КОНФЕРЕНЦИЈА О РЕФОРМИ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ У СРБИЈИ

Пројекат Реформа социјалне политике: изградња и јачање партнерстава државе и цивилног друштва у циљу смањења сиромаштва и социјалне искључености у Србији, подржан од стране ДФИД, заједно са Републичким координационим одбором програма, и у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина, одржао је прву тематску конференцију: "Децентрализација социјалне политике: изазови и могућности", 25. и 26. новембра 2003. године у Београду. На петој седници Одбора за социјалну политику одлучено је да г. Мирослав Мартић, председник Одбора, буде известилац са Републичке коференције на XXXIII Скупштини СКГО.

Конференцијом је председавала министар за социјална питања, Гордана Матковић, а присуствовали су представници Министарства финансија, Министарства за јавну управу и локалну самоуправу, Министарства просвете и спорта, Министарства здравља, Министарства за рад и запошљавање, представници градова Београд, Шабац, Бор, Ужице, Бујановац, Рума, Уб, Бор, Мајданпек, удружења грађана, међународних донатора и Сталне конференције градова и општина, а међународне презентације о децентрализацији биле су представљене од стране међународних саветника за децентрализацију.

Закључци ове дводневне конференције су следећи:

■ Ради повећања квалитета услуга у областима образовања, здравствене заштите, социјалне заштите и запошљавања неопходно је спровести децентрализацију и деконцентрацију, заједно са фискалном децентрализацијом, кроз измене секторских закона и њихово усклађивање са Законом о локалној самоуправи и успостављање новог законског оквира, као и кроз програме обуке за представнике локалних органа власти.
■ Децентрализација у областима образовања, здравствене заштите, социјалне заштите и запошљавања мора бити усклађена са могућностима и потребама локалних самоуправа.
■ Локална самоуправа мора добити својинска права над имовином за коју је искључиво надлежна у областима образовања, здравствене заштите, социјалне заштите и запошљавања.
■ Образовање треба да буде схваћено као чинилац који повећава развојне могућности друштва.
■ Неопходно је ускладити систем образовања са потребама тржишта рада кроз успостављање партнерских односа између свих заинтересованих субјеката (локалне самоуправе, филијале Завода тржишта за рад, школе, удружења послодаваца, синдикати, цивилни сектор).
■ Локална самоуправа треба и може да буде координатор стварања правног оквира за формирање партнерских тела и обезбеђења услова за њихов рад.
■ Посебну пажњу треба обратити на образовање друштвено искључених и маргинализованих група и свих угрожених слојева становништва.
■ Неопходно је веће ангажовање на локалном нивоу ради смањења незапослености, које треба подржати са централног нивоа и од страних донатора, у правцу стварања партнерских односа свих субјеката на локалном нивоу који могу утицати на смањење незапослености.
■ Извори финансирања, који би подстакли већу активност локалних самоуправа у правцу смањења незапослености, треба да буду обезбеђени и са централног и са локалног нивоа, уз коришћење додатних извора као што су стране донације, финансирање пројеката, приватна средства, и други извори.
■ Да би локалне самоуправе могле да утичу на смањење незапослености, од посебног је значаја да централни органи обезбеде квалитетне базе података и омогуће приступ информацијама за локалне органе и пруже већу подршку регионалним филијалама Завода за тржиште рада, као и да повећају надлежности локалне самоуправе у области запошљавања.