Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли родитељ детета које је рођено 2015. године и у овој школској години није похађало Припремни предшколски програм, нити би по закону требало да пође у први разред основне школе, у школској 2021/2022. години, могао да се за превремени упис ради провере спремности за полазак у основну школу, сходно члану 55. Закона о основном образовању и васпитању, обрати само редовној основној школи, или се може обратити и школи за ученике са сметњама у развоју, ради евентуалног превременог уписа, односно, да ли би Интерресорна комисија у том случају требала да да мишљење о превременом упису, у овој школској години?
Према члану 55. Закона о основама система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 55/2013, 101/2017, 10/2019 и 27/2018 - др. закон), дете старости од шест до шест и по година може се уписати у први разред након провере спремности за полазак у школу. Школа је дужна да организује проверу спремности. Ову проверу врши психолог, односно педагог школе применом стандардних поступака и инструмената, препоручених од надлежног завода, односно овлашћене стручне организације. У поступку провере спремности, школа може да препоручи упис детета у први разред или упис детета у школу након годину дана, уз похађање припремног предшколског програма.
Ова одредба се пре свега односи на децу која брже напредују у развоју у односу на своје вршњаке. У току провере спремности за ранији полазак у основну школу процењује се да ли је дете (узраста од 6 до 6 и по година) достигло ниво спремности за школу просечног седмогодишњака, тј. да ли је на том нивоу његова социјални, емоционални и когнитивни развој. Одлуку о превременом упису у први разред доноси основна школа и није нам позната пракса превременог уписа деце у школу за ученике са сметњама у развоју, у који се дете не може уписати без мишљења интерресорне комисије и сагласности родитеља.
Уколико дете није укључено у предшколско васпитање и образовање, препорука је да се укључи и пре поласка у обавезни припремни предшколски програм.
Да ли се из градског/општинског буџета, сходно чл. 189. ст. 1. тачка 5. Закона о основама система образовања и васпитања може финансирати интернатски смештај за ученика који похађа средњу школу за децу са сметњама у развоју, као и трошкови превоза за ученика и пратиоца, на основу мишљења Интерресорне комисије, или је за склапање уговора са интернатом неопходна сагласност Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, сходно члану 110. Закона о социјалној заштити, односно, да се трошкови интернатског смештаја финансирају из републичког буџета, јер се ради о радном оспособљавању, и средње школовање, још увек није обавезно, а да део трошкова сноси родитељ ученика са сметњама у развоју?
Закон о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) у члану 189. уређује да се из буџета ЈЛС издвајају средства, између осталог, за превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца. Овим законом није експлицитно утврђено право на превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца већ је формиран правни основ да се из буџета ЈЛС издвајају средства у ту сврху. Право на превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца би требало да буде утврђено прописима ЈЛС као и начин и услови остваривања тог права. Међутим, Повереница за заштиту равноправности је у Мишљењу бр. 07-00-44/2015-02 од 20. априла 2015. године заузела став да утврђивање делатности, услуга и активности из области образовања за које се издвајају средства из буџета ЈЛС уједно представља утврђивање права грађана.
Без обзира на наведена тумачења одредби Закона, за обезбеђивање смештаја ученика у интернат од стране ЈЛС, није потребно тражити сагласност Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, сходно члану 110. Закона о социјалној заштити. Наиме, поменуте одредбе Закона о социјалној заштити уређују право грађана на Помоћ за оспособљавање за рад. Ово право обухвата подршку у образовању и оспособљавању за рад и признаје се деци и младима са сметњама у развоју и одраслим особама са инвалидитетом које то право не могу да остваре по другом правном основу. Ради се о различитом инструменту подршке у односу на одредбе члана 189. ЗОСОВ. Само се процена потреба за коришћењем помоћи за оспособљавање за рад врши у складу с прописима којима се уређују основи система образовања и васпитања. У свему осталом се ради о праву из социјалне заштите за чије обезбеђивање се издвајају средства из Буџета Републике Србије уз примену принципа учешћа корисника у цени услуга који се примењује на све услуге смештаја у области социјалне заштите.
