Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Постовани, Да ли је предсколска установа у обавези да изради педагоски профил детета пре доносења и примене мера индивидуализације? Уколико није неопходан педагоски профил, да ли је потребно да постоји, у писаној форми, опсервација детета од стране васпитаца и струцних сарадника?
Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање ("Службени гласник РС", број 74/2018) је правни акт који поред норми садржи и јасно упутство које треба да следи установа приликом утврђивања права на индивидуални образовни план (ИОП), као и приликом израде, примене и вредновања ИОП-а или других мера додатне подршке. Педагошки профил је документ који, када је заснован на релевантним подацима из различитих извора, даје јасну слику функционисања детета у оквиру четири домена: Учење и како учи; Социјалне вештине; Комуникација; Самосталност и брига о себи, као и препознате потребе за додатном подршком у свакој области. Поред функционалне процене, педагошки профил садржи и набројане подршке које дете добија у породици, другим институцијуама и заједници. Из ових разлога, педагошки профил је неопходан за планирање мера додатне подршке. Можемо рећи да од квалитета педагошког профила зависи и квалитет планирања и делотворност примене мера индивидуализације. Због тога је педагошки профил неопходан као полазиште за даље планирање, спровођење и праћење мера додатне подршке и/или ИОП-а. Члан 3. Правилника, став 4–5. гласи: „На основу прикупљених података и документације из ст. 2 и 3. овог члана, стручни сарадник координира израду и у сарадњи са васпитачем, односно наставником и родитељем израђује педагошки профил детета, ученика, односно одраслог (у даљем тексту: педагошки профил). Педагошки профил садржи опис образовне ситуације детета, ученика, односно одраслог и основ је за планирање стратегија васпитача за подршку добробити детету, односно индивидуализованог начина рада са учеником, односно одраслим“. Члан 4. Правилника се односи на план мера индивидуализације, а став 1. гласи: „На основу педагошког профила у којем су утврђена подручја у којима је потребна додатна подршка, васпитач, наставник и стручни сарадник планирају мере за отклањање физичких, комуникацијских и социјалних препрека (у даљем тексту: мере индивидуализације).“ Подсећамо да су педагошки профил и план мера индивидуализације важећим Правилником из 2018. године постали обавезни део званичне школске документације.
Да ли спортско удружење које се суфинансира из Будзета града може утрошити средства на изграђу игралишта или спортског терена, изградњу свлачионица , трибина на игралишту, односно да ли може уговарати изводити грађевинске радове и исте финансирати из будзетских срдстава.
Према Закону о спорту, буџетска средства се додељују за програме и активности у области спорта и за обављање делатности од општег интереса. Изградња објеката није програмска активност спортског удружења, већ капитално улагање.
Према Закону о буџетксом систему, забрањује се коришћење буџетских средстава за стицање или увећање имовине других правних лица, осим ако је то изричито прописано посебним актом и планирано као капитална инвестиција ЈЛС.
Одредбама Закона о удружењима прописано је да удружење може располагати средствима у складу са својом делатношћу, али не може буџетским средствима градити имовину за себе, осим ако закон то изричито дозвољава.
Дакле, буџетска средства додељују се за програмске активности, а не за стварање или увећање имовине приватног (удружења грађана) субјекта.
Међутим, спортско удружење може учествовати у пројекту изградње само ако су сва три услова испуњена: 1) ако је објекат у јавној својини ЈЛС, 2) инвеститор је ЈЛС, не удружење (ЈЛС спроводи јавну набавку, уговара извођаче и 3) удружење има улогу корисника, не финансијера (може бити корисник објекта, партнер у пројекту, давати допринос у натури или сопственим средствима (не буџетским). У том случају, средства се не преносе удружењу за градњу, већ се реализују директно кроз буџет ЈЛС (капитални пројекат).
На основу свега изнетог, мишљење Стручне службе СКГО је да спортско удружење које се суфинансира из буџета ЈЛС не може буџетска средства користити за изградњу или реконструкцију спортских објеката (игралишта, терена, свлачионица, трибина), нити уговарати грађевинске радове, јер се буџетска средства додељују за програмске активности, а не за капиталне инвестиције и стварање имовине спортског удружења. Изградња спортских објеката може се финансирати искључиво као капитални пројекат ЈЛС, на објектима у јавној својини, при чему ЈЛС наступа као инвеститор.
Чланом 189. став 1. тачка 5. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да се у буџету јединице локалне самоуправе, између осталог, обезбеђују средства за превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца, без обзира на удаљеност места становања од школе. Да ли се наведена одбредба односи и на ученике средњих школа, односно, да ли је јединица локалне самоуправе дужна да обезбеду средства за превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца, без обзира на удаљеност места становања од школе, и за ученике средњих школа?
