51. скупштина – Панел дискусија „Улога асоцијације локалне самоуправе данас – изазови и приоритети“

Панел дискусија на тему „Улога асоцијације локалне самоуправе данас – изазови и приоритети“, одржана у оквиру 51. скупштине Сталне конференције градова и општина (СКГО), окупила је представнике европских, регионалних и асоцијација из региона.

Учесници панела били су Фабрицио Роси, генерални секретар Савета европских општина и региона (ЦЕМР), Келменд Зајази, извршни директор Мреже асоцијација локалних власти југоисточне Европе (НАЛАС), Мишела Манојловић, генерална секретарка Заједнице општина Црне Горе, Ацо Пантић, генерални секретар Савеза општина и градова Републике Српске и Никола Тарбук, генерални секретар СКГО.

Фабрицио Роси, генерални секретар Савета европских општина и региона (ЦЕМР) - „Веома сам уживао у видео Извештају о раду, а посебно ми се допала завршна порука – СКГО је ваша кућа. Желим рећи овом приликом – ЦЕМР је кућа Сталној конференцији градова и општина“

„Морам да признам, увидео сам многе сличности између СКГО и ЦЕМР-а. ЦЕМР је мало старији, основало га је неколико градоначелника – визионара, који су у послератном периоду веровали да до реконструкције Европе долази удруживањем градова, сарадњом, грађењем мостова између градова и општина широм Европе“, изјавио је Роси и потврдио да ће се наредни Политички комитет Савета европских општина и региона одржати следеће године у Београду.

„Потребни су нам добри закони да направимо Европу, али су нам потребни добри пројекти да бисмо направили Европљане“

„ЦЕМР представља вас, градове и општине, заговарамо наше заједничке циљеве и сврху и све више напора улажемо у развијање нових пројеката“, рекао је Роси и нагласио да заговарање као такво јесте важно, али је такође важно радити директно на терену кроз европске пројекте.

„Никада нисмо имали толико много података и информација, а опет, знамо тако мало о томе шта нас чека у будућности“

„Највећи изазов је нестабилност. Тешко је замислити како ће наша друштва изгледати у будућности. Та нестабилност последица је три фактора – климатске промене заједно са миграцијама, вештачка интелигенција која све више утиче на наш свакодневни живот, и поларизација унутар друштава“, навео је генерални секретар ЦЕМР-а и објаснио да је услед поларизације веома ретко видети конструктивни политички дијалог, већ да је конфликт много чешће присутан.

„Глас ЦЕМР-а је релевантан“

„Могу рећи да имамо важну улогу у заговарању проширења Европске уније, с тим што се у будућности морамо више фокусирати на овај регион“, изјавио је Роси и истакао потребу и значај нових европских пројеката које ће локалне власти предложити, јер ниједан други актер не може бити бољи лидер у развијању нових пројеката.

Роси је нагласио посвећеност Савета даљем раду са асоцијацијама чланицама, градовима и општинама, пружањем нових алата, нових података, нових капацитета, потребних за суочавање са изазовима. Истакао је важност наредног Политичког комитета Савета европских општина и региона који ће се одржати следеће године у Београду, чија ће централна тема бити проширење и европске интеграције у региону Западног Балкана.

Келменд Зајази, извршни директор Мреже асоцијација локалних власти југоисточне Европе (НАЛАС) - „Овај јубилеј је заиста за дивљење, а посебно чињеница да је чак и у то време постојала асоцијација која је окупљала локалне власти и оставила велику заоставштину, којој би позавиделе многе европске земље“

„Када постоји јака асоцијација, било да је децентрализација добра или лоша, постоји обећање да ће у будућности сигурно бити боља“, истакао је Зајази и нагласио важност здравог дијалога између локалних званичника који директно представљају грађане, и централне власти, како би се изградио бољи и ефикаснији систем са модернизованим сервисима и услугама.

„Децентрализација је у региону била веома снажна касних деведесетих, почетком двехиљадитих, кроз запажен раст компетенција“

„Посматрајући и прикупљајући податке о децентрализацији, то је био период пун наде. Међутим, оно што је тада почело, и траје још увек, јесте да децентрализација није била праћена трансфером ресурса како је требало да буде“, истакао је Зајази и додао да јавне службе, уз све напоре, и даље нису довољно добре. Објаснио је да неколико фактора омета процес децентрализације у југоисточној Европи. На првом месту, економска криза је децентрализацију вратила неколико корака уназад, а такође и процес ЕУ интеграција у већини земаља, посебно у оним у којима преговори трају предуго, јер су потребе локалних самоуправа за то време „на чекању“.

„Сведочимо невероватном развоју асоцијација“

„Веома сам поносан када видим извештаје наших чланица и шта су све постигле својим изванредним радом и када видим све ове фотографије, све те састанке у којима су учествовали локални представници на којима су идентификовали своје проблеме и потребе на које асоцијације затим одговарају“, истакао је Зајази и нагласио да су током израде Стратешког плана ове Мреже, националне асоцијације исказале потребу за даљим оснаживањем и јачањем капацитета услед нових области рада, као што су дигитализација, климатске промене, зелена агенда.

Зајази је описао начине на које НАЛАС подстиче сарадњу између асоцијација, посредујући у размени искустава, знања и аргумената потребних за преговоре са националним владама. Такође, на основу модела припремљених од стране својих чланица, НАЛАС развија тематске моделе на регионалном нивоу, а такође омогућава размену експертизе и практичара различитих земаља. На крају, важна улога НАЛАС-а јесте и креирање услова у којима су локалне самоуправе директно укључене у претприступне процесе.