Да ли ИРК има право да Паркинг сервису предложи/наложи бесплатно коришћење паркинг места за децу, која имају мишљење ИРК?
Обезбеђивање бесплатног паркинга није наведено као посебна мера подршке, а свака иницијатива за увођење додатне подршке којом се повећава укључивање је добродошла. Уколико постоји спремност свих заинтересованих страна да се донесе одлука о бесплатном паркирању, треба бити опрезан у дефинисању критеријума на основу којих би за неко дете ИРК препоручила ову меру, као и под којим условима би се остваривало ово право. Сматрамо да не треба радити по аутоматизму - да свако дете које се образује по ИОП-у може да добије ову повластицу, већ нпр. деца која имају тешкоће у кретању и сл.
Пошто се у оквиру друге групе мера према Правилнику о додатној подршци детету, ученику и одраслом налази и мера: (10) обезбеђивање превоза детета, ученика и одраслог који не може да користи средства јавног превоза, а по потреби и његовог пратиоца, за похађање образовања или коришћења других услуга социјалне и здравствене заштите, без обзира на удаљеност од места становања, могуће решење је да се надокнадом трошкова превоза надокнаде и трошкови паркирања.
Да ли о коришћењу услуга социјалне заштите треба да одлучи Центар за социјални рад (конкретно о праву на коришћење услуге народне кухиње) у случају када услугу обезбеђује јединица локалне самоуправе?
Чланом 119. Закона о социјалној заштити („Сл. гласник РС“, бр. 24/2011) прописано је да Центар за социјални рад одлучује о остваривању права корисника утврђених овим Законом и о коришћењу услуга социјалне заштите које обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе и врши друге послове утврђене законом и прописима донетим на основу закона. Имајући у виду да јединица локалне самоуправе може, на основу Закона о социјалној заштити, предвидети и друге врсте материјалне помоћи грађанима на својој територији, које нису експлицитно наведене у Закону, у које спада и обезбеђивање оброка у форми народне кухиње (члан 111. Закона о социјалној заштити) нема сумње да центар за социјални рад може и треба да одлучује о признавању права на овај вид подршке. Сходно цитираној законској одредби, испорука оброка путем народне кухиње није услуга социјалне заштите, већ материјална помоћ у натури лицима у стању социјалне потребе о којој се стара јединица локалне самоуправе.
Чланом 62. Закона о социјалној заштити, Центар за социјални рад је јавна служба коју оснива јединица локалне самоуправе (члан 10. Закона о социјалној заштити)). Према одредбама Закона о јавним службама (члан 6.), Република, аутономна покрајина, град и општина могу обезбедити обављање делатности односно послова од јавног интереса из оквира својих права и дужности оснивањем установа, односно предузећа или поверавањем вршења тих делатности односно послова другим правним и физичким лицима. Имајући у виду да је јединица локалне самоуправе оснивач центра за социјални рад, примарни послови ове установе потичу из оквира права и дужности јединице локалне самоуправе. Дакле, Центар за социјални рад води поступак за коришћење свих права из области социјалне заштите а које су у надлежности локалне самоуправе укључујући и услуге социјалне заштите.
Одредбама члана 122. Закона о социјалној заштити, прописано је да Центар за социјални рад пружа услуге процене и планирања, а друге услуге социјалне заштите може пружати само у оквиру своје посебне организационе јединице. Такође, стручни радник центра за социјални рад који је распоређен на радно место на ком се обављају послови јавних овлашћења не може у радно време да ради на пружању услуга које по овом закону обезбеђује јединица локалне самоуправе. Како је већ наведено, признавање права на „народну кухињу“ није пружање услуге социјалне заштите, те не може никако бити у колизији са чланом 122. Напротив, уколико признавање права на коришћење „народне кухиње“ подразумева утврђивање потребе на основу претходно пружене услуге процене и планирања, онда је неопходно да центар за социјални рад обави тај посао.
