ЛОКАЛНА САМОУПРАВА И ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ - Нереални и неутемељени захтеви послодаваца

Поводом недавних објава различитих удружења и представника послодаваца и предузећа у Србији која се тичу пореза на имовину који плаћају правна лица почев од 2014. године, Стална конференција градова и општина жели да скрене пажњу јавности на следеће чињенице:

Порези правних лица били вештачки ниски

Не чуди што је многа правна лица изненадила пореска обавеза за порез на имовину током 2014. године, али то је пре свега зато што су до 2013. године плаћали порез који је био готово занемарљив. Пореске основице у великом броју случајева, представљене кроз књиговодствену а не реалну тржишну вредност имовине, биле су вештачки ниске. Познати су примери две пословне зграде у строгом центру Београда, једна од 21.000м2 чија је пореска основица (основица по којој је утврђиван порез) по старом закону била око 7.000 евра и друга од приближно 8.000м2 чија је пореска основица била испод 4.000 евра. Реалне тржишне вредности обе зграде мериле су се милионима евра. Да је пореска основа била утврђена сходно реалним вредностима ових зграда, порез на имовину би власницима оваквих и сличних објеката био неупоредиво виши. У исто време, грађани, власници најмањих станова у центру Београда, плаћали су знатно више него правна лица која су поседовала вишеструко вреднију пословну имовину.

Ако не локалне самоуправе, онда ко?

Када је реч о просечним тржишним ценама и зонама по којима се такве цене утврђују, локалне самоуправе само стриктно примењују Закон о порезима на имовину који то прописује. Што се тиче утврђивања зона по појединачним локалним самоуправама и критика да су локалне самоуправе нестручне да раде тај посао, постављамо следеће питање: да ли би можда неко други био стручнији да утврди зоне различите комуналне опремљености и атрактивности у некој општини од саме општинске управе која је и надлежна за ту комуналну опремљеност?

Ако за тренутак и претпоставимо да, рецимо, у пословним удружењима из Београда која највише критикују локалне самоуправе и постоји таква врста експертизе (што доводимо у питање јер су недавно управо пословна удружења изнела оптужбе на рачун градова и општина због повећања износа паушалног пореза који нема никакве везе са локалним самоуправама нити је њихова надлежност), ипак још једном подсећамо да је Закон о порезима на имовину ову надлежност поверио градовима и општинама. Докле год се као такав закон примењује, градови и општине ће своју законску обавезу уредно извршавати.

Шта би било кад би било?

Годинама уназад инсистира се на даљем смањивању пореза на зараде (иако је он са пореском стопом од 10 одсто један од убедљиво најнижих у Европи), као и на укидању накнаде за коришћење грађевинског земљишта, на укидању комуналне таксе за истицање фирме, на укидању накнаде за уређење грађевинског земљишта, и ту се захтеви не завршавају.

Јавност би требало да зна да би испуњавање таквих захтева истовремено значило и укидање вртића за децу у градовима и општинама, укидање плата васпитачицама у тим вртићима, укидање било каквог даљег комуналног опремања и изградње улица и путева, укидање различитих облика социјалне заштите које пружају градови и општине, укидање свих комуналних услуга које градови и општине обезбеђују, а највећи број њих је од виталног значаја за грађане и привреду - водоснабдевање, даљинско грејање, канализација, одношење смећа, одржавање чистоће, и многи други.

Зато остављамо јавности да процени оправданост и утемељеност таквих захтева.

Све локалне самоуправе у Србији доследно спроводе Закон о порезима на имовину, који је измењен и допуњен средином 2013. године и као такав се у потпуности примењује од 1. јануара 2014. године. Једна од измена коју је овај закон донео јесте и промена пореске основице код правних лица тј. предузећа тако да она може бити или фер вредност израчуната у складу са међународним рачуноводственим стандардима или се израчунава као тржишна вредност чије елементе утврђује локална самоуправа, у складу са законом.