Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли ИРК може два пута одложити полазак у школу за исто дете?
Чланом 55. Закона о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС“, бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018 - др. закон и 10/2019) прописано је следеће:
“У први разред основне школе уписује се свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година.
Изузетно, када је то у најбољем интересу детета, детету се може одложити упис за годину дана од стране школе, а на основу мишљења Интерресорне комисије, које садржи доказе о потреби одлагања и предлог мера додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету у периоду до поласка у школу.”
Према важећем закону, полазак у први разред основне школе не може се одлагати два пута.
Да ли услугу личног пратиоца, у складу са Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите, може користити дете које похађа припремни предшколски програм, с обзиром да је похађање овог програма обавезно, или је то могуће тек од првог разреда основне школе?
Услугу личног пратиоца може да добије дете које је укључено у образовање, у складу са чланом 83. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите ("Сл. гласник РС", бр. 42/2013, 89/2018 и 73/2019.):
„Лични пратилац доступан је детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе.“
Дакле, ову услугу може да оствари дете које је у уписано у предшколску установу, дете које похађа обавезни припремни предшколски програм и редован ученик током основног и до краја средњег образовања.
Да ли члан породице умрлог ратног војног инвалида и корисника месечног новчаног примања за време незапослености ратних војних инвалида од В до X групе, а који је сносио трошкове сахране, има право на накнаду погребних трошкова?
Уколико је конкретни пок. РВИ право стекао по Закону о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца ("Сл. лист СРЈ", бр. 24/98, 29/98 - испр. и 25/2000 - одлука СУС и "Сл. гласник РС", бр. 101/2005 - др. закон, 111/2009 - др. закон и 50/2018), члан породице који је сносио трошкове сахрањивања нема право на накнаду трошкова, већ чланови породице дефинисани у чл. 14. закона имају право на помоћ чија висина је утврђена чл. 61. истог закона.
Међутим, уколико је конкретни пок. РВИ право стекао по Закону о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица ("Сл. гласник СРС", бр. 54/89 и "Сл. гласник РС", бр. 137/2004, 69/2012 - одлука УС и 50/2018), члан породице који је сносио трошкове сахрањивања чланови породице дефинисани у чл. 14. закона има право на накнаду трошкова сахрањивања и право на помоћ, чија висина је утврђена чл. 32. и чл. 33. истог закона.
Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица („Сл. гласник РС“, бр. 18/2020) који је ступио на снагу 11.03.2020. године, а почиње да се примењује се од 01.01.2021. године изједначио је права ратних војних инвалида и унифицирао их у сваком погледу по правилу шта је повољније за корисника (сви корисници подједнако остварују права и породице имају право на трошкове сахрањивања).
Да ли је за доношење мишљења ИРК, о одлагању поласка у први разред основне школе за годину дана, неопходно мишљење - налаз педијатра са предлогом одлагања, или је довољно мишљење психолога о потеби одлагања, или је препуштено ИРК да одреди који налази/ мишљења су потребни за доношење мишљења да је одлагање поласка у први разред у најбољем интересу детета?
Чланом 55. Закона о основном образовању и васпитању прописано је упис у први разред детету може одложити школа, а на основу мишљења Интерресорне комисије:
„Изузетно, када је то у најбољем интересу детета, детету се може одложити упис за годину дана од стране школе, а на основу мишљења Интерресорне комисије, које садржи доказе о потреби одлагања и предлог мера додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету у периоду до поласка у школу.“
Члан 8. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом уређује да сваки члан Комисије врши опсервацију непосредно, у природном животном окружењу (породици, предшколској установи или школи) и утврђује потребе детета за додатном подршком у оквиру свог домена рада. Сваки члан Комисије у току поступка процене користи податке добијене: од родитеља и других лица која познају дете; из разговора са дететом; на основу примене инструмената за процену из домена његове стручности; налаза и извештаја релевантних стручњака приложених, односно добијених уз захтев.
