44. скупштина СКГО - Успех државе зависи од успеха локалних заједница

Највеће годишње окупљање градоначелника и председника општина, 44. скупштина Сталне конференције градова и општина (СКГО), одржана је 24. новембра у Београду, уз присуство око 500 учесника, највиших представника локалних самоуправа у Србији, представника Владе Србије и ресорних министарстава, републичких посланика, бројних амнасадора и других чланова дипломатског кора, владиних и невладиних организација и институција, међународних донаторских организација, као и асоцијација локалних власти из других земаља са којима СКГО има успостављену сарадњу.

Градоначелник Београда Синиша Мали обратио се у име града-домаћина учесницима Скупштине СКГО и истакао да локалне самоуправе морају више међусобно да сарађују, али и да буду сервис грађана и да се боре за нова радна места и инвестиције. Нагласио је посебно значај и улогу Београда у томе, јер српска престоница представља 40 одсто БДП-а Србије. Према његовим речима, у Београду тренутно има 500 активних градилишта која запошљавају домаћу радну снагу.

"Зато су сарадња и комуникација веома важне и град Београд ће увек подржати рад СКГО", тврди Мали. Градоначелник је захвалио СКГО, јер без подршке ове асоцијације Београд не би успешни завршио процес добијања кредитног рејтинга. Он је позвао представнике локалних заједница да максимално искористе све потенцијале СКГО и указао им да је главни град ту да и он помогне. Сарадња, комуникација и заједнички рад веома су важни за још веће инвестиције и бољитак у земљи, поручио је Мали.

Овом приликом учесницима се обратила и министарка за државну управу и локалну самоуправу Ана Брнабић која је такође поручила да је међуопштинска сарадња веома важна и кључ како треба наставити у будућности.

Министарка је нагласила да СКГО има знање и експертизу, те да је најјачи партнер Владе Србије у области реформе локалних самоуправа. На њу се Влада ослања посебно у сегменту реформе система финансирања локалних самоуправа, предстојећим изменама и допунама Закона о локалним самоуправама и будућој стратегији децентрализације. Она је поручила да успех државе зависи од успеха локалних заједница, те да посебно треба радити на мењању досадашњег јаза између надлежности и потребних средстава за реализацију послова који су локалу поверени. Она је указала да је у Србији велика разлика између локалних самоуправа, јер има оних које су јако велике, док су друге мале, али све треба да пружају исти ниво услуга. "Зато је важна већа међуопштинска сарадња како би се мањи ослањали на веће и са мање ресурса могли да ураде више ствари", нагласила је Брнабићева.

Министарка је најавила да ће са СКГО почети припрема стратегије децентралиазције и предложила да се у наредних неколико недеља пре нацрта, прво направи концепт те стратегије и да се о њему јавно расправља, како би био постигнут консензус око нацрта и он био комплетан.

Навела је да ће у наредном периоду заједно са СКГО радити на завршетку реформи система финансирања локалних самоуправа, подсетивши да је усвајање Закона о финасирању локалних самоуправа био први корак ка тој реформи. Према њеним речима, сада се ради на доношењу закона о таксама и накнадама који ће утицати на сопствене приходе локалних самоуправа. Видеће се како ће ти закони утицати на буџете локалних самоуправа, али ће се тражити начини како да се не угрози њихово одрживо финансирање, као и ниво услуга које оне пружају.

Новоизабрана председница Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе Гудрун Мозлер Тернстрем дошла је у прву званичну посету Србији и то ради обраћања учесницима Скупштине СКГО. Она је овом приликом подсетила да су локалне заједнице стубови носиоци демократије у свету и непосредни даваоци услуга грађанима, те је у том смислу указала на видљив напредак наше земље.

Председница Конгреса указала је да "ако централна власт нема подршку локалних власти не може да буде успешна". Она је казала да је мисија Конгреса на чијем је челу да прати локалну и регионалну демократију и да је Европска повеља о локалној самоуправи као стуб демократије и служи да системи владавине на вишем нивоу боље функционишу."Припремићемо извештај о локалној и регионалној демократији у Србију у петогодишњем периоду. Наши чланови пратиће стање у Србији од фебруара следеће године, али они неће бити судије већ ће помагати у промоцији људских права и демократије", рекла је Мозлер Тернстрем и истакла да су у Србији "ојачани капацитети локалне власт".

Заменик шефа Делегације Европске уније у Србији Оскар Бенедикт напоменуо је да ће ЕУ наставити да пружа и финансијску и политичку подршку Србији на њеном путу ка ЕУ. Навео је да је до сада Србија остварила значајне резултате, када је реч о постигнутим реформама и привлачењу инвестиција и подсетио је да су отворена четири преговарачка поглавља и да се у наредним недељама очекује отварање још неколико и да ће грађани имати користи од тога.

