Делегација СКГО на планској радионици ЦЕМР у Бриселу

Пета планска радионица Савета европских општина и региона (ЦЕМР) била је прилика да удружења и територијални лидери поделе са својим колегама и уче од њих. Ово је прилика да се допринесе ЦЕМР-овом програму рада за 2023–2024, а тиме и активностима у наредним годинама. На радионици су учествовали локални и регионални изабрани представници, председници и техничко особлје удружења чланица ЦЕМР-а и њихови чланови. СКГО делегацију су чинили: Горан Цветановић, председник СКГО и градоначелник Лесковца, Никола Тарбук, генерални секретар СКГО и Александра Вукмировић, шеф Службе за европске интеграције и међународну сарадњу СКГО.

Удружења локалних и регионалних власти су чворишта за предвиђање засновано на знању, ширење најболјих пракси и заговарање. Нека од питања која су била теме планске радионице су следећа: Како ЦЕМР и његове асоцијације чланице могу најболје заједно да имплементирају вишегодишњу стратегију ЦЕМР-а и тако болје служе потребама европских општина, региона и лјуди.

26.09.2022. 

Дебата: „Будући шокови: развој приступа на више нивоа за повећање отпорности Европе“ (хибрид)

Ова дебата, у сарадњи са Европском парламентарном истраживачком службом (ЕПРС), била је прилика јда се искористе узајамна размишлјања о изазовима са којима ће се Европа суочити у будућности, што ће захтевати управлјање на више нивоа у креирању решења. Удружења чланице ЦЕМР-а су поделиле своја искуства у суочавању са прошлим кризама, како виде будуће територијалне изазове са којима ће се суочити, и нека решења за припрему и могућност да одговоре на територијалне потребе.

Радионица о ЦЕМР мапи пута 

Чланови, изабрани и технички представници су дебатовали о главним изазовима за локалне и регионалне власти до до 2030. године и решењима за ове изазове.

Уочи захтева и разговора о статусу кандидата за чланство у ЕУ, ЦЕМР је примио писма председника три национална удружења локалних и регионалних влада из Грузије (НАЛАГ), Молдавије (ЦАЛМ) и Украјине (АУЦ) у којима су тражили подршку ЦЕМР-а за одобравање три землје статус кандидата за чланство у ЕУ. Стога је Политички комитет ЦЕМР-а усвојио декларацију у Болоњи 4-5. јула, у којој ЦЕМР брани холистички приступ триа за давање статуса кандидата за чланство у ЕУ Украјини, Молдавији и Грузији – како би се задржала кохерентност постојеће политике Источног партнерства. Ова сесија је била прилика да се размене ставови између локалних званичника из три землје Источног партнерства (Грузија, Молдавија и Украјина) и земалја чланица ЦЕМР-а које су већ кандидати за ЕУ – Северна Македонија и чланица ЕУ – Естонија . Говорници и учесници разменили су мишлјења  на тему Како подржати Украјину, Молдавију и Грузију на њиховом путу ка придруживању Европској унији из локалне перспективе. Као што произилази из мишлјења ЕК издатог након кандидатуре Украјине, Молдавије и Грузије за чланство, децентрализација је клјучни део политичких критеријума које треба испунити за придруживање Унији. Међутим, говорници из Грузије, Молдавије и Украјине истакли су следеће вишеструке препреке: Прво, локалне и регионалне власти би требало да имају доволјно ресурса да одговоре на потребе грађана. Друго, локалне и регионалне власти треба да појачају своју координацију како би били сигурни да су њихови напори фокусирани и да се њихови ограничени ресурси најболје користе. У том погледу, ЦЕМР игра централну улогу. На крају, треба повећати подршку изградњи локалних капацитета у овим землјама, посебно у погледу стручности о политикама ЕУ. Иако свака од ових земалја иде другачијим путем ка ЕУ, напори локалних и регионалних власти ће ићи у великој мери у истом правцу.

