Питања и одговори

Према Уредби о критеријумима за доношење акта о мрежи јавних предшколских установа и аката о мрежи јавних основних школа („Сл. гласник РС“, бр. 21/2018), члан 3. дефинише критеријуме за доношење акта о мрежи основних школа, а у ставу 4. тачка 5. је критеријум: „дефинисано подручје школе од стране јединице локалне самоуправе са којег се уписују ученици, у складу са законом“. 

Такође, члан 55. Закона о основном образовању и васпитању прописује да је школа дужна да упише свако дете са подручја школе. Школа може да упише и дете са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним и кадровским могућностима школе.

Наведене одредбе имплицирају да јединица локалне самоуправе треба да има дефинисано подручје са којег се деца уписују у одређену основну школу, али не прецизирају којим актом се то утврђује.

У складу са чланом 9. Закона о планском систему Републике Србије ("Службени гласник РС", број 30/2018), План развоја јединице локалне самоуправе јесте дугорочни документ развојног планирања, који за период од најмање седам година усваја скупштина јединице локалне самоуправе, на предлог надлежног извршног органа јединице локалне самоуправе. План развоја садржи преглед и анализу постојећег стања, визију односно жељено стање, приоритетне циљеве развоја који се желе постићи, као и преглед и кратак опис одговарајућих мера које се даље разрађују документима јавних политика и средњорочним планом јединице локалне самоуправе. Такође, надлежности ЈЛС за доношење планских докумената одређене су и Законом о локалној самоуправи, итд.

Обзиром да се план развоја јединице локалне самоуправе односи на планирање свих сегмената за које је надлежна локална самоуправа, мишљења смо да је расходе за јавну набавку консултантских услуга за израду планског документа - плана развоја општине, потребно планирати у оквиру ПРОГРАМА 15 - Опште услуге локалне самоуправе, при чему би се израда овог планског документа могла увести као нови (нпр. једногодишњи) пројекат у оквиру овог програма 15, јер се ради о фокусираној интервенцији ороченог трајања. Осим овог приступа (буџетирањем кроз засебан пројекат), по опредељењу ЈЛС могуће је (и такође исправно) расходе за ове услуге буџетирати у оквиру Програмске активности 0602-0001  Функционисање локалне самоуправе и градских општина. Када је реч о осталим класификацијама, сматрамо да је исправно применити  функционалну класификацију 132, и економску класификацију 424900 – Остале специјализоване услуге.

Класа 132 - Опште услуге планирања и статистике (КУ) обухвата администрацију и послове општих економских и социјалних услуга планирања и општих статистичких услуга, укључујући формулисање, координацију и праћење општих економских и социјалних планова и програма и општих статистичких планова и програма. Синтетички конто 424900 - Остале специјализоване услуге, садржи аналитички конто на којем се књиже остале специјализоване услуге.

Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом у члану 2. став 4. наводи да је за процену потреба за додатном подршком надлежна Комисија општине, односно града на чијој територији је пребивалиште, односно боравиште детета, ученика и одраслог.

У складу са тим, иако је особа добила мишљење ИРК у месту из којег долази, потребно је да се поново јави надлежној Комисији у месту пребивалишта. Суштински разлог за доношење новог индивидуалног плана подршке је што IPP, поред очекиваних исхода, активности и мера подршке, именује особе/службе одговорне за спровођење ових активности и мера. У другој општини су то свакако други стручњаци и установе које треба да се укључе у обезбеђивање додатне подршке.

Законом о социјалној заштити прописано је да услуге процене и планирања пружа центар за социјални рад у оквиру јавних овлашћења.

Све друге услуге социјалне заштите пружа овлашћена организација (лиценцирани пружалац услуге). Дозволу за рад, лиценцу, као јавну исправу којом се потврђује да установа социјалне заштите, односно пружалац услуга социјалне заштите испуњава утврђене услове и стандарде за пружање одређених услуга у области социјалне заштите, издаје министарство надлежно за социјална питања и то према Правилнику о лиценцирању организација социјалне заштите („Службени гласник РС”, број 42/2013) и Правилнику о ближим услови ма и стандардима за услуге социјалне заштите („Службени гласник РС”, бр. 42/2013, 89/2018 и 73/2019).

