а ради се о локалном приходу који представља значајан приход у буџету ЈЛС. Шта треба да предузме локална самоуправа, обзиром да је Одлука престала да важи (престанак одређен законом), а нову није могуће донети, а све то може изазвати мањи приход у буџету ЈЛС, односно на који начин ће се ова накнада наплаћивати почев од 1. марта 2019. године?
Акт (одлука) јединице локалне самоуправе из члана 136. став 2. закона свакако не може бити донета док се не донесе Уредба из члана 134. став 2. закона, којом ће бити уређени ближи критеријуми за одређивање активности које утичу на животну средину. При том, још увек је нејасно и не постоји прецизан став Министарства финансија, да ли јединица локалне самоуправе треба да донесе своју одлуку, као ни шта би том одлуком требало да буде уређено, јер према досадашњим текстовима предлога Уредбе, она прецизно уређује основицу накнаде и не оставља простор локалној самоуправи да нешто посебно и другачије уређује својом одлуком.
Законом је у члану 138. прописано подношење пријава за еко накнаду, при чему је рок за подношење пријаве надлежној ЛПА 31. јул 2019. године, за све обвезнике накнаде за обављање одређене активности (правна лица, предузетнике и физичка лица).
Поред тога, законом је прописано да изглед, садржину и начин достављања пријаве ближе уређује министар за заштиту животне средине. Према члану 277. став 1. рок за доношење овог акта Министарства је 3 месеца од дана ступања на снагу овог закона (ступио је на снагу 15.12.2018. године, што значи да је рок 15. март 2019. године).
Према свему наведеном произилази да локална самоуправа не може очекивати приходе по основу накнаде по новом закону пре утврђивања обавеза, што се не може десити пре подношења пријава и издавања решења, а пошто је рок за пријаве 31. јул, произилази да пре августа неће бити значајнијих прихода по овом основу.
ЛПА у периоду док не стигну нове пријаве, може наплаћивати старе дугове и припремати се да што квалитетније администрира нову накнаду, али све то тек када буду познати текст Уредбе о критеријумима и текст Правилника о пријавама.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Неопходно је појашњење члана 240. став 4. Закона о накнадама за коришћење јавних добара, а који се односи на начин плаћања накнаде за коришћење јавних површина, а који гласи: "Обвезник накнаде дужан је да утврђену обавезу по основу накнаде плати до 15-ог у месецу за претходни месец, а за месеце за које је обавеза доспела у моменту уручења решења у року од 15 дана од дана достављања решења". На основу одобрења надлежног Одељења обрачуната је накнада за коришћење јавне површине за постављање пулта за продају цвећа за 08. март 2019. године (1 дан) и у том случају када је рок доспећа плаћања ове обавезе? Решења су урађена али још нису послата обвезницима накнаде с обзиром на то да није јасно који је рок за плаћање исте, а задужење треба да се књижи путем Р-налога јер још није обезбеђено доношење решења кроз систем Институт Михајло Пупин.
Начин утврђивања и плаћања накнаде уређен је одредбама члана 240. Закона о накнадама за коришћење јавних добара. Став 4. наведеног члана уређује рокове за плаћања и то тако да је "Обвезник накнаде дужан да утврђену обавезу по основу накнаде плати до 15-ог у месецу за претходни месец, а за месеце за које је обавеза доспела у моменту уручења решења у року од 15 дана од дана достављања решења”
Сходно томе, обвезник треба да плати накнаду до 15-ог у месецу за претходни месец. Дакле за утврђену обавезу за 8. март 2019. доспеће за плаћање је до 15.04.2019. године.
