Културно наслеђе у функцији локалног економског развоја

Девети састанак Мреже за ЛЕР одржан је 15. децембра 2016. године. Састанку су присуствовали представници локалне самоуправе који су задужени за економски развој, културу, локалних туристичких организација, Туристичке организације Србије, Завода за заштиту културног наслеђа, независни експерти и представници академске заједнице.

Љиљана Черовић испред Туристичке организације Србије презентовала је годишње и пратеће теме промоције туризма у Србији, указала је на проблеме који се односе на координацију (вертикалну) и непостојање двосмерне комуникације између ТОС-а и локалних туристичких организација. Поред овога, навела је да не постоји сарадња ТО и културних институција на плану валоризације културног наслеђа. Треба радити на овом процесу, а СКГО може много да помогне у даљем раду и окупљању свих релевантних саговорника.

Естела Радоњић-Живков из Републичког завода за заштиту културног наслеђа истакла је недовољан ниво сарадње између републичких институција и људи који раде на терену. 50 одсто територије Србије није системски истражено, непостоје информације о томе које све наслеђе локалне самоуправе имају на својој територији. Постоји лоша организација, недовољно знање и рад на вредновању културних добара. Не постоје дигитализоване информације, а најугроженији су профани споменици и споменици индустријског наслеђа. Не постоји спрега између понуде и тражње, свега има али не комуницира никаквом вредношћу. Локална самоуправа има улогу као власник односно корисник културних добара и надлежност кроз Закон о заштити културних добара да организује вршење послова у вези са заштитом културних добара од значаја за општину. Госпођа Естела Радоњић-Живков предлаже да сама локална заједница преузме иницијативу у препознавању свога наслеђа и изналажење начина да га рехабилитује, ревитализује и користи. С друге стране, локална самоуправа сматра да, паралелно са преузимањем иницијативе, држава мора да ради на законима и системском приступу овом проблему.

Експерткиња Христина Микић подржава системски приступ у коришћењу културног наслеђа и истиче да треба препознати културне вредности на којима би се конституисале економске вредности. Постоји потреба за дефинисањем праваца економске валоризације, а један од најбољих примера јесте општина Бач. Препорука је да за свако културно добро које је препознато као приоритет формирају се тимови из различитих сектора. Економска валоризација има и директне и индиректне ефекте. Директни који произилазе из саме употребе културног добра, а индиректни су много шири и и односе се на раст запошљавања, дохотка, атрактивности територије, унапређења пословне климе и треба се усмерити ка остварењу индиректних ефеката. Госпођа Микић се осврнула на управљачке алате и план управљања културним наслеђем којим се интегрише културно нсалеђе. Наглашава да тамо где постоји мање простора за рехабилитацију треба урадити студију изводљивости, а тамо где је тај простор већи треба радити бизнис план. Експерткиња набраја све доступне фондове уз информацију да ниједан фонд неће све финансирати све фазе заштите културног добра.

На Мрежи за локални економски развој представљени су и добри примери из самих локалних самоуправа и то Бача, Голупца, Сремских Карловаца и Неготина. Сваки од ових пројеката представља велики успех који је допринео подизању свести о значају културног наслеђа и већој бризи за исто и омогућава и другим заинтересованим локалним самоуправам а да следе овај пут подстицања културног идентитета и стварања основе за економски просперитет.

Др Мила Поповић Живанчевић члановима Мреже детаљно је представила шта све подразумева наслеђе у Србији и истакла значај интегрисаног приступа наслеђу при његовом очувању. Др Предраг Милосављевић представио је студију: Економски потенцијали културно-историјског наслеђа са студијом случаја општине Сокобање и града Лознице (Бање Ковиљаче) и истакао највеће проблеме на нивоу ЈЛС: 1. непостојање базе података 2. слаба сарадња између Завода за заштиту споменика културе и представника ЈЛС 3. неедукованост кадрова 4. проблеми у институционалном оквиру. Он је истакао да је јако важно да заводи преузму активнију функцију у едукацији ЈЛС,  али и грађана везано за значај и очување културно-историјског наслеђа.

 Развој општине Бач базиран на наслеђу - искуства пројекта "Векови Бача"  и како даље? >>> 

 Улога локалне самоуправе у заштити непокретних културних добара >>> 

 Општина Неготин - Пројекат „Лични ставови- заједничке одлуке" >>> 

 Културно наслеђе у функцији локалног економског развоја >>> 

 Утицај урбанистичког планирања на развој центра Сремских Карловаца >>> 

 Тврђава Голубачки град >>> 

 Промоција културно - историјског наслеђа Србије >>> 

 Улога одрживог развоја у заштити традиционалних локалних култура >>>