Питања и одговори

Јавне набавке спроводи Општинска/Градска управа јер је то у надлежности управе на основу Закона о локалној самоуправи и Закона о буџетском систему.

Да, инвестиције треба планирати у оквиру раздела Општинске управе. На основу Закона о локалној самоуправи, једини орган који је надлежан за спровођење инвестиција је Општинска/Градска управа.

Члан 3. Уредбе каже: „6) Процењени трошкови капиталног пројекта представљају пројекцију укупних финансијских средстава неопходних за спровођење фаза пројектног циклуса до завршетка фазе реализације. Они обухватају све трошкове везане за припрему предлога идеје капиталног пројекта, разраду предлога идеје капиталног пројекта, све трошкове у вези са израдом техничке документације, трошкове прибављања земљишта, трошкове припремања и опремања грађевинског земљишта, трошкове изградње, односно набавке радова, добара и услуга за реализацију капиталног пројекта, као и друге трошкове неопходне за реализацију одређене врсте пројекта;“

Даље, у члану 6. се каже“ Трошкове капиталног пројекта процењује предлагач идеје капиталног пројекта, односно овлашћени предлагач“

Такође, у Закону о планирању и изградњи, члан 145. наводи  изградњу објеката и извођење радова за које се не издаје грађевинска дозвола. Где, по нашем мишљењу спада врста пројеката наведена у питању. Даље у истом члану се каже „Решење о одобрењу извођења радова се издаје инвеститору који има одговарајуће право у складу са чланом 135. овог закона, који достави идејни пројекат у складу са подзаконским актом којим се уређује садржина техничке документације према класи објекта, односно технички опис и попис радова за извођење радова на инвестиционом одржавању, односно уклањању препрека за кретање особа са инвалидитетом, а уредио је односе са јединицом локалне самоуправе у погледу доприноса за уређивање грађевинског земљишта и платио одговарајућу административну таксу.“

Следи, да се за наведени тип пројекта (највероватније обухваћен чланом 145. Закона о планирању и изградњи, будући да је „асфалтирање путева“ практично, фаза изградње пута, па се, под појмом „асфалтирање путева“, највероватније мисли на „реконструкцију путева“) студија изводљивости ради на исти начин као и за друге типове пројеката, при чему се доставља Идејни пројекат у складу са подзаконским актом којим се уређује садржина техничке документације према класи објеката, односно технички опис и попис радова за извођење радова на инвестиционом одржавању…“ . Трошкове капиталног пројекта процењује предлагач идеје капиталног пројекта, односно овлашћени предлагач и ако они премашују 500.000 евра у динарској противвредности, потребно је урадити Студију изводљивости.

Постројење за пречишћавање отпадних вода, цевовод, црпне станице (и остала неопходне опрема), представљају технолошку целину која једно када је изграђена потпуно, обезбеђује остварење наведеног циља. Отуда ови излазни резултати представљају један пројекат и као такав га треба планирати према Уредби о садржини, начину припреме и оцене, као и праћењу спровођења и извештавању о реализацији капиталних пројеката (у даљем тексту Уредба) и Правилнику о садржини, роковима и поступку достављања инвестиционе документације за капиталне пројекте.

Упориште за ову тврдњу налазимо одредбама Закона о водама који у члану 3. став 1, тачка 34 каже „јавна канализација јесте скуп техничко-санитарних објеката и мера, којима се обезбеђује непрекидно и систематско сакупљање, одвођење, пречишћавање и испуштање отпадних и атмосферских вода насеља и привреде у одговарајуће пријемнике-реципијенте”.

Такође, експропријација земљишта за поменуту намену је саставни део пројекта, то јест улази у инвестициону фазу (члан 25. Уредбе).

