Како се градови и општине спремају за приступање Европској унији

Људи – то би можда могла да буде једна од кључних речи када је реч о локалним самоуправама и њиховој спремности за процес приступања Европској унији.

Захваљујући њима, општине и градови су бољи или лошији сервис за своје грађане, а опет захваљујући њима, исте те општине и градови успевају за себе да обезбеде више новца кроз европске пројекте, унапреде своје административне услуге, али и средине у којима живе и раде у најразличитијим областима.

Са оваквим размишљањем сагласни су учесници панела „Припреме локалне самоуправе у Србији за приступање Европској унији“, који је одржан 27. новембра 2018. године у оквиру 46. скупштине Сталне конференције градова и општина. Ова организација, која окупља и политичке представнике и професионалце из локалних самоуправа у Србији, једна је од ретких која је у исто време у дијалогу са представницима власти, европских институција, али и градова и општина са којима, између осталог, ради на сталној едукацији и модернизацији рада локалних самоуправа.

- Имамо развијену сарадњу и са Владом и другим републичким институцијама, али се као организација дуго година уназад бавимо и едукацијом, јер без довољно и унапређеног знања, нећемо моћи да правимо озбиљне кораке ка ЕУ – каже генерални секретар СКГО Ђорђе Станичић.

Управо то је препознала општина Кањижа, која још од 2005. године има посебан општински тим који се бави писањем пројеката који могу да конкуришу код ЕУ и која на конто тога добија значајан новац. Са те стране јесте успешна општина али са друге, каже њен председник Роберт Фејстамер, није сасвим без проблема.

- Ми смо погранична општина, и на само 15 минута од нас налази се Сегедин. Зато имамо ситуацију да половина становника ради код нас у граду, док друга половина на посао иде у иностранство – прича он.

Како наводи, Кањижа конкурише за скоро све европске програме који су на располагању локалним самоуправама у Србији, а истиче и да је на тај начин општина успела да привуче 4,5 милиона евра, од чега је чак четири милиона беспровратно.

- Бројке јесу импозантне али, ако хоћете да буду такве, морате да улажете у људе, морате да их „натерате“ да раде за плате које локална самоуправа може да пружи јер, у нашем случају, одлазе да раде у друге земље које су на само 15 минута од места у коме живе – прича Фејстамер, који наводи да није лако обезбедити тај новац.

Међутим, каже он, веома је важно знати и оне са којима сарађујете.  Како наводи, „није једноставно убедити некога мејлом, Вајбером или СМС-ом да сарађује са вама, много је лакше познавати људе“.

- Јако је важно наћи квалитетне партнере. У случају Кањиже, у 70 одсто случајева партнери су исти, а када и добијемо новог , то је захваљујући старима који су нас препоручили за сарадњу – објашњава он.

Од коришћења европског новца не бежи ни Крушевац, напротив. Овај град је најпре из ИПА фондова још пре пет-шест година обезбедио новац како би реконструисао фабрику воде, након чега је његов водовод постао регионални, јер водом поред Крушевца снабдева још пет мањих, околних градова.

- Међутим, онда је био изазов решити и отпадне воде. Тако смо ушли у KfW програм, па до краја 2019. године очекујемо да ћемо добити фабрику за прераду отпадних вода. Тако ћемо, практично, затворити круг када је у питању водоснабдевање јер ћемо имати и производњу и третман отадних вода – прича градоначелница Крушевца Јасмина Палуровић.

И она наводи да ће „кризе кадрова“ увек бити, и то не у бројчаном, већ у квалитативном смислу.

- Важно је да препознамо потребе грађана, али и стварамо и обучавамо кадрове да могу да, рецимо, пишу пројекте који ће граду донети новац. Процес раста и развоја неке општине и града није две хиљаде и нека година када ћемо ућу у ЕУ, већ читав тај пут док се дотле не дође – навела је она.

Да је чињеница да постоји недостатак квалитетног кадра у локалним самоуправама сагласан је и Станичић.

- Иако смо доста радили на томе, због одласка људи, у многим срединама смо на почетку. Да људи недостају, то је тачно, али СКГО неће одустати од тога да их едукује и помаже им. Стално имамо дебату око броја запослених са Министарством за државну управу и локалну самоуправу око закона, ограничења броја запослених, забране запошљавања... Ми број људи имамо, али не и квалитет – навео је он.

Како је истакао, СКГО је једина асоцијација која учествује у раду група за поједина преговарачка поглавља, да прави разне анализе утицаја, ради на партнерствима, братимљењу и њиховом продубљивању.

- Трудимо се да подстакнемо људе из локалних самоуправа да се на бољи и модернији начин баве послом који обављају – прича генерални секретар СКГО.

Проблем недостатка квалификованог кадра препознају и у општини Кнић.

- Свуда у свету три су главна играча: сељак (фармер), струка и држава. Код нас су сада стасале генерације чији су родитељи одрастали у време последњих ратова, који их под тим утицајем често храбре да одлазе из земље – прича председник општине Кнић Мирослав Николић.

Он каже да је општина на чијем је челу најпре дефинисала шта је то шта она има и чиме располаже или, како наводи, „поставили смо нашу дијагнозу“, пописали пољопривредна газдинства којих је на папиру било око 4.000, разговарали са привредницима, али да је за њих ипак био један други проблем највећи – враћање поверења у локалну самоуправу.

- Још увек се суочавамо са тим проблемом. Ипак, успели смо и да урадимо неке ствари, од тога да се едукујемо , припремамо, па тек онда улазимо у ИПАРД фондове за пољопривреду. Створили смо основу за самозапошљавање, запошљавање, приморавамо послодавце да људе који раде „на црно“ запосле, а радимо и на томе да младе људе враћамо на село, или их мотивишемо да на њему остану – прича он, уз опаску да је Кнић место у Шумадији под чије окриље потпада 36 села.

Председник општине Ћуприја Нинослав Ерић наводи да Србија неће моћи да уђе у ЕУ ако су плате које њени грађани зарађују ниске. У том смислу, каже, можда би до пред само приступање Унији требало задржати политику субвенционисања.

- У Ћуприји је циљ био да се подигне привредни развој, а директне стране инвестиције допринеле су томе да утичемо на цену рада у општини која је била монополска. Залажемо се за политику конкуренције, мора да постоји забрана монопола, контрола јавних предузећа и помоћи која се даје из будета. Сви знамо да, када уђемо у ЕУ субвенције више неће бити могуће. Зато оне и јесу важне, али и без њих неће бити развоја, јер ће људи ићи тамо где ће добијати веће паре – прича он.

На путу ка Унији развојне агенције су такође један од „инструмената“, чији је посао да смањују регионалне разлике. Једна од ствари која би у томе могла да помогне јесте укључивање приватног сектора у читав процес.

- Јавно-приватно партнерство је јако важно и врло је важно да схватимо да је укључивање приватног сектора у локални развој неопходно – рекао је Славко Лукић, директор Регионалне развојне агенције Златибор.

Скупштина СКГО одржана је уз помоћ програма „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ – Друга фаза“, који финансира Влада Шведске, а реализује СКГО у партнерству са Шведском асоцијацијом локалних власти.