У Закону о основама система образовања и васпитања термин „деца“ се односи на децу различитог узраста која су укључена у предшколско образовање и васпитање, док се термин „ученик/ученици“ односи на ученике који похађају основно образовање и васпитање и на ученике који похађају средње образовање и васпитање.
Из овога произилази да се наведена одредба односи и на редовне ученике средњих школа, односно да је јединица локалне самоуправе дужна да обезбеди средства за превоз, смештај и исхрану ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца, без обзира на удаљеност места становања од школе и за ученике који похађају средње образовање и васпитање
Запослен сам у установи културе, али и фудбалски сам тренер. Појавила ми се могућност да као тренер будем у стручном штабу једне наша репрезентативне селекције. Међутим колективним уговором за установе културе није предвидјена могућност да добијем плаћено одсуство током репрезентативних припрема и такмичења, док у колективном уговору јединица локалне самоуправе је то дефинисано и чланови репрезентативних слекција имају до 45 дана право годишњег искусва. Да ли може директор установе да ми да плаћено одуство по овом питању, и ако може на који закон, или одредбу треда да се позове??
Одредбе Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе не могу се примењивати на запослене у установама културе, јер права, обавезе и одговорности из радног односа запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе су уређени Посебним колективним уговором за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 3/2022 и 114/2023), без обзира што је јединица локалне самоуправе оснивач те установе.
Иако право на плаћено одсуство ради учешћа на међународним спортским такмичењима у својству члана репрезентације Републике Србије за време боравка репрезентације, као и за време припреме те репрезентације није предвиђено посебним колективним уговором за установе културе, упућујемо на члан 2. тог уговора који каже да се колективним уговором код послодавца могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова који су утврђени овим уговором, у складу са законом.
С обзиром да је Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика прописано чланом 29. ст.1 тачка 2. да је послодавац дужан да запосленом по основу солидарности исплати помоћ у случају набавке медицинко техничких помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице , као и ставом 3. истог члана да се наведено право признаје у складу са Правилником о медицинско техничким помагалима уколико право није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко инвалидске заштите и другим прописима. Да ли се наведени став 3. може протумачити тако да су запослени дужни да донесу потврду из РФЗО да пред тим органом не могу да остваре наведено право , или је довољна само потврда да до тог момента нису остварили право? Конкретно, да ли би запослени требали да се упућују да наведено право покушају да остваре прво код РФЗО, па тек ако тамо буду одбијени да поднесу захтев свом послодавцу, односно школи ? ( под медицинско техничким помагалима у конкретном случају имамо наочаре које су прописане горе поменутим Правилником о медицинско техничким помагалима)
Формулација „уколико право није остварено у складу са другим прописима“ из члана 29. став 3. Посебниог колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика не значи „уколико је право одбијено“, нити „уколико је претходно тражено и није признато“, већ искључиво констатује чињеницу неостварености права. Дакле, из самог текста не произлази обавеза претходног обраћања РФЗО.
С друге стране, посебни колективни уговор представља самосталан извор права из рада, који између осталог, уређује солидарну помоћ, а не право из обавезног здравственог осигурања. Солидарна помоћ није супсидијарно право у формалном смислу, већ право које се не може кумулирати са истим правом по другом основу. Посебни колективни уговор само спречава дупло остваривање истог права, али не уводи процедуру претходног исцрпљивања права код РФЗО.
Сврха члана 29. Посебног колективног уговора је да се запосленом олакша набавка помагала кроз брзу и доступну солидарну помоћ. Увођење обавезе да запослени прво иде код РФЗО, чека поступак, прибавља формално одбијање, било би супротно сврси солидарности, нарочито код помагала као што су наочаре, где је право код РФЗО често делимично, ограничено по вредности, везано за строге медицинске индикације.
Према пракси и општим правним начелима, у радном праву важи начело повољнијег тумачења права запосленог, као и забране увођења додатних услова који нису изричито прописани. Посебан колективни уговор не садржи изричиту обавезу достављања потврде РФЗО о одбијању права, нити прописује да је претходни поступак код РФЗО услов за остваривање солидарности. Послодавац (школа) нема правни основ да такав услов самостално уводи.
Дакле, у конкретном случају запослени не морају да донесу потврду РФЗО да не могу да остваре право, већ је довољно да доставе изјаву или доказ да до тог момента нису остварили право на исто помагало по другим прописима. ПКУ не захтева потврду о одбијању, већ неостваривање права. Такође, запослени нису дужни да претходно покрећу поступак пред РФЗО и не могу бити ускраћени за солидарну помоћ зато што нису тражили право по другом основу. Такво поступање послодавца нема упориште у Посебном колективном уговору и представљало би неоправдано отежавање остваривања права из рада.