Бенедикт сматра да је ЕУ кључни партнер Србије и да је 73 одсто инвеститора у Србији из те заједнице. Подсетио је да је у протеклих 15 година ЕУ у Србију инвестирала око три милијарде евра бесповратне помоћи кроз многе пројекте, од којих је око 300 милиона евра било намењено локалу. Према неговим речима, опредељено је и око 30 милиона евра који ће у наредном периоду бити подршка малим предузећима за јачање конкурентности, као и 2,5 милиона евра за питања како привући више инвеститора.

Према његовим речима, Србија треба да настави са фискалном консолидацијом, као и да је потребна већа правна предвидивост и бржи рад судова јер је то важно инвеститорима, али и да смањи бројна парафискалне намете којих је тренутно више од 400.

Порука европских представника јесте да ће и даље бити партнери Србији, те да је Европска унија најбољи оквир живе економије, привреде и већих инвестиција за нашу земљу.

Амбасадор Шведске у Србији Јан Лундин је рекао да ће четворогодишњим пројектом Шведска у Србији подржати унапређење животне средине, управљање отпадом, побољшање социјалне климе и управљање ванредним ситуацијама.

Амбасадор Швајцарске у Србији Филип Гуе истакао је да један од рецепата просперитета Швајарцарске децентрализација институција. Он је додао да ће Швајцарска подржати Србију у јачању локалне самоуправе и дијалога са грађанима.

Шеф Мисије Савета Европе у Србији Тим Картрајт казао је да је Савет Европе помогао при изради бројних закона у Србији и да ће и даље подржавати систем управљања људским ресурсима. Према његовим речима, Савет Европе наставиће да подржава даљи рад на унапређењу људских ресурса у градовима и општинама у Србији и кроз наредну фазу програма која ће бити финансирана у оквиру ИПА 2017.

У завршници уводног дела, председник СКГО Дарко Булатовић поднео је извештај о раду СКГО између две скупштине. У 10-минутном излагању учесницима скупа, председник СКГО представио је бројне активности асоцијације током претходног периода, најважније резултате и будуће планове.

Презентација: Програм економских реформи за период 2017-2019.

Након уводних излагања, министар финансија Републике Србије Душан Вујовић градоначелницима, председницима општина и другим гостима представио је Програм економских реформи Владе Србије за период 2017-2019.

Према његовим речима, Нацрт републичког буџета наћи ће се на седници Владе већ крајем новембра, што је знатно раније него протеклих година, а Влада ће разматрати и Нацрт фискалне стратегије који је такође завршен. Ова два документа биће предата Скупштини Србије на разматрање у исто време. Како је министар објаснио законски рок за доношење буџета је 15. децембар, али би он могао да буде усвојен и раније, а све ће зависити од динамике рада парламента.

Он је представницима локалних самоуправа поручио да би у планирању буџета требало да крену од реално процењених прихода и да уклоне бреме прошлости, односно дугове фирми из ранијих година, од текућих расхода пошто не могу приходима у једној години то да реше.

"Онда ћете добити реалан буџетски оквир, па ћемо да видимо у ком периоду и на који начин можемо да решимо питање наслеђених проблема из прошлости. Суштина је да затворите рупе кроз које су ти дефицити настали", објаснио је министар Вујовић.

Он је подсетио да се на сајту Министарства финансија од половине новембра налази Нацрт приоритета за програм економских реформи, те да очекује да локалне самоуправе дају своје коментаре у наредне две недеље. Он верује и да ће до 15. децембра бити направљен први нацрт програма економских реформи који ће укључити иницијалне коментаре. После тога ће бити урађена још једна верзија нацрта документа, а примедбе и сугестије локалних самоуправа се очекују почетком јануара како би већ крајем јануара био урађен финални текст документа.

Панел: Локална самоуправа, привлачење инвестиција и подршка привреди

На панелу о улози локалних самоуправа у привлачењу инвестиција учествовали су Жељко Сертић, в.д. директора Развојне агенције Србије, Владан Васић, градоначелник Пирота и стручњак Јован Миљковић, а разговор је водио Владимир Јовановић из СКГО.

"Ове године на националном нивоу основано је 36 хиљада нових предузећа и предузетничких радњи. Наравно, један број се гаси, ове године је то око 17 хиљада, а обично буде приближан број нових и оних који се гасе. Велики део нашег програма посвећен је подршци образовању наших предузетника", објаснио је Сертић.

"Установићемо и сектор за регионални развој чији ће задатак бити подизање капацитета у локалним канцеларијама за економски развој, подршку кроз ИПА програме и прекораничну сарадњу са општинама из нашег региона. Морамо да информације које имамо на највишем нивоу спуштамо до локала како бисмо заједничким снагама развијали економију".

