48. скупштина СКГО - ПАНЕЛ ДИСКУСИЈА: "Потенцијали и изазови у развоју локалне самоуправе у наредној декади"

На панел дискусији одржаној у оквиру 48. скупштине СКГО, у којој су учествовали и представници министарства, СКГО, али и иностраних институција, било је речи о дијалогу између локалних и власти на државном нивоу, будућим трендовима у раду и развоју локалних самоуправа, примерима добре праксе, али и утицају ковид кризе на развој и шта је оно што је у перспективи важно за јачање градова и општина.

Марија Обрадовић, министарка државне управе и локалне самоуправе говорила је о доношењу стратегије о реформи јавне управе и локалне самоуправе и новинама у тој области. Овај плански документ би требало да обухвати десетогодишњи период.

- Можда је то дуг период, али сада постављамо основе система који ће да донесе добробит грађанима. Покренули смо припрему тог документа и то уз подршку швајцарске Владе. Овакав документ се припрема по први пут и при крају је, након чега нас чека јавна расправа - навела је она.

Обрадовић о приоритетима МДУЛС

Такође, министарка Обрадовић је истакла и неколико праваца у којима ће се доцумент кретати: унапређење правног оквира како би се надлежности обављале ефикасније и делотворније, имплементација стандарда и усклађивање са најзначајнијим међународним актима. Један од приоритета је и даљи развој система финансирања и његова стабилност, а потребно је, каже, и појачати систем одговорности.

- Желимо снажан подстицај управљању људским ресурсима јер професионална и ефикасна управа управо почива на запосленима који имају све те квалитете. Академија за јавну управу је такође постала важна у свему томе. Морамо помоћи људима, да им понудимо алате да боље и квалитетније обављају своје послове - каже она.

Наводи и да је сасвим јасно да немају сви политички изабрани представници капацитете за вођење градова и истиче да се повезивањем и сарадњом градова и општина добијају нови квалитети у пружању услуга.

Навела је и да једном недељно челни људи МДУЛС имају консултације са градоначелницима и председницима општина како би се проблеми заједнички решавали уз обострани интерес. Појаснила је и да је ковид пандемија утицала и на буџете, али је истакла и да је министарство добило 68 одсто више новца него раније.

- Очекујемо нове предлоге за учешће грађана у локалној власти и комуникацију са њиховим изабраним представницима, да јачамо општине у процесу приступања ЕУ. Од укупног броја имамо 60 нових градоначелника и председника општина у Србији, и тај долазак нових људи се негде и осећа - испричала је министарка.

Е-управа и Јединствено управно место

Министарка је говорила и о снажнијем успостављању е-управе које је, каже, "посебна тема коју би требало ојачати". Осврнула се и на Јединствено управно место (ЈУП), чија је суштина да се на једном шалтеру могу завршити сви послови који су грађанима потребни у локалној заједници.

- То је пример како држава може да буде доступна, и то је оно чему тежимо. Можда није лоша идеја да са СКГО направимо онлајн комуникацију, да нас људи прате уживо, да директно питају шта их занима... Волела бих да ме затрпају питањима, а онлајн комуникација нам то омогућава - рекла је Обрадовић.

Комуналне услуге су, каже, још један од приоритета, као и да је припрема плана реформе комуналних система такође нешто на чему ће се радити.

- Неки су се својевремено шалили са том темом, али је очигледно да је то неспорно важно, јер је срамота да у 21. веку немамо водовод и канализацију. Ако тражимо да се степен хигијене повећа, како ћемо то другачије да урадимо - упитала је она.

Навела је да и у Србији, али и у другим државама постоје разлике у већим и мањим јединицалма локалне самоуправе, али да је идеја да сви могу да пружају услуге на стандардизован начин, а не да се оне разликују од града до града.

- Када почнемо са реформама, биће неопходно да се укључе сви ресори у Влади и локалним самоуправама, или непосредно или преко СКГО. Ова влада јесте орочена на годину и по дана, али то не значи да не треба да наставимо да унапређујемо рад - рекла је Обрадовић.

Ратковић: Децентрализација и модернизација 

Градоначелник Сомбора Антонио Ратковић рекао је да је оно што жели модерна локална самоуправа која ће бити усклађена са европским стандардима, која је професионална, успешна и доступна грађанима и привреди.

- Децентрализација и модернизација су нешто чему тежимо. Локалне самоуправе које немају капацитете треба додатно помоћи и оснажити, а свима онима који су то савладали, додати још један део одговорности. Морамо користити све више електронских сервиса, а ЈУП је нешто где би се то могло остварити. Ми смо у Сомбору успоставили такво место и драго ми је што грађани све могу да обаве у веома кратком року - рекао је он.

