Питања и одговори

У складу са чланом 137. став 4. Закона о спорту, ограничење да спортска организација носилац програма мора да буде члан одговарајућег надлежног националног гранског спортског савеза преко кога се остварује општи интерес у области спорта важи само за годишње програме.

У складу са чланом 138. став 4. Закона о спорту, једној организацији у области спорта у ЈЛС не може се одобрити више од 20% средстава од укупне суме средстава буџета ЈЛС предвиђених за финансирање програма у области спорта. Ограничење важи за сваку појединачну организацију о области спорта, као носиоца програма, а 20% се израчунава не од укупних средстава буџета предвиђених за финансирање спорта у ЈЛС већ у односу укупних средстава предвиђених за финансирање програма у области спорта (није обухваћено финансирање делатности организација којима се оснивач ЈЛС).

У складу са чланом 138. став 4. Закона о спорту, трошкови одобреног програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у ЈЛС, утврђени у финансијском плану за реализацију програма (буџет програма) морају се односити, по правилу, најмање 15% на активности повезане са спортом деце. Одређење “по правилу” значи да ова обавеза не постоји ако је природа програма таква да се односи искључиво на спорт сениора.

Према Закону о спорту, подносилац програма којим се обезбеђује остваривање потреба и интереса грађана у јединици локалне самоуправе не може за финансирање истих активности да подноси програме и за средства од другог нивоа власти у Републици Србији (члан 137. став 3. Закона о спорту). Ограничење, међутим, важи за финансирање истих активности, што значи да се код других нивоа власти у Републици Србији може поднети програм за финансирање оних активности у оквиру истог програма које нису финансиране из буџета јединице локалне самоуправе.  Као што није могуће исти програм финансирати из средстава ЈЛС, Републике Србије или аутономне покрајине, тако није могуће ни да ЈЛС исти програм финансира током године више пута, ако су у питању исте програмске активности. Носилац годишњег програма може, међутим,  у току године да поднесе захтев за измену и/или допуну одобреног годишњег програма, укључујући и буџет (финансијски план) програма, уколико објективне околности то захтевају, са описом разлога услед којих захтева измену и/или допуну одобреног годишњег програма. Одобравање таквог захтева врши се под условима и на начин утврђен чл. 31. Правилника о одобравању и финансирању програма којима се остварује општи интерес у области спорта.

Према члану 138. став 1. Закона о спорту, одредбе Закона о спорту и подзаконских аката донетих на основу Закона о спорту које се односе на начин одобрења програма и пројеката којима се остварује општи интерес у области спорта сходно се примењују и на програме којима се задовољавају потребе и интереси грађана у области спорта у јединици локалне самоуправе. Чланом 121. став 1. Закона о спорту је прописано да за оцену годишњих и посебних програма, односно пројеката министар надлежан за спорт формира стручну комисију у којој поред представника министарства учествују и представници Олимпијског комитета Србије, Параолимпијског комитета Србије, Спортског савеза Србије и Републичког завода. Сходна примена члана 121. став 1. Закона о спорту на одобравање програма у ЈЛС подразумева да надлежни орган ЈЛС за оцену годишњих и посебних програма формира стручну комисију у којој је обавезно и представник надлежног територијалног спортског савеза ЈЛС из члана 138. став 6. Закона о спорту.  Комисија би требало да се састоји од лица која имају искуство у управљању  организацијама у области спорта и програмима у области спорта.

Лице које је запослено  у спортској организацији (спортски стручњак, административни радник, лекар и др.) може истовремено да буде и члан органа управљања (заступник, председник, председник или члан управног или надзорног одбора, генерални секретар) исте те спортске организације, јер одредбом члана 33. став 2. Закона о спорту није обухваћена таква ситуација, односно такво поступање није супротно наведеној законској одредби.

Одредбом члана 35. став 1. Закона о спорту прописано је да спортска организација може обављати спортске активности и спортске делатности ако, у складу са овим законом и спортским правилима, има: учлањене или уговором ангажоване спортисте; ангажоване спортске стручњаке у зависности од врсте делатности; обезбеђен одговарајући простор, односно спортске објекте и спортску опрему; одговарајућу унутрашњу организацију и финансијска средства, ако учествује у спортским такмичењима; осигурану безбедност спортиста и других учесника при обављању спортских активности и делатности; одговарајући број животиња у спорту у којем учествују животиње.

Ставом 4. овог члана прописано је да испуњеност услова из става 1. овог члана утврђује решењем спортски инспектор у поступку инспекцијског надзора.

На основу наведеног произилази да после извршеног редовног надзора и констатовања законитости спортски инспектор донеси решење сходно одредби чл. 35. Закона о спорту. Такође, решење се може донети и на захтев надзираног субјекта по спроведеном инспекцијском надзору.

Чланом 181. Закона о спорту прописано је да су: "Постојеће организације у области спорта дужне да ускладе своју организацију, рад и опште акте са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона".

Та обавеза постоји и за већ постојеће спортске клубове који у свом називу до сада нису имали назначено у којој грани спорта се такмиче.

Осим тога, постоји обавеза спортских организација које су од раније у свом називу имале реч "клуб", да поднесу потврду надлежног гранског савеза у оквиру чијег такмичења су учесници, не само за нове већ и за раније основане клубове. Ако раније основани спортски клуб не учествује у такмичењима и не поседује потврду о томе, мораће сам да измени свој назив и избаци реч "клуб". 

У супротном, спортски инспектор ће при вршењу инспекцијског надзора наложити промену назива.