За одлагање уписа у први разред основне школе за годину дана, изузетно и уз додатно образложење, када је то у најбољем интересу детета, важи процедура наведена у члану 8. Правилника, а Интерресорној комисији је остављено да процени који налази и мишљења су потребна за свако дете појединачно.
С обзиром на то да је ЈЛС усагласила Правилник о одобравању и финансирању програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у обалсти спорт, да би исти у коначном био донет на већу, постоји дилема која се односи на члану 49. став 1., у смислу шта се сматра под започетим поступком одобрење? С обзиром да се почетком године објављује Обавештење за подношење годишњих програма, које је календарски дефинисано, само је формирана Комисија, тако да није реализован даљи поступак одобравања, да ли се поступак окончава по одредбама овог Правилника?
Измене и допуне Правилника о одобравању и финансирању програма којима се остварује општи интерес у области спорта у делу који се односи на члан 49. је остао непромењен, а такође и члан 21. где је наведено: „Годишњи програм извршава се према динамици утврђеној чланом 117. Закона“.
Дакле нови Правилник се, у делу на који се односи конкретно питање, не разликује од претходног. Уз претпоставку да су програми за 2021. годину били достављени након измене Правилника, а како је Законом предвиђен рок за доставу годишњих програма предлагача, односно носиоца програма до 01.06.2020. сматрамо да у сваком случају не постоји дилема у вези питања које је постављено.
Да ли ученик са сметњама у развоју који похађа средњу школу има право на бесплатне путне трошкове од куће до школе? Да ли је неопходан излазак на ИРК и ко би плаћао трошкове путовања?
Члан 189. став 1. тачка 5. Закона о основама система образовања и васпитања (“Сл. гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19 и 6/2020) прописано је да се у буџету ЈЛС обезбеђују средства између осталог и “за превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца, без обзира на удаљеност места становања од школе.”
Наведена одредба Закона односи се на све ученике са сметњама у развоју, дакле и на ученике средњих школа са сметњама у развоју, а из истог буџета финансирају се и њихови пратиоци.
Члан 4. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом (“Сл. гласник РС”, бр. 80/18) уређује да приликом процене потреба за додатном подршком надлежна Комисија може препоручити три врсте мера додатне подршке: мере додатне подршке које се у складу са прописима реализују на основу мишљења Комисије, препоручене мере додатне подршке на основу процене Комисије и остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције.
Другој групи мера припада и обезбеђивање превоза детета, ученика и одраслог који не може да користи средства јавног превоза, а по потреби и његовог пратиоца, за похађање образовања или коришћење других услуга социјалне и здравствене заштите, без обзира на удаљеност од места становања.
У складу са Законом о спорту, градске општине финансирају годишње и посебне програме спортских организација у области спорта. Приликом расписивања јавног позива за достављање предлога посебних програма спортских организација, да ли један од услова мора да буде да спортска организација има седиште на територији градске општине или своје предлоге програма могу да доставе и организације које имају седиште на територији града Београда? Да ли је у супротности са законом, ако је Правилником дефинисано да за посебне програме могу да конкуришу и спортске организације са територије Града Београда?
Закон о спорту у делу „Потребе и интереси грађана у области спорта у јединицама локалне самоуправе“ у чл. 137. и 138. ближе дефинише појединости, начине подношења програма (чл. 138. став 5.). Дакле, спортске организације са седиштем на територији ЈЛС своје годишње и посебне програме подносе преко надлежног територијалног спортског савеза исте ЈЛС. Логично је да ЈЛС из свог буџета намењеног за ове потребе финансира спортске организације чије је седиште управо у тој ЈЛС. Ово је у складу и са чл. 137. став 3. Закона:
„Носилац програма којим се обезбеђује остваривање потреба и интереса грађана из става 1. овог члана не може за финансирање истих активности да подноси програме и за средства од другог нивоа власти у Републици Србији.“
У чл. 138. став 8. се наводи: „Одобравање годишњих и посебних програма из става 4. овог члана у гранама и областима из члана 120. став 2. тачка 2) овог закона врши се у складу са овим законом, Стратегијом, националним категоризацијама и Програмом развоја спорта у ЈЛС….“.
