Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је за превремени упис у основну школу надлежна искључиво редовна основна школа, у складу са чл. 55 Закона о основном образовању и васпитању, или би и школа за образовање ученика са сметњама у развоју, такође била у обавези да организује проверу спремности за превремени упис, уколико јој се родитељ обрати?
Превремни упис у основну школу омогућава деци која брже напредују да се на узрасту од 6 до 6 и по година упишу у први резред основне школе. Приликом процене спремности за превремени упис, процењује се да ли социјални, емоционални и когнитивни развој детета достиже узраст просечног седмогодишњака. Уколико дете које задовољава критеријуме за превремени упис у основну школу, из свега произилази да нема основа да се то дете упише у школу за ученике са сметњама у развоју.
Да ли се са локалног нивоа могу финансирати трошкови превоза детета и пратиоца, које објективно може да користи средства јавног превоза, уколико се услуга логопедског или дефектолошког третмана пружа у приватној пракси, ван места пребивалишта детета?
У процени потреба за додатном подршком треба се руководити чланом 2. Правилника који гласи: „Додатна подршка обухвата права, услуге и ресурсе који детету, ученику и одраслом обезбеђују превазилажење физичких, комуникацијских и социјалних препрека унутар образовних установа и заједнице.
Додатна подршка обезбеђује се, без дискриминације по било ком основу, сваком детету, ученику и одраслом у циљу укључивања, учешћа и напредовања по правилу у несегрегисаном образовном окружењу до завршетка средњег образовања, као и несметаног обављања свакодневних животних активности и квалитетног живота у заједници.
Додатна подршка се обезбеђује у оквиру система образовања и васпитања, здравствене и социјалне заштите.“
Оведе се ради најпре о томе да ли је оваква подршка предложена од старне ИРК, тј. да ли ИРК препоручује овакву подршку као меру која је неопходна за укључивање и учешће у образовном систему. Следеће, треба установити да ли припада систему образовања, здравствене и социјалне заштите. Такође, када је реч о терапији, треба видети да ли је заснована на научним методама, да ли је лиценцирана и да ли је особа стручна.
Да ли се интернатски смештај за ученике средњих школа са сметњама у развоју може финасирати или са локалног нивоу у складу са ЗОСОВ или само са републичког нивоа у складу са Законом о социјалној заштити?
У вези финансирања физиотерапеута, домског смештаја и превоза треба напоменути да је чланом 11. став 4. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС“, бр. 113/17 и 50/18) дата могућност општини, односно граду да могу, ако су обезбедили средства, да утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.
Уколико школа не обезбеди педагошког асистента, а у општини не постоји школа за образовање деце са сметњама у развоју- из које би могао бити ангажован сарадник, да ли детету ком је потребна подршка педагошког асистента, иста може да буде обезбеђена у виду ангажовања особе која би вршила улогу педагошког асистента а која би била финансирана из буџета општине на основу склопљеног уговора?
Правилник о педагошком и андрагошком асистенту ("Сл. гласник РС", бр. 87/2019) уређује ближе услове за рад, степен и врсту образовања и програм обуке за педагошког и андрагошког асистента. Педагошки асистент није персонализована услуга већ се обезбеђује за групу деце, ученика и финансира се са националног нивоа тј. из буџета Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Закон о социјалној заштити дефинише услуге социјалне заштите као активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву. Исти закон препознаје пет група услуга: услуге процене и процењивања, дневне услуге у заједници, услуге подршке за самостални живот, саветодавно терапијске и социјално едукативне услуге, и услуге смештаја. Поред ових, у заједници су се развијале и друге, иновативне услуге, које одговарају на широк спектар потреба људи, тако да у складу са претходно наведеним може се увести иновативна услуга ангажовања сарадника и дефинисати организациони модел.
Да ли подаци из Центра за социјални рад или Дома здравља морају бити затражени, с обзиром да су чланови комисије из тих система и проверавају из својих служби?
Како школе за децу са сметњама у развоју добијају статус ресурсног центра?
У току је усвајање Правилника о ресурсном центру који ближе уређује под којим условима, у којој процедури и према којим критеријума ће поједине школе стећи статус ресурсног центра. Након ступања на снагу овог правилника, школа која процењује да испуњава прописане критеријуме треба да уради елаборат и да га поднесе Министартсву просвете, науке и технолошког развоја које ће донети одлуку.