Закон о социјалној заштити, у члану 64, узео је у обзир могућности да се услуге социјалне заштите могу обезбедити од стране установе социјалне заштите коју је основала Република Србија, аутономна покрајина, односно ЈЛС, без претходно спроведеног поступка јавне набавке. Ипак, оваква установа може пружати наведене услуге само изузетно, и то у оквиру своје посебне организационе јединице за пружање услуга, уколико поднесе захтев министарству надлежном за социјална питања и добије лиценцу за пружање услуге социјалне заштите за коју је и поднело захтев, другим речима испуњава услове из Правилника, и ако у локалној заједници нема другог овлашћеног пружаоца услуге социјалне заштите.

Могућност обезбеђивања услуга од стране јавног сектора без претходно спроведеног поступка јавне набавке предвиђена је и одредбама Закона о јавним набавкама, чл. 13, и то под релативно строгим условима.

Поменутим чланом, прописано је да се одредбе овог закона не примењују на уговоре које јавни наручилац закључује са другим правним лицем ако су испуњени сви следећи услови:

• наручилац врши контролу над тим правним лицем сличну контроли коју врши над својим организационим деловима (има пресудан утицај на стратешке циљеве и на важне одлуке тог правног лица, а такву контролу може вршити и друго правно лице над којим наручилац на исти начин врши контролу);
• правно лице над којим наручилац врши контролу, више од 80% својих активности у Републици Србији врши с циљем обављања послова које му је наручилац поверио или које су му поверила друга правна лица над којима тај наручилац врши контролу;
• у контролисаном правном лицу нема учешћа приватног капитала који има одлучујући утицај на доношење одлука, односно спречавање доношења одлука, у складу са важећим прописима.

Додатне информације могу се пронаћи и у Водичу за јавне набавке у области социјалне заштите.пдф.

Новим Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом из 2018. године, уређено је да поступак процене потреба за додатном подршком поред родитеља/ законског заступника и образовне, здравствене или социјалне установе уз обавезну сагласност родитеља, може покренути и установа по службеној дужности.

Предлог ове допуне Правилника је потекао од практичара због изузетних ситуација када одбијање родитеља да сарађује са представницима образовне, здравствене или установе социјалне заштите може да се подведе под небригу и занемаривање детета, а што даље може имати озбиљне правне последице у погледу старатељства над дететом. Због тога могућност покретања поступака по службеној дужности установе треба да користе опрезно, као крајњу меру.

Из овог разлога, пре него што поднесе предлог за покретање процене за додатном подршком по службеној дужности, установа која покреће иницијативу је дужна да обавести надлежни орган старатељства ради предузимања мера из његове надлежности, као и да обави саветодавни рад са родитељима/законитим заступником.

Препоручујемо да ИРК која добије предлог о покретању поступка процене за додатном подршком по службеној дужности од установе која је покренула иницијативу тражи доказе да је обавештен надлежни орган старатељства, као и да је установа реализовала саветодавни рад са родитељима. Следећи корак би био да се обаве консултације са надлежним органом старатељства који ће, највероватније, морати да се укључи како би се процена потребе за додатном подршком спровела у природном животном окружењу детета.

Територијални спортски савез може да, од средстава за годишњи програм, изврши набавку новог или половног путничког комби возила.

Наиме у обрасцу 1. којим се правдају буџетска средства за годишње програме спортских организација под тачком 31. предвиђена је куповина и изнајмљивање возила.

Образац 1. је саставни део Правилника о одобравању и финансирању програма којима се остварује општи интерес у области спорта.

Наравно потребно је имати у виду да средства намењена за годишњи програм морају бити реализована до 31. децембра текуће године а такође и то да уколико износ предвиђен за ову сврху превазилази годишњи износ за који је неопходно да се почетком године планом предвиди процедура јавне набавке те да се кроз поступак јавне набавке изврши куповина овог добра.

Законом о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/2019) у члану 27. наведено је да се за набавку добара чија је процењена вредност 1.000.000,00 динара или већи, обавезно се врши поступак јавне набавке.

У изменама идопунама Правилника о одобравању и финансирању програма којима се остварује општи интерес у области спорта - (,,Службени   гласник РС”, бр. 64/16 и 18/2020), наведено је да је могуће извршити измену – ребаланс финансијског програма.

