Питања и одговори

Према Закону о основама система образовања и васпитања, педагошки асистент у установи пружа подршку групи деце, односно ученика и у том смислу није персонализована услуга. Педагошког асистента може да тражи образовна установа, која се за сагласност о ангажовању обраћа надлежној школској управи, односно Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

У Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом међу мерама које предлаже Интерресорна комисија није наведена педагошка асистенција. 

Чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", број 38/19) је прописано следеће:

“Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,

2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,

3) здравствене рехабилитације запосленог,

4) настанка теже инвалидности запосленог,

5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице,

6) помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,

7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи.

8) помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,

9) рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,

10) помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,

11) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог.

У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени.

Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде.

Право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.

Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

Право на солидарну помоћ у складу са овим чланом остварују сви запослени код којих основ за исплату солидарне помоћи наступи почев од 22. марта 2019. године”.

С обзиром да се у случају из тачке 6) става 1. члана 51. ПКУ за запослене у јединицама локалне самоуправе, ради о помоћи по основу чињенице смрти члана уже породице, који у моменту када запослени подноси захтев за остваривање права на солидарну помоћ, више не остварује права по основу радног односа, односно не прима новчану накнаду за туђу негу и помоћ или пензију, мишљења смо да нема сметњи да запослени оствари право на солидарну помоћ за случај смрти члана уже породице.

Мишљење МДУЛС_право на солидарну помоц.пдф

Стручни радник ангажован код пружаоца услуге Лични пратилац требало би да има лиценцу за обављање послова из области социјалне заштите, али није неопходно – потребно је да има завршене студије из области тзв. “помагачких професија” у социјалној заштити, због сензибилисаности за потребе корисничке групе и сарадње са породицама, и да, како члан 87. став 3. поменутог Правилника предвиђа, има завршену обуку по акредитованом програму за пружање услуге личног пратиоца.

Пружање услуге Лични пратилац детета може бити организовано на начин да један лични пратилац буде ангажован за двоје или више деце – у том смислу не постоје никаква ограничења. Имајући у виду да се активности личног пратиоца детета планирају и реализују у складу са индивидуалним потребама детета у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, потребно је да процена Интерресорне комисије и процена Центра за социјални рад обухвати све аспекте способности и потреба детета, односно да јасно буде назначено за којом врстом подршке дете има потребу од стране личног пратиоца, а у складу са чланом 86. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите.

На основу навода да је од предшколске установе добијен само педагошки профил детета, а не и целовит индивидуални образовни план, Интерресорна комисија нема доказа да је у предшколској установи са дететом рађено по ИОП-у.

Основна школа у коју је уписано дете дужна је да поступи у складу са Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање. На основу овог Правилника, установа у коју долази дете мора најпре да уради педагошки профил детета, да у периоду од три месеца спроведе мере индивидуализације, да обавести родитеље да дете остварује право на ИОП, да добије сагласност родитеља и да приступи планирању и спровођењу ИОП1. Након најмање три месеца спровођења ИОП1, школа може да предложи прелазак на индивидуални план са измењеним исходима (ИОП2), за шта је неопходно претходно прибавити мишљење Интерресорне комисије и сагласност родитеља.

На основу претходно наведеног, мишљења смо да у овој ситуацији није целисходно да се у оквиру мишљена ИКР као мера подршке ученику наведе ИОП2.

Потребно је навести који је ранг такмичења у питању. Ако су у питању велика међународна спортска такмичења, а која су дефинисана чланом 163. Закона о спорту, она укључују:

1. олимпијске и параолимпијске игре;
2. светска и европска првенства;
3. медитеранске игре;
4. универзијаде;
5. светски купови и финални турнири светске лиге;
6. зимски и летњи Олимпијски фестивал младих Европе;
7. балканска и друга регионална првенства;
8. финала и финални турнири европских клупских спортских такмичења, осим финала европских клупских такмичења која су резултат спортских успеха домаћих спортских организација;
9. критеријумски и квалификациони међународни спортски турнири националних спортских репрезентација.

У члану 162. Закона о спорту наведено је шта је све потребно за кандидовање за организацију великог међународног спортског такмичења на територији Републике Србије пре подношења кандидатуре, а што подразумева да спортска организација:

1. образује иницијативни одбор за припрему кандидатуре;
2. припреми пројекат, односно студију о организовању и финансирању такмичења, која обавезно садржи материјално-техничке, финансијске, организационе и стручно-кадровске елементе за организацију;
3. прибави мишљење Олимпијског комитета Србије, односно Параолимпијског комитета Србије, када су у питању олимпијски, односно параолимпијски спортови и надлежног националног гранског спортског савеза у олимпијском спорту, односно параолимпијском спорту;
4. прибави мишљење Спортског савеза Србије и надлежног националног гранског спортског савеза у неолимпијском спорту;
5. прибави мишљење надлежног органа јединице локалне самоуправе на чијој територији се организује такмичење и територијалног спортског савеза јединице локалне самоуправе;
6. прибави сагласност Владе за велика међународна спортска такмичења из члана 163. тач. 1), 2), 3), 4) и 6) овог закона, односно сагласност Министарства за друга велика међународна спортска такмичења.

У складу са чланом 10. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, а којим се дефинише праћење и остваривање предложене додатне подршке се наводи: "Комисија је обавезна да доставља редовне извештаје о свом раду и о предложеној и оствареној подршци општинској, односно градској управи два пута годишње: за прву половину године до 1. августа и Збирни извештај за календарску годину, до 1. марта наредне године на Обрасцу 4. Збирни извештај, након што га усвоји општинско/градско веће, Комисија доставља ресорним министарствима".

