Питања и одговори

СКГО у оквиру Програма Exchange 5 директно сарађује са 8 локалних самоуправа и оцењено је да израда Плана јавних инвестиција и успостављање тела предвиђених Уредбом касни, како код ових ЈЛС, тако и начелно код буџетских корисника на свим нивоима управе. Ипак, СКГО сматра да је важно да се ЈЛС придржавају Уредбе у мери у којој је могуће, будући да је иста на снази од 1. јануара 2018. године, а свакако је, као и у ранијим буџетским циклусима, важно да се испоштује Закон о буџетском систему који предвиђа да се у општем делу буџета приказује  преглед планираних капиталних издатака буџетских корисника за текућу и наредне две буџетске године.

У планирању расхода по постављеном питању, важно је напоменути да се исти налазе у програму 2 – Комуналне делатности, да су према Анексу 5 тачно дефинисане две програмске активности за сврхе одржавања јавних зелених површина, односно за одржавање чистоће на површинама јавне намене. За потребе одржавања јавних зелених површина потребно је користити економску класификацију 424 – Специјализоване услуге, односу у случају одржавања чистоће препоручује се коришћење економске класификације 421 – Стални трошкови.

Према Упутству за праћење и извештавање о учинку програма препоручује се формирање радне групе за извештавање о учинку. Такође, то упутство предлаже да они који буду именовани за састављање извештаја (координатори, одговорна лица и аналитичари) уједно буду именовани и за фазу планирања појединих програма, програмских активности и пројеката. Из тога произилази, да известиоци треба да буду они који су поднели финансијски план за одржавање локалних путева и улица. Са једне стране, делове овог извештаја треба да припреми ЈКП уколико су му поверена јавна овлашћења-управљача пута, а коначан извештај саставља надлежни директни корисник управе (у зависности од организационе структуре, најчешће организациона јединица задужена за послове инспекцијског надзора – инспектор за  послове саобраћаја и путева, инспектор за друмски саобраћај) у складу са принципом извештавања „одоздо, нагоре“.

Упориште давања одговора на постављено питање лежи у чињеници, да је пре свега потребно преиспитати својинско-правне односе. Приликом ступања на снагу Закона о јавној својини, ЈЛС су започеле процес уписа јавне својине над објектима по одређеној процедури и то преко добијања потврде од Републичке дирекције за имовину, док се у даљој процедури упис окончава од стране надлежне ОЈ РГЗ (подручног катастра). Носилац права јавне својине у складу са овим законом може бити Република, АП или јединица локалне самоуправе. У случајевима да је поднет захтев према Републичкој дирекцији и својински односи нису били спорни, након добијања њихове потврде ЈЛС је могла уписати право својине над школским објектима. Међутим, ако тај процес није испоштован, или због неких нерешених својинскоправних околности (друштвена својина, удели својине и слично) процеси и даље трају - објекти образовања још увек нису уписани у својину ЈЛС, и ЈЛС има само право коришћења. Уколико захтев за упис не буде поднет подручном катастру од стране ЈЛС најкасније до краја 2020. године, ти објекти ће постати јавна својина Републике.

У случају да је објекат постао јавна својина општине/града, инвестицију треба планирати у оквиру директног корисника, у одговарајућем програму 8, 9 или 10, односно на економским класификацијама 511. Док у другом случају када ЈЛС има право коришћења (а не јавне својине), потребно је планирати инвестицију преко другог корисника буџета ЈЛС, дакле школе на економској класификацији административног трансфера 463.  Такође, морамо напоменути, да уколико при изради  посебног дела буџета користите троцифрени ниво економске класификације, није препоручљиво у овом случају капитални трансфер представити на четвртом нивоу економске класификације. Уколико имате потребу за додатним образложењем у вези ових капиталних пројеката према школама, онда је било коју аналитику или пак објашњење потребно представити у образложењу буџета (3. део буџета у складу са Законом о буџетском систему). Поред наведеног, изузетно је важно назначити, да уколико је успостављена јавна својина у корист Републике, корисник објекта је школа, а средства за капитално одржавање/изградњу/реконструкцију добија путем административног трансфера од ЈЛС - да школа мора обухватити то право коришћења у својим књигама у ванбилансној евиденцији, водити помоћну књигу објеката које користи и повећати вредност ових објеката у ванбилансној евиденцији за вредност улагања у текућој години. Вођење евиденције о правим тржишним вредностима објеката је изузетно важно и са аспекта осигурања наведених објеката, а премију осигурања у складу са позитивним законским прописима сноси ЈЛС на чијој територији се налази школа.

У планирању капиталних издатака у виду пројекта неопходно је да исти буду представљени у буџету ЈЛС под адекватним називом пројекта (да из самог именовања пројекта недвосмислено можемо закључити да се ради о капиталном улагању у објекат XY), односно да пројекат буде представљен у програму буџета коме припада (спровођењем пројекта се постижу циљеви који доприносе постизању циљева конкретног програма). Сходно наведеним елементима програмског буџетирања препоручује се приказивање улагања у оквиру одређеног програма образовања (програм 8, 9 и 10) и да циљеве и индикаторе, опис спровођења пројекта, одговорно лице пројекта, извори верификације и циљане вредности буду дефинисане од стране надлежног директног корисника буџета – организационе јединице надлежне за друштвене делатности (којој припада и област образовања, а у зависности од организационе структуре општинске/градске управе). У складу са наведеним, о постигнутим резултатима спровођења/реализације пројеката у области образовања треба да извештава ОЈ задужена за послове образовања, односно друштвене делатности, а не ОЈ задужена за инвестиције (која прати друге аспекте капиталног издатка – ток изградње/реконструкције/санације објекта).

Постројење за пречишћавање отпадних вода, цевовод, црпне станице (и остала неопходне опрема), представљају технолошку целину која једно када је изграђена потпуно, обезбеђује остварење наведеног циља. Отуда ови излазни резултати представљају један пројекат и као такав га треба планирати према Уредби о садржини, начину припреме и оцене, као и праћењу спровођења и извештавању о реализацији капиталних пројеката (у даљем тексту Уредба) и Правилнику о садржини, роковима и поступку достављања инвестиционе документације за капиталне пројекте.

Упориште за ову тврдњу налазимо одредбама Закона о водама који у члану 3. став 1, тачка 34 каже „јавна канализација јесте скуп техничко-санитарних објеката и мера, којима се обезбеђује непрекидно и систематско сакупљање, одвођење, пречишћавање и испуштање отпадних и атмосферских вода насеља и привреде у одговарајуће пријемнике-реципијенте”.

 Такође, експропријација земљишта за поменуту намену је саставни део пројекта, то јест улази у инвестициону фазу (члан 25. Уредбе).