У члану 40, став 3. се наводи – „Измене финансијског плана  расподеле одобрених средстава за реализацију програма ван случајева из става 1. овог члана, носилац годишњег програма може да изврши само уколико пре реализације промене поднесе Министарству ревидирани финансијски план програма и добије претходну сагласност Министарства“. Обзиром да се у овом члану Правилника наводи „министарство“ у Правилнику о одобравању и финансирању  програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у јединици локалне самоуправе – које је јединица локалне   самоуправе морала да усклади са најновијим правилником (у складу са чланом 138, став 1. Закона о спорту, „Службени гласник РС“, број 10/16.), било би наведено „општина“ или „град“.

Ово посебно наглашавамо јер према нашим сазнањима један број јединица локалне самоуправе није ускладио своје правилнике, те самим тим могућност овакве измене годишњег плана по старом правилнику није могуће.

У ситуацији када јединица локалне самоуправе евентуално да сагласност (али није у обавези да прихвати измену финансијског дела годишњег плана), тек након тога може да се реализује конкретна измена.         

У члану 189. став 1 тачка 2 Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/17, 27/18- др. закон, 10/19 и 6/20) прописано је да се у буџету јединица локалне самоуправе обезбеђују средства између осталог и за “остваривање додатне подршке детету и ученику у складу са мишљењем Интерресорне комисије, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије.”

Како превоз деце и ученика припада мерама подршке које се финансирају из средства у буџету јединице локалне самоуправе, у члану 189. став 1 тачка 5 Закона је прописано да се између осталог средства обезбеђују и „за превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца, без обзира на удаљеност места становања од школе.“

Члан 4. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Службени гласник РС, број 80/18) уређује да приликом процене потреба за додатном подршком надлежна Комисија може да препоручи три врсте мера додатне подршке. Другој групи мера - препоручене мере додатне подршке на основу процене Комисије, припада обезбеђивање превоза детета, ученика и одраслог који не може да користи средства јавног превоза, а по потреби и његовог пратиоца, за похађање образовања или коришћења других услуга социјалне и здравствене заштите, без обзира на удаљеност од места становања.

Закон о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) у одељку 2. Заснивање радног односа предвиђа услове за заснивање радног односа и у члану 24. прописује да се радни однос може засновати са лицем које испуњава услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно правилником о организацији и систематизацији послова (у даљем тексту: правилник). Правилником о систематизацији се утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца. Правилник доноси надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца.

Општина Шид је донела Правилник о организацији и систематизацији радних места у општинској управи, општинском правобранилаштву и стручним службама (“Сл. лист Општине Шид” број 18/17).

Предметним правилником је утврђено да Одељење за друштвене делатности:

• врши управне и стручне послове у непосредном спровођењу закона и других прописа из изворног делокруга општине, као и послове који су поверени општини у областима предшколског, основног и средњег образовања, културе и јавног информисања од локалног значаја, здравствене заштите, у областима рекреације и спорта, социјалне и дечије заштите и борачко-инвалидске заштите;
• предлаже износе потребних буџетских средстава за финансирање јавних расхода и обавља послове финансирања јавних служби у областима предшколског, основног и средњег образовања, културе, јавног информисања, рекреације и спорта и дечије, борачко-инвалидске и социјалне заштите, у делу који спада у надлежност локалне самоуправе;
• врши послове везане за друштвено осетљиве групе, односно послове везане за инклузију Рома;
• врши послове везане за остваривање права лица са сметњама у развоју, пружа помоћ организацијама и удружењима инвалида и других социјално-хуманитарних организација;
• учествује у пословима заштите културних добара на територији општине;
• учествује у изради нормативних аката из наведених области Одељења и врши и друге стручне послове за потребе Скупштине општине, председника Општине и Општинског већа из напред наведених области;
• обавља и друге послове утврђене важећим прописима према налозима и упутствима начелника Општинске управе и председника општине.

У одељку 6.2.ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ у тачки 26. систематизовано је радно место - Руководилац-саветник за заштиту права пацијената са звањем Самостални саветник и бројем извршилаца - службеника: 1.

За предметно радно место предвиђен је следећи опис послова:

- организује посао Одељења;

- даје упутства запосленима за обављање послова;

- стара се о распореду послова и благовременом извршавању истих;

- обавља нормативно-правне послове;

- израђује нацрте и предлоге општих аката, које доноси Скупштина Општине, Општинско веће и Председник Општине;

- даје мишљења, у вези с применом прописа, а посебно у области културе, јавног информисања образовања и спорта;

- потписује сва акта која, решавајући у управном поступку доноси Одељење;

- учествује у планирању средстава у буџету у делу који се односи на друштвене делатности;

- одговоран је за благовремено, законито и квалитетно обављање послова и задатака Одељења;

- обавља послове заштите права пацијената по поднетим приговорима;

- пружа потребне информације и савете у вези са правима пацијената;

- врши све друге послове по Закону о правима пацијената;

- друге послове према налогу начелника Општинске управе.