Градоначелник Пирота Владан Васић истакао је како његов град има канцеларију која ради добро, да имају стратегију и да су међу првима сертификовани као општина са пословним окружењем.

"Ми смо доста специфични, јер имамо најуспешнију слободну зону у Србији. Град Пирот је власник 20 одсто акција слободне зоне Пирот , што је важно за јавно приватно партнерство о коме се много прича, али још нема пуно добрих примера. Успешно радимо пројектно финансирање са Владом Србије, са донаторима, амабасада. Ми смо општина која је остварила највише пројеката у прекограничној сарадњи - два милиона евра је у овом делу уложено у пројекте у Пироту".

Послови управљања локалним економским развојем постали су брига и одговорност локалних самоуправа. Протеклих десет година много тога се десило што је подигло капацитете и конкурентност неких наших градова и општина да уђу у међународну утакмицу и допринесу нашој националној економији тако што ће стварати амбијент да компанија која разматра где ће доћи на крају изабере Србију, рекао је Миљковић.

Представљене новине у Закону о локалној самоуправи: Од смањења чланова у већима до регулисања месних заједница

Проширивање круга најзначајнијих аката локалне самоуправе за које је неопходно да се спроведе јавна расправа, као што је питање буџета; обавеза локала да прати процес приступања Србије Европској унији; смањење чланова у општинским и градским већима; функционисање месних заједница - само су неки од предлога Нацрта закона о изменама и допунама закона о локалној самоуправи, који је на 44. скупштини СКГО представио Саша Могић, помоћник министра државне управе и локалне самоуправе.

Нацрт закона се од прошлог петка налази на јавној расправи, а Могић је представнике локалних самоуправа позвао да Министарству доставе своје предлоге и сугестије о том документу.

„Две су суштинске новине у вези са општинским, односно градским већима. Једна је да веће може да обавља и неке посебне послове који су утврђени законом. То се, пре свега, односи на специјално овлашћење за доношење одлуке већа о општим актима, а не да то овлашћење има само скупштина. У Закону о комуналним делатностима, који регулише питање доношење одлука о заједничким комуналним делатностима између локалних самоуправа, имали смо 2011. случај да је већу дато да донесе одлуку, а да је онда скупштина потврди на првој седници. То је неки могући механизам, на пример, када скупштине нису у могућности да се састану, а потребно је што пре донети одлуку", казао је Могић.

„Друга значајна новина, додао је, је да процес рационализације и смањења трошкова на свим нивоима, па тако и у јединицама локалне самоуправе, предвиђа смањење чланова у општинским и градским већима у односу на број становника локалне самоуправе. Према његовим речима, овај предлог се базира на питању улоге већа као извршног органа, његовог положаја у односу на председника општине, односно градоначелника. Овај предлог је прва верзија, те је више позив за дискусију током јавне расправе", нагласио је Могић.

У вези са учешћем грађана у раду локалне самоуправе, Могић је истакао да Нацрт закона предлаже да је потребно пет одсто бирача како би се спровела грађанска иницијатива. За спровођење јавне расправе за најзначајније опште акте, попут статута и буџета, потребно је 100 потписа грађана или предлог једне трећине одборника. О спровођењу јавне расправе на предлог грађана одлучује надлежни орган локалне самоуправе. Значајно је да се, с једне стране, на јасан начин искаже воља грађана да се о неком питању и они консултују, а с друге стране, да не дође до политичке манипулације истакао је помоћник министра државне управе и локалне самоуправе.

Посебно важна област, рекао је потом, је питање међуопштинске сарадње, "област за коју је нужно да се развија, а неке од идеја су ограничене Уставом, па ћемо видети шта је могуће имплементирати". Он је истакао да је било јако важно отворити поље у коме ће, с једне стране, локалним самоуправама бити понуђено што више модела и праваца по којима ће развијати међусобну сарадњу, те компензовати недостатке које имају у кадровским, финансијским, организационим капацитетима, а с друге стране да цео процес буде организован, вођен и уређен.

Након Могићевог представљања Нацрта закона о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи, присутнима се обратио председник СКГО Дарко Булатовић поводом усвајања докумената и одлука 44. скупштине Сталне конференције градова и општина. Усвојени су записник са 43. скупштине СКГО, Извештај о раду СКГО за 2016. годину, Извештај Надзорног одбора СКГО о материјално-финансијском пословању у 2015. години и првих 10 месеци 2016. године са Предлогом одлуке, као и Одлука о покретању поступка за израду и доношење Стратешког плана СКГО за период 2018-2021. године.