Биомаса – енергија свуда око нас

Укупни годишњи потенцијал обновљивих извора енергије чини око 50 % годишњег биланса примарне енергије која се троши у Србији. Стога је коришћење обновљивих извора енергије суштински доприноси испуњавању главног циља енергетске политике Србије а то је поуздано, сигурно, квалитетно и одрживо снабдевање свих потрошача енергијом.

Прихватањем одлуке Министарског савета Енергетске заједнице из октобра 2012. године о транспозицији Директиве 2009/28/ЕЦ Европског парламента о промовисању коришћења обновљивих извора енергије, Србија се обавезала да достигне веома амбициозан циљ – да до 2020. године повећа удео енергије из обновљивих извора на 27 % у бруто финалној потрошњи енергије, уз учешће биогорива у сектору транспорта од 10 %. Овај циљ треба да буде остварен кроз повећање удела обновљивих извора у производњи електричне енергије, производњи топлотне енергије за грејање и хлађење, као и у сектору транспорта.

Биомаса представља најзначајнији обновљиви извор енергије (ОИЕ) у Србији, са учешћем од 61 % у укупном техничком потенцијалу (ОИЕ), од чега око 63 % чини пољопривредна, а остатак шумска биомаса. Биомаса је обновљиви извор који се и сада интензивно користи и учествује са око 10 % у билансу примарне енергије. На жалост, користи се углавном шумска биомаса у форми огревног дрвета за грејање у домаћинствима или, у много мањој мери, за сагоревање у котловима за грејање објеката. Производња енергије из пољопривредне биомасе (жетвени и резидбени остаци, стајњак, отпад из кланичне и прехрамбене индустрије, итд.) веома је ретка, иако се на тај начин остварује и додатна корист, у виду смањења отпада из пољопривредне производње којим се већ дуго врло интензивно загађују вода и земљиште у Србији. Пољопривредна биомаса може се користити било за директно сагоревање у ложиштима за производњу топлоте, било као сировина за добијање биогаса који се касније користи као гориво у постројењима за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије (тзв. CHP постројења) у ком случају је могуће коришћење значајнијих количина отпада са фарми или из прехрамбене индустрије, односно кланица. Одређене врсте биомасе, као и отпадна јестива уља могуће је одговарајућим технолошким процесима прерадити у биоетанол, односно биодизел који се касније могу мешати са моторним горивима нафтног порекла.

Да би биомаса трајно остала обновљиви извор енергије њено коришћење мора да се врши на одржив начин што подразумева одговарајуће управљање шумским ресурсима и начином коришћења пољопривредног земљишта. Посебно је битно да се што више користи отпад из пољопривредне производње као и да се предузму активности за интензивније коришћење пољопривредног земљишта ниске категорије, као и осталог маргиналног земљишта за производњу биомасе за енергетске сврхе.    

Без обзира на који начин се производи енергија, ланац коришћења биомасе је веома дугачак. Он почиње узгајањем биомасе на који се надовезују процеси жетве, прикупљања, утовара, транспорта, складиштења, претовара, ситњења, прераде или трансформације, припреме за сагоревање и на крају само сагоревање одговарајуће форме биомасе/биогорива у енергетским постројењима. Сви ови процеси су радно, организационо, а већина и капитално врло интензивни. Због великих инвестиционих и оперативних трошкова постројења, производња електричне енергије из биомасе мора се субвенционирати. Србија је још 2009. године увела одговарајуће подстицајне мере у виду тзв. “феед-ин” тарифа за повлашћене произвођаче електричне енергије из биомасе/биогаса након чега је отпочело интензивније, али још увек не и довољно, улагање у ову област.

И поред наведених подстицајних мера бројне су  препреке за развој тржишта биомасе за производњу енергије. На страни понуде, ове препреке укључују недовољно ефикасно прикупљање и дистрибуцију расположиве биомасе, логистичке проблеме, неразвијене механизме за дугорочно и сигурно снабдевање, док на страни потражње, фактори који отежавају покретање инвестиција су високи иницијални трошкови и висока перцепција ризика од стране банака за одобравање кредита за изградњу постројења која користе биомасу. Такође, инвеститори се сусрећу и са бројним проблемима у процесу изградње објеката који проистичу из неконзистентности процедура за градњу, тешкоћа у вези са прикључењем постројења на мрежу, недовољног познавања нових технологија и сл.