Услови за обављање послова овог радног места су: Високо образовање стечено у образовном – научном пољу правних наука на студијама другог степена (дипломске академске студије- мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године – дипломирани правник, 5 године радног искуства са прописаном стручном спремом, познавање прописа из области здравства, познавање рада на рачунару (МС Office пакет и интернет), положен државни стручни испит.

С друге стране, Закон о правима пацијената (“Сл. гласник РС” бр. 45/13 и 25/19 - др. закон) прописује у одељку ИВ Заштита права пацијената (чл. 38. и чл. 39.) да заштиту права пацијената обезбеђује јединица локалне самоуправе, одређивањем лица које обавља послове саветника за заштиту права пацијената и образовањем Савета за здравље. Даље се прописују услови за обављање послова саветника за заштиту права пацијената, те опис послова који обухвата “послове заштите права пацијената по поднетим приговорима и пружање потребних информација и савета у вези са правима пацијената дефинисаним истим законом”. Даље је прописано да саветник пацијената може обављати послове за више јединица локалне самоуправе, те да одлуку о организовању, финансирању и условима рада саветника пацијената, у складу са потребама пацијената и капацитетима здравствене службе на територији јединице локалне самоуправе, доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Члан 40. Закона о правима пацијената прописује да Саветник пацијената има службену легитимацију, којом се идентификује приликом доласка у здравствену установу, приватну праксу, организациону јединицу високошколске установе здравствене струке која обавља здравствену делатност и друго правно лице које обавља одређене послове из здравствене делатности. Образац и садржину службене легитимације из става 1. овог члана прописује министар надлежан за послове здравља.

Здравствена установа, приватна пракса и правна лица из става 1. овог члана дужни су да на видном месту истакну име и презиме, радно време саветника пацијената, као и адресу и број телефона на који се пацијент може обратити ради заштите својих права.

У циљу ефикасног рада саветника пацијената, здравствена установа, приватна пракса и правна лица из става 1. овог члана дужни су да саветнику пацијената, у присуству здравственог радника, омогуће увид у медицинску документацију пацијента, која је у вези са наводима изнетим у приговору.

Здравствена установа, приватна пракса и правна лица из става 1. овог члана обавезни су да, на захтев саветника пацијената, у поступку по приговору, без одлагања, а најкасније у року од пет радних дана, доставе саветнику пацијената све тражене информације, податке и мишљења.

Даље се у чл. 41. до 43. Закон о правима пацијената бави поступком одлучивања о приговорима пацијената у првом и другом степену, саставом и обавезама Савета за здравље и сл.

На основу напред наведених чињеница потпуно је јасно да јединица локалне самоуправе има обавезу да донесе одлуку којом одлучује о организацији, финансирању и условима рада саветника пацијената у складу са потребама пацијената и капацитетима здравствене службе на територији ЈЛС. Ова одлука претходи Правилнику о организацији и систематизацији радних места у Општинској управи. Оваквом одлуком ЈЛС мора уважити и одредбе Закона о спречавању корупције („Сл. гласник РС“ бр. 35/19 и 88/19). У конкретној ситуацији се у једном лицу кумулирају две јавне функције – руководиоца одељења у ЈЛС које одељење има знатан утицај на нормативну активност ЈЛС из области здравства и кључни утицај на финансирање јавних служби у области здравства, док истовремено заступа права пацијената у здравственом систему. Осим наведеног, послови ова два радна места су суштински потпуно различити и захтевају различит ниво компетенција, а врло вероватно и пуно радно време ради обављања послова руковођења и послова саветовања пацијената појединачно.

