Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Правно лице ДОО које запошљава особе са инвалидитетом сматра да су ослобођени плаћања пореза на имовину, сагласно члану 12. став 1. тачка 1) Закона о порезима на имовину. Да ли испуњавају услове за ослобађање сагласно претходно наведеном члану 12. став 1. тачка1)?
Правилником о Списку корисника јавних средстава утврђује се списак корисника јавних средстава, у оквиру којег су посебно евидентирани директни и индиректни корисници средстава буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање, јавне агенције, организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама или су контролисане од стране државе, као и други корисници јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора, на основу података Агенције за привредне регистре, односно одговарајућег регистра, као и корисници јавних средстава који нису укључени у систем консолидованог рачуна трезора, а припадају јавном сектору.
Значи, лица која припадају делу списка који се назива: II Остали корисници јавних средстава који нису укључени у систем консолидованог рачуна трезора, су они који у пољу Тип КЈС имају ознаку 7 – остали КЈС и ова правна лица нису укључена у систем консолидованог рачуна трезора. Према томе, наведена правна лица не могу остварити право на пореско ослобођење по основу члана 12. став 1. тачка 1. Закона о порезима на имовину.
Мишљење Министарства финансија - редни број 25, Билтен 6/2015.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Имајући у виду да је у току израда Одлуке о отпису потраживања по основу изворних јавних прихода за предузеће које је продато у поступку приватизације, коју треба да усвоји скупштина ЈЛС. Записнички је усаглашено стање са 31.12.2018. године. Да ли записник о усаглашеном стању може потписати шеф Одсека ЈЛС за локалне јавне приходе или мора начелник Општинске управе?
Записник о усаглашеном стању дуга је порески акт који сачињава ЛПА и у том смислу тај записник може да потпише лице које има овлашћење да потписује сва акта која издаје ЛПА (решења, опомене и др.).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Уколико би се мењала одлука о зонама, да ли се она доноси у периоду доношења буџета или је њена измена могућа у било ком тренутку у току године?
Према одредбама члана 7а. став 4. Закона о порезима на имовину јединица локалне самоуправе дужна је да до 30. новембра текуће године објави акте којима се утврђују зоне, најопремљеније зоне, као и коефицијенти за непокретности у зонама, на начин на који се објављују њени општи акти, као и сваку промену тих аката.
У складу са одредбама члана 38б. Закона о порезима на имовину, порез на имовину утврђује се за календарску годину применом одлуке којом су одређене зоне (укључујући и најопремљеније зоне) која важи на дан 15. децембра текуће године.
Јединица локалне самоуправе није у обавези да сваке године доноси нову одлуку о зонама и најопремљенијим зонама на њеној територији, за потребе утврђивања пореза на имовину за наредну годину, већ је довољно да постоји донета одлука која важи на дан 15. децембра текуће године, односно године која претходи години за коју се утврђује порез.
Значи, јединица локалне самоуправе може у току 2019. године (до 30. новембра) донети Одлуку о изменама и допунама Одлуке о зонама, при чему се она, за порез на имовину, може применити за утврђивање пореза на имовину за следећу 2020. годину и даље.
Свака промена одлуке о одређивању зона након 30. новембра 2018. године не може се користити за утврђивање пореза на имовину за 2019. годину, већ од наредне, 2020. године.
Законом о финансирању локалне самоурпаве, чланом 7. прописано је да стопе изворних прихода, као и начин и мерила за одређивање висине локалних такси и накнада утврђује скупштина јединице локалне самоуправе својом одлуком, у складу са законом. Одлука из става 1. овог члана доноси се након одржавања јавне расправе, а може се мењати највише једанпут годишње, и то у поступку утврђивања буџета јединице локалне самоуправе за наредну годину. Изузетно, одлука из става 1. овог члана може се изменити и у случају доношења, односно измене закона или другог прописа којим се уређују изворни приходи јединице локалне самоуправе. Одлука се објављује на начин на који се објављују акти јединице локалне самоуправе.