Да ли подшке треба пружати зато што дете има право на то или у складу са детотетовим потребама треба бити реалан и упутити на дневни боравак? Иако су подршке оправдане с аспекта права, да ли је само то услов за оправдано ангажовање ресурса?
Једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације је је зајамчено уставно право.Право на образовање без дискриминације по било ком основу остварује се кроз стварање једнаких могућности за укључивање, учешће и напредовање у образовању за свако дете и ученика.
У Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Сл. гласник РС", број 80/2018) прописано је да сваки члан ИРК врши опсервацију и да на основу тога утврђују потребе детета, ученика и одраслог за додатном подршком у области здравствене заштите, социјалне заштите и образовања У ставу 2. члана2. истог Правилника наводи се: „Додатна подршка обезбеђује се, без дискриминације по било ком основу, сваком детету, ученику и одраслом у циљу укључивања, учешћа и напредовања по правилу у несегрегисаном образовном окружењу до завршетка средњег образовања, као и несметаног обављања свакодневних животних активности и квалитетног живота у заједници.“ На овај начин се скреће пажња на значај укључивања детета у редовно образовање заједно са вршњацима и уз потребну додатну подршку.
Укључивање детета у систем васпитања и образовања не искључује могућност додатне подршке које може да добије у дневном боравку.
Да ли је законски могуће одложити два пута полазак у први разред (2 год) од стране ИРК?
Чланом 55. Закона о основном образовању и васпитању прописано је упис у први разред детету може одложити школа, а на основу мишљења интерресорне комисије:
„Изузетно, када је то у најбољем интересу детета, детету се може одложити упис за годину дана од стране школе, а на основу мишљења интерресорне комисије, које садржи доказе о потреби одлагања и предлог мера додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету у периоду до поласка у школу“.
Члан 8. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом уређује да сваки члан Комисије врши опсервацију непосредно, у природном животном окружењу (породици, предшколској установи или школи) и утврђује потребе детета за додатном подршком у оквиру свог домена рада. Сваки члан Комисије у току поступка процене користи податке добијене: од родитеља и других лица која познају дете; из разговора са дететом; на основу примене инструмената за процену из домена његове стручности; налаза и извештаја релевантних стручњака приложених, односно добијених уз захтев.
За одлагање уписа у први разред основне школе за годину дана, изузетно и уз додатно образложење, када је то у најбољем интересу детета, важи процедура наведена у члану 8. Правилника, а интерресорној комисији је остављено да процени који налази и мишљења су потребна за свако дете појединачно.
Да ли комисија у мишљењу може да препоручи педагошког аистента и ко је обавезан да га обезбеди? Преко које установе/агенције су ангажовани педагошки асистенти?
Педагошки асистент није персонализована подршка за једно дете/ученика. Педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим потребама и помоћ запосленима у циљу унапређивања њиховог рада.
Ближи услови за рад, степен и врста образовања и програм обуке за педагошког и андрагошког асистента уређени су Правилником о педагошком и андрагошком асистенту ("Сл. гласник РС", бр. 87/2019).
У Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом међу мерама које предлаже Интерресорна комисија није наведена педагошка асистенција.
Уколико је послат извештај за 2020.г. ресорним министарствима (извештаји су послати на обрасцу 4 у папиру) да ли је потребно поново попунити извештај у екселу и послати путем мејла?
Ко реализује и финансира меру подршке/асистивне технологије?
Ако се прате прописи, све мере подршке за које нису обезбеђена средства са републичког нивоа, финансирају се од стране ЈЛС. Како је област асистивних технологија (АТ) веома широка, у пракси постоје различита решења: нека средства АТ се налазе на листи помагала која обезбеђује РФЗО. Један део су финансирале ЈЛС преко набавке опреме за школу, неке АТ су финансиране кроз пројекте, нагде од старене донатора. Након оснивања ресурсних центара, сва питања везана за процену, набавку и обуку за примену АТ треба да буду при ресурсном центру.
Да ли је потребно радити Мишљење комисије за ученика који из средње школе наставља школовање у оквиру Високошколске установе и добија статус студента?
Уколико ученик који је завршио средњу школу има мишљење ИРК које је добио током образовања у средњој школи, он то мишљење прилаже уз документацију којом конкурише зе упис на високообразовну установу по афирмативним мерама. Кандидати са инвалидитетом или хроничним болестима, имају могућност да доставе медицинску и другу документацију приликом конкурисања на високообразовну установу, тако да мишљење ИРК није обавезно.