Канцеларија Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији у партнерству са Министарством рударства и енергетике Републике Србије, спроводи петогодишњи пројекат “Смањење баријера за убрзани развој тржишта биомасе у Србији”. Циљ овог пројекта је да се обезбеди да биомаса из атрактивног потенцијала постане широко коришћени извор обновљиве енергије. Пројекат је започет крајем 2014. године, а финансира се средствима Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ) и средствима УНДП, са буџетом од 3,2 милиона долара. Укупна вредност пројекта достићи ће 30 милиона долара. Суфинансирање је обезбеђено од стране институција Републике Србије као и од стране осталих партнера који учествују на пројекту. Пројекат подржава главне заинтересоване стране у стварању динамичног и снажног тржишта биомасе у Србији кроз унапређење институционалног и регулаторног оквира, затим спроводи мере изградње капацитета свих актера за идентификацију, припрему, финансирање, изградњу и управљање банкабилним пројектима коришћења биомасе за производњу енергије. Такође, развија инструменте за обезбеђивање сигурности континуитета снабдевања постројења за производњу енергије из биомасе и смањивање пословног ризика производње и продаје биомасе, као што су уговори о дугорочном снабдевању биомасом и детаљне техничке спецификације производа од биомасе. Пројекат спроводи и механизме за подршку инвестицијама, као што су грантови изабраним инвеститорима у CHP постројења на биогас, а пружа и подршку у техничкој припреми сличних пројеката за финансирање из различитих доступних извора финансирања. Између осталог спроводи се и низ обука за општине, инвеститоре и банке, као и јачање институционалних капацитета на националном и локалном нивоу. Пројекат је остварио и добру сарадњу са факултетима Универзитета у Београду и Новом Саду и омогућио практичну наставу на локацијама CHP постројења за студенте одговарајућих усмерења машинског и пољопривредног факултета.

У новембру 2015. године Министарство рударства и енергетике је у сарадњи са УНДП успешно спровело Јавни позив за доделу бесповратних средстава за изградњу постројења за комбиновану производњу топлотне и електричне енергије на биомасу/биогас. Одабрано је шест пројеката изградње CHP постројења на биогас укупног инсталисаног капацитета од 6,35 MW и укупне вредности инвестиције од 22,6 милиона долара. Износ бесповратних средстава по пројекту чини до 15 одсто вредности инвестиције, или максимално 275.000 долара а инвестициона вредност сваког пројекта прелази 1,2 милиона долара. Сва постројења су завршена и прикључена на мрежу у предвиђеном року. На овај начин повећан је укупни инсталисани капацитет CHP постројења на биомасу/биогас у Србији за 130 % у односу на референтно стање из 2015. године.

Проф. др Милош Бањац, помоћник министра у Министарству рударства и енергетике истиче: „Иако је пред нама још једна година за реализацију, пројекат је већ ушао у финалну фазу. Министарство је остварило одличну сарадња са УНДП као са  осталим многобројним учесницима на пројекту. Сва постројења чија изградња је подржана пројектом прикључена су на мрежу и почела су да производе зелену енергију. Капацитет биогасних постројења у Србији је значајно увећан. То је изузетно добар исход и редак пример директне, конкретне и врло добро осмишљене подршке инвестицијама од стране донатора. Министарство рударства и енергетике је веома задовољно и поносно на овај резултат. Већ сада можемо да кажемо да је ово један од најбољих пројеката које реализујемо са нашим партнерима. Посебно бих желео да нагласим да је пројекат много допринео да се шира јавност упозна са значајем коришћења обновљивих извора енергије и при томе бих истакао организацију практичне наставе за студенте Универзитета у Београду и Новом Саду. Нема бољег начина да примена оваквих технологија заживи него студенти пољопривредног, машинског и технолошког факултета уживо виде оваква постројења и кроз практичну наставу науче како она раде. Оваква настава ће постати редовна па се надам да ћемо убрзо добити нову генерацију инжењера која ће и сама моћи да пројектује, гради и управља оваквим постројењима.“