Према томе, ни овим законом није условљено да се одлука о зонама која се доноси у складу са Законом о порезима на имовину и користи за утврђивање пореза на имовину мора доносити са усвајањем буџета.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је обвезник локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору, по основу промета већем од 50 000 000,00 динара која ради од 2014. године, а до ове године није задуживан овом обавезом. На захтев ЛС, обвезник је надлежном Одсеку поднео пријаве за утврђивање локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору, за последњих 5 година, почев од 2015. године. Донето је решење о ретроактивном утврђивању задужења за наведене године, али је спорно задужење за 2015. годину, из разлога што наведени обвезник у 2014.години није имао остварен приход већи од 50 000 000,00 динара а и регистрован је крајем 2014. године, али је зато почев од 2015.године, остваривао већи приход. Да ли обвезник може бити задужен за локалну комуналну таксу за 2015. годину, у којој је имао приход већи од 50 000 000,00 динара, с тим да му је приход у претходној 2014. години, био у мањем износу од 50 000 000,00 динара?
Законом о финансирању локалне самоуправе прописано је у члану 15а. да предузетници и правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у мала правна лица (осим предузетника и правних лица која обављају делатности: банкарства; осигурања имовине и лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и трговине на велико дуванским производима; производње цемента; поштанских, мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека), а имају годишњи приход до 50.000.000,00 динара, не плаћају локалну комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору (у даљем тексту: фирмарина).
Правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у средња правна лица, као и предузетници и мала правна лица која имају годишњи приход преко 50.000.000,00 динара (осим предузетника и правних лица која обављају делатности: банкарства; осигурања имовине и лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и трговине на велико дуванским производима; производње цемента; поштанских, мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека), фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до две просечне зараде.
Чланом 6. Закона о рачуноводству прописано је да се правна лица, у смислу овог закона, разврставају се на микро, мала, средња и велика, у зависности од просечног броја запослених, пословног прихода и просечне вредности пословне имовине утврђених на дан састављања редовног годишњег финансијског извештаја у пословној години.
Разврставање у складу са прописаним критеријумима врши правно лице самостално на дан састављања финансијских извештаја и добијене податке користи за наредну пословну годину. Новооснована правна лица разврставају се на основу података из финансијских извештаја за пословну годину у којој су основани и броја месеци пословања, а утврђени подаци користе се за ту и наредну пословну годину.
С обзиром да се за утврђивање фирмарине за 2015. годину користе подаци о разврставању из финансијског извештаја за 2014. годину, сматрамо да би се и подаци о оствареном приходу морали посматрати тако да се користе подаци из 2014. године.
Коришћење података о оставреном приходу из 2015. године за утврђивање фирмарине за 2015. годину, значило би да се ниједном обвезнику обавеза по основу фирмарине не би могла утврдити у току 2015 године, већ тек након усвајања финансијског извештаја (средином 2016. године).
Према томе, нема основа да се овом обвезнику утврди фирмарина за 2015. годину само због тога што се утврђивање таксе врши ретроактивно, а постоје сазнања о приходу за 2015. годину, који је коришћен и као основ за утврђивање фирмарине за 2016. годину.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Пореска пријава пролази валидацију, али у једном од Подприлога површина грађевинског земљишта је 222м², проверено је на порталу геоСрбија и није у питању гранична парцела и порески обвезник је власник земљишта 1/1. Да ли да се шаље обавештење и да се тражи од пореског обвезника да не подноси Подприлог за земљиште мање до 10 ари, или се ипак књижи PPI-1?
