Јавна расправа о Нацрту Стратегије социјалне заштите за период 2019–2025.

Стална конференција градова и општина (СКГО) у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања организовала је јавну расправу поводом израде Нацрта Стратегије социјалне заштите за период 2019–2025. године, која је одржана у Београду 10. маја 2019. године.

Стратегија социјалне заштите је национална секторска стратегија која представља друштвени договор о развоју политика социјалне заштите у наредном средњерочном периоду. Стратегија социјалне заштите одговара на потребе друштва и дефинише правце за даљи развој политика социјалне заштите, као и ефективније и ефикасније увезивање политика социјалне заштите са националним развојним приоритетима и другим секторима.

Сузана Мишић, помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања овом приликом истакла је да је циљ Стратегије уједначавање квалитета услуга на територији Србије.

„Сви грађани имају права на социјалну сигурност и ова тема све нас окупља, како би дошли до циљева које заједно треба да зацртамо“, изјавила је Мишић и додала да је опредељење Републике Србије да већи део обавеза из области социјалне заштите пренесе на локални ниво.

Јасмина Танасић, програмска директорка Сектора за друштвени развој у СКГО истакла је да је нова стратегија социјалне заштите дуго чекана, те да треба да  представља пример договора свих актера о начинима како ћемо као друштво поступати како бисмо смањили сиромаштво и побољшали услове живота становника у стању социјалне потребе.

Приликом представљања Стратегије истакнуто је да  је последња Стратегије социјалне заштите усвојена 2005. године, а да је процес израде новог документа покренут 20. априла 2018. године на Националној конференцији која је одржана у Београду. Израду Стратегије подржава пројекат „Подршка развоју регулаторних механизама социјалне заштите“, који финансира Европска унија (ЕУ) кроз ИПА 2013 финансијски инструмент.

У анализи постојећег стања наведено је да је демографска ситуација у Србији неповољна и да генерише дугорочни притисак на расходе у области социјалне заштите. Висок степен емиграције повећава старење становништва, што утиче на смањење броја радно способног становништва. Такође, истакнуто је да је БДП Србије по становнику низак у односу на стандарде ЕУ, али да је приметно побољшање пословног и макроекономског амбијента уз раст БДПа и привредне активности. Иако се препознају позитивни трендови на тржишту рада и даље су присутни изазови структуралне незапослености, као и да су неформална незапосленост и сива економија релативно високи.

Стратегијом је предвиђено да се до 2025. године, за 25 одсто смањи број мушкараца, жена и деце који живе у било ком облику сиромаштва, да се за 25 одсто повећају јавни расходи за услуге социјалне заштите у јединицама локалне самоуправе, али и да се за 20 одсто смањи број деце и младих (0-25) корисника домског смештаја.

Стратешко усмерење Републике Србије, како се из Нацрта Стратегије социјалне заштите види, наглашава процес децентарализације и деинституционализације као кључне правце развоја социјалне заштите чији предуслов представља развој локалних социјалних услуга – дневних услуга у заједници и услуга подршке за самосталан живот.  Такође, у фокусу је и остваривање потенцијала међуопштинске сарадње на плану обезбеђивања локаних социјалних услуга, што је и у складу са одредбама Измена и допуна Закона о локалној самоуправи, као и мултисекторски приступ, односно развијање интегративних услуга.

Такође, као један од циљева, назначено је свеобухватно унапређивање доброг управљања у систему социјалне заштите на свим нивоима, кроз увођење интегративног и ефикасног система, односно унапређење система управљања и координације и јачања контролних и регулаторних механизама.

Ову активност СКГО је организовала у оквиру пројекта “Институционална подршка СКГО – трећа фаза”, који подржава Влада Швајцарске.