Неопходно је попунити обрасце за планирање програмског буџета али без циљева и индикатора, па самим тим и без базне вредности, пројекција и извора верификације. У шестомесечном и годишњем извештају се извештава о овим програмским активностима кроз образац 1 који се односи само на финансијске показатеље, тј. расходе. Упутство за израду програмског буџета каже да у случајевима када се програм односи искључиво на административне надлежности и трошкове буџетског корисника (или више буџетских корисника), укључујући активности подршке раду других органа (нпр., подршка раду Владе) такав програм је типа административни и за овај тип програма није потребно дефинисати циљеве и индикаторе.

Члан 5. Уредбе одређује: „Капиталним пројектом се поред изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре сматра и улагање у куповину зграда и објеката, као и другу нефинансијску имовину чији је век трајања, односно коришћења дужи од једне године, независно од тога да ли је капитални пројекат исказан као посебан пројекат унутар програма или као издатак у оквиру одређене програмске активности у буџету.“ Даље, члан 7. Уредбе каже „За капиталне пројекте средње и велике вредности, а који се односе на куповину зграда и објеката, машина и опреме, софтвера, земљишта и остале нефинансијске имовине за чију реализацију није потребно прибављање грађевинске дозволе, студија изводљивости израђује се у смањеном обиму (садржи анализу варијантних решења, анализу трошкова и користи, циљева који се желе постићи, анализу трошкова за рад и одржавање и друге елементе неопходне за доношење инвестиционе одлуке).“  Следи да, уколико је процењена вредност набавке софтвера преко 500.000 евра у динарској противвредности, за куповину софтвера треба урадити студију изводљвости (у смањеном обиму) тј. онако како је описано у члану 7. Уредбе.

Уредба, члан 3. тачка 5) каже: „Овлашћени предлагач је директни корисник буџетских средстава који за капиталне пројекте из своје надлежности сачињава, односно прикупља сву инвестициону документацију, оцењује и селектује предлоге идеја за капиталне пројекте и уноси их у Интегрисану базу капиталних пројеката, односно базу капиталних пројеката локалне власти. Овлашћени предлагач подноси захтев за финансирање капиталног пројекта министарству надлежном за послове финансија, односно локалном органу надлежном за финансије, у складу са буџетским календаром“

Расходе за потребе редовног одржавања локалних путева, улица и асфалтних коловоза потребно је предвидети код директног корисника буџета општинске/градске управе у програму 7 програмске активности 0701-0002 одржавање саобраћајне инфраструктуре са економском класификацијом 425. У овом случају ради се о редовном одржавању и санацији, или чак појачаном одржавању коловозне конструкције којима се не повећава књиговодствена вредност основних средстава (нажалост у великом броју ЈЛС не води се никаква евиденција о јавној својини локалних путева – категорисаних и некатегорисаних, те је неопходно реализовати одређене кораке у попису, процени вредности и вођења помоћних књига везано за улице и путеве). Из свега наведеног произилази, да ЈЛС улажу у реконструкцију и поправку путева и улица, а који према постојећој евиденцији и нису својина ЈЛС, што је у сваком случају ситуација коју треба кориговати. Изменама и допунама Закона о јавној својини (у скупштинској процедури од октобра 2018. године, очекивано усвајање до краја 2018. године) стварају се основи за убрзано превазилажење наведене ситуације, будући да се предвиђа упис права јавне својине ЈЛС по службеној дужности, по сили закона, на некатегорисаним путевима и општинским путевима на којима је као корисник уписана ЈЛС, односно њени органи и организације.

Средства која се одобравају на основу посебне одлуке ЈЛС а везано за вештачку оплодњу треба планирати у програму 11 који се односи на социјалну и дечију заштиту (у оквиру ПА 0007 – Подршка рађању и родитељству или евентуално као засебан пројекат) коришћењем функционалне класификационе ознаке 040.