На примеру Сомбора објаснио је и како локалне заједнице могу да се укључе у доношење појединих одлука. Један од примера је, каже, пројекат партиципативног буџетирања, где су грађани у својим месним заједницама сами бирали шта желе да се уради.

- Од 2021. године ће свака месна заједница моћи да одлучи који је то пројекат за њу најкориснији, а који ће се потом наћи и у градском буџету. Такође, ми смо средњим школама у нашем граду оставили могућност да одлуче шта им треба а у чему град може да им помогне, тако да смо грађане укључили и на тај начин - појаснио је он.

Додао је да су се локалне самоуправе суочиле са бројним изазовима ове године, али и да је једна од ствари која је мање или више приметна била недостатак капацитета и електронских ресурса.

- Криза је била test за сваку управу, неке су се боље снашле, неке не, али треба је искористити за извлачење закључака. Приотитет су отпорнији, инклузивнији, зеленији и здравији градови - рекао је он.

Ратковић наводи да је 2020. година за све градове и општине била тешка, да је у условима ковида важно рационално распоредити средства, имајући у виду да су приходи свуда били мањи. Рекао је да је врло важна обука запослених у јавној управи и навео да он тренутно похађа једну од њих.

На то се надовезала министарка Обрадовић, рекавши да увек има нешто ново да се научи и додала да је на Академији за државне службенике с почетка било доста полазника, али да се сада тај број смањио. Она је позвала запослене у локалним администрацијама да се прикључе обуци, додавши да је она бесплатна.

Кифер: "У кризи, одговор су људи"

Андреас Кифер, генерални секретар Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе, навео је да у градовима и општинама постоје добре основе за развој и да су изазови за њих исти.

- Током године смо видели да су неке процедуре биле корисне, али и да неке треба да буду унапређене и побољшане - рекао је он.

Додао је да је у целој Европи одговор на корона кризу био је најбољи када су сви актери, од националног, преко регионалног до лолакног нивоа сарађивали, разговарали, осмишљавали мере и имплементирали их.

- У кризи одговор су људи, који морају да прате оно што владе и локалне управе кажу - истакао је он.

Каже и да проблеми нису исти у свакој земљи, граду и општини, али истиче и да када је реч о Србији, политички дијалог треба наставити са Министарством за државну управу и локалну самоуправу, али и са СКГО, како би се помогло Србији на путу модернизације.

Навео је и да због пандемије корона вируса, Савет Европе није био у прилици да посматра локалне изборе, али истиче и да демократија мора да фунцкионише и у време кризе. Ипак, наводи, лични контакт и разговор лицем у лице је нешто што дефинитивно недостаје.

Кифер се осврнуо и на међусобну сарадњу Србије и Савета Европе, рекавши да се очекују предлози како ће она изгледати у будућности. Говорио је и о људима који се налазе на позицијама у локалним властима.

- Видели смо негде да се најбољи људи бирају на локалне позиције, а у неким земљама постоји чак и кривична одговорност представника на локалу ако неко, рецимо, настрада на локалном путу - навео је он.

Каже да је важно промовисати интегритет и транспарентност рада лидера локалних управа и поверење које се мора имати у њих и да би у томе било добро примењивати искуства различлитих земаља. Навео је пример организације ГРЕЦО при Савету Европе, која се бави корупцијом и питањем етике и транспарентности, додавши да су политичари узори и да имају одговорност да сачувају поверење у политички систем. Каже и да Савет Европе доста ради са младима како би их заинтересовао за укључивање у политику.

Децентрализација и обука

Говорећи о децентрализацији, Кифер је навео да она има неколико аспеката, али да је обука и оспособљавање људи за рад у локалним управа кључна.

- Без уставне и законске основе неће бити коначног циља, јер су потребне обе стране - каже он.

Објашњава и да ће Савет Европе у перспективи обновити делегације и формирати нове које се баве радом на локалу, да ће њихов мандат бити пет година, као и да ће у многима бити више флексибилности. Каже и да је Србија већ имала своје представнике из локалних управа у овим телима.

Делотворан одговор на кризу у здравственом систему је нешто што је, каже, један од приоритета и на чему ће се радити наредних година.