У случају да је решење о утврђеној обавези донето и уручено са закашњењем од неколико месеци, а према одобрењу сте били у обавези да је утврдите раније, обавеза за плаћање доспева у року од 15 дана од дана уручења решења за све претходне месеце за које је месечна обавеза већ доспела (на пример: ако је за одобрење за коришћење јавне површине за период 01.01.-30.06.2019. године решење о утврђеној обавези достављено обвезнику 16.05.2019. године, обавеза за плаћање доспела је 31.05.2019. године у року од 15 дана од дана достављања решења, за јануар, фебруар, март и април. Обавеза за мај доспева 15. јуна, а за јун доспева 15. јула).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је припис дуга са покојника на наследника. Покојник је преминуо 1997. године, али је правноснажно решење суда донето тек 2017. године. За све то време је обавеза утврђивана покојнику, у у вези са тим шта је исправно урадити са дуговањем, будући да су се и наследници тек 2017. године појавили, а пореска решења су свих година ишла на име покојника?
Испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица уређена је одредбама члана 22. ZPPPA.
С обзиром да се наводи да је обвезник преминуо 1997. године и да држаоци/корисници нису поднели пореске пријаве, обавезе које су евидентиране са даном смрти на ЈМБГ преминулог лица су застареле. Застарелост је почела да тече од 01. јануара 1998. године (члан 114ж. ZPPPA) и закључно са 31.12.2008. године наступила је апсолутна застарелост.
Сви поступци у односу на преминуло физичко лице се обустављају даном смрти (члан 45. Закона о општем управном поступку). Ако су доношена било која акта у пореском поступку након смтри пореског обвезника, на његов ЈМБГ, донета су неосновано и потребно је да се сторнирају у пореском рачуноводству.
Дакле, за дуг који је евидентиран на картици преминулог пореског обвезника треба да се донесе решење о престанку пореске обавезе сагласно одредбама чл. 2а, 23. и 114ж. ZPPPA и чл. 45. и 136. ЗУП.
Наследник који је правоснажним решењем о наслеђивању стекао право из члана 2. Закона о порезима на имовину, на непокретности и на тај начин постао обвезник пореза на имовину, дужан је да надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се непокретност налази, поднесе пореску пријаву у року од 30 дана од дана стицања права.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је приликом предаје PPI-1 користио погрешну просечну цену одлуке и то уместо цене из зозе 2, користио је цене из зоне 1. Да ли се та пријава преноси у систем и књжи, па се сторнира када се достави нова са исправим ценама из одговарајуће зоне или се она не преноси и остаје као необрађена, а задужује се са новом ?
У поступку валидације поднете пријаве (након преноса пријаве у ТАБ PPI-1 ПРИЈАВА) могу се имати две опције:
- Ако је пријава ВАЛИДИРАНА И КОРЕКТНА, може се извршити евидентирање задужења уз претходну промену статуса из „необрађена“ у „исправна“,
- Ако је пријава ВАЛИДИРАНА И НЕКОРЕКТНА, неопходно је проверити и констатовати показане грешке или пропусте у пријави и о томе обавестити обвезника слањем обавештења по члану 117г. ZPPPA.
Након слања обавештења пријаву треба променити и доделити јој статус "непотпуна". Грешке које условљавају статус некоректна су "техничке" природе, дакле не могу се односити на правилност примене прописа који утичу на утврђивање пореза.
Према наведеном по поднетој пријави која је технички исправна (порески обвезник има доказ да је успешно поднео пријаву), мора се извршити евидентирање задужења, а у поступку пореске контроле извршити контролу правилности утврђеног пореза на имовину. Свакако, сазнање које се има приликом пријема пријаве (погрешно примењене цене) ће определити обвезнике према којима ће се вршити пореска контрола.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Према подацима Слузбе за катастар непокретности власници пословног објекта су физичка лица која нису задужена порезом на имовину. Обиласком терена инспектор је утврдио да пословни простор користи правно лице, те стога, у овом случају ко је обвезник плаћања пореза на имовину?