Дакле, сходно горе наведеном, мишљења смо да право подношења пријаве имају лица – организације у области спорта, која имају регистровано седиште на територији општине/града/градске општине.
Да ли хотели у оквиру своје претежне делатности - хотелски смештај, могу да се баве и пословима комисионе продаје традиционалних рукотворина или морају да имају регистровану још неку шифру делатности?
Закон о угоститељству („Сл. гласник РС“ број 17/19) је као lex специалис прописао обавеза угоститеља да у месту пословања региструје обављање угоститељске делатности.
Наиме, уколико привредно друштво обавља угоститељску делатност у седишту, али не као претежну делатност, дужно је да за ту делатност региструје огранак на истој адреси. Такође, уколико привредно друштво обавља угоститељску делатност ван седишта, дужно је да за ту делатност у сваком простору, односно месту пословања региструје огранак.
Обавеза регистровања огранка за обављање трговинске делатности не постоји по Закону о трговини, те према томе није потребно регистровати огранак за комисиону продају традиционалних рукотворина у хотелу.
Да ли лицу које је запослено на неодређено време у установи културе, након именовања истог на функцију председника опстине, може да док му мирују права и обавезе буде понуђен анекс уговора о раду због систематизације нове која је одређена сходно Уредби о каталогу нових радних места?
Чланом 79. став 1. тачка 4) Закона о раду предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду другачије одређено, ако одсуствује са рада због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца.
За време мировања радни однос траје, али права и обавезе из радног односа се не остварују све док не престану разлози за мировање. У том смислу, послодавац запосленом може понудити анекс уговора тек након што се запослени врати код послодавца код кога су му мировала права из радног односа.
Што се запосленог који обавља послове на одређено време тиче, њему се може одмах понудити анекс уговора о раду.
У јавној установи културе је извршена систематизација (усклађивање са новом уредбом о каталогу радних места). Један од радника има мировање радног односа по основу постављења на функцију. Да ли радник који има мировање радног односа може да потпише понуђени анекс уговора о раду, или мора да се сачека до његовог повратка? Радника коме мирују права и обавезе мења други радник, да ли њему да се понуди нови анекс уговора о раду, или је то немогуће јер је он на замени уместо радника коме мирују права и обавезе, па сходно томе ни радник на замени не може да потпише нови анекс уговора о раду ако то не учини радник кога он мења?
Чланом 79. став 1. тачка 4) Закона о раду предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду другачије одређено, ако одсуствује са рада због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца.
За време мировања радни однос траје, али права и обавезе из радног односа се не остварују све док не престану разлози за мировање. У том смислу, послодавац запосленом може понудити анекс уговора тек након што се запослени врати код послодавца код кога су му мировала права из радног односа.
Што се запосленог који обавља послове на одређено време тиче, њему се може одмах понудити анекс уговора о раду.
Да ли једној спортској организацији (клуб) средства која се доделе за годишње и посебне програме могу да буду већа од 20% будзета одређена за спорт?
Локална самоуправа у складу са Законом о спорту, члан 138. став 1. и 2. и Законом о буџетском систему, уколико има средства предвиђена буџетском резервом, одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе евентуално може одобрити накнадна средства али само по посебном програму и уколико је наведена спортска организација аплицирала за наведена средства у текућој години у складу са важећим законом, подзаконским актима, у предвиђеном року и важећим правилником јединице локалне самоуправе - Правилником о одобравању и финансирању програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у области спорта у општини.
Даље, чланом 138. став 4. прописано је да се једној организацији у области спорта не може одобрити више од 20% средстава од укупне суме средстава буџета ЈЛС предвиђених за финансирање програма из области спорта, с тим да се трошкови програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у ЈЛС морају односити, по правилу, најмање 15% на активности повезане са спортом деце.
Према свему наведеном, закључак је да није могуће да се једној спортској организацији издвоји висе од 20% од буџета издвојених за програме спорта.
Да ли је потребно да председник општине донесе посебан акт или се критеријуми могу утврдити у самом конкурсу?