Институт главног урбанисте као подршка развоју града

Усвајањем Закона о планирању и изградњи децембра 2014. године, у нашу урбанистичку праксу уведен је институт главног урбанисте. Закон није установио обавезу увођења овог института, тако да је до сада само 17 градова и општина донело одлуку да именује главног урбанисту.

Препознајући значај ове теме, СКГО је уз подршку Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре организовала 6. марта 2017. године, у Београду, састанак на коме је дванаест главних урбаниста разговарало о моделима институционалних решења, улози, положају и овлашћењима главних урбаниста, као и о могућностима оснаживања ове функције у будућности.

Главни урбанисти су констатовали да се у свом свакодневном раду још увек сусрећу са бројним препрекама и проблемима, који су везани за нејасан статус и институционална решења унутар управе. Присутни су се сложили, да је приликом следеће измене Закона о планирању и изградњи потребно даље оснаживати и промовисати функцију главног урбанисте, да треба подстаћи и друге општине и градове да именују главног урбанисту и да је неопходно додатно прецизирати овлашћења, а посебно дати могућност оснивања канцеларије главног урбанисте.

На састанку је било речи о потреби да се главни урбаниста активно укључује у развојне пројекте града, о начинима како оснажити ауторитет главног урбанисте, као и о потреби јачања свести о значају урбанистичког планирања како код грађана, тако и код локалних руководстава. Једна од тема састанка била је и разговор о полазиштима за нову националну архитектонску политику, где је закључено да би главни урбанисти могли бити међу кључним актерима који ће учествовати у изради овог документа. Архитектонска политика је документ којим држава успоставља правац деловања у циљу стварања квалитетне грађене средине и простора, заштите и унапређења квалитета животног окружења и очувања природног и културног наслеђа. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре има намеру да у наредне две године припреми и усвоји Националну архитектонску политику, и да се на тај начин сврста у ред оних европских земаља које су препознале значај архитектуре у културном и економском развоју друштва.