Да ли је потребна потписана сагласност родитеља за спровођење ИОП1? Да ли школа која упућује дете на ИРК за ИОП2, мора претходно да има потписану сагласност од стране родитеља?
Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање. ("Службени гласник РС", бр. 74/18) прописује процедуру коју је неопходно да образовна установа спроведе како би дете или ученик остварили право на ИОП. Ова процедура подразумева поступност, тако да је установа у обавези да најпре ради иницијални педагошки профил, да онда обавести родитеље да дете остварује право на ИОП, да у једном периоду примењује различите стратегије прилагођавања према плану индивидуализације и на основу евалуација овог плана донесе одлуку и уведе (уз претходну сагласност родитеља) ИОП1. Тек након примене ИОП1, уколико се покаже да дете не напредује и не оставрује очекиване образовне исходе, може се поднети захтев ИРК за прелазак на ИОП2 (програм наставе и учења са измењеним циљевима и исходима).
Ову процедуру треба поштовати за свако дете, без обзира на ниво функционалности, јер је суштина да се током периода пре увођења ИОП2 упозна дете, утврде његове јаке стране и капацитети и тестирају различите стратегије прилагођавања. Без овакве процедуре нема квалитетног педагошког профила нити доброг плана индивидуализације, што су све елементи ИОП-а и предуслов за квалитет самог ИОП-а.
Код предлагања ИОП2 у оквири Мишљења Интерресорне комисије, потребно ја да комисија од школе/ предшколске установе тражи сву документацију којом се доказује да су спроведене мере индивидуализације и да је примењиван и евалуиран ИОП1.
Упућивање детета у школу за ученике са сметњама у развоју, према чл. 4, став 1. тачка (4) Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Службени гласник РС", бр. 80/2018), упућивање детета у развојну групу у предшколској установи, односно у школу за образовање ученика са сметњама у развоју, је једна од мера из прве групе мера за које се реализују на основу мишљења ИРК. Ово је довољан основ да се дете упише у школу за ученике са сметњама у развоју, а школа у коју се дете упише обавезна је да поступи у складу са Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање.
Да ли ИРК може да донесе у индивидуалном плану односно заједничком мишљењу, школовање по ИОП2 програму из једног наставног предмета?
У складу са Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање. ("Службени гласник РС", бр. 74/18) прописана процедуру коју је неопходно да образовна установа спроведе како би дете или ученик остварили право на ИОП.
У ситуацији када се школа обраћа Интерресорној комисији за доношење ИОП2 за ученика, потребно је да уз захтев доставе и резултате вредновања ИОП1. Вредновање ИОП-а се заснива на анализи које мере подршке су биле делотворне и које планиране исходе је ученик савладао. Такође, у складу са актуелном образовном ситуацијом ученика, школа предлаже прелазак на ИОП2 уз аргументацију зашто је прелазак у најбољем интересу ученика.
Код предлагања ИОП2 у оквири Мишљења Интерресорне комисије, потребно ја да комисија од школе тражи сву документацију којом се доказује да су спроведене мере индивидуализације и да је примењиван и евалуиран ИОП1.
Након опсервације и разматрања прикупљене документације могуће је да ИРК у свом мишљењу предложи образовање по ИОП2 за један наставни предмет.
Да ли образовна установа са сметњама у развоју са домом за смештај и исхрану ученика, може да има основ за потписивање уговора са општином односно јединицом локалне самоуправе чије дете има пребивалиште, ако се дете налази у хранитељској породици?
