20.06.2016.
Креативна привреда решење за локални економски развој
На недавно завршеном 3 Форуму креативне економије одржаном као партнерство Групе за креативну економију и Сталне конференције градова и општина, оцењено је да локални одрживи развој мора да се базира на системским решењима, афримисању холистичког приступа развоју креативне привреде и бољем интегрисању принципа креативне економије - ефикасној заштити интелектуалне својине, мерама које директно подржавају развој креативних индустрија и креативног предузетништва, заштити и унапређењу разноликости креативних израза и подстицању иновација.
У препуној сали хотела Метропол кроз три сесије, учествовало је 22 говорника и дискутаната од око 140 учесника Форума. Ђорђе Станичић генерални секретар Сталне конференције градова и општина отварајући Форум истакао је да развој општина и градова треба да буде утемељен на савременим моделима развоја који интегришу креативни сектор, иновативност и ефикасну употребу локалних ресурса, како би се привукла средства из ЕУ фондова за те намене.
На Форуму је представљено истраживање о третману креативних индустрија у локалном одрживом развоју код нас. На узорку од 125 локалних самоуправа, утврђено је да развој креативних индустрија и креативно предузетништво нису циљеви локалног развоја, да су стратегије секторске и без јасног ослањања на резултате евалуације, да се овај сектор третира као ванпривреда и покрива јавне установе, да је евидентан недостатак развојног третмана локалних креативних ресурса и да се приоритет даје квантитативној димензији локалног развоја. Све локалне самоуправе уложе у развој креативног сектора нешто мање од 95 милиона евра годишње, док је изузетно мали удео финансирања локалног развоја из ЕУ средстава.
Димитар Ганчев заменик директора Управе за креативне индустрије, при Међународној организацији за интелектуалну својину (WIPO) рекао је да Србија треба да искористи потенцијале глобалне афирмације креативне економије и заузме своје место. Он је нагласио "да примери добре праксе не могу бити развојни модели, већ се мора радити на системским решењима у области креативне економије и створити предуслови за њен развој у Србији".
Христина Микић директорка Групе за креативну економију нагласила је да узроци слабог развоја креативне економије нису само локални, већ често националног карактера. „Немамо експлицитну културну политику на националном нивоу (а ни имплицитна никоме није јасна), ни стратегију развоја креативних индустрија, застарела нам је регулатива у овој сфери, недовољна је сарадња и размена примера добре праксе интегрисања овог сектора у локални развој и евидентан је дефицит људских ресурса у јавној администрацији који су обучени да раде на развоју пројеката у овим областима" оценила је Микићева.
Проф. Гојко Рикаловић са Економског факултета у Београду оценио је да давање приоритета развоју креативне привреде може бити решење за квалитетнији локални економски развој.
Душан Пурић, помоћник министра за привредни развој у Министарству привреде указао је да ово министарство подржава развој креативне економије кроз олакшице за производњу аудиовизуелних дела у Србији, ради на афирмисању креативне економије као једног од главних стубова одрживог привредног развоја и на укључивању креативних индустрија у стратегију индустријске политике и иновација. Влада Марић, директор Завода за заштиту интелектуалне својине указао је да је неопходно радити на механизмима ефикасне заштите интелектуалне својине као једном од основних предуслова развоја креативних индустрија.
Маја Кнежевић и Слађана Грујић, секретарке одбора за културу и економски развој у Сталној конференцији градова и општина указале су да на локалном нивоу недостају базе података и истраживања на основу којих би могле да се креирају квалитетне јавне политике и да је неопходно решити имовинске односе како би се реализовали пројекти у овој области.
Проф. Лукреција Ђери, државна секретарка у Министарству туризма, телекомуникација и трговине представила је како ово министарство на бази производа и садржаја креативне економије, развија домаћи туризам на примерима пројеката ХЕРА, „Планински доручак" и очувања словачке уметности у Ковачици.
На крају Форума представљени су пројекти стварања одрживе креативне економије на локалном нивоу. Своје успехе представили су Кристина Бицева из Канцеларије за заштиту културног наслеђа, Министарство културе Републике Македоније, Ивана Самарџић из Групе за креативну економију, Јасмина Бељан Искрин из Туристичке организације Сремски Карловци и Биљана Марчета из Дунавског туристичког кластера.