Одредбама члана 2. Закона о порезима на имовину уређен је предмет опорезивања и то су непокретности које се налазе на територији Републике Србије, а обвезници пореза на имовину су правна и физичка лица која су на непокретностима имаоци права, корисници или држаоци из члана 2. став 1. овог закона. Када на непокретности постоји неко од права, коришћење или државина, порез на имовину плаћа се на то право, односно на коришћење или државину, а не на право својине.
Према наведеном, уговор промету непокретности, односно други документ о стицању опорезивог права даје одговор на питање - ко је порески обвезник.
Како је наведено да су власници пословног објекта физичка лица, они су у обавези да поднесу пореску пријаву PPI-2 са доказом о стицању непокретности ради утврђивања дана настанка пореске обавезе (члан 10. Закона о порезима на имовину). Ако је предметни простор уговором о закупу дат правном лицу за обављање делатности и тада су обвезници власници-физичка лица, имајући у виду да закуп није опорезиво право (само коришћење и државина).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Када дође до продаје правног лица из стечајног поступка као правног лица обавезе које су настале до обустављања стечајног поступка да ли се приписују ПИБ-у стечајне масе или се пребацује та обавезу у ванбилансно књиговодство?
Стечај се, у смислу Закона о стечају, спроводи банкротством или реорганизацијом. Под банкротством се подразумева намирење поверилаца из вредности целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица. Под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника или на други начин који је предвиђен планом реорганизације.
Циљ стечаја јесте најповољније колективно намирење стечајних поверилаца остваривањем највеће могуће вредности стечајног дужника, односно његове имовине.
По доношењу решења о банкротству, стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине, имовинске целине или појединачне имовине стечајног дужника, односно продају стечајног дужника као правног лица (начин уновчења), у складу са Законом о стечају и националним стандардима за управљање стечајном масом.
Предмет продаје може бити стечајни дужник као правно лице, уз сагласност одбора поверилаца и уз претходно обавештење разлучних и заложних поверилаца. После продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак се у односу на стечајног дужника обуставља. Новац добијен продајом стечајног дужника, као и имовина стечајног дужника улазе у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља.
Стечајна маса региструје се у регистру стечајних маса који води орган надлежан за вођење регистра привредних субјеката и заступа је стечајни управник. У регистру привредних субјеката и другим одговарајућим регистрима региструју се промене (правне форме, оснивача, чланова и акционара и других података) на основу решења из члана 133. став 13. Закона о стечају, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Стечајну масу за поделу стечајним повериоцима (деобну масу), чине новчана средства стечајног дужника на дан отварања стечајног поступка, новчана средства добијена настављањем започетих послова и новчана средства остварена уновчењем ствари и права стечајног дужника, као и потраживања стечајног дужника наплаћена у току стечајног поступка.
Одредбама члана 163а. ставом 1. тачка 3) ZPPPA, прописано је да се у ванбилансном пореском рачуноводству воде неплаћене пореске обавезе које су предмет намирења у складу са законом којим се регулише стечајни поступак путем банкротства, до окончања стечајног поступка.
Узимајући у обзир да се стечајни поступак, након продаје стечајног дужника као правног лица, даље наставља над ПИБ стечајне масе, као и чињеницу да се стечајни поступак може спороводити само банкротством или реорганизацијом, након искњижавања потраживања са ПИБ стечајног дужника на ПИБ стечајне масе (у редовном рачуноводству), у ванбилансно пореско рачуноводство се према ZPPPA преносе неплаћене пореске обавезе са ПИБ стечајне масе.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Донето је решење о принудној наплати, а поступак је прекинут закључком зато што је обвезник одложио плаћање опорезованог дуга и ушао у репрограм. Како обвезник не измирује своје обавезе на основу решења о одлагању дуга, како наставити поступак принудне наплате, да ли донети закључак о наставку поступка по првобитном решењу о принудној наплати (има ли право жалбе на тај закључак) или донети нову опомену и ново решење о принудној наплати, али у том случају како обуставити поступак по првобитном решењу, с обзиром на то да је поступак само прекинут?