Чланом 20. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018) прописано је да се јединица локалне самоуправе, преко својих органа, у складу с Уставом и законом, између осталог, стара о задовољавању потреба грађана у области просвете (предшколско васпитање и образовање и основно и средње образовање и васпитање). Дакле не постоји препрека да ЈЛС развије програм подршке образовању деце који подразумева смештај у ученички дом. Свакако не постоји сметња да овим програмом буду обухваћена деца са сметњама у развоју, деца која су смештена у хранитељске породице као и деца у другим животним околностима. Услови за коришћења оваквог вида подршке као и поступак у ком се таква подршка одобрава ученицима са територије одређене ЈЛС су у потпуности у надлежности органа ЈЛС.
Према члану 107. Закона о социјалној заштити („Сл. гласник РС“, бр. 24/2011) као један од видова материјалне подршке утврђена је Помоћ за оспособљавање за рад која, између осталог, обухвата трошкове смештаја у ученички дом. Уколико дете оствари право на помоћ за оспособљавање за рад у виду трошкова смештаја у ученички дом, издвајање ЈЛС за исте трошкове би несумњиво представљало ненаменско трошење јавних средстава јер би се у описаном случају обезбеђивала средства за исту врсту трошкова из два извора јавних средстава. Такође, истовремени уговорни однос дома ученика са Центром за социјални рад и са ЈЛС за пружање услуге смештаја у ученички дом истом детету, био би озбиљан прекршај у пословању те установе. Међутим, уколико претходно није детету признато право на помоћ за оспособљавање за рад у виду трошкова смештаја у ученички дом, не постоји препрека да средства у ову сврху буду издвојена из буџета ЈЛС у складу са одговарајућим одлукама надлежних органа ЈЛС.
Члан 10а. Правилник о критеријумима и мерилима за утврђивање цена услуга у области социјалне заштите које финансира Република („Сл. гласник РС", бр. 15/92, 100/93, 12/94, 51/97, 70/2003, 97/2003, 99/2004, 100/2004, 25/2005, 77/2005, 60/2006, 8/2011) предвиђа да се хранитељу исплаћује накнада за издржавање детета у хранитељској породици, као и накнада за рад хранитеља. Хранитељу припадају наведене накнаде и за време док се дете налази на интернатском смештају ради школовања, с тим што је хранитељ у обавези да од износа средстава ових накнада редовно измирује трошкове интернатског смештаја. Издвајање средстава из буџета ЈЛС за интернатски смештај детета које користи услугу хранитељства би представљало ненаменско трошење јавних средстава јер је обавеза хранитеља да подмирује ову врсту трошкова, претходно утврђена. ЈЛС може да издвоји средства за смештај детета у дом ученика уколико висина трошкова смештаја у дом ученика прелази висину накнада које се исплаћују хранитељу и то у износу разлике између висине накнада хранитељу и износа трошкова смештаја у ученички дом.
Интерресорној комисији обратила се основна школа за децу са сметњама у развоју са захтевом да се уради процена ради „уписа детета у средњу школу“. Старатељ детета је Центар за социјални рад. Основна школа је мишљења да дете треба да упише средњу школу за децу са сметњама у развоју, која се не налази на територији града, а орган старатељства је мишљења да дете треба да упише редовну средњу школу на територији града и није дао сагласност на план транзиције, али је потписао захтев за покретање поступка. Како поступити у овом случају?
У односу на описану ситуацију са захтевом који је поднела школа за ученике са сметњама у развоју, најпре треба имати у виду о следеће:
- Закон о основама система образовања и васпитања гарантује свима право на квалитетно образовање, без дискриминације по било ком основу.
- Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом у члану 2. уређује да се „додатна подршка обезбеђује, без дискриминације по било ком основу, сваком детету, ученику и одраслом у циљу укључивања, учешћа и напредовања по правилу у несегрегисаном образовном окружењу до завршетка средњег образовања, као и несметаног обављања свакодневних животних активности и квалитетног живота у заједници“.
