Дефинисање јавног интереса и пројектно финансирање медија

Стална конференција градова и општина у сарадњи са Независним друштвом новинара Србије, Министарством културе и информисања, Делегацијом Европске уније и Мисијом ОЕБС-а у Србији, а уз подршку Фондације за отворено друство организовала је 17. септембра семинар "Јавни интерес за грађане и медије и нови начин финансирања медијских садржаја".

На скупу су учествовали представници локалне самоуправе, новинарских и медијских удружења и релевантних државних институција. У уводном делу, присутнима су се обратили Зоран Перишић, председник СКГО, Петер Бурхард, шеф Мисије ОЕБС и Јадранка Јелинчић из Фонда за отворено друство.

Зоран Перишић, председник СКГО и градоначелник Ниша је рекао да локалне самоуправе одавно нису
биле суочене са тако комплексним питањем као што је суфинансирање медија. Он сматра да су сви у локалним самоуправама свесни своје одговорности, и да постоји велико интересовање у општинама како би тај посао био спроведен у интересу грађана.

Перишић је указао на чињеницу да медији имају велику одговорност какву врсту информација објављују и додао да стандарде постављају уредници и новинари, а не министар или председник општине.

Председник СКГО је истакао да СКГО и ЕУ пружају велику подршку у процесу увођења програмског буџета у локалне самоуправе који ће, између осталог, на транспарентан начин предвиђати средства и за финансирање производње медијског садржаја.

Пројектно финансирање медија требало да допринесе да се услови на медијском тржишту стабилизују, а новац пореских обвезника употреби за адекватно информисање, уместо за промоцију интереса политичких и економских кругова, који теже да утичу на независност уређивачке политике, изјавио је шеф Мисије ОЕБС у Србији Петер Буркхарт.

Буркхарт је истакао је да је систем државне помоћи медијима да грађане извештавају о важним темама од јавног интереса, које често нису економски исплативе, од кључне важности, нарочито у време економске кризе широм Европе.

Он је указао да је дигитализација у Србији окончана, да се ради на повлачењу државе из власништва у медијима и да се примењује нови модел финансирања, али да независне институције и даље упозоравају на наставак забрињавајућих трендова, као што је таблоидизација медија.

Директорка Фондације за отворено друштво Јадранка Јелинчић напоменула је да се у процесу приступних преговора Србије са ЕУ неће гледати само регулатива, већ како се примењују стандарди и колика је њихова ефикасност.

Неће се процењивати шта је урадило Министарство културе и информисања, није оно ни једино одговорно за спровођење медијских закона, већ оно што су урадиле локалне власти, рекла је Јелинчић.

„Ви сте једнако одговорни, колико и Влада и Министарство, јер ће сутра, ако не може да се затвори преговарачко поглавље о медијима, одговорност бити и на локалним самоуправама", упозорила је Јелинчић.

У наставку скупа учесници су навели да је ово нулта година у примени новог начина финансирања медијских садржаја, будући да државно финансирање није окончано, док је пројектно тек почело.

Државни секретар Министарства културе и информисања Саша Мирковић је навео да је од 144 локалне самоуправе које су имале могућност да распишу конкурсе по новим правилима за суфинансирање медија, до краја августа то учинило њих 84. Дакле, 60 локалних самоуправа није расписало конкурс, међу којима њих 28 има медије у процесу приватизације, указао је Мирковић и оценио да је ово "транзициона година", али да је, упркос томе, Министарство културе и информисања највећи појединачни донатор медија.

Он је навео да је за пријаву на актуелни конкурс за расподелу 45 милиона динара медијима, продужен рок до 30. септембра и предочио да је сада први пут учешће условљено уписом у Регистар медија.

Мирковић је указао да ће "посебна лупа" у финансирању медијских садржаја бити управо на приватизованим медијима. Од државних 50 медија, који су од 1. јула у процесу приватизације, после завршеног круга, власника ће добити 22 медија, док други круг мора бити окончан до 31. октобра, рекао је Мирковић.

"Чињеница је да је 2015. у стручној јавности већ названа прелазном или експерименталном годином за спровођење нових медијских закона, односно да су се унапред очекивали поједини проблеми и пропусти", рекао је председник НУНС Вукашин Обрадовић.

Председник УО Асоцијације медија Зоран Секулић сматра да је највећи део ове нулте године протекао у буџетском финансирању медија у државном власништву, а да је паралелно почео процес пројектног финансирања.

Он је нагласио да би било неопходно да се за идућу годину тачно зна са коликим буџетом се располаже за пројектно финансирање на свим нивоима власти. „Ту посебно важном видим улогу Министарства државне управе и локалне самоуправе које би требало да пропише иста или приближна правила игре за све локалне самоуправе за пројектно финансирање", рекао је Секулић.

Он је напоменуо и да је сада време да новинарска и медијска удружења преузму одговорност, не само кога ће кандидовати у конкурсне комисије, већ и за одлуке које ће доносити.

Представник Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић оценио је да у пројектном финансирању стање на терену није добро јер представници локалне самоуправе, у неким случајевима, не схватају појам јавног интереса на прави начин.

Последњи панел на скупу био је посвећен програмском буџету и суфинансирању јавног интереса у информисању.

Александар Маринковић из СКГО је укратко представио обавезу локалне самоуправе на изради и усвајању програмског буџета и објаснио у којој мери ће то допринети транспарентном приказу расподеле и трошења буџетских средстава.

Ирена Марковић из Одељења Министарства финансија за контролу државне помоћи навела је да Закон о контроли државне помоћи прописује да свако давање средстава из буџета може да наруши конкуренцију на тржишту. Марковић је објаснила да се конкуренција на тржишту аутоматски ремети, ако се фаворизује једна медијска кућа и њој дају средства за одређене програмске садржаје.

Исто тако, Закон о контроли државне помоћи не прави разлику између тога ко је власник и какав је начин оснивања неког привредног субјекта, објаснила је Марковић.

Весна Јокановић из Министарства културе и информисања је предочила да Закон о јавном информисању није предвидео никакву санкцију у случају да локалне самоуправе не распишу конкурс из области јавног информисања. Међутим, она је истакла да постоји могућност да Министарство финансија, на захтев Министарства културе и информисања, обустави трансфере локалној самоуправи која не поштује Закон о јавном информисању.