Поводом овог случаја, обавеза је да се прокњижи пореска пријава која је формално и математички исправна. То што сте је на порталу гео Србија проврено и утврђено да је земљиште мање од 10 ари и да није предмет опорезивања, фактички значи да су предузете радње које претходе поступку пореске контроле. На основу тог податка, може се позвати порески обвезник у поступак пореске контроле како би се утврдиле све чињенице од значаја за постојање пореске обавезе за предметно земљиште. Може се десити да је та парцела део земљишта које представља физичку целину већу од 10 ари, при чему је само обвезник поднео посебан подприлог за тај део земљишта. У сваком случају у поступку пореске контроле могу се разјаснити све чињенице.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Од како су уведене просечне цене није било промета за шумско земљиште у првој зони, а сада се десило да нема промета у зони 3, па просечна цена не може да се рачуна применом просечне цене у најопремљенијој зони и коефицијента. Како се поступа у том случају?
Ако није утврђена просечна цена шумског земљишта у најопремљенијој зони у том случају треба користити књиговодствену вредност земљишта у пословним књигама пореског обвезника на дан 31.12.2018. године, у смислу члана 7а. став 6. Закона о порезима на имовину.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
ЕПС је поднео пореску пријаву која пролази валидацију, у оквиру Прилога-1 има 744 Подприлога, али сви су за пословни простор, није поднет ни један Подприлог за земљиште. Да ли у тој ситуацији да се прокњижи PPI-1, а онда у поступку контроле да се утврди да ли је било неправилности?
Пореска пријава која пролази математичку и формалну валидацију треба да буде прокњижена. То што је утврђено да пореска пријава не садржи подприлог за земљиште може да буде само предмет пореске контроле и евентуалног утврђивања неправилности.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступити у случају када PPI-1 пролази валидацију, али је унет погрешан предмет опорезивања нпр. као предмет опорезивања стоји право коришћења грађевинског земљишта преко 10 ари, а врста непокретности је пословни простор?
У случају да је у подприлогу унета погрешна врста непокретности, то се сматра суштинском,а не формалном или математичком грешком коју валидација може да утврди. Потребно је да или телефоном обавестите обвезника да сам поднесе измењену пореску пријаву и тако исправи своју грешку или да у поступку пореске контроле утврдите тачне чињенице и врсту непокретности.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Школа је поднела PPI-1 и Прилоге-2, али је у појединим Прилозима 2 унета погрешна зона, уместо зона 4 унето је сеоско подручје. Да ли је потребно послати обавештење да се грешка исправи, или се може прокњижити PPI-1, обзиром да је порез 0?
Податак о зони треба да буде тачан, али у овом случају то не утиче на висину пореза на имовину и неће никада утицати јер је школа буџетски корисник и има пореско ослобођење. У овој ситуацији, препорука је да се позову телефоном или да им се пошаље мејл и да се том приликом обавесте о уоченој грешци, како би следеће године у пореску пријаву унели тачан податак.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је предузеће чији је облик организовања Д.О.О, а према подацима из АПР-а има делатност "Остала трговина на мало у неспецијализованим продавницама". Предузеће се, између осталог, бави и продајом нафте. Да ли се предузеће може задужити локалном комуналном таксом за истицање фирме на пословном простору (пошто постоји неколико доказа да врши продају нафте на нашој територији)?
Према Закону о финансирању локалне самоуправе локалне комуналне таксе могу се уводити за истицање фирме на пословном простору.
Према члану 15а. овог закона, правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у велика, средња и мала правна лица, у смислу закона којим се уређује рачуноводство и предузетници, а обављају делатности банкарства, осигурања имовине и лица, производње и трговине нафтом и дериватима нафте, производње и трговине на велико дуванским производима, производње цемента, поштанских, мобилних и телефонских услуга, електропривреде, казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека, фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до десет просечних зарада.
Чланом 16. закона прописано је да је фирма, у смислу овог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. Ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму. За сваку фирму истакнуту ван пословног објекта плаћа се такса за сваку истакнуту фирму.
Члан 17. закона прописује да јединица локалне самоуправе може утврдити локалне комуналне таксе у различитој висини зависно од врсте делатности, површине и техничко-употребних карактеристика објеката, величине правног лица у смислу закона којим се уређује рачуноводство и по деловима територије, односно у зонама у којима се налазе објекти, предмети или врше услуге за које се плаћају таксе.