У складу са наведеним, Интерресорна комисија даје мишљење у вези укључивања детета у школу за ученике са сметњама у развоју, у коју се ученик не може укључити без „позитивног“ мишљења ИРК, а уз неопходну сагласност родитеља/законског заступника. За прелазак из школе за ученике са сметњама у раузвоју у редовну школу није потребно мишљење Интерресорне комисије. Родитељ, односно други законски заступник може у било ком тренутку током школовања донети одлуку да ученика који се образује у школи за ученике са сметњама у развоју укључи у редовну школу.
Пошто је законски заступник изричит у томе да је за ученике најбоље да наставе школовање у редовној школи, надлежна ИРК може школи која је поднела захтев упутити одговор да за упис у редовну школу није потребно мишљење ИРК, или може прихватити захтев и извршити процену потреба за додатном подршком током даљег школовања у складу са одлуком законитог заступника, уз посебан нагласак на подршке које су ученицма потребне у периоду транзиције.
Да ли школа може да поднесе захтев ИРК за похађање наставног програма за ученика по ИОП2 у осмом разреду основне школе и да по томе полаже завршни испит. У мишљењу психолога школе пише да је прошла примена ИОП1 и да је у најбољем интересу детета похађање наставе по ИОП2.
Доношењу ИОП2 претходи доношење, примена и вредновање ИОП1, сагласност родитеља за прелазак на ИОП2 уз обавезно прибављање мишљења Интерресорне комисије. С обзиром да се ученик образовао у складу са ИОП1, потребно је да уз захтев школа достави и резултате вредновања ИОП1. Вредновање ИОП-а се врши ради процене остварености циљева и исхода утврђених ИОП-ом. Вредновање ИОП-а се заснива на анализи које мере подршке су биле делотворне и које планиране исходе је ученик савладао. Такође, у складу са актуелном образовном ситуацијом ученика, школа предлаже прелазак на ИОП2 уз аргументацију зашто је прелазак у најбољем интересу ученика. Установа која покреће поступак по службеној дужности у обавези је да реализује саветодавни рад са родитељом, односно другим законским заступником и одраслим ради информисања о улози и саставу Комисије, поступку процене, могућности присуства родитеља током поступка процене и облицима додатне подршке.
Сваки члан Интерресорне комисије у току поступка процене користи податке добијене: од родитеља и других лица која познају дете, ученика и одраслог; из разговора са дететом, учеником или одраслим; увидом у податке о школским постигнућима; на основу примене инструмената за процену из домена његове стручности; налаза и извештаја релевантних стручњака који су приложени.
У оквиру заједничког мишљења комисије, тј. у индивидуалном плану подршке ученику може бити предложено и прилагођавање завршног испита.
Важно је водити рачуна о роковима јер је школа у обавези да обавести и надлежну Школску управу о потреби за прилагођавањем завршног испита за ученика.
Да ли је потребно тражити сагласност Министарства финансија за увођење нових циљева и индикатора везаних за РОБ?
Упутством за припрему програмског буџета дефинисани су само програм и програмске активности. Циљеве и индикаторе локалне самоуправе саме дефинишу у односу на оно што финансирају, дакле није потребна дозвола Министарства финансија пошто се не мења програмска структура и програмске активности него се у њих уграђује родно одговорно буџетирање.
Ко формира радно тело/тим за РОБ, општинско веће или нацелник ОУ?
Пошто се ради о примени закона дакле запослени стварају предуслове да олакшају процес, у том смислу није потребна одлука већа, има различитих примера, када начелник или начелница одељења за финансије донесе План. На крају се може рећи да се за спровођење формира радна група. Такође, може групу формирати и начелник/начелница општинске управе.
Како нема потребе за извештајем о учинку када су у питању административни послови у оквиру Програма 15, како се онда приказује родно одговорно буџетирање?
Препорука је да за овај програм нема Извештаја о учинку, дакле није обавезна, међутим ако се имају циљеви и индикатори који се односе на стварање предуслова, за који се жели известити, онда се може известити о њима у Извештају о учинку. По оним циљевима и индикаторима по којима се неће известити, они се не стављају у буџет, а све што се ставља у програмске смернице о томе ће се известити.