Питања и одговори

Закон о основама система образовања у чл. 77. између осталог прописује да ЈЛС обезбеђује и исплаћује недокнаде за рад чланова ИРК. Одлука о висини надокнаде за рад чланова ИРК је у искључивој  надлежности ЈЛС.

Према Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци, покретање поступка по службеној дужности се врши  када родитељ, односно други законски заступник и одрасли не дају сагласност на иницијативу образовне или здравствене установе или пружаоца услуга социјалне заштите.

Уколико родитељ, односно други законски заступник и одрасли није сагласан са покретањем поступка процене, а подносилац иницијативе је проценио да такво поступање није у циљу заштите најбољег интереса детета, ученика и одраслог, подносилац иницијативе је дужан да о томе обавести надлежни орган старатељства, ради предузимања мера из његове надлежности и покретања поступка процене по службеној дужности.

Установа која покреће поступак по службеној дужности у обавези је да реализује саветодавни рад са родитељем, односно другим законским заступником и одраслим ради информисања о улози и саставу Комисије, поступку процене, могућности присуства родитеља током поступка процене и облицима додатне подршке.

Дакле, покрећу се одговарајући механизми из система социјалне заштите, како би се заштитио најбољи интерес детета.

Када се предлаже мера која подразумева подршку психолога прво треба проверити да ли та мера може да се реализује на нивоу предшколске установе или школе тј. да ли наведене установе имају стручног сарадника тог профила. У случају да не, потребно је користити ресурсе из своје ЈЛС као нпр. психолог из Дома здравља, Развојног саветовалишта или Центра за социјални рад. Ако се процени да услуга подршке психолога није успостављена на нивоу ЈЛС постоји могућност да се упути дете, ученик или одрасли (у зависности од врсте тешкоће) нпр. у Универзитетску дечију клинику у Тиршеовој,  Институту за патологију говора, Клинику за децу и омладину Института за ментално здравље.

Право на образовање без дискриминације по било ком основу остварује се кроз стварање једнаких могућности за укључивање, учешће и напредовање у образовању за свако дете и ученика. Право на образовање је универзално људско право и нико, па ни родитељ, не може детету ускратити право на образовање.

У Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Сл. гласник РС", број 80/2018) у ставу 2. члана2. наводи се: „Додатна подршка обезбеђује се, без дискриминације по било ком основу, сваком детету, ученику и одраслом у циљу укључивања, учешћа и напредовања по правилу у несегрегисаном образовном окружењу до завршетка средњег образовања, као и несметаног обављања свакодневних животних активности и квалитетног живота у заједници.“ На овај начин се скреће пажња на значај укључивања детета у редовно образовање заједно са вршњацима и уз потребну додатну подршку.

Родитеља треба упознати да је за упис у школу и редовност похађања школе одговоран родитељ, и посебно га треба упозорити на последице непохађања и за њих везане процедуре и евентуалне санкције.

Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом  уређује да се мишљење Комисије доставља се родитељу, односно другом законском заступнику, одраслом и надлежном органу, односно служби која треба да обезбеди додатну подршку, у складу са законом. При достављању мишљења важно је нагласити да је служба којој су достављени подаци дужна је да чува тајност података о детету и члановима његове породице, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

Са службама којима се доставља мишљење Комисије треба проверити да ли је слање фотокопије документа у складу са њиховим прописаним процедурама.

Члан 2. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Сл. гласник РС", број 80/2018) уређује да је за процену потреба за додатном подршком надлежна је Комисија општине, односно града на чијој територији је пребивалиште, односно боравиште детета, ученика и одраслог. Надлежност Комисије се проширује и на место боравишта како би услуге додатне подршке биле доступније -нпр. ако је дете, ученик или одрасли  смештено у установу социјалне заштите  или хранитељску породицу, која се налази на територији друге општине у односу на пребивалиште.