- Ово можда неће бити последња пандемија, али су важне поуке и које ћемо препоруке дати, а Атинска деклерација је један од инструмената. Кохезивно друштво и смањење неједнакости је такође приоритет. Знамо да у малим и удаљеним општинама имамо различите проблеме у односу на урбане делове земље. Имамо и питање климатских промена, које није само еколошко, већ је повезано и са људским правима. Министри су на представљању извештаја у Њујорку рекли да без доприноса локалних и регионалних власти, ми не можемо да сагледамо у овај проблем. На нивоу једне земље, више од 50 одсто када је реч о овом проблему учествује локални ниво - прича он.

Говорећи о дигитализацији, Кифер наводи да је улога локалних власти да опслужују грађане, али и да штите њихову приватност.

- Савет Европе се управо залаже за то, као и да виши нивои управљања испуњавају своје обавезе и одговорнисти. Драго ми је што смо могли да учествујемо у подршци Србији на овим реформама и наставићемо у томе да вас подржавамо. То је ваша реформа, не нешто што треба да вам буде наметнуто, а ми смо ту подршка, да радимо са градоначелницима и председницима да нам кажу шта је важно - закључио је он.

Валије: Важна улога локалних власти

Уз изражено задовољство због учешћа на скупу и поздраве панелистима и гледаоцима, генерални секретар Савета европских општина и региона Фредерик Валије подвукао је циљеве одрживог развоја као кључне у правцима активности локалних власти.

С тим у вези, каже, последње три године је рађено на извештају у вези са овом темом, а последњих годину дана праћено је како су те активности реализоване. Задатак организације на чијем је челу је, каже, да помогнемо чланицама да преведемо ову глобалну стратегију на локални ниво.

- Управо ће локалне власти у наредним годинама имати велику улогу у реализацији Агенде одрживог развоја 2030. и до сада су биле јако ангажоване на том пољу. У том смислу, желимо да унапредимо државну управу, уз ниво и квалитет услуга које пружају грађанима - каже он.

Наводи и да се овај процес дешава и у Србији, и истиче добру сарадњу са СКГО и Владом Србије.

- На овом путу постоје велики изазови, али имамо велика очекивања и потребно је много посла како би се приближили реализацији зацртаних циљева - наводи он.

Каже и да је корона криза све погодила, да се оваква ситуација деценијама уназад није догодила и да се нада да се више неће поновити. Све се, каже, променило - начин живота, наше слободе, наше економске активности, и све то је представљало велику претњу за континент.

- Након што се десила пандемија, ми смо основали тимове, и сви су они желели да размењују информације, сазнања и своје праксе. Издавали смо билтене у вези са овим питањима, али смо и координирали рад европских институција на сараднији са нашим чланицама. Радили смо истраживања, анализирали ситуацију, питање отварања школа, ситуације у економском сектору... То је било у оквиру првог таласа, када су активности биле централизоване, Уоквиру другог, постоји потреба да се препознају услуге које се пружају на локалном нивоу - каже он, и наводи да су земље које су децентрализоване, имале мање проблема на локалу.

План и за ЕУ, али и земље у окружењу

Валије је навео и да су недостатак и смањење прихода довели до последица по рад централних и локалних власти, због чега се захтева брза акција на свим нивоима. Каже и да ЕУ има план за обнову економских активности и да желе да он буде проширен и на земље у окружењу Уније и кандидате за чланство.

И он се осврнуо на дигитализацију и борбу против климатских промена, уз опаску да организација коју води жели глобални одговор на такву ситуацију, заједничке активности европских и ваневропских земаља.

- Треба да се припремимо на сличне кризе и ситуације, како на националном, тако и на нивоу континента, али и локалу. Када епидемија буде иза нас, све те податке треба проучити и припремити се за будућност - подвлачи Валије, наводећи да ће Савет европских општина и региона и даље јачати везе између Србије и европских институција.

Закључио је изражавајући подршку процесу интеграција Србије у ЕУ, уз наду да ће се он ускоро бити окончан "како са Србијом, тако и са свим земљама региона".

Манолов: Криза као прилика за унапређење

Учесник панела био је и Емануил Манолов, председник НАЛАС (Мрежа асоцијација локалних власти Југоисточне Европе) и НАМРБ (Национална асоцијација општина Бугарске), који је уједно и председник бугарске општине Павликени.

Гледајући у будућност, каже, кризу морамо схватити и као прилику за побољшање локалних услуга и дугорочни подстицај локалног развоја, као и да се сада напори морају усмерити на опоравак заједница и економија.

- Истовремено, опоравак не би требао бити циљ сам по себи, већ такође треба да обезбеди континуиран одрживи развој. Сада нам је више него икад потребна права вертикална и хоризонтална сарадња, координација и консултације између различитих нивоа власти, како би се спречило преклапање активности и минимализовао ризик од неусаглашених решења - наводи он.

