Друштвена брига за здравље на локалном нивоу тема састанка Мреже за здравље СКГО

У Београду је 6. новембра 2024. године одржана Мрежа за здравље Сталне конференције градова и општина (СКГО), уз присуство 115 учесника из 47 градова и општина. Циљ овог састанка је даље грађење партнерстава и поверења, како би свако понаособ у својим локалним заједницама предузео активности на превенцији болести и унапређењу здравља грађана – истакла је др Јасмина Танасић, програмска директорка за друштвене делатности СКГО. 

Традиција Мреже за здравље јесте да учеснике најпре поздрави представник града домаћина, у овом случају то је била начелница одељења за јавно здравље у граду Београду и председница Савета за здравље града Београда Александра Огњановић. Град Београд је децентрализовао надлежности у областима јавног здравља и са Сталном конференцијом подржава израду планова за јавно здравље у градским општинама, од којих су неке већ усвојиле планове и започеле програмирање јавног здравља. 

Овом приликом, помоћница министра за туризам и омладину Ивана Антонијевић говорила је о здрављу младих, услугама за младе и менталном здрављу младих, те истакла важност међусекторске и међуресорне сарадње у креирању услуга за младе у локалним заједницама.

„Услуге за младе морају бити креиране према њиховим потребама, пружане на местима која они доживљавају као свој простор. Услуге треба да буду пружане од стране стручњака, али у окружењу прилагођеном потребама младих“, нагласила је Ивана Антонијевић и напоменула да је Министарство у сарадњи са организацијама цивилног друштва подржало први национални програм за ментално здравље младих у десет јединица локалне самоуправе у Србији, где су основани локални тимови.

„Представници доносиоца одлука, пружаоци услуга, канцеларије за младе и организације цивилног друштва чине сваки од основаних тимова, где се на локалном нивоу креирају услуге које су важне за младе“, објаснила је Ивана Антонијевић и најавила активности којима се наставља и даље унапређује реализација националног програма за ментално здравље младих.

Иван Ивановић, заменик директорке Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ подсетио је на то да је Институт ових дана славио 100 година боравка у једној згради, али да је историјат јавног здравља у држави Србији дужи, да траје колико и модерна српска држава. 

„Здравствени систем мора бити спреман да у сваком тренутку има јасан план, идеју, како да реагује у ванредним, непредвиђеним ситуацијама. Наши програми обухватају све оно што покрива и утиче на јавно здравље. То укључује и праћење рада здравствених установа, ресурса, здравственог стања становништва, утицаја на животну средину. Због свега овога морамо ићи у народ, како је то говорио наш оснивач, др Милан Јовановић Батут“, изјавио је Ивановић и додао да свака од наведених активности мора бити спуштена на ниво локалне заједнице у чему је и основа постојања мреже института и завода за јавно здравље. Нагласио је сарадњу Мреже института и завода за јавно здравље са СКГО, која је усмерена на подршку и развој активности на нивоу локалних самоуправа, а у циљу унапређења здравља. 

Испред канцеларије Светске здравствене организације у Србији, Миљан Ранчић истакао је овом приликом да Мрежа за здравље представља изузетно функционалну спону свих актера у јавном здрављу, којима СКГО омогућава форум и обједињује их у заједничком задатку у којем и сама активно учествује. „Приоритет Светске здравствене организације – Канцеларије за Европу, а самим тим и Србије, јесте јачање примарне здравствене заштите кроз изградњу снажних, отпорних и одрживих здравствених система. Други приоритет је јачање спремности на свим нивоима за јавноздравствене ванредне ситуације и јавноздравствене аспекте свих могућих ванредних ситуација“, нагласио је Ранчић и додао да је Институт за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“, у сарадњи с мрежом окружних института и завода за јавно здравље, током 2024. године искоординисао израду процене јавноздравствених ризика у ванредним ситуацијама у 144 јединице локалне самоуправе у Србији, коришћењем методологије СЗО.

„Следећа активност у оквиру предметног пројекта биће израда планова спремности и одговора за 100 јединица локалне самоуправе на доминантне јавноздравствене ризике у ванредним ситуацијама, који су идентификовани у претходно спроведеним проценама ризика“, рекао је Ранчић и додао да ће у фокусу пилот пројекта, у ком ће учествовати и СКГО, бити израда планова за три јединице локалне самоуправе: Сомбор, Димитровград и Варварин, а који ће започети средином новембра.