У том случају збирка података о деци, ученицима и одраслима за које је покренут поступак процене потребе садржи и податке о пребивалиште детета ученика и одраслог, а ако је смештено у хранитељској породици или у установи социјалне заштите и податке о месту боравишта, податке о хранитељској породици, односно установи социјалне заштите.

Чланом 17. Закона о основама система образовања о васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закони, 10/19 и 24/20) је прописано да се у предшколску установу уписују сва деца у години пред полазак у школу. Истим чланом дефинисане су обавезе родитеља, односно старатеља, као и предшколске установе, односно основне школе која остварује припремни предшколски програм да упише свако дете узраста од пет и по до шест и по година ради похађања припремног предшколског програма. Ставом 7. истог члана је прописано да јединица локалне самоуправе води евиденцију и обавештава предшколску установу, односно основну школу која остварује припремни предшколски програм о деци која су стасала за похађање припремног предшколског програма, у складу са посебним законом.

Чланом 23. Закона о предшколском васпитању и образовању („Сл. гласник РС“, бр. 18/10, 101/17, 113/17 – др. закон, 10/19) је прописано да јединица локалне самоуправе води евиденцију и обавештава предшколску установу, односно школу, која остварује припремни предшколски програм и родитеља, односно старатеља, о деци која си стасала за похађање припремног предшколског програма, најкасније до 1. априла текуће године за наредну годину.

С обзиром на различите праксе, подела послова на нивоу локалних самоуправа у вези са вођењем евиденције, сматрамо да је матична служба релевантна за ову врсту информација, ако локалнима актом није другачије одређено.

Чланом 119. Закона о социјалној заштити („Сл. гласник РС", бр. 24/11) прописано је да Одлуку о остваривању права корисника утврђених Законом о социјалној заштити и о коришћењу услуга социјалне заштите које обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе доноси надлежни центар за социјални ради (у даљем тексту: ЦСР). Имајући у виду да је услуга личног пратиоца детета услуга социјалне заштите (члан 83. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите) из групе дневних услуга у заједници (члан 40. Закона о социјалној заштити) одлуку о коришћењу ове услуге доноси ЦСР. Центар за социјални рад одлучује о коришћењу услуге социјалне заштите, применом одредаба закона којим се уређује општи управни поступак (члан 69. Закона о социјалној заштити). При доношењу одлуке о коришћењу услуге, ЦСР је дужан да да узме у обзир мишљење Интерресорне комисије. Мишљење Интерресорне комисије није управни акт нити јавна исправа већ, као што сам назив указује, стручно мишљење које је основ за даље поступање.

Надлежност центра за социјални рад се утврђује према пребивалишту корисника. Изузетно, поступак за коришћење услуга социјалне заштите може спровести центар за социјални рад на чијој територији корисник има боравиште (члан 68. Закона о социјалној заштити). Грађанин је дужан да боравиште, као место у коме грађанин привремено борави ван места свог пребивалишта дуже од 90 дана (члан 6. Закона о пребивалишту и боравишту грађана) пријави надлежном органу по месту боравишта у року од осам дана од дана доласка у место боравишта (члан 15. Закона о пребивалишту и боравишту грађана). Пријаву и одјаву боравишта за малолетно лице или лице без пословне способности, подноси његов родитељ, односно старатељ или други законски заступник (члан 3. закона о пребивалишту и боравишту грађана). 

Нема сумње да се поступак одлучивања о коришћењу услуге личног пратиоца детета по правилу спроводи у ЦСР где дете има пребивалиште. У изузетним околностима поступак може да се спроведе у ЦСР где дете има боравиште. Применом горе наведених прописа, боравиште детета је требало пријавити на територији локалне самоуправе у којој је дете смештено у хранитељску породицу. У предметном случају могло би се сматрати да се ради о изузетним околностима, имајући у виду да дете борави на територији ЈЛС у којој нема пребивалиште а услед динамике потребе за подршком, предмет може да буде преузет од стране ЦСР на територији ЈЛС у којој дете има боравиште. Одлука о пребацивању предмета се доноси у договору два ЦСР а евентуални сукоб месне надлежности решава министар надлежан за социјалну заштиту што је прописано и чланом 68. Закона о социјалној заштити. 