Каже и да асоцијације локалних самоуправа играју кључну улогу у координацији и сарадњи на свим нивоима власти, због чега имају виталан положај у одговору на пандемију и у планирању и спровођењу социјалног и економског опоравка.

- Оне морају бити подржане у овим изазовним задацима - истиче.

Студија НАЛАС-а

Манолов се осврнуо на налазе НАЛАС-ове студије: Локалне власти Југоисточне Европе у друштвено-економском опоравку након COVID-19 истичући две важне тачке: драматичан утицај кризе на локалне финансије и значај прекограничне сарадње у суочавању са кризом уз тражење најбољих решења.

- Научене лекције и заједничко искуство могу помоћи локалним самоуправама у Југоисточној Европи да се носе са будућом кризом. Наша је одговорност као регионалне мреже да документујемо и створимо могућности за ефикасну размену ових знања. Слично томе, морамо развити одговарајуће препоруке и подржати напоре наших националних удружења локалних власти - навео је он.

Говорећи о ефектима корона кризе, он је истакао да је међу изазовима уска сарадња локалне и централне власти, децентрализација и помоћ свим општинама, проналажење додатних средстава пре свега за слабо насељена места у целом региону Југосточне Европе.

- Први задатак је да се сви сачувамо од ковида-19, да видимо који је ниво штете у целини. Најважније је побољшати све услуге и инструменте који нам у томе могу помоћи - закључио је он, пожелевши представницима срећне празнике уз жељу да не изневере своје грађане.

Могић: Усклађивање са ЕУ

Помоћник министра државне управе и локалне самоуправе, Саша Могић навео је да се ускоро очекују промене неколико закона, као и ратификација и усклађивање прописа са Европском повељом.

- Оно што нам је намера је да направимо анализу у пружању стања услуга на локалу и да на крају имамо довољно знања и аргумента како бисмо направили један заједнички индекс квалитета услуга које се пружају грађанима о привреди - у вези са тим сам оптимиста - каже он, додавши да се комуналне услуге намећу као један од приоритета за решавање, али и да ће бити речи о предлозима који се тичу транформације и промена јавних предузећа.

Говорио је и о међуопштинској сарадњи која се прожима кроз цео систем локалне самоуправе и да би требало осмислити нова решења и програме те сарадње, рецимо на нивоу управних округа.

- Велики је број округа који имају подручни или регионални карактер, па би се у њиховом удруживању добила нова синергија и квалитет када је реч у обављају послова - каже он.

Децентрализација је такође једна од важних ствари, али Могић наводи да би било добро да се послови на локал преносе другачије него до сада: свуда, свима и одједном.

- Многе општине нису за то спремне. Ако ће се, ипак, наставити са том праксом, а мислим да ћемо имати и обавезне облике међуопштинске сарадње, за све оне који немају тај капацитет, њиховим удруживањем и спајањем би се направио тај ниво квалитета. Такође, требало би да оне општине и градови које умеју и могу, не чекају развој ових других - прича Могић.

Условна децентрализација 

Једна опција која је „на столу“ у вези са овом облашћу је и условна децентрализација, што би у пракси значило да држава може да понуди градовима и општинама списак послова да их сами обављају ако имају капацитете.

- Осим разних облика међуопштинске сарадње, имаћемо и предлоге који се тичу другачије функције и послова управних округа, који ће бити окренути ка министарствима како би се шири делокруг њихових послова обављао локално - појашњава он.

Помоћник министра је истакао и управљање људским ресурсима као једну од значајнијих тема на локалу, уз примену новог и прилагођеног система и компетенција за напредовање и награђивање према заслугама.

- Покушаћемо по први пут да израчунамо колико је средстава потребно за обављање рада једне локалне самоуправе. Важно је да имамо добар аргумент када разговарамо о потребама и финансијама градова и општина, шта је то што се од њих очекује али и да имамо јасну слику о трошковима - каже он.

У плановима ресорног министарства је и снажније увезивање програмских буџета како би финансирање било правилније и стабилније, "и да имамо што мање оних ситуација да историја почиње из почетка". Очекује се и нови закон о референдуму и народној иницијативи, као и почетак јавне расправе када је реч о реформи управе.

Он је похвалио и заједнички рад министарства и СКГО на индексу добре управе, који је представљен и у Савету Европе где је, каже, добро оцењен, и који би могао да се препоручи другим државама.