Истраживачка служба (ЕПРС) представила је своју студију о изгледима Украјине, Грузије и Молдавије за придруживање ЕУ и поделила са учесницима главне заклјучке размене сесија.

27.9.2022. 

Радионице за изградњу одрживих територија | по 2 паралелно у сваком временском периоду

Ове радионице су биле прилика да се разговара о главним изазовима са којима се суочавају европске територије и о томе какве би акције ЦЕМР-а требало да буду у наредним годинама. Они су резултирале препорукама чланова за ЦЕМР-ову политичку и техничку будућу агенду.

Како се носити са растућим трошковима живота изазваним вишеструким кризама?

У свету криза, локалне самоуправе размишлјају о томе како да предвиде следеће мега-шокове

за свет, а посебно Европу, коју већ потресају вишеструке кризе. Сви смо били погођени пандемијом, климатским променама и, сада, продублјујућом енергетском кризом. Колико год да су ови догађаји озбилјни, већ знамо да је у овом веку на путу још великих трансформација.

Сам обим трансформација је застрашујући: екстремни временски догађаји, енергетска транзиција, демографске промене и вештачка интелигенција ће у годинама које долазе на дубок начин утицати на наша друштва.

Предвиђање и реаговање на такве промене захтева ефикасно предвиђање и допринос свих нивоа власти. Због тога су, поводом годишњег одмора ЦЕМР-а, ЦЕМР и Европска парламентарна истраживачка служба (ЕПРС) у понеделјак (26. септембра) одржали заједнички догађај којим су скренули пажњу на будуће шокове и потписали споразум о формализацији и интензивирању њихове сарадње.

Током ове сесије, учесници су разговарали о изазовима и потешкоћама са којима се локалне и регионалне власти морају суочити у тренутној критичној фази: опоравак након Covida, руски рат у Украјини и његове последице. Наша друштва се суочавају са све већом инфлацијом и растућим трошковима живота. Иако је већина националних влада и ЕУ ангажована у реаговању на ове изазове, највећи део терета лежи на локалним самоуправама, које су на првој линији у управлјању овим кризама.

Изазови локалног уклјучивања: докази о политичком и финансијском утицају недавног прилива избеглица у Европу

Ова сесија је расветлила како је украјинска избегличка криза утицала на градове и регионе на првој линији фронта и како локалне и регионалне владе управлјају изазовима на терену. Градови се припремају за средњорочни до дугорочни боравак избеглица, а приоритет им је помоћ да пронађу сигуран, приступачан и одговарајући смештај, приступ основним услугама, здравству, образовању и тржишту рада. Међутим, ресурси и снаге европских градова бледе. Упркос подршци ЕУ, локалне самоуправе често и далје користе сопствена финансијска средства за управлјање пријемом придошлица.

Изазови локалног уклјучивања: докази о политичком и финансијском утицају недавног прилива избеглица у Европу

Масовни приливи избеглица из Украјине у њене суседне землје покренули су дубоко размишлјање о одговору Европе на ванредне ситуације у вези са миграцијама и улози локалних и регионалних влада у томе. Ова сесија је расветлила како је криза утицала на градове и регионе на првој линији фронта у ширем контексту и као јединствено општинско искуство.

Како повећати допринос руралних подручја и малих заједница зеленом договору? 

Ова сесија је истраживала изазове са којима се рурална подручја и мале заједнице морају суочити у својој зеленој транзицији и како могу да допринесу цилјевима и цилјевима поставлјеним Европским зеленим договором и Агендом УН 2030 за одрживи развој.

Интернационализација градова: Како национална удружења могу подржати градове и регионе у том процесу?

На седници су истражене 3 осе процеса интернационализације локалних и регионалних самоуправа: 1. Могућности и додата вредност интернационализације 2. Изазови са којима се суочава процес интернационализације 3. Улога националних удружења локалних и регионалних самоуправа у подршци ангажовању општина и региона у међународном раду и иницијативама