Обезбеђивање услуга социјалне заштите је сасвим одвојена материја од поступка одлучивања о коришћењу услуга. Дневне услуге у заједници, у које спада услуга личног пратиоца детета, обезбеђује ЈЛС. Полазећи од права грађана на одлучивање у ЈЛС, које је везано за бирачко право а оно пак за пребивалиште грађана, произилази да се сва права о којима одлучује ЈЛС, без посебног наглашавања, односе на особе са пребивалиштем на територији конкретне ЈЛС. Нема законских препрека да ЈЛС омогући одређена права из своје надлежности и грађанима са боравиштем у тој ЈЛС, о чему би било потребно донети одговарајућу одлуку. Дакле, права везана за услуге социјалне заштите које утврђује ЈЛС, па тиме и права везана за услугу личног пратиоца детета, односе се, по правилу, на децу са пребивалиштем у тој ЈЛС. Међутим, ЈЛС одговарајућом одлуком може да утврди и права везана за услугу личног пратиоца детета, која се односе на децу са боравиштем на територији ЈЛС.

Чланом 9. Закона о социјалној заштити предвиђено је да јединица локалне самоуправе обезбеђује обављање делатности у области социјалне заштите из оквира својих права и дужности оснивањем установа или поверавањем вршења тих делатности другим правним и физичким лицима, док је чланом 64. закона прописано да се услуге социјалне заштите за којима постоји потреба, а не могу их обезбедити у потребном обиму установе социјалне заштите које је основала ЈЛС, набављају се од пружаоца услуга социјалне заштите који је за то лиценциран кроз поступак јавне набавке услуга социјалне заштите, у складу са законом који уређује јавне набавке, законом који уређује социјалну заштиту и прописима донетим за њихово спровођење. Прописима је јасно уређено да се услуге социјалне заштите а тиме и услуга личног пратиоца детета, могу обезбеђивати на два начина: оснивањем установе која би пружала конкретну услугу или набавком услуге од овлашћеног пружаоца. У конкретном слушају, ЈЛС на чијој територији дете има пребивалиште, не може основати установу на територији ЈЛС у којој дете има боравиште те би услугу личног пратиоца тог детета морало да набави у поступку јавне набавке.

Чланом 13. Закона о локалној самоуправи предвиђено је да јединице локалне самоуправе сарађују и удружују се ради остваривања заједничких циљева, планова и програма развоја, као и других потреба од заједничког интереса и ради њиховог остваривања могу удруживати средства и образовати заједничке органе, предузећа, установе и друге организације и службе, у складу са законом и статутом. Тако ЈЛС могу оснивати заједничке установе за пружање услуга социјалне заштите, што у наведеном примеру није случај. У складу са Закономо социјалној заштити, надлежни органи двеју или више јединица локалне самоуправе могу објавити заједнички позив за подношење понуда за пружање услуга социјалне заштите да би се ове услуге економичније и ефикасније обезбедиле (члан 65. Закона о социјалној заштити). 

Забележени су примери споразума две ЈЛС о пружању услуга социјалне заштите од стране установе коју је основала једна од потписница таквог споразума (углавном се ради о услузи прихватилишта). Оваква пракса нема утемељење у прописима. Наиме ЈЛС није пружалац услуге па самим тиме две ЈЛС не могу о томе да постигну споразум. Установа коју је основала једна ЈЛС може да пружа услуге које обезбеђује друга ЈЛС али таква услуга мора да буде набављена у поступку јавне набавке јер је установа засебно правно лице односно пружалац услуге над којим ЈЛС која није оснивач те установе, нема контролу у смислу закона којим се уређују јавне набавке (члан 13. Закона о јавним набавкама). 