Закон о спорту прописао је чланом 31. могућност закључивања уговора о раду између спортске организације и спортског стручњака (тренера). Ставом 2. истог члана Закона прописано је да спортски стручњак заснива радни однос са организацијом у области спорта закључењем уговора о раду, на неодређено време или на одређено време најдуже до пет година, док је ставом 3. одређено да се на закључење уговора између спортског стручњака и организације у области спорта сходно примењују одредбе Закона које уређују материју закључења уговора између спортисте и спортске организације. Члан 31. став 15. Закона прописује да се радно време, одмори, одсуства и друга права и обавезе спортског стручњака према организацији у области спорта са којом има закључен уговор о раду, прилагођавају режиму спортских припрема, односно такмичења. Та одредба заправо даје одговор на питање да ли спортски клуб може са тренером да закључи уговор о раду "на пола радног времена". Радно време тренера у клубу у сваком случају не мора бити осмочасовно дневно радно време нити се инсистира да буде пуно радно време у смислу одредби Закона о раду. Одредбе Закона о спорту које уређују радноправни статус тренера представљају тзв. lex специалис у односу на одредбе Закона о раду. Спортски клуб може закључити уговор о раду са тренером и у оквиру уговора прецизирати мањи број радних часова недељно и за такво ангажовање уговорити одговарајућу зараду која зависи од сагласности воља уговорних страна. То је уједно и најбоље решење када је реч о обезбеђивању свих права по основу рада тренеру, па и права на здравствено осигурање и поседовање здравствене књижице.

Тренер може да закључи са спортским клубом и уговор о стручном ангажовању, а у складу са чланом 31. ставом 5. Закона који прописује да се бављење стручним радом у складу са уговором о стручном ангажовању сматра радом ван радног односа, у складу са законом. То значи да тако ангажован тренер не може имати статус незапосленог лица пред Националном службом за запошљавање и да по основу незапослености у том случају не може добити здравствену књижицу.

Чланом 31. став 6. овог Закона предвиђена је имогућност да се тренер може бавити стручним радом у спортској организацији као члан спортског удружења без уговора, али да тада спортска организација мора да донесе одлуку о именовању спортског стручњака за обављање одређеног спортског занимања у спортској организацији, у складу са Законом о спорту и спортским правилима. У таквом случају тренер ради без уговора и има статус незапосленог лица, али у том случају нема права на било какву зараду, нити на остала права по основу рада који фактички врши у клубу као његов члан - спортски стручњак.

Закон о спорту је чланом 55. ставом 2. прописао: "Скупштина спортског удружења сазива се најмање једанпут годишње". Спортски клуб дужан је да у што је краћем могућем року закаже и одржи седницу Скупштине, пошто првобитна седница није одржана услед недостатка кворума. 

У случају да орган или лице које је у складу са одредбама Статута клуба надлежно да закаже седницу Скупштине клуба, не закаже нову седницу Скупштине клуба, потребно је применити одредбу из члана 55. става 5. Закона која гласи: "Сазивање скупштине спортског удружења може тражити једна трећина чланова скупштине уз предлагање дневног реда, а ако надлежни орган спортског удружења не сазове седницу скупштине, њу могу сазвати они чланови спортског удружења који су тражили њено сазивање. Скупштина се мора сазвати најкасније у року од 15 дана од дана подношења уредног захтева за одржавање скупштине спортског удружења, с тим да између подношења уредног захтева за одржавање скупштине и одржавања скупштине спортског удружења не сме да протекне више од 30 дана, а само изузетно, из разлога утврђених статутом, рокови за сазивање и одржавање скупштине могу бити и двоструко дужи".

Члан 19. став 1. Закона о спорту прописује да у спортском такмичењу може учествовати спортиста, односно спортски стручњак коме је у периоду од шест месеци пре одржавања спортског такмичења утврђена општа здравствена способност за обављање спортских активности, односно делатности. Таква дужност није прописана Законом за особе које се рекреативно баве спортом и које не учествују у организованим спортским такмичењима. Конкретније речено, особе које рекреативно вежбају у организацијама у области спорта, не морају имати потврду да су здравствено способне. 

Међутим, чланом 19. ставом 5. истог Закона прописана је обавеза утврђивања опште здравствене способности из става 1. тог члана за спортисте који се укључују у организоване спортске активности у организацији у области спорта, а обавеза утврђивања посебне здравствене способности из става 2. овог члана постоји, најмање једном годишње, и за спортске стручњаке који раде са спортистима. То значајно проширује круг лица која морају имати потврду о лекарском прегледу, тј. потврду о утврђеној здравственој способности за бављење спортом. Рекреативци који самостално, тј. неорганизовано, према свом плану и распореду, вежбају у оквиру неке организације у области спорта, не морају имати утврђену здравствену способност (нпр. десет пријатеља који се поделе у две екипе и у балону играју фудбал у закупљеном термину). 

У случају када се рекреативни тренинзи одржавају у организованим групама, према унапред утврђеном временском распореду уз надзор или вођење спортског стручњака, тада и особе укључене у тако организоване спортске активности морају имати потврду о извршеном лекарском прегледу.

Износ средстава који ЈЛС може да добије у оквиру једног пројекта је 4.000.000 евра, док је минимални износ подршке 300.000 евра. Укупан износ подршке за програмски период 2021-2027. године по кориснику може бити највише 5.000.000 евра. ЈЛС ће имати могућност да остваре повраћај од 100% прихватљивих трошкова инвестиције за пројекте који не стварају значајну нето добит.