Што се тиче зараде запосленог са овако дефинисаним пословима радног места (уколико занемаримо претходно питање неспојивости послова) пре свега се мора имати у виду чињеница да запослени у ЈЛС није у ситуацији да слободном вољом одлучује о прихватању уговорних услова за обављање послова систематизованог радног места, јер је о овом питању одлучено решењем/одлуком овлашћеног органа ЈЛС. Стога је начин решавања питања примања запосленог на напред описаном радном месту, питање које се решава Одлуком јединице локалне самоуправе донетом на основу чл. 39. Закона о правима пацијената. Оквир за решавање овог питања се мора тражити у оквирима Закона о запосленима у јавним службама („Сл. гласник РС“ бр. 113/17, 95/18 и 86/19) и Закона о систему плата запослених у јавном сектору ("Сл. гласник РС", бр. 18/16, 108/16, 113/17, 95/18 и 86/19), ако се остане код већ донетог нормативног решења (увођење у законске оквире би се извршило доношењем одговарајуће одлуке ЈЛС).

Имајући, с друге стране, у виду чињеницу да је у питању систематизовање послова саветника за заштиту права пацијената уз послове високе сложености (Руководилац Одељења за друштвене делатности) у рангу Самосталног саветника, као и чињеницу да је у питању поверавање јавног овлашћења (саветник за заштиту права пацијената), што је у великој мери неспојиво, накнада за рад саветника за заштиту права пацијената се може уговорити као посебна накнада, за шта је услов - постојање одлуке ЈЛС из члана 39. Закона о правима пацијената која јесте обавеза јединице локалне самоуправе. Извор финансирања би могла бити буџетска линија за јавно здравље и ова опција не би подразумевала спајање функција, већ издвајање функције саветника за заштиту права пацијената ван описа радног места било ког запосленог у Општинској управи.

Посебно скрећемо пажњу да није законито одлучивање о заштити права пацијената Правилником о организацији и систематизацији радних места у општинској управи, већ је потребно о томе донети напред описану посебну одлуку ЈЛС.

Законом о угоститељству („Службени гласник РС“ број 17/19) прописане су две врсте утврђивања и обавезе плаћања  боравишне таксе.

У случају када услугу смештаја пружају привредна друштва, друга правна лица и предузетници, боравишну таксу плаћа корисник услуге смештаја за сваки дан боравка у угоститељском објекту за смештај.

Висину износа боравишне таксе утврђује јединица локалне самоуправе  одлуком, у зависности од категорије туристичког места или у различитој висини по  деловима општине, односно града у зависности од изграђености комуналне, саобраћајне и туристичке инфраструктуре, а у распону прописаном Уредбом о највишем и најнижем износу боравишне таксе ("Службени гласник РС", бр. 44/13 и 132/14).

Ако се објекат за смештај не налази на територији туристичког места, јединица локалне самоуправе утврдиће висину боравишне таксе за најнижу категорију туристичког места.

Изузетак од горе поменутог је, у складу са чланом 71. Закона о угоститељству, када физичко лице пружа услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству.

У овом случају је физичко лице обвезник плаћања боравишне таксе (не наплаћује је од корисника услуге смештаја).

Боравишну таксу физичко лице плаћа у утврђеном годишњем износу на прописан начин.

Висину износа боравишне таксе надлежни орган јединице локалне самоуправе утврђује за свако физичко лице које пружа услуге смештаја у домаћој радиности и сеоском туристичком домаћинству у року од 15 дана од правоснажности решења о категоризацији, а у складу са Уредбом о условима и начину утврђивања висине годишњег износа боравишне таксе за физичко лице које пружа угоститељске услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и начин и рокови плаћања ("Службени гласник РС", бр. 47/19 и 51/19).

Према члану 3. наведене уредбе, висина годишњег износа боравишне таксе за физичко лице утврђује се тако што се број индивидуалних лежаја, односно камп парцела множи са износом боравишне таксе по индивидуалном лежају, односно камп парцели у зависности од територије на којој се угоститељски објекат налази, и то за:

1. И категорија туристичког места – 3.300,00 динара;
2. II категорија туристичког места – 2.600,00 динара;
3. III категорија туристичког места – 2.000,00 динара;
4. ИВ категорија туристичког места – 1.300,00 динара.

Ако се угоститељски објекат не налази у границама туристичког места, број индивидуалних лежаја и камп парцела се множи са износом од 1.000,00 динара.

Законом о спорту (“Службени гласник РС”, број 10/2016.) јасно је наведено (како сте и сами констатовали) у члану 138. став 4.“Једној организацији у области спорта не може се одобрити више од 20% средстава од укупне суме средстава ЈЛС предвиђених за финансирање програма из области спорта, …” 

Ово се односи на предлоге годишњих програма организација из области спорта што је сагласно програмској активности из буџета Подршка локалним спортским организацијама, удружењима и савезима.