На основу напред наведеног, мишљење Стручне службе СКГО је да у складу са чланом 29. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, запослени нису дужни да претходно покушају остваривање права на медицинско-техничка помагала код РФЗО, нити да достављају потврду о одбијању тог права. Довољно је да право није остварено по другим прописима до момента подношења захтева послодавцу. Увођење обавезе претходног обраћања РФЗО не произлази из ПКУ и није правно основано, посебно у случају набавке наочара као медицинско-техничког помагала.
Уколико се једном спортском удружењу уплати новац по основу Јавног конкурса на наменски текући рачун код Управе за трезор нпр. априла месеца да ли су приликом правдања трошкова прихватљиви рачуни пре дана уплате (настали између дана расписивања конкурса и дана уплате?
У складу са Законом о спорту, чл. 138, важи сходна примена на локалне самоуправе - одредбе закона и подзаконских аката донетих на основу овог закона, а којима се уређује начин одобрења, финансирања програма и пројеката којима се остварује општи интерес у области спорта, као и њихов уговорни режим, праћење/контрола реализације, извештавање, закључење уговора, као и обавезе враћања добијених средстава итд. У том смислу, и даље/ближе уређивање ових питања актима локалне самоуправе мора бити у складу са Законом и интерпретирају се на тај начин.
Чл. 118. став 7. прописује постојање финансијског плана за реализацију програма, односно пројекта, и уређује оправдане директне и индиректне трошкове. Чланом 122. уређено је уговарање са носиоцем одобреног програма или пројекта, а у чл. 121. став 6. прописује се да је носилац програма обавезан да пре закључења уговора о реализовању програма усклади план реализације програма са висином додељених средстава.
Ове одредбе, по правилу, преносе се и даље разрађују актима локалних самоуправа (углавном Правилницима о поступку одобравања програма/пројеката у области спорта). Важност уговора подвлачимо и као правни основ за пренос/уплату средстава, које може бити уређено једнократно или у ратама, али се не може извршавати пре закључења уговора.
У складу са наведеним, финансијски планови и планови реализације (временски план употребе средстава) чине саставни део уговора о (су)финансирању у области спорта и могу се односити само на оне активности односно планиране расходе/трошкове који улазе у обухват одобреног програма/пројекта и по сврси и по временском трајању. У том смислу, као оправдани/прихватљиви могу се сматрати само трошкови настали у складу са активностима предузетим у периоду трајања програма/пројекта, дакле у периоду важења уговора. За потребе правдања трошкова не могу се сматрати прихватљивим рачуни издати пре почетка реализације уговора (без обзира на тренутак расписивања конкурса, па чак и уколико је по конкурсу завршен одабир и објављена одлука о додели средстава - релевантан је само период реализације у складу са уговором).
Да ли је , у складу са цл. 189 зОСОВ, јединица локлне самоуправе обавезна да финансира меру додатне подршке детету и ученику, у складу са мишљењем Интерресорне комисије, мера из члана 4 сав 2 Правилника о додатној образовној, здравственој И социјалној подрсци..... Предложена је мера обезбеђивање неуролошке столице , односно седиста за инвалидска колица у складу са узрастом детета (ово помагало се мора увести из Немачке) које ће дете користити у школи. ИРК није прецизирала произвођача помагала, али родитељи захтевају одређену врсту помагала које се набавља из увоза. Напомињемо да деца са истим или сличним потребама користе инвалидска колица за похађање наставе
Чланом 189. Закона о основама система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон, 6/2020, 129/2021, 92/2023 и 19/2025), став 1. тачка 2) прописано је да се из буџета јединице локалне смоуправе обезбеђују средства за “остваривање додатне подршке детету и ученику
у складу са мишљењем Интерресорне комисије, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије”. У Правилнику о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања ("Сл. гласник РС", бр. 5/2020, 42/2020, 133/2020, 18/2022, 36/2022, 127/2022, 3/2023, 93/2023, 112/2023 и 18/2024), на листи помагала није наведена неуролошка столица, а ово помагало не поседују ни новоосновани ресурсни центри. Из овога следи да се овакво помагало не финансира из републичког буџета, те да је за набавку неуролошке столице потребна директно применити члан 189. Закона о основама система образовања и васпитања. Други део Вашег питања се односи на експертску процену и избор одговарајућег помагала за овог ученка. У том смислу, важно је да се уради оваква процена како би потребно помагало у потпуности одговарало потребама ученика. Претпостављамо да ће стручњак да наведе врсту и све техничке карактеристике помагала, као и да ће у овом поступку процене учествовати и родитељи који најбоље познају потребе и функционалност детета.