Јелена Зајегановић Јаковљевић, руководитељка програма за здравље и рани развој канцеларије УНИЦЕФ-а у Београду, подсетила је на дугогодишњу сарадњу са СКГО у области раног развоја, здравља деце и младих.

„Два су животна циклуса, у најранијем детињству и периоду адолесценције, када долази до физиолошких промена које дозвољавају највећи утицај окружења. Улагање у та два периода, креирање сигурног и подстицајног окружења, представља основни приоритет. При томе је од изузетне важности добро проценити које су потребе деце и младих и изабрати квалитетне мере“, истакла је Јелена Зајегановић Јаковљевић и нагласила важност интерсекторске сарадње и стварања повољног и подстицајног амбијента за развој деце, али и подршку родитељству. Напоменула је да су у 35 градова и општина већ формирани тимови и испланиране мере уз подршку УНИЦЕФ-а и СКГО, као и да је у плану подршка за нових 20 јединица локалне самоуправе. 

У наставку састанка Мреже за здравље СКГО, др Мирјана Живковић Шуловић из Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ представила је податке прикупљене кроз истраживање стања јавног здравља на локалном нивоу за 2023. и 2024. годину. Податак који је истакла јесте да усвојен План јавног здравља имају 62 јединице локалне самоуправе, да савет за здравље постоји у 95 одсто градова и општина, а да је спроведено укупно 795 програма јавног здравља током 2023. године.

Уследила је дискусија на тему здравља деце и младих, у којој су учествовале Јелена Зајегановић Јаковљевић, руководитељка програма за здравље и рани развој канцеларије УНИЦЕФа у Београду и Бојана Јевтовић, контакт тачка за младе и ментално здравље младих канцеларије УНИЦЕФа у Београду, које су истакле да је подршка младима у право време и на прави начин једина могућа мера, као и да је доказано да неколико правовремених терапијских разговора смањује ризике и доприноси да млада особа буде оснажена.

О профилу вршњачког насиља у Србији израђеном у оквиру истраживања финансираног од стране ОЕБС-а говорили су Фарида Басиони Стаменић из Центра за унапређење културе живота и рада, Смиљана Цвјетковић, доценткиња Медицинског факултета Универзитета у Београду и Александар Прица из Асоцијације Дуга. Истраживање је спроведено  током школске 2023/2024. године на узорку од 1200 испитаника из циљне групе родитеља, наставника и ученика II разреда средњих школа са територије целе Србије.

У фокусу наредне дискусије биле су теме од важности за програмирање јавног здравља на локалном нивоу – превенција туберколозе, карцинома дојке и простате и репродуктивно здравље, а у којој су учествовали доцент др Маја Стошић из Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“, доцент др  Невенка Павловић, заменица директора Градског завода за јавно здравље града Београда, Славиша Ковач, председник Управног одбора Асоцијације Дуга и доцент др Томислав Пејчић, заменик директора Клинике за урологију Клиничког центра Србије. 

Последња тема за дискусију овог састанка Мреже односила се на правни оквир и праксу организовања мртвозорске службе у јединицама локалне самоуправе. Радица Пејчиновић Булајић, сарадница СКГО, представила је Анализу СКГО у овој области, а која је настала на предлог Одбора за здравље и социјалну политику СКГО. Након презентовања правног оквира и постојеће праксе у 18 градова и општина,  закључци су да постоји недостатак у виду прецизираног правног оквира у вези самог вршења надлежности у области мртвозорства, да су стога правне праксе веома разлилчите а да  градови и општине, већ према својим приликама и капацитетима, врше надлежност на коју их обавезује закон. Стога је неопходна даља подршка градовима и општинама у стандардизацији процеса и процедура, моделима актата, али и допуни недостајућег  правног оквира. 

СКГО је Мрежу за здравље организовала у оквиру Програма „Партнерство за добру локалну самоуправу“, који подржава Влада Швајцарске.

За више информација о подршци коју Швајцарска пружа у Србији, посетите интернет презентацију Амбасаде Швајцарске: https://www.eda.admin.ch/belgrade