Треба имати у виду да са наведени годишњи програми морају односити на конкретне потребе и интересе грађана  наведене у члану 138. став 5. Закона, и оне које се односе на посебне програме - што је наведено у члану 137. Закона о спорту.

Јединице локалне самоуправе опредељују средства из буџета за годишње, и уколико су предвиделе, засебно и за посебне програме, те се ограничење максималног износа од 20% од укупних средстава односи на средства за годишње програме.

Наравно потребно је да се обрати посебна пажња да се у оквиру посебних програма (уколико су предвиђена средства у буџету   за ову намену) не појаве активности које се укључене у годишњи програм појединих спортских организација, односно да су “дуплирани” како би се “превазишло” ограничење од 20% и посебно да се  конкретно односе на тачке 4), 9), 11) и 15) члана 137. став 1. Закона  о спорту.

Носиоци програма који поднесу годишњи програм којим су обухваћени и посебни програми, не могу за исте активности да поднесу и посебан програм по јавном позиву.

Дакле, наведена одредба из члана 138. став 4. Закона о спорту да се једној организацији у области спорта не може одобрити више од 20% средстава односи се само на средства предвиђена одређеном програмском активношћу – конкретно: 1301-0001 Подршка локалним спортским организацијама, удружењима и савезима – (економска класификација 481000 – Дотације невладиним организацијама и односи се само на годишње програме и не обухвата посебне програме.

Посебно напоменемо да  је тумачење Закона о спорту искључиво у домену Министарства омладине и спорта.

Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Службени гласник РС", број 80/18) у члану 5. регулише ко су чланови интерресорне комисије. За област социјалне заштите то је стручни радник на пословима социјалне заштите.

Правилник о стручним пословима у социјалној заштити ("Службени гласник РС", бр. 1/212) у члану 5. наводи ко обавља стручне послове у социјалној заштити:

„Основне стручне послове социјалне заштите, у зависности од карактеристика и потреба корисничке групе, обављају стручни радници: социјални радник, психолог, педагог, андрагог, дефектолог и специјални педагог, који имају лиценцу за обављање основних послова у социјалној заштити, у складу са законом којим се уређује социјална заштита“.

Према овом Правилнику, правник не обавља основне стручне послове у социјалној заштити, те не може бити члан Интерресорне комисије.

У складу са чланом 85. став 1. тачка 1) Закона о угоститељству („Службени гласник РС“ број 17/19) привремено забрани обављање угоститељске делатности правном и физичком лицу које угоститељску делатност обавља, а није регистровало привредну делатност у одговарајући регистар, скрећемо пажњу на одредбе члана 80. став 8. истог закона, којим је прописано да инспекцијски надзор над применом овог закона врши јединица локалне самоуправе преко овлашћених инспектора у делу којим се уређује:

• обављање угоститељске делатности пружања услуга смештаја у кућама, апартманима, собама, становима и другим просторима за које није издато решење о категоризацији;
• испуњеност прописаних услова и начина обављања угоститељске делатности у објектима домаће радиности, сеоском туристичком домаћинству и хостелу;
• испуњеност прописаних услова у погледу уређења и опремања угоститељског објекта, који се односе на одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 1. овог закона);
• испуњеност прописаних услова у погледу уређења и опремања угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 2. овог закона);
• испуњеност прописаних техничких и других услова у угоститељском објекту, који се налази у стамбеној згради, као и начин обављања угоститељске делатности, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 3. овог закона);
• боравишне таксе (наплата и уплата, истицање у рачуну и др.);
• испуњеност услова и рокова усаглашености угоститељских објеката са актом из члана 77. овог закона;
• истицање и придржавање прописаног радног времена у угоститељском објекту.

Овлашћени инспектори јединица локалне самоуправе имају права, дужности и овлашћења туристичког инспектора утврђена овим законом која се односе на њихову област инспекцијског надзора.

Из напред наведеног, закључује се да овлашћени инспектори јединица локалне самоуправе имају право и дужност да у складу са чланом 85. став 1. тачка 1) привремено забране обављање делатности само у оквиру поверених послова, у врстама објекта соба, апартман, кућа, хостел, а не у свим врстама угоститељских објеката.

Напред наведено не искључује обавезу инспектора јединица локалне самоуправе да у објектима за које нису надлежни, а утврдили су да исти нису регистровани у складу са законом, сачине записник и проследе га републичкој туристичкој инспекцији.