Члан 18. закона прописује да се актом скупштине јединице локалне самоуправе, којим се уводи локална комунална такса, утврђују обвезници, висина, олакшице, рокови и начин плаћања локалне комуналне таксе.
Да би задужили обвезника фирмарином, а по основу обављања делатности трговина нафтом, није довољно да се поседују аналитичке картице НИС-а, рачуни и евиденције, већ да је пре свега Одлуком о локалним комуналним таксама прописано да се такса плаћа на основу делатности коју обвезник фактички обавља, без обзира на претежну делатност. Затим, потребно је да постоји доказ да је обвезник истакао назив или име које упућује на то да обавља делатност на предметном пословном простору или да обвезник поднесе пријаву у којој то наводи. Дакле, да би фирмарина била утврђена мора да постоји правни основ у одлуци јединице локалне самоуправе, али и доказ да је назив правног лица фактички истакнут на пословном простору који користи.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Може ли предузетник да поднесе PPI-1 за део непокретности где је производни погон (нпр. у питању је хала од 3000м2 која је производни погон, а управна зграда је 500 м2). Да ли се у том случају подносе две пријаве односно једна за погон, а друга за управну зграду?
Одредбама члана 4. Закона о порезима на имовину дефинисан је појам пореског обвезника. Обвезник пореза на имовину је правно и физичко лице (које води, односно које не води пословне књиге), које је на непокретности на територији Републике Србије ималац права, корисник или држалац, у складу са чланом 2. став 1. Закона о порезима на имовину.
Обвезницима који воде пословне књиге у смислу опорезивања порезом на имовину, годишњи порез на имовину утврђује се самоопорезивањем на обрасцу пореске пријаве PPI-1 до 31.03. сваке следеће пореске године са утврђеним порезом за ту годину, и то су:
- правна лица која воде пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
- нерезидентна правна лица – за непокретности за које пореску обавезу испуњава огранак тог лица
- предузетник који води пословне књиге – за имовину коју је евидентирао у својим пословним књигама, осим предузетника који порез на доходак грађана плаћа на паушално утврђен приход;
- друго лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије, осим предузетника који води пословне књиге у односу на имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама.
Обвезником који води пословне књиге сматра се, рецимо и:
- физичко лице које обавља промет добара или пружање услуга у Србији, па је по том основу обвезник ПДВ и обвезник пореза на приходе од самосталне делатности (предузетник) и води пословне књиге у складу са прописима у Републици Србији - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама;
- физичко лице које остварује проходе од пољопривреде и шумарства, односно приходе од продаје пољопривредних и шумарских производа, које је обвезник ПДВ, предузетник је и дужан је да води пословне књиге - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама;
- физичко лице које остварује проходе од пољопривреде и шумарства, односно приходе од продаје пољопривредних и шумарских производа, које је нослиац породичног пољопривредног газдинства уписаноог у регистар, које се определило да има својство предузетника па води пословне књиге - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама.
С друге стране физичко лице које остварује приход од пољопривреде а нема статус предузетника, нема ни обавезу да води пословне књиге, па стога нема ни обавезу самоопорезивања за непокретности за које је обвезник пореза на имовину.
Обвезници пореза на имовину који не воде пословне књиге, подносе пореску пријаву за утврђивање пореза на имовину на обрасцу PPI-2, а порез на имовину утврђује решењем надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази непокретност за коју се утврђује порез, и то су:
- физичко лице који остварује приходе од самосталне делатности у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана који порез на доходак грађана на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход;
- друго лице које не води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
- предузетник који води пословне књиге за имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама.
Према наведеном, пре свега потребно је да се утврди да ли порески обвезник (предузетник) води пословне книиге у скаду са прописима Републике Србије (при чему није паушално опорезован), а затим и да ли су предметне непокретности евидентиране у његовим пословним књигама. У том случају, порез се утврђује самоопорезивањем, утврђивањем пореза на имовину на обрасцу PPI-1.
