Јавно здравље на локалном нивоу у Републици Србији и искуства из региона

Стална конференција градова и општина (СКГО) је 25. маја 2026. године, у Београду, организовала састанак Мреже за здравље са темом „Јавно здравље на локалном нивоу у Републици Србији и искуства из региона“. Скуп је окупио представнике локалних самоуправа, здравствених установа, ресорног министарства и међународних организација, а посебан допринос дали су високи званичници и представници градова и општина из Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе. Догађај је реализован у оквиру програма „Партнерство за добру локалну самоуправу“ који подржава Влада Швајцарске. 

Проф. др Небојша Тасић, помоћник министра здравља у Влади Републике Србије, је током уводног обраћања рекао да јавно здравље нису само хроничне незаразне болести, јер изазов представљају и изазови са инфективним и заразним обољењима.

„Наша жеља је да се интензивно бавимо хроничним незаразним болестима и у току је припрема стратегије Србије за борбу против њих у наредном десетогодишњем периоду. Сведоци смо много већих изазова везаних и за инфективна обољења, заразна обољења, затим великих изазова везаних за заштиту наше животне средине и неких других, како бих их ја назвао, проблема примордиалне превенције квалитета ваздуха, квалитета воде, хране, кроз бројне факторе ризика који нас додатно оптерећују а везани су за конзумацију дувана и никотинских производа, затим физичку инактивност“, објаснио је он.

Нагласио је да наведени проблеми показују да су фактори који утичу на јавно здравље у целини врло комплексни, због чега захтевају мултидисциплинаран приступ. „Задовољство је што на овом скупу видим стручњаке различитих профила који су се окупили да данас разговарају о томе, а с друге стране, ништа мање важан је приступ везан за локалне средине и регионално повезивање. Захваљујући данас гостима из Босне и Херцеговине, из Црне Горе и, наравно, нама домаћинима из Србије, можемо чути различита искуства и видети у оквиру Мреже здравља шта је то што можемо заједно учинити да квалитет живота буде бољи и, наравно, да очувамо наше здравље“, поручио је Тасић.

Проф. др Верица Јовановић, в.д. директора Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“, истакла је значај сарадње са СКГО у циљу јачања јавноздравствених циљева на територији локалних самоуправа.

„Јавно здравље обухвата широк спектар задатака који се односе на здравствену заштиту, нарочито на превентивну здравствену заштиту. Зато је за нас веома важан искорак ка темама које нису искључиво здравствене, али и те како утичу на здравље становништва и од великог су значаја“, рекла је Јовановић.

Фабио Скано, директор Канцеларије Светске здравствене организације у Србији, истакао је да је погрешно схватање да јавно здравље потиче само из здравствених установа. Уместо тога, наглашава он, темељ јавног здравља лежи у локалним заједницама.

Он је посебно нагласио сарадњу на изради планова јавног здравља, као и планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене ризике у кризним и ванредним ситуацијама, који су претходном периоду развијани у сарадњи Министарства здравља, Канцеларије Светске здравствене организације, СКГО и локалних самоуправа. Истакао је да ови планови за реаговање у ванредним ситуацијама, када су развијени заједно са људима из локалне средине, а не само за њих, дају много бољи одговор у кризним ситуацијама.

Скано је искористио прилику и позвао локалне самоуправе да се прикључе иницијативи Светске здравствене организације „Здрави градови“.

„Позивам све вас да се у што већем броју укључите у ову иницијативу. Она се бави здравом животном средином, здравим друштвом, здравим стиловима живота, али и урбаном инфраструктуром која омогућава здравији живот“, закључио је Скано.

Никола Тарбук, генерални секретар СКГО, је нагласио да јавно здравље данас више није питање само здравственог система, већ да је оно питање управљања, планирања развоја, социјалне политике, заштите животне средине и квалитета живота наших грађана. Истакао је да здравље у свим политикама није више препорука, већ је стандард коме треба да тежимо.

„Концепт „здравље у свим политикама“, који је у средишту савремених политика бројних држава, али и саме Европске уније, подразумева управо оно о чему данас говоримо – интеграцију јавног здравља у све секторе и све нивое одлучивања“, рекао је генерални секретар СКГО.

Тарбук је рекао да се највећи део процеса европских интеграција спроводи на нивоу локалне самоуправе и да је зато улога градова и општина кључна јер без јаког локалног нивоа – нема ни одрживог јавног здравља, ни успешних европских интеграција.

Скуп је био посвећен ретроспективи бројних активности које је СКГО предузела у протеклој деценији уз подршку Владе Швајцарске, затим остварених резултата у области јавног здравља на локалном нивоу, као и преносу практичних знања и искустава. Градови и општине из Србије затим су представили своје примере добре праксе. Град Сомбор је указао на значај мултисекторског приступа и континуитета у спровођењу мера усмерених на унапређење јавног здравља. Крагујевац је представио резултате остварене кроз системску подршку родитељству и раном дечјем развоју, а истакнут је и јединствен пример институционалног решења пружања социо-здравствених услуга у општини Рашка. Представници Пирота и Бабушнице поделили су са присутнима планове за системско решавање изазова са доступношћу хитне медицинске помоћи кроз међуопштинску сарадњу. 

Наставак скупа је био посвећен регионалним искуствима, и резултатима оствареним кроз пројекат „Здраве заједнице у Босни и Херцеговини“ који такође подржава Влада Швајцарске, уз учешће представника Федералног министарства здравства, Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, те града Тузле, као и општине Челинац.

Генерална секретарка Заједнице општина Црне Горе, Мишела Манојловић, представила је могућности за повезивање здравственог, еко и руралног туризма, органске пољопривредне производње и здравих стилова живота. Допринос размени регионалних искустава дале су и представнице града Пореча кроз представљање иницијативе „Здрави градови“ и резултата које је у области јавног здравља овај град постигао у последње три деценије. О значају умрежавања и партнерског односа између локалних самоуправа и института и завода за јавно здравље говорила је представница Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут“. У овом контексту истакнут је значај СКГО Мреже за здравље која већ дуже од деценију представља платформу за размену информација идеја, као и примера у области јавног здравља и заштите здравља на локалном нивоу.

„Овај скуп показује да локалне самоуправе нису саме у свом настојању да унапреде здравље својих грађана. Умрежавање, размена знања и регионална сарадња представљају покретаче напретка у области јавног здравља на локалном нивоу“, истакла је др Јасмина Танасић, програмска директорка за друштвени развој у СКГО и координаторка СКГО Мреже за здравље.

Скуп је био прилика за размену знања и искустава између доносилаца одлука на локалном нивоу, стручњака из области јавног здравља и међународних партнера. Учесницима су имали прилику да се упознају са провереним моделима који функционишу у пракси, идентификују изазове заједничке свим локалним заједницама и пронађу решења која могу применити у сопственим срединама.