Прописи не уређују експлицитно све елементе који су потребни за одговор на постављено питање али се може закључити да би једини, потпуно исправан начин обезбеђивања услуге личног пратиоца за дете у хранитељској породици на територији ЈЛС у којој нема пребивалиште, да ту услугу, применом прописа којим су уређене јавне набавке, обезбеди ЈЛС на чијој територији дете има пребивалиште. 

Са тим у вези, указујемо и на могућност измене уговора о јавној набавци (основ за измену уговора може бити по више основа из Закона о јавним набавкама, у зависности од садржине конкретног уговора који је закључен, али је у сваком случају могућ.

Закон о родној равноправности („Сл. гласник РС, бр. 52/21) у чл. 64. прописује обавезу органа јавне власти на свим нивоима да одреде лице задужено за родну равноправност. Сагласно члану 6. ст. 1. тачка 8. Закона, ова законска обавеза односи се и на органе јавне власти образоване на нивоу ЈЛС, као и оних који се у потпуности или делимично финансирају из буџета ЈЛС (јавна предузећа, јавне установе, заводи, комунална милиција, спортске организације и удружења и др.). Ови органи јавне власти имају законску обавезу одређивања лица задуженог за родну равноправност под условом да имају више од 50 запослених и радно ангажованих лица. У укупан број од 50 запослених и радно ангажованих лица убрајају се лица која су засновала радни однос на одређено или неодређено време, лица која обављају рад ван радног односа, по основу  уговора о привременим и повременим пословима, уговора о делу, уговора о стручном оспособљавању и усавршавању или уговора о допунском раду.

Руководилац органа јавне власти ЈЛС дужан је да за лице задужено за родну равноправност одреди руководиоца/руководитељку оне организационе јединице у чијој надлежности су послови који се односе на вођење евиденције у области рада (члан 64. став 2. ZRR). Која је то конкретна организациона јединица, зависи од унутрашње организације и систематизације радних места и конкретном органу јавне власти, односно, од тога у оквиру које организационе јединице се обављају послови вођења евиденција у области рада. Тако ће, на пример, у некој општинској управи то бити руководилац/руководитељка одељења за људске ресурсе, у некој ЈЛС руководилац/руководитељка одељења за општу управу, заједничке послове, послове органа општине, друштвене делатности и сл. 

Поислови које обавља лице задужено за родну равноправност регулисани су чланом 64. Закона о родној равноправности. Актом о систематизацији радних места у орагнима управе ЈЛС треба описати послове које обављају лица задужена за родну равноправност. Ти послови су начелно регулисани у чл. 64 ст. 3. ZRR и треба их ближе описати и прецизирати.

Треба имати у виду да је о одређивању лица задуженог за родну равноправност и о свакој промени овог лица, орган управе ЈЛС дужан да обавести Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Лица задужена за родну равноправност морају бити обучена за обављање послова из овог свог делокруга, с тим што ће Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Националном академијом за јавну управу ближе уредити програм и начин обуке ових лица.

Нема законских сметњи да се у ЈЛС, поред институиционалних механизама чије је оснивање по закону обавезно, оснује Канцеларија за родну равноправност, чији делокруг рада може обухватити и деловање на плану унапређења равноправности појединих рањивих група, као што је нпр. Канцеларија за родну равноправност и унапређење ЛГБТ особа у Новом Саду.

Према Закону о родној равноправности („Сл. гласник РС“, бр. 52/21), савет за родну равноправност је посебан институционални механизам за родну равноправност на нивоу ЈЛС. У свакој ЈЛС образује се један савет за родну равноправност. Савет за родну равноправност у ЈЛС треба строго разликовати од Комисије за родну равноправност, које је стално радно тело скупштине ЈЛС и која има своје посебне законом утврђене надлежности.