Прекид поступка принудне наплате прописан је одредбама члана 79. ZPPPA. О прекиду поступка доноси се закључак који се доставља и другим регистрима.
Уколико порески обвезник није испоштовао одобрене рокове за плаћање дугованог пореза из којих разлога су се стекли услови за наставак поступка принудне наплате, обавеза је да се донесе решење, с обзиром на то да мора да се наплати преостала обавеза за коју је већ отпочео и прекинут поступак принудне наплате.
Доноси се решење као један порески управни акт којим ће се:
- укинути донети закључак о прекиду поступка принудне наплате
- наставити поступак принудне наплате за преостали изнод пореског дуга.
Други начин је да се донесе закључак којим ће се:
- укинути веће донети закључак о прекиду поступка принудне наплате и
- наставити поступак принудне наплате
Затим би требало да се донесе решење које би заменило већ донето решење о принудној наплати и тим новим решењем настављена принудна наплата над преосталим дугом.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Правно лице је због дуговања, уместо плаћања, предало другом правном лицу своју имовину. Друго правно лице је послало пријаву PPI-1 са прилогом бр. 2 у коме је исказано да је та имовина намењена даљој продаји. Да ли то правно лице има права на остваривање пореског ослобођења по том основу?
Законом о изменама Закона о порезима на имовину измењено је право на пореско ослобођење за непокретности обвезника који води пословне књиге, које од дана настанка пореске обавезе исказује у својим пословним књигама као добро искључиво намењено даљој продаји, тако да је сада прописано да се пореско ослобођење прописано за непокретности намењене даљој продаји не може остварити за непокретности које се користе (члан 12. став 6. Закона о порезима на имовину).
Према наведеном, право на пореско ослобођење за добра искључиво намењена даљој продаји, може се остварити искључиво за добра која се не користе, у ком случају се порез не плаћа за годину у којој је пореска обавеза настала, као ни за годину која следи тој години.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Одељењу за ЛПА је по слузбеној дузности достављен Захтев за покретање кривичног поступка од грађевинског инспектора за једно физицко лице које је изградило стамбени објекат без грађевинске дозволе. Увидом у евиденцију утврђено је да то лице није поднело пореску пријаву за тај објекат. Упућен је допис Основном јавном тужилаштву од кога је тражено да достави податке до којих су дошли вршећи послове из своје надлежности, тј. поступајући по Захтеву за покретање кривичног поступка, јер је у питању предмет опорезивања за који се не зна ко је сада власник, да ли је тај објекат продат неком другом, до када је то лице било власник, итд. Из тужилаштва је стигао одговор да не могу да доставе тражене податке, јер Одељење ЛПА није странка у поступку. Шта даље да се ради и коме се треба обратити да би се добили тражени подаци и да ли је тужилаштво дузно да их достави?
Захтев за покретање кривичног поступка од стране грађевинског инспектора требало је да се достави Тужилаштву или Пореској полицији ,а не Одељењу локалне пореске админсирације.
Надлежност ЛПА је утврђивање, наплата и контрола изворних јавних прихода за које је надлежна према Закону о финансирању локалне самоуправе и Одлука које је усвојена у оквиру локалне амоуправе.
Дакле, захтев за покретање кривичног поступака је требало да се врати подносиоцу са позивом на ненадлежност.
Што се тиче обавезе достављања података којима располажу други органи и организације, јавна предузећа и друга лица којима су поверена јавна овлашћења а од значаја су за утврђивање, контролу и наплату изворних јавних питања, прописана је одредбама члана 159б. ZPPPA.
С обзиром да предметни обвезник није поднео пореску пријаву за утврђивање пореза, ZPPPA прописује утврђивање чињеница у пореском поступку и достављање информација позивањем обвезника или других лица да пруже све расположиве информације неопходне за утврђивање чињеничног стања од значаја за опорезивање у одредбама чл. 43-53. ZPPPA.