Препорука Министарства просвете, науке и технолошког развоја, је да јединице локалне самоуправе које нису доставиле извештај за 2018. годину до 1. марта 2019. године, да га попуне електронским путем, на одговарајућем обрасцу и да га тако попуњеног доставе на e-mail адресу: inkluzija@mpn.gov.rs

Упитник-ИРК упутство.пдф

Образац Upitnik-IRK.xls

Чланом 138. Закона о спорту којим прописано је да се једној организацији у области спорта не може одобрити више од 20% средстава од укупне суме буџета ЈЛС предвиђених за финансирање програма у области спорта, и односи се и на годишње програме територијалних спортских савеза.

Дакле, сматрамо да и за територијалне спортске савезе важи законом прописано ограничење од 20%.

У складу са чл. 4. став 3. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, односно чл. 18. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања, координатор се може позвати у одговору родитељу, а који прописују могућност одлагања уписа у основну школу само за једну годину.

Пошто се ради о детету са вишеструким сметњама, сматрамо да је неопходно и мишљење надлежне ИРК, јер у том мишљењу треба да се нађу све мере додатне подршке неопходне за укључивање овог детета у образовање.

Чланом 6. став 8. Закона о порезима на имовину прописано је да ако није утврђена просечна цена другог земљишта (из члана 6а. став 7. овог закона) у зони, зато што у зони и граничним зонама није било најмање три промета уз накнаду другог земљишта, а утврђена је просечна цена пољопривредног земљишта у тој зони, вредност другог земљишта (осим експлоатационих поља) која чини основицу пореза на имовину за пореску годину утврђује се применом просечне цене пољопривредног земљишта у тој зони умањене за 40%.

У случају из става 8. овог члана сматра се да је утврђивањем просечне цене пољопривредног земљишта у зони утврђена просечна цена другог земљишта (став 9.)

Ако ни у граничним зонама из става 7. овог члана није било промета одговарајућих непокретности у периоду из става 5. овог члана, односно ако се вредност другог земљишта не може утврдити у складу са ставом 8. овог члана, основица пореза на имовину за те непокретности у зони у којој није било промета једнака је основици пореза на имовину те, односно одговарајуће непокретности у тој зони обвезника који не води пословне књиге за текућу годину.

Пошто за текућу (у овом случају 2018.) годину није било пореске основице за друго земљиште, код физичких лица се порез на имовину за 2019. годину утврђује према прошлогодишњој основици тог или сличног земљишта. Ако је за 2018. годину то земљиште опорезовано као нека друга врста, онда се користи та пореска основица, а ако није, онда се узима вредност сличног, односно одговарајућег земљишта.

За правна лица, да би се утврдила пореска основица за друго земљиште, требало је да буде објављена просечна цена другог земљишта у најопремљенијој зони да би се применили коефицијенти. Ако то није учињено, примењује се књиговодствена вредност сходно члану 7а. став 6. Закона о порезима на имовину.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Плаћање накнаде за промену намене пољопривредног земљишта не сме да буде од утицаја на утврђивање обавезе пореза на имовину. Накнада се плаћа према пореској основици за претходну годину.

Закон о порезима на имовину је од 2019. године прописао да ЈЛС може својом одлуком прописати да се грађевинско земљиште за сврху опорезивања сматра пољопривредним.

Ако обвезник поднесе измењену пореску пријаву која је формално и математички исправна, таква пријава мора бити примљена и евидентирана.  Ако ЛПА сматра да је та пријава суштински неисправна и има доказе за то, тада ЛПА има обавезу да по њој спроведе поступак пореске контроле и утврди разлику пореза у односу на ту (измењену) пореску пријаву, као и да у том решењу о пореској контроли наложи пореском обвезнику да поднесе тачну пореску пријаву у складу са оним што је утврђено у поступку пореске контроле.

Свакако би у оваквим случајевима, када се утврди очигледна намера пореског обвезника да избегава плаћање пореза, требало поднети  и захтев за покретање прекршајног поступка.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Пре свега ЛПА не ради процену вредности пољопривредног земљишта, јер то није прописано чланом 44. Закона о накнадама јавних добара. Чланом 44. Закона о накнадама за коришћење јавних добара прописано је да је основица за промену намене полјопривредног землјишта једнака основици за порез на имовину тог землјишта у години која prеthоdi години у којој је поднет захтев за промену намене землјишта.

Основица за промену намене полјопривредног землјишта за које није утврђен порез на имовину у години која prеthоdi години у којој се мења намена, односно основица за полјопривредно землјиште које је ослобођено плаћања пореза на имовину утврђује се на основу просечне цене квадратног метра полјопривредног землјишта у одговарајућој, односно граничној зони, одређене актом јединице локалне самоуправе за потребе утврђивања пореза на имовину.

Уколико је утврђена просечна цена квадратног метра полјопривредног землјишта у више граничних зона примениће се цена квадратног метра која је најповолјнија за обвезника. Уколико није утврђена просечна цена у зони нити граничним зонама, вредност землјишта утврђује овлашћени судски вештак за послове полјопривреде, у складу са прописом којим се уређује поступак експропријације.

Значи, ако се промена намене пољопривредног земљишта врши у 2019. години, при чему за предметно земљиште није утврђена пореска основица, ЛПА доставља просечну цену квадратног метра пољопривредног земљишта за зону у којој се то земљиште налази, и то из акта о просечним ценама за 2018. годину.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.