Закон предвиђа да савет за родну равноправност чине именована или постављена лица, представници установа, органа и организација у областима значајним за родну равноправност и спречавање и сузбијање родно заснованог насиља, о чему треба водити рачуна приликом именовања чланова/чланица савета. Осим тога, треба имати у виду да, према ZRR, у раду савета за родну равноправност обавезно учествују и лица задужена за родну равноправност у органима ЈЛС (члан 63. став 1. тачка 2. ZRR).

У ЈЛС у којој није формиран савет за родну равноправност потребно је актима ЈЛС регулисати начин избора, број чланова/чланица, надлежност, као и начин рада и одлучивања савета. На пример, одлуку о формирању савета за родну равноправност у ЈЛС може донети скупштина општине, на предлог председника/председнице општине, а да састав, надлежност, начин рада и одлучивања буду ближе регулисани Пословником о раду савета. Приликом избора чланова/чланица савета, треба обезбедити уравнотежену заступљеност полова, која подразумева да је заступљеност једног од полова између 40-50% у односу на други пол (члан 6. ст. 1. тачка 9. ZRR).

Приликом регулисања надлежности савета, треба имати у виду одредбе члана 63. став 1. тачка 2. ZRR којима се начелно регулишу основне надлежности савета за родну равноправност, а које обухватају: праћење стања у области родне равноправности и иницирање и предлагање мера за унапређење родне равноправности. У круг надлежности савета требало би уврстити права и обавезе овог тела да припрема Акциони план за родну равноправност на нивоу ЈЛС, да учествује у поступку припреме буџета и да, у складу са родно одговорним буџетирањем које је регулисано Законом о буџетском систему, предлаже интегрисање родне компоненте у буџет, да учествује у активностима везаним за примену, праћење и извештавање о примени Националне стратегије за родну равноправност и Акционог плана за њено спровођење, сарађује са механизмима родне равноправности у другим ЈЛС, као и са механизмима родне равноправности који се образују на националном нивоу и на нивоу аутономне покрајине.

Сагласно члану 64. ст. 2. ZZR за лице задужено за родну равноправност увек се одређује руководилац/руководитељка оне организационе јединице у чијој су надлежности послови који се односе на вођење евиденција у области рада. Која је то јединица, зависи од унутрашње организације и систематизације радних места у конкретном органу, односно, од тога у оквиру које организационе јединице се обављају послови вођења евиденција у области рада. Унутрашња организација и систематизација радних места у органима управе веома је различита, па ће зато у неком органу то, на пример, бити руководилац/руководитељка одељења за општу управу, људске ресурсе и заједничке послове, у неком руководитељ/руководитељка одељења за правне, скупштинске и комуналне послове и сл.

Потребно је актом о систематизацији радних места описати послове које обавља лице задужено за родну равноправност у конкретном органу ЈЛС. Ти послови су начелно регулисани у чл. 64 ст. 3. ZRR и треба их ближе описати и прецизирати.

ЈЛС у којима нису формирана тела за родну равноправност и одређено лице за родну равноправност у обавези су да у року од шест месеци по ступању на снагу ZRR усвоје одговарајуће акте, формирају тела за родну равноправност и одреде лице задужено за родну равноправност. Рок за обављање ових активности истиче 24. новембра 2021. године и њиховом обављању треба хитно приступити. За случај да у органу управе ЈЛС не буде одређено лице за родну равноправност, предвиђена је прекршајна санкција за одговорно лице у органу – новчана казна у износу од 5.000 до 150.000 динара (члан 69. ст. 1. тачка 12. ZRR). 

У вези са имплементацијом ZRR на локалном нивоу, треба имати у виду да субјекти који на локалном нивоу примењују ZRR обухватају: све локалне органе јавне власти, као и јавна предузећа, установе, јавне агенције и друге организације и лица којима су законом поверена поједина јавна овлашћења, и правна лица које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу ЈЛС. С обзиром на то да међу локалним заједницама постоје разлике када се ради о броју и врсти субјеката којима је поверено вршење јавних послова, као и правним лицима чији је оснивач конкретна ЈЛС или чију активност и целини или делом финансира ЈЛС, корисно је у свакој локалној заједници идентификовати субјекте на које се односе обавезе везане за родну равноправност.