У највећем броју случајева висина цене комуналних услуга, а на коју сагласност даје локална скупштина, није „довољно висока“ да би обезбедила потребна средства за акумулацију, односно за опремање комуналних предузећа новим основним средствима а ради обављања њихове основне делатности, на које су основане или за које имају искључиво право. У овим условима, оснивач јавних комуналних предузећа може предвидети средства у облику субвенције јавним нефинансијским предузећима (451) ради набавке потребних основних средстава (у пуном износу или у виду дела набавне цене), под условом да је претходно ЈКП поднело Посебан програм за коришћење буџетских средстава из буџета града/општине XY локалној скупштини (навођењем – конкретизацијом сврхе набавке, односно потребе за субвенцијама из буџета) и добило сагласност на посебан програм од тог органа.

У досадашњој пракси начина суфинансирања капиталних (а и не само капиталних) пројеката од стране виших нивоа власти сведоци смо немогућности претходног планирања средстава за потребе сопственог учешћа (који се финансира из локалног буџета из извора 01) у одлукама о буџету општине, односно града. У моменту израде нацрта, односно утврђивања предлога буџета јединице локалне самоуправе, организациона јединица надлежна за послове финансија у управи ЈЛС нема прецизне информације о:

• конкурсима на којима се ЈЛС аплицирала, а није још уговорила заједничко финансирање одређеног, конкурсом поднетог пројекта са вишим нивоом власти (Министарства, Управа за капитална улагања АПВ, Канцеларија за управљање јавним улагањима),
• будућим конкурсима који буду расписани у току буџетске године, а на којима ЈЛС може конкурисати са обавезом обезбеђивања сопственог учешћа из свог буџета који је већ донет у складу са буџетским календаром.

За потребе превазилажења претходно описаног, предлаже се планирање (резервација) потребних средстава суфинасирање пројеката (сопственог учешћа ЈЛС) у оквиру текуће буџетске резерве, које се планирају приликом доношења буџета ЈЛС у оквиру раздела директног корисника општинске/градске управе, у програму 15, ПА 0602-0009, у функцији 160 и на економској класификацији 499. Сходно члану 69. Закона о буџетском систему део планираних прихода буџета се не распоређује унапред, већ се задржава на име текуће буџетске резерве и та средства се користе за непланиране сврхе за које нису утврђене апропријације или за сврхе за које су предвиђене позиције у буџету недовољне. Евидентне ситуације у вези немогућности планирања сопственог учешћа за пројекте (у конкретним програмима локалног буџета и то са јасним називима пројеката у складу са Упутством за израду програмског буџета) испуњавају све предуслове за коришћење средстава текуће буџетске за наведене сврхе и то:

• приликом аплицирања на конкурсу (уколико расписивач конкурса тражи) у пријави или у пратећој документацији (извод из буџета) треба навести да се сопствено учешће обезбеђује из текуће буџетске резерве,
• приликом потписивања уговора о финансирању конкретног локалног пројекта са вишим нивоом власти (или са међународним донатором) који се суфинансира, надлежни извршни орган на предлог организационе јединице надлежне за послове финансија, решењем о употреби средстава текуће буџетске резерве распоређује средства сопственог учешћа са извором 01 за нови пројекат и то у оквиру конкретног програма коме тај пројекат припада (поред тога, на основу Уговора, а у складу са чланом 5. став 6. Закона о буџетском систему орган надлежан за послове финансија отвара део позиције за пројекат који се финансира из извора 07 или 08 - укупна планирана вредност пројекта се обезбеђује на овакав начин за потребе његове реализације).

Имајући у виду да се у буџету за потребе текуће буџетске резерве могу опредељивати средства чак до 4% укупних прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за буџетску годину, препоручује се коришћење претходно описане методологије у сврху несметаног спровођења конкурисања/реализације пројеката на локалном нивоу.

Имајући у виду да се општински правобранилац поставља на 5 година и као функционер има својство постављеног лица, не улази у максимални број запослених на неодређено време у систему ЈЛС, а запослени на пословима интерног ревизора и буџетског инспектора (без обзира што се налазе у посебнима органима изван организационе структуре општинске/градске управе и за свој рад директно одговарају председнику општине/градоначелнику) сматрају се запосленима, распоређеним лицима, чије радно место и његово попуњавање улази у максимални број запослених на неодређено време.