Постоји и могућност да порески обвезник (предузетник) води пословне књиге, а непокретност није евидентирао у својим пословним књигама, у ком случају подноси пореску пријаву на обрасцу PPI-2, за сваку непокретност појединачно.
Дакле, врста пореске пријаве за порез на имовину физичког лица које има регистровану делатност и који је предузетник (а није паушалац), зависи од тога да ли је имовина евидентирана у пословним књигама предузетника.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли обвезник (правно лице ДОО) који испуњава услов из Уредбе о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга, може да добије решење о одлагању плаћања пореског дуга уз отпис камате 50%, ако је познато да се над једином некретнином која је у приватној својини тог правног лица спроводи продаја (извршење) дужи низ година и уколико он сада изврши упис хипотеке на тој некретнини у висини 120% износа дугованог пореза?
Приликом опредељивања средства обезбеђења наплате дугованог пореза у поступку одлагања дугованог пореза од дужника се захтева средство обезбеђења наплате из кога се најефикасније може наплатити дуговани порез за случај да се дужник не придржава рокова из решења/споразума о одлагању плаћања дугованог пореза.
Уколико се од обвезника не може обезбедити ефикасно средство обезбеђења наплате, односно ако предложена средства обезбеђења, као ни доступна средства обезбеђења нису ефикасна, доноси се решење где се у образложењу решења наводе разлози због којих се расположива средства не прихватају као средство обезбеђења наплате. Против решења којим се не прихвата расположиво средство обезбеђења наплате порески обвезник може изјавити жалбу другостепеном органу.
Уколико се дуговани порез обвезбеђује хипотеком на непокретности пореског обвезника, осим процене тржишне вредности предметне непокретности у поступку одлучивања о кавалитету предложеног средства обезбеђења потребно је да порески обвезник достави и препис Листа непокретности, при чему се у теретном „Г“ листу налазе уписани терети на тој непокретности.
Веома је важно за ефикасност наплате да потраживање буде обезбеђено хипотеком првог реда, јер уколико није тако приликом продаје предметне непокретности пре свега морају се намирити потраживања повериоца који су уписани пре вас. У том случају приликом одлучивања мора се сагледати однос између процењене тржишне вредности непокретности и већ уписаних потраживања, односно да ли ћете након намирења повериоца који су уписани пре вас моћи да наплатите и ваше потраживање.
Уколико се већ спроводи „извршење“ на предметној непокретности претпоставка је да је већ неко од поверилаца уписао заложно право.
Захтев за упис извршне вансудске хипотеке на непокретности а сагласно одредбама чл. 14,15. Закона о хипотеци, врше повериоци.
Примена одредбе члана 74. ZPPPA став 3. када се дуговани порез обезбеђује средствима из става 2. тачка 1), 2) и 4) овог члана средства обезбеђења не могу бити мања од 120% висине дугованог пореза чија се наплата обезбеђује, се различито тумачи од стране јавних бележника код којих се оверава заложна изјава. Дакле, процењена тржишна вредност непокретности и покретних стари које се дају за обезбеђење плаћања не може бити мања од 120%, а заложно право се уписује у висини дугованог пореза.
У члану 88. ZPPPA „правни ефекти залоге“ уређено је да после достављања решења из члана 87. став 1. тачке 1) и 2) овог закона, пореском обвезнику није дозвољено да располаже предметима принудне наплате на којима је залога, односно хипотека установљена.
Уколико порески обвеузник ипак отуђи предметну непокретност скрећемо пажњу и на одредбе члана 175. ZPPPA које уређују поступање према пореским обвезницима који угрожавају наплату. Узимајући у обзир да се ради о пореским кривичним делима у питању је угрожавање наплате, обавеза је да се дописом обавести Пореска управа, Пореска полиција и да се приложе расположиви докази у сврху вођења даљег поступка.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.