Иако градске општине немају својство јединица локалне самоуправе, управе градских општина су органи јавне власти у смислу чл. 6. став 1. тачка 18. Закона о родној равноправности. Зато управе свих градских општина које имају више од 50 запослених и радно ангажованих лица подлежу обавези одређивања лица за родну равноправност утврђеној у члану 64. ZRR.

Када је реч о усклађивању аката са ZRR, они се не усклађују ретроактивно, већ у законском року од шест месеци од дана ступања на снагу ZRR (члан 73. став 1. ZRR), а ступање на снагу сваког акта регулисано је самим актом.

Сагласно члану 64. ст. 2. ZRR за лице задужено за родну равноправност увек се одређује руководилац/руководитељка оне организационе јединице у чијој су надлежности послови који се односе на вођење евиденција у области рада. Која је то јединица, зависи од унутрашње организације и систематизације радних места у конкретном органу, односно, од тога у оквиру које организационе јединице се обављају послови вођења евиденција у области рада. Унутрашња организација и систематизација радних места у органима управе веома је различита, па ће зато у неком органу то, на пример, бити руководилац/руководитељка одељења за општу управу, људске ресурсе и заједничке послове, у неком руководитељ/руководитељка одељења за правне, скупштинске и комуналне послове и сл.

Лиценцирање је поступак у коме се испитује да ли организација социјалне заштите испуњава критеријуме и стандарде за пружање услуга у области социјалне заштите (члан 176. Закона о социјалној заштити, „Сл. гласник РС“, бр. 24/11). Лиценца је јавна исправа којом се потврђује да организација социјалне заштите, односно стручни радник испуњава утврђене услове и стандарде за пружање одређених услуга у области социјалне заштите. Право на лиценцу за пружање услуге социјалне заштите има организација социјалне заштите која, између осталог, испуњава стандарде за пружање услуге за коју тражи издавање лиценце (члан 179. Закона  социјалној заштити). Организација социјалне заштите може да има више лиценци, односно онолико лиценци колико пружа услуга. Услуге дневног боравка и личног пратиоца детета су две различите услуге те је за пружање ових услуга потребно испунити одговарајуће стандарде и остварити две различите лиценце.

Пружалац услуге социјалне заштите у свом основном програму организације дефинише, између осталог, програмске активности које се реализују, у складу са спецификацијом услуге и минималним стандардима који се односе на услугу коју организација пружа, као и у складу са потребама корисничке групе којој се услуга пружа (члан 5. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите, „Сл. гласник РС", бр. 42/13, 49/18 и 73/19). Програмске активности личног пратиоца детета реализују се кроз акредитовани програм, у оквиру посебне услуге личног пратиоца детета, или као програмске активности у оквиру услуге дневног боравка или помоћи у кући (члан 85. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите). Дакле, реализација активности личног пратиоца детета не мора нужно да се одвијају у оквиру истоимене услуге већ могу да буду саставни део активности корисника услуга дневног боравка или помоћи у кући. Овде је важно нагласити да, у оваквим околностима,  садржај услуге дневног боравка или помоћи у кући не може да се сведе само на активности личног пратиоца детета већ мора да садржи и остале елементе који су прописани за наведене услуге. Уколико се ради само о активностима личног пратиоца детета, онда се подршка пружа реализацијом услуге личног пратиоца која је као таква набављена и на коју је корисник упућен.

У конкретном случају, организација која пружа услугу дневног боравка за одрасле кориснике може да пружа услугу личног пратиоца детета уколико у посебном поступку оствари лиценцу за пружање ове услуге. Организација која пружа услугу дневног боравка за одрасле кориснике не може у оквиру те услуге да спроводи програмску активност личног пратиоца детета јер она, по својој природи, није намењена корисницима услуге за коју је остварена лиценца.