28.04.2025.
Бољи одговор локалне самоуправе на јавноздравствене ризике у кризним и ванредним ситуацијама
Уводна радионица поводом почетка подршке локалним самоуправама у изради Планова спремности и одговора на јавноздравствене ризике у кризним и ванредним ситуацијама, одржана је 25. априла 2025. године у онлајн формату уз учешће представника Института Батут, Канцеларије Светске здравствене организације у Србији, Сталне конференције градова и општина (СКГО), као и више од 150 представника локалне самоуправе и локалних института и завода за јавно здравље.
Локалне самоуправе изабране на основу јавног позива у наредном периоду у сарадњи Института Батут, СКГО и регионалних завода и института за јавно здравље, у наредних пет месеци радиће на изради локалних планова који ће унапредити капацитете за ефикасан одговор на јавноздравствене ризике у кризним и ванредним ситуацијама.
Скуп је отворио др Иван Ивановић, заменик директора Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“који је овом приликом истакао задовољство што је у прилици да учеснике поздрави испред Института Батут и Мреже института и завода за јавно здравље који чине 23 регионалне институције.
Он је истакао да је улога института за јавно здравље долази до изражаја када имамо ситуације које су кризне, и изразио наду да ће овај пројекат дати могућност да се принцип мреже прошири и на локалне самоуправе у циљу проширење сарадње поводом јавноздравствених питања.
„Добро је да имамо подршку пројекта који ће нам омогућити да савладамо одређене алате и једноставније прођемо кроз изазове које обухвата израда једног овако комплексног плана, али са друге стране да обезбедимо и одрживост свега онога што ће пројекат да нам донесе“, изјавио је Ивановић.
Никола Тарбук, генерални секретар СКГО истакао је комплексност теме јавног здравља, која се налази и свакој јавној политици.
„Принципи и активности јавног здравља примењују се хиљадама година, а у последња два века фокус је био на побољшању хигијенских и санитарних услова, организовање здравствене заштите и здравствено васпитање, системско идентификовање здравствених потреба у циљу унапређења здравља и квалитета живота кроз холистички приступ и свеобухватно здравствену заштиту“, навео је Тарбук и додао да се у прве две деценије 21. века јављају нови изазови, као што су еколошке кризе, климатске промене, епидемије и пандемије.
„Све наведено за има последицу ревизију функције јавног здравља, па данас праћење и евалуација здравственог стања становништва и надзор над факторима ризика и претњама по здравље и управљање ванредним јавноздравственим ситуацијама постају кључни делови функције јавног здравља“, истакао је генерални секретар СКГО.
„Сви знамо да су градови и општине надлежни у области ванредних и кризних ситуација и то је једна од надлежности у којој је мултисекторска сарадња највише заживела. У складу с тим, тема којом се данас се бавимо апсолутно актуелна и дефинисана“, рекао је Никола Тарбук и додао да је добра припрема и превенција предуслов за смањивање ризика и да је због тога важно јачати мултисекторску сарадњу и одговорност и способност актера за реаговање у ванредним ситуацијама.
По његовим речима управо су планови реаговања на јавноздравствене ризике у кризним и ванредним ситуацијама, кључан део процеса надзора над ризицима и управљања ванредним јавноздравственим ситуацијама.
Др Јасмина Танасић, програмска директорка за друштвени развој СКГО представила је начин рада, и направила увод у цео процес који очекује представнике локалне самоуправе и регионалних института и завода за јавно здравље у наредном периоду. Она је представила надлежности локалних самоуправа у области јавног здравља, активности локалних Савета за јавно здравље, као и шта обухватају програми јавног здравља.
Милош Ранчић, из Канцеларије Светске здравствене организације у Србији је нагласио да је Канцеларија у сарадњи са партнерима, током претходних година уложила напор да се системски успостави сарадња на свим нивоима, и да се у случају кризе не реагује стихијски, већ кроз један структурисан план како би се последице на јавно здравље свеле на минимум.
Дејан Ивановић, из Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ говорио је о СТАР анализи ризика у јединицама локалних самоуправа и представио је израђене процене јавноздравствених ризика за градове и општине.
Активност је део пројекта „Подршка за 100 локалних самоуправа у Србији за развој Планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене ризике“, који финансира Европска унија, а спроводе Институт Батут и СКГО као део ширег пројекта “ЕУ за здравствени систем Србије”, који реализује Министарство здравља у сарадњи са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој (УНДП).
Уводна радионица СЗО др Јасмина Танасић