Стигао је захтев за остваривање права на увећани дечји додатак за особу која има сметње у развоју, поднет Одељењу за друштвене делатности и локални развој – Одсек дечја заштита. Особа има 20 година и није укључена у систем образовања. Од документације која је потребна да се приложи, налази се и Заједничко мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету/ученику/одраслом. С обзиром на то да је главна област активности интерресорне комисије образовање, поставља се питање да ли комисија уопште има право да предлаже остваривање права на дечји додатак?
Одредбама члана 26. Став 9. Закона о финансјској подршци породицама са децом (“Сл. гласник РС", бр. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - одлука УС, 51/2021 - одлука УС, 53/2021 - одлука УС, 66/2021, 130/2021, 43/2023 - одлука УС, 62/2023, 11/2024 - одлука УС и 79/2024) прописано је да дечији додатак припада детету ако има својство ученика основне школе, односно својство редовног ученика средње школе, односно верске школе цркава и верских заједница уписаних у Регистар цркава и верских заједница у складу са законом којим се уређују цркве и верске заједнице до завршетка средњошколског образовања, а најдуже до навршених 20 година живота.
Одредбама става 11. Истог члана прописано је да, иИзузетно од претходно наведеног, дечији додатак припада за дете са сметњама у развоју и дете са инвалидитетом за које је донето мишљење интерресорне комисије, која је образована у складу са прописима из области просвете све док је обухваћено васпитно образовним програмом и програмом оспособљавања за рад, а за дете над којим је продужено родитељско право најдуже до 26 година.
Интерресорна комисија има надлежност да донесе мишљење о остваривању права да дечји додатак детету са сметњама у развоју старијем од 20 година све док је оно обухваћено системом образовања или програмом оспособљавања за рад. С обзиром на то да се ради о лицу које није обухваћено ниједним од ова два програма, мишљење Интерресорне комисије којим се упућује на остваривање права на дечји додатак, није у складу са законом И на основу наведеног захтева за остваривање права на дечји додатак, надлежно одељење општинске/градске управе донеће негативно решење.
У октобру месецу сам примила, уколико одбијем додатак за минули рад, плату мању од минималне зараде за тај месец. Како ми се плата обрацунава на основу коефицијента,који није повецан са осталим коефицијентима у просвети, а била је несто веца од минималне, те нисам имала повецање ни по том основу, сада,од 2026. ово це се наставити,јер минималац поново расте...Како је то могуце?Како треба поступити?
Мртвозорство је на територији наше општине до сада било регулисано одлуком којом су лекари запослени у Дому здравља имали, по сваком појединачном случају, додатну надокнаду. С обзиром на то да је одређени број лекара који је обављао ове послове сада у пензији, као и да имамо мањи број запослених лекара у односу на потребе наших становника, поставља се питање да ли локална самоуправа може да ангажује лекара који није у радном односу у Дому здравља, са којим би закључила уговор о делу, а који би обављао искључиво ове послове.
Законом о здравственој заштити („Сл. гласник РС'' бр.25/19, 92/23 - Аутентично тумачење, 29/25 – УС) чланом 203. став 4. прописано је следеће: „надлежни орган ЈЛС одређује доктора медицине за стручно утврђивање времена и узрока смрти умрлих изван здравствене установе и издавање потврде о смрти'', што је старало услове за ангажовање, од стране ЈЛС на пословима утврђивања времена и узрока смрти лица умрлих ван здравствене установе и доктора медицине који се налазе у старосној пензији.
Међутим, усвајањем Правилника о поступку издавања потврде о смрти и обрасцу потврде о смрти („Сл. гласник РС“ бр. 31/22), који је у члану 3. ст. 3. и 4. прописује електронску форму овог обрасца, као и преузимање обрасца из интегрисаног здравственог информационог система, наводимо да доктори медицине ангажовани у примарној здравственој заштити имају приступ овом информационом систему, што им омогућава обављање и послова из области мртвозорства.
Да ли је могуће извршити спајање Јавних установа Културни центар општине Рековац и Туристичке организације општине Рековац?