Никола Тарбук, генерални секретар СКГО – „СКГО није само организација градова и општина из данашње Републике Србије, то је организација градова и општина из свих некадашњих република које су биле део Југославије“

„Кад погледате нашу изложбу „70 година СКГО“, из данашње перспективе, тај период заиста изазива страхопоштовање, све те генерације људи који су прошли кроз администрацију и политичке органе, пред нас стављају обавезу да не посустанемо у ономе што радимо“, изјавио је Тарбук и истакао да је СКГО организација која је од самог почетка настала са идејом да људи једни од других уче, једни другима помажу.

 „Децентрализација је преношење одговорности за управљање свакодневним животом грађана“

„СКГО је заједно са Владом Републике Србије идентификовала неколико кључних приоритета, а то су системска реформа локалних самоуправа, реформа финансијског система и даља финансијска децентрализација, изградња капацитета, и на крају развој услуга које локална самоуправа треба да спроведе“, навео је Тарбук и објаснио неколико кључних праваца деловања за наредну годину.

„Монотипски систем локалне самоуправе отежава децентрализацију“

„Не можете очекивати да општине које имају тако велике разлике могу имати исте капацитете. Идеја је да разговарамо о томе који су то модалитети како би оне општине са већим капацитетима преузели нове надлежности, а онда градили капацитете мањих општина са основним циљем да надлежности буду најближе могуће грађанима“, истакао је генерални секретар СКГО и додао да се даљи правци деловања односе и на дефинисање корака за реформу система у циљу даље фискалне децентрализације, затим унапређивање људских ресурса, знања, капацитета, компетенција и на крају пружање квалитетних услуга грађанима.

„Припрема је кључна за сваку реформу“

„Није довољно само донети закон, већ се унапред мора испланирати реализација у пракси“, нагласио је Тарбук и истакао важност припреме и обезбеђивања подршке у складу са потребама сваке од чланица. 

Мишела Манојловић, генерална секретарка Заједнице општина Црне Горе - „Захваљујем на прилици да разменим искуства и добре идеје са колегама из асоцијација“

„Што се тиче приоритета наше асоцијације, у протекле три године су се у Црној Гори десиле радикалне промене у, како локалној, тако и државној администрацији“, навела је Мишела Манојловић и додала да су промене са једне стране заиста донеле потпуно нову енергију, али са друге стране поставиле веома озбиљне изазове у виду неопходности обезбеђења професионалне, стручне, ефикасније и економичне управе.

„Фокусирани смо на обезбеђивање бесповратних средстава из ЕУ и других фондова“

„Успели смо да наметнемо решење у Закону о финансирању локалне самоуправе према коме се средства за претфинансирање донаторских пројеката обезбеђују из буџета државе“, истакла је Манојловић и нагласила да је тиме решена велика препрека за мале општине приликом аплицирања, будући да оне имају кадрове, али немају довољно неопходних средстава.

Говорећи о потенцијалима за сарадњу између асоцијација у региону, генерална секретарка Заједнице општина Црне Горе као пример је навела добру праксу СКГО у процесу реформе локалне самоуправе, те да је у преговарачким процесима Заједнице и централних власти увек давало резултата позивање на добра решења у Републици Србији.

Ацо Пантић, генерални секретар Савеза општина и градова Републике Српске - „Кроз дијалог са вишим нивоима власти Савез покушава да унапреди положај општина и градова“

„У Републици Српској имамо 50 одсто општина и градова који су у категорији неразвијених и изразито неразвијених општина. Неповољни демографски трендови са којима се сусрећу наше општине и градови, посебно се рефлектују неповољно у неразвијеним општинама“, изјавио је Пантић и као изазове у раду навео недостатак капацитета јединица локалних самоуправа за апсорпцију средстава из програма и фондова ЕУ, као и неуједначен ниво локалног економског развоја у Републици Српској.

„На првом месту потребна су континуирана комуникација и сарадња, али такође ваш проактиван став према асоцијацијама“

„Асоцијације равноправно заступају интересе свих општина и градова, али чини ми се, да би због свих изазова требало издвојити времена, пажње и бриге за општине које су у категорији неразвијених и изразито неразвијених“, нагласио је Пантић и додао да би требало повећати међуопштинску сарадњу, учити од бољих од себе и примера добре праксе у другим асоцијацијама.

„СКГО је ресурсни центар знања и добрих пракси за све асоцијације у окружењу и један од начина наше сарадње је и учешће у вашим годишњим скуповима као једном виду размене знања и стицања добрих пракси које смо у прилици да видимо“, истакао је Пантић.

Имајући у виду Споразум потписан између министарстава за локалну самоуправу две државе, Републике Српске и Републике Србије, Ацо Пантић је предложио креирање оквирног плана сарадње између Савеза и СКГО. Такође, предложио је организовање заједничке седнице два председништва две асоцијације, а такође и заједничке састанке тематских одбора и мрежа две асоцијације.

Никола Тарбук, генерални секретар СКГО – „Сарадња нема алтернативу“

Истакавши да су потенцијали за сарадњу велики, Никола Тарбук је констатовао да су у остваривању интереса и задовољавању потреба грађана, као и у процесу ЕУ интеграција, на располагању различити начини за сарадњу између локалних самоуправа, али и између асоцијација. Он је предложио вид сарадње у заштити речних сливова, која би укључила асоцијације, али и саме локалне самоуправе које припадају том еко-систему из три државе – Републике Српске, Црне Горе и Србије. Такође, изразио је задовољство указаном приликом да се наредне године Политички комитет Савета европских општина и региона одржи у Београду. Како је нагласио, са овог састанка ће јасно бити послата порука да Србија жели да буде чланица ЕУ. Више од две стотине делегата окупиће се на овом скупу, који ће бити добра прилика за разговор о улози локалне самоуправе у процесу ЕУ интеграција.