Култура волонтеризма: „Волонтеризам у служби социјалне заштите“

Састанак Мреже за социјалну заштиту СКГО одржан је 29. марта, у Београду, а тема првог овогодишњег окупљања била је „Волонтеризам у служби социјалне заштите". На скупу је било присутно више од 130 учесника, а у уводном делу обратили су се Јасмина Танасић, шефица Одељења за друштвене делатности СКГО, Владимир Илић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Снежана Клашња, помоћница министра омладине и спорта и Весна Миленовић, генерална секретарка Црвеног крста Србије.

Неговање културе волонтеризма је битно, како би места становања постала заједнице, изјавила је Јасмина Танасић. Помагање другима испуњава две важне људске потребе: потребу за дружењем и потребу да се буде користан. Волонтирањем се на квалитетан начин задовољавају потребе заједнице и појединца, али се често и они којима је помоћ потребна укључују у ланац међусобне подршке. Резултат је излазак из изолације, преузимање иницијативе и одговорности за свој живот. Ванредне ситуације су показале да је заједнички дух и масовни одзив, нарочито младих, изузетно важан у реаговању и санирању последица кризе. Волонтери се ангажују из несебичних и хуманих разлога и уверења. У време економске кризе, развој волонтерских центара и подршка волонтеризму у локалним самоуправама може бити изузетно ефикасан и квалитетан одговор на различите потребе заједнице.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владимир Илић рекао је да је Влада Србије 2017. годину прогласила годином међугенерацијске солидарности и да волонтери у њој заузимају најзначајније место, те да их је само кроз Црвени крст Србије, ангажовано више од 60 хиљада.

На овај начин, како је напоменуо, утиче се на повезивање две значајне а осетљиве друштвене групе, младих и старијих, и истиче се значај међугенерацијске сарадње као облика потпоре међу њима. За рад Црвеног крста у овој години Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обезбедило је укупно 515 милиона динара, што значи да ће 36 хиљада корисника народних кухиња у 77 градова и општина бити збринуто. Један део средстава намењен је за опоравак деце корисника народних кухиња у одмаралиштима Црвеног крста у Нишу, Александровцу, Вршцу, Бачкој Паланци и Баошићима.

Државни секретар је истакао да је добро када је организатор волонтирања локална самоуправа, град или општина, због тога што реформом државне управе ови органи нужно морају да буду пре свега сервиси својих грађана. Волонтерски сервиси, као што је сервис београдске општине Звездара, показали су да је то могуће, одрживо, доступно, да не кошта пуно а много вреди.
Помоћница министра омладине и спорта Снежана Клашња, овом приликом је истакла да Стратегија за младе 2015-2025 препознаје активизам младих, и да је потребно да се овој групи становништва посвети посебна пажња. По њеним речима, запошљавање младих је један од најважнијих циљева, те да су од значаја програми за промоцију здравог живота, у оквиру којих ће у градовима и општинама бити отворени клубови који промовишу здрав начин живота. Помоћница министра је нагласила да посебно место имају и волонтерски програми преко којих је реализовано 27 радних акција, као и 93 волонтерска кампа.

Генерална секретарка Црвеног крста Србије Весна Миленовић, док је презентовала искуства организације коју представља (седиште, 2 покрајинске и 183 градске и општинске организације Црвеног крста у Србији) истакла је да је обавеза ове организације да на организован начин подстиче волонтерски рад у Србији. Црвени крст је у свом раду независан, и у свему је помоћни орган државе. Госпођа Миленовић је додала да је партнерски однос са локалном самоуправом од изузетног значаја, а добар пример је присуство на скупу и представника Црвеног крста из општине Кањижа, где је локална самоуправа испунила своју законску обавезу и у свом буџету обезбедила средства за рад Црвеног крста на њиховој територији.

Присутни су овом приликом имали могућност да се упознају са презентацијама примера добре праксе из волонтерских сервиса које пружају различити актери од удружења грађана, локалних организација Црвеног крста и волонтерских сервиса у оквиру следећих локалних самоуправа: београдске општине Звездара, Кањижа, сервиса Ужица и Чајетине, као и из општине Топола.