Инвестиције као предуслов развоја Србије

Само нове инвестиције могу да убрзају економски раст Србије и отварање нових радних места, а да би се улагачи привукли потребна је боља сарадња државе и локалних самоуправа, речено је на конференцији "Улога локалне самоуправе у подстицању инвестиционог амбијента", коју је 26. фебруара у Београду организовала Стална конференција градова и општина.

Догађај је финансијски подржала Швајцарска агенција за развој и сарадњу у оквиру пројекта „Институционална подршка СКГО - фаза 2", а овом приликом присутним представницима градова и општина обратили су се: Зоран Перишић, председник СКГО и градоначелник Ниша, Жељко Сертић, министар привреде и Милош Петровић, в.д. директора Развојне агенције Србије (РАС).

Председник СКГО Зоран Перишић истакао је да је је питање инвестиција уједно и питање опстанка грађана, јер ће само инвестиције моћи да отворе нова радна места. Перишић је навео да је тешко да ћемо бити задовољни нивоом инвестиција, јер њих никада није довољно. У циљу да их буде више, он је рекао да је потребан додатан напор да се повећа атрактивност пословног амбијента. "Раније је сва пажња државе и локалних самоуправа била усмерена према страним директним инвестицијама, а запостављала се домаћа привреда. Сада су локалне самоуправе усмерене и на домаћу привреду и изналазе начине како да јој помогну и успоставе квалитетан сет мера подршке који ће помоћи домаћим предузећима да подигну своју конкурентност и да постану способна да извозе."

Према његовим речима, посебну пажну треба обратити на подршку домаћим предузећима која производе робу која би се иначе увозила, а важан сегмент рада локалне самоуправе треба да буде и свакодневни дијалог са привредом кроз оснивање и рад пословних савета.

Министар привреде Жељко Сертић  рекао је да борба за економски развој мора да буде најважнија борба у Србији, те ће ова година бити и званично представљена као „Година предузетништва" односно ускоро следи презентација мера Владе Србије за подстицај предузетништва у Србији.

Министар Сертић навео је три стуба за развој предузетништва - поправљање пословног амбијента кроз законодавни оквир, затим централни стуб - директна финансијска и нефинансијска подршка привреди и најзад промоција предузетништва, као начина живота.

Министар је рекао и да у региону влада велико такмичење за привлачење инвестиција, јер је свуда велика незапосленост, па чак и у земљама Европске уније и да је у тој борби веома важна сигурност која се нуди инвеститорима.

Милош Петровић, в.д. директора Развојне агенције Србије, истакао је да је за развој Србије од суштинског значаја сарадња са локалним самоуправама, јер је неопходно да се наступа као тим према улагачима. Петровић је објаснио да ова институција представља модерну спону између привреде и државе, која нуди широк спректар подршке привреди са циљем унапређења конкурентности и регионалног развоја.

Он је указао да РАС сваком улагачу ставља на располагање саветника за инвестиције, који помаже у превазилажењу свих проблема у пословању током целог животног циклуса инвестиције, па све до отварање фабрике.

Петровић је најавио да РАС ради на мапирање индустријских потенцијала Србије, заједно са Привредном комором Србије, а у циљу да се индустрије отварају управо тамо где су и ресурси. Истакао је значај координације на свим нивоима и сарадњу институција када долази инвеститор, али и важност коју треба придавати постојећим инвеститорима који већ послују како би свој профит поново реинвестирали.

Радивој Милошевић, представник општине Пећинци, указао је да је ова локална самоуправа веома поправила свој локални економски амбијент управо доласком великог броја домаћих и страних инвеститора који послују у њиховим индустријским зонама. У неколико година, општина је постала лидер за привлачење инвестиција кроз повољан географски положај, опремање радних зона, ефикасан рад администрације и сарадњу свих колега. Њихова предност је што сваку потенцијалну сарадњу са инвеститором схватају врло озбиљно и професионално, а много им значи и реклама "од уста до уста" (позитивне критике постојећих инвеститора).

Други радни део конференције био је посвећен локалним политикама подршке привреди. О могућностима и ограничењима ових политика причали су представници Министарства финансија, Одељења за контролу државне помоћи и Државне ревизорске институције.

Представник града Чачка представио је њихов програм подршке приватном сектору који је усмерен на подстицање запошљавање, привлачење инвестиција кроз обезбеђивање земљишта и закуп пословног простора и подстицање конкурентности (производних иновација, подршку развоју кооператива, кластера и других облика удруживања, добијања међународних сертификата). Истакао је да је њихов програм прошао одобрење Комисије за доделу државне помоћи и да је у том смислу спреман за реализацију, те је позвао све локалне самоуправе да му се обрате за помоћ уколико планирају да раде нешто слично. Указао је да је највећа препрека директном давању привредним субјектима то што и ова врста субвенција улази у процентом ограничени укупан износ субвенција, чиме се ограничава подршка привреди и да у том смислу треба разграничити субвенције као оне које су за потрошњу од оних које су за инвестиције.

Проблеми на локалу често везани за питања у надлежности републике

Конференција је била и прилика да представници локалних самоуправа изнесу проблеме са којима се у раду суочавају.

У Сврљигу, на пример, годинама покушавају да "упосле" три напуштене фабрике. Имају комплетну инфраструктуру, али проблем су нерешена имовинско-правна питања. „Људи са локала би могли да буду више укључени у рад Развојне агенције Србије, мада данашњи одзив не иде томе у прилог. Код нас долазе инвеститори. Имамо бивши погон словеначке "Крке". Ту су нерешени имовински односи између две државе и ниједан инвеститор не може да уложи у њега. Једну фабрику је купило неколико приватника из Сврљига. Не могу да се шире, јер их катастар није укњижио. Није да браним локалне самоуправе, али морају и људи у републичким институцијама да раде свој посао," истакла је Јелена Трифуновић, председница општине Сврљиг.

Према речима градоначелника Ниша, да би се привукло што више инвеститора треба улагати највише у инфраструктуру, посебно у обезбеђење електричне инфраструктуре. Перишић је навео и да локалне фирме нису од конкуренције више заштићене, већ да су под утицаје фактора који су ван њихове контроле.

Представница града Лознице и председница Мреже за локални економски развој Љиљана Николић указала је да је недостатак електричне инфраструктуре управо један од основних проблема и недостајућих предуслова већем броју инвестиција. Инвеститори који долазе траже веће капацитете струје, јер се ради о захтевнијим процесима производње. Локална самоуправа то не може да им обезбеди, јер изградња трафоа није у њеној надлежности, док са друге стране Електродистрибуција то не препознаје као приоритет како би финансирала овај изузетно скуп пројекат.