Цртице са терена: ЗДРАВЉЕ - ШТА ИМА НОВО, Кикинда и Кањижа

Који град има месец совембар? Не знате? Да вам помогнемо: град чији је заштитни знак сова. У новембру се сове окупљају у највећем броју у раскошним крошњама градских дрвореда, па га извештачи CNN-a, BBC-ija, Ројтерса и других медијских кућа зову совембар. И даље не знате? У реду, опет ћемо вам помоћи. У ком граду се налази улица Петра Драпшина, која је неколико пута проглашена за најлепшу улицу у Европи, а налази се на листи од 50 најлепших улица на свету? Опет не знате? Дакле, у ком граду можете добити пиво од бундеве, баклаву од бундеве, џем, уље, слатко, колаче и свакојаке специје од бундеве, поготово 3. септембра, када се одржавају Дани лудаје? Да, ми смо у Кикинди.

Све ово, и још много више смо сазнали од заменице градоначелника Босиљке Срдић, у нашем походу око договора за планирање јавног здравља. Тако смо се овог магловитог 16. јануара обрели у овом лепом граду, заједно са представницима Завода за јавно здравље Кикинда директорком Сандром Радловић и њеном помоћницом др Сањом Брусин Белош. Из разговора са ове три амбициозне жене сазнали смо чему Кикинда има да захвали на овој очуваној лепоти и миру којим зрачи, као стара фрајла на којој се године не виде.

У Кикинди се веома труде да очувају природу. Већ гласовити дрвореди целтиса, а по народски копривића или пинцика, како се то овде каже, су стари од 50 до 80 година. Сомборци ово дрво зову бођош, по бобицама које рађа. А можда су те бобице кључ за многобројне птице, па и сове, којих овде има највише. Само 2014. посађено је 16.000 стабала, а у 2019. чак 34.000 младица разног дрвећа. Има ту америчког бреста, четинара, али највише држе до аутохтоног дрвећа, као што је багрем. Сибирски брест се показао као лош избор, кажу нам, пошто гране лако пуцају, што смо видели дуж свих путева по Војводини ових дана. Жале што нема више дуда, који је највећи упијач влаге из тла. Некада је у Војводини било пуно гусака, а гајила се и свилена буба. Откако нема белих јата и свиле, нема ни дудова. Багрем је најбољи избор, кажу нам: аутохтона врста, медоносан, самоодржив, сечете га и сам се обнавља из корена.

Ово су важне теме за наше домаћине, и то не само естетске природе: избор дрвећа за ветробране. Посађен је нов дрворед багрема од Кикинде до Накова – сада је то бициклистичка стаза, а у догледној будућности треба да постане међугранични прелаз. Темишвар и Зрењанин су подједнако удаљени од Кикинде, тако да ће овај прелаз додатно оживети овај крај Баната.

Имају добар ваздух, али са водом то већ није случај: хемијски и хигијенски је неисправна. Град улаже напоре да реши овај проблем, најпре заменом водоводне мреже – већ је половина промењена, а у плану је изградња фабрике воде.

Настављамо пут у Кањижу, најсевернију општину овог округа. Дочекују нас стари знанци: председник општине Роберт Фестајмер, члан већа Ласло Чикош, начелник одељења за општу управу и друштвене делатности и саветник за заштиту права пацијената Атила Каса, шеф Одељења за инспекцијске послове и заштиту животне средине Атила Шафрањ. Придружиле су нам се и представнице Завода за јавно здравље Кикинда: др Сања Брусин Белош и Маријана Уверић, биолог.

Наши домаћини не губе време, почињући са нимало пријатном темом: високом стопом самоубистава. Сазнајемо да је од 1995. до 2011. године у Средњебанатском округу 950 особа извршило самоубиство, а Кањижа је по броју самоубистава на неславном другом месту. Повео се разговор о могућим узроцима ове појаве која десеткује ионако малобројно становништво ових крајева. Један од могућих узрока би се могао крити у саставу воде, што су истраживачи покушали да докажу још средином 80-тих година прошлог века у Кањижи и Суботици. Било је речи о могућем дугорочном утицају арсеника и састава тла, посебно слатинасте земље. На жалост, ова истраживања се нису наставила, а проблем је остао.

У Кањижи се врши експлоатација нафте, а састав тла је песак, црница, слатинаста земља и рит. Захваљујући овоме, имају и чувену бању, у којој је вода уљаста и црна, мирише на нафту, али вам је кожа након тога дуго мека и глатка, а вода је благотворна за лечење реуматизма, повреда кичме и костију, дечије рехабилитације и неуролошких болести. Кањижа је лепо, чисто место. Један од разлога је и што од 2009. године износе смеће са територије целе општине. Са посебним задовољством истичу да је од 1. јануара почело одношење смећа на регионалну депонију у Суботици. Из осталих општина смеће доносе у Кањижу, одакле се превози у Суботицу на одлагање и прераду. Међутим, и даље се боре са дивљим депонијама, које редовно чисте. Стара депонија, која се налази у централном делу општине, између Малог Песка према Малим Пијацама, треба да се ревитализује. Ово је скуп и дугорочан процес. Предвиђају да ће постављање изолације, како се  не би  загадиле подземне воде, затим компостизација, а потом и пошумљавање коштати око 270 милиона динара и трајати бар пет година. Преко ИПА програма добили су три милиона евра за обнављање пречистача отпадних вода, који ради од 1994. године. Имају фабрику воде, која сем Кањиже, покрива и села: Мартонош, Мали Песак, Мале Пијаце и Хоргош.

Магла нема намеру да се дигне. Сва срећа те од Кањиже до Новог Кнежевца има 15- так минута вожње. Настављамо...

Ову активност СКГО реализује у оквиру пројекта "Институционална подршка СКГО - трећа фаза", који подржава Влада Швајцарске.  

Пише: Др Јасмина Танасић, програмска директорка сектора за друштвени развој