Чињеница је, да су Културни центар општине Рековац и Туристичка организација општине Рековац јавне установе у смислу Закона о јавним службама („Службени гласник РС“, бр. 42/91, 71/94, 79/05 - др. закон, 81/05 - испр. др. закона, 83/05 - испр. др. закона и 83/14 - др. закон), јер је чланом 1. став 1. овог закона прописано се да јавном службом у смислу овог закона сматрају установе, предузећа и други облици организовања утврђени законом, који обављају делатности односно послове којима се обезбеђује остваривање права грађана односно задовољавање потреба грађана и организација, као и остваривање другог законом утврђеног интереса у одређеним областима. Одредбом члана 24. став 1. овог закона прописано је да надзор над законитошћу рада установе врши надлежни орган управе, а чланом 25. да када орган надлежан за вршење надзора над законитошћу рада установе утврди да установа не испуњава законом прописане услове за рад или не остварује законом утврђене циљеве и задатке, одредиће јој рок за испуњење тих услова и о томе обавестити оснивача и да уколико установа не испуни услове у одређеном року, надлежни орган забраниће решењем даљи рад установе и о забрани рада установе, обавестиће о томе оснивача установе.
Чланом 26. Закона о јавним службама прописани су разлози због којих установа може бити укинута ако не испуњава законом прописане услове за обављање делатности или ако не постоје услови за обављање њене делатности (не постоји потреба за њеном делатношћу, потребе за делатношћу установе могу да се задовоље на рационалнији и економичнији начин и не остварује законом утврђене циљеве и задатке). Поступак за укидање установе покреће оснивач или орган надлежан за вршење надзора над законитошћу рада установе, а акт о укидању установе доноси оснивач, као и да се на основу акта о укидању установе спроводи се поступак редовне ликвидације, у складу са законом.
Истичемо, да је одредбама Закона о култури („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 13/16, 30/16 – испр, 6/20, 47/21, 78/21 и 76/23 утврђен општи интерес у култури, начин остваривања општег интереса у култури и обављање културних делатности, права, обавезе и одговорности Републике Србије, аутономних покрајина И јединица локалне самоуправе у култури, као и услови за деловање свих субјеката у култури. Чланом 79. став 1. овог закона одређено је да инспекцијски надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство надлежно за послове културе, а чланом 80. став 1. да министарство надлежно за послове културе врши надзор над радом установа.
Такође, одредбама Закона о туризму („Службени гласник РС“, број 17/19) уређују се услови и начин планирања и развоја туризма; туристичке организације за промоцију туризма; туристичке агенције; услуге у туризму; Регистар туризма; друга питања од значаја за развој и унапређење туризма. Тако је чланом 41. овог закона, између осталог, прописано да јединица локалне самоуправе може основати
туристичку организацију или обављање тих послова поверити другом правном лицу, да то правно лице може бити постојећа јавна служба или привредно друштво, односно правно лице које је основано за обављање делатности у области туризма, а истим чланом одређени су послови које обавља туристичка организација јединице локалне самоуправе. Одредбама члана 119. одређено је да надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство надлежно за послове туризма, а да инспекцијски надзор над применом овог закона врши то министарство преко туристичких инспектора.
Из цитираних одредби ова три закона, може се закључити да је одговор на Ваше питање негативан јер су у питању две јавне установе које се оснивају на основу различитих закона и да свака установе има своје специфичне послове који су неспојиви са другим пословима.
Правилником о одобравању и финансирању програма за задовољење потреба грађана у области спорта на територији општине Пријепоље прописано је "Поступак одобравања програма који су примљени у предвиђеном року врши се у три фазе.У првој фази врши се административна (формална) провера и оцена испуњености услова и критеријума у погледу носиоца програма, форме предлога програма и адекватности предложеног програма, утврђених Законом, овим Правилником и јавним позивом. Организацијама чији предлози пројеката не буду испуњавали формалне критеријуме, из става 2. овог члана, комисија доставља обавештења". Спортски клуб је добио обавештење од комисије која је вршила оцену годишњих програма да програм не испуњава улове и да комисија исти није разматрала. комисија је доставила општинском већу као надлежном органу за одобрење програма предлог за одобрење средстава . питање да ли је могуће да се уложи приговор на предметно обавештење , обзиром да је комисија у складу са правилником проследила обавештења клубовима да не испуњавају услове.
Да, клуб може поднети приговор/захтев за преиспитивање на обавештење Комисије, јер то обавештење није коначни управни акт.
Уколико Правилник не садржи право на приговор, тада постоји правни лек по Закону о општем управном поступку:
- Предлог за отклањање неправилности (члан 165. ЗУПа) упућује се органу који је обавештење издао; рок је 8 дана од пријема акта.
- Ако се спор не отклони, након коначног решења Општинског већа клуб може поднети тужбу Управном суду (чл. 22. Закона о управним споровима) у року од 30 дана.