Изјашњење странке у кривичном поступку не може бити документ за утврђивање пореза на имовину.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли кад се уради уговор о поклону дуговања могу да се преносе на поклонопримца или овде не важе правила као код приписа дуга на основу решења о наслеђивању?
Уговором о поклону који се сачињава и оверава код јавног бележника, а затим доставља надлежној Служби за катастар непокретности ради укњижбе права својине новог власника непокретности која је на поклон примљена, поклонопримац стиче опорезиво право и у обавези је да поднесе пореску пријаву надлежном органу ЈЛС у року од 30 дана (члан 33в. Закона о порезима на имовину). Пореска пријава се може поднети и преко јавног бележника (члан 33б).
У конкретном случају, поклонодавац је у својству пореског обвезника коме је даном сачињавања и овере уговора о поклону престала пореска обавеза (члан 10а. став 1. Тачка 4) Закона о порезима на имовину) и до тог датума је он порески обвезник са обавезом да плати утврђени порез.
Престанак пореске обавезе поклонодавца подразумева да је настала пореска обавеза поклонопримцу (члан 10. став 7., тачка2) Закона о порезима на имовину) и од тог датума има се обавеза да се поклонопримцу утврди годишњи порез на имовину на поклон примљену непокретност (уговор о поклону)
Дакле, дуговања се не поклањају. Поклонодавац мора да плати порез који је утврђен на имовину док је он имао опорезиво право.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Када дође до продаје привредног друштва као правног лица преносе се дуговања која су била до датума продаје на ПИБ стечајне масе. Шта се дешава у ситуацији када су након периода продаје уплаћена средства из стечајне масе на ПИБ привредног друштва које је било у стечају? Да ли се по службеној дужности ради прекњижавање тог износа на ПИБ стечајне масе, јер у супротном испада да је уплату извршило привредно дружтво над коме је обустављен стечајни поступак?
У случају продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни постпак у односу на стечајног дужника се обуставља. Новац добијен продајом стечајног дужника као правног лица, као и имовина која није била предмет процене (везано за продају), улазе у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља. Стечајна маса се региструје у регистру стечајних маса код АПР и њу заступа стечајни управник. Треба истаћи да према одредби става 6 члана 136. Закона о стечају за потраживања која су настала до обуставе стечајног поступка ни стечајни дужник ни његов купац не одговарају повериоцима. Пошто је према одредби члана 20. став 4. ZPPPA измирење пореске обавезе лица у стечају уређено законом којим се уређује стечај, јасно је да пореске обавезе за лице које је као стечајни дужник продато измирује стечајна маса у односу на коју се стечајни поступак наставља.
Након правоснажности решења о обустављњу стечајног поступка у односу на стечајног дужника из разлога његове продаје као правног лица, обавеза је да се у пореском рачуноводству искњиже све обавезе са ПИБ стечајног дужника на ПИБ стечајне масе над којом се стечајни поступак наставља. Стечајни дужник постаје активно правно лице без обавеза по пријавама потраживања и обавеза које су настале до дана продаје стечајног дужника као правног лица. Дакле, све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. У пореском рачуноводству на ПИБ стечајне масе врше се књижења према решењима о деоби стечајне масе а која би требало да буду донета у складу са закључком о признатим и оспореним потраживањима. Након завршне деобе стечајне масе и правоснажношћу решења о закључењу стечајног поступка над стечајном масом (у конкретном случају), на основу кога се спроводи брисање из регистра АПР, постоји правни основ да се изврше и друга књижења на ПИБ стечајне масе.
С обзиром на наведено, а да је у питању случај уплате која је извршена на ПИБ стечајног дужника а не на ПИБ стечајне масе, који након продаје као правног лица нема никаква потраживања у односу на повериоце, уплата се не може прекњижити по службеној дужности већ по захтеву уплатиоца који ће доставити и потребну документацију.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.