Локални буџети морају бити развојни

Министар финансија има могућност да привремено обустави трансфере из републичке касе, уколико локална власт прекорачи лимит за дефицит у одређеној години, упозорила је Мирјана Ћојбашић државни секретар у Министарству финансија.

Буџети локалних самоуправа за 2018. годину требало би да, попут републичке државне касе, буду развојни и да се у њима више новца преусмери за инвестиције. Ову поруку је учествујући на 45. скупштини Сталне конференције градова и општина упутила Мирјана Ћојбашић, државни секретар у Министарству финансија. Она је током излагања посвећеном програму економских реформи 2018-2020 и упутству за припрему одлуке о буџету локалне власти за 2018. уз пројекцију за 2019. и 2020. годину, подсетила представнике локалних самоуправа да законски рок за доношење одлуке о буџету истиче 20. децембра, а да до 25. децембра локал републици треба да достави обавештење о томе.

„Подсећам вас да сте у обавези да поштујете Закон о буџетском систему према коме дефицит локалних буџета не може бити већи од 10 одсто прихода. Министар финансија има могућност да привремено обустави трансфере из републичке касе, уколико локална власт прекорачи лимит за дефицит у одређеној години", упозорила је Ћојбашић.

У складу са Законом о финансирању локалне самоуправе утврђен је годишњи износ укупног ненаменског трансфера, који се распоређује јединицама локалне самоуправе, у укупном износу од 33,31 милијарду динара.

Додала је и то да је локал у обавези да реално планира приходе и примања, али и да расходи морају бити планирани реално и у складу са приоритетима. Република је своју благајну планирала веома конзервативно, истакла је она.

Буџетом за 2018. годину планирани су укупни приходи у износу од 1.178 милијарди динара и расходи од 1.207 милијарди. Дефицит је пројектован на нивоу од 0,6 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана. У номиналном износу мањак у републичкој каси за следећу годину планиран је на нивоу од 28 милијарди динара. Буџетом су предвиђене и веће инвестиције, па су тако укупна улагања из републичке касе 128 милијарди динара. На нивоу целе државе, укључујући и локалне касе и буџет Војводине, као и фондове и јавно предузеће „Путеви Србије", план је да се на инвестиције потроши 180 милијарди динара.

„И даље радимо на фискалној консолидацији и смањујемо удео јавног дуга у БДП-у. Аранжман са Међународним монетарним фондом још траје, видећемо у којој форми ће он бити настављен након истека актуелног програма", истакла је Ћојбашић.

Појаснила је да је буџет скројен на претпоставци да ће раст привредне активности догодине износити 3,5 одсто, а да ће индекс потрошачких цена (инфлација) бити 2,7 одсто. Тај раст биће заснован на расту агрегатне тражње, чему ће допринети најављено повећање плата и пензија, али и инвестиција.

„У скупштинској процедури је и неколико измена и допуна пореских закона којима ће се смањити оптерећење рада. До краја године би требало да буде усвојен и Закон о републичким и административним таксама којим би требало да обухватимо све накнаде и да их системски уредимо. Намера је и да пословни амбијент учинимо предвидљивијим. Подсећамо вас да сте у обавези да локалне комуналне таксе утврђујете у зависности од економске моћи обвезника. Нису таксе начин да остварујете приходе", рекла је Ћојбашић и додала да су представници локалних самоуправа у обавези да све изворе финансирања планирају.  

Због доцњи у плаћању обавеза, државна секретарка је најавила да ће при Управи за трезор бити основан Централни регистар фактура, у коме ће свака фактура морати да буде регистрована.

„Биће онемогућено плаћање било које фактуре која није у регистру. Намера је да повећамо финансијску дисциплину, када је реч о плаћању обавеза и да онемогућимо стварање доцњи", истакла је Ћојбашић.

Она је додала да су током преговора са ММФ-ом представници Министарства финансија морали да одговарају на питања о субвенцијама.

„Морали смо да објашњавамо зашто субвенционишемо било кога. За следећу годину Фонд је поставио два ограничења. Прво је дефицит на нивоу опште државе, а друго је маса зарада. Подсећам вас да приликом планирања буџета за следећу годину не смете да пређете масу зарада за исплату плата коју сте имали ове године, као и да се фонд плата планира само за постојећи број запослених", рекла је Ћојбашић.

Маса плата планира се у складу са Законом о буџетском систему, односно забраном запошљавања, као и на основу основица које су утврђене у складу са Законом о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата и других сталних примања код корисника јавних средстава. Средства по основу умањења зарада, локал је и даље дужан да уплаћује у републички буџет.

Приликом планирања средстава за плате полази се од постојећег броја запослених, а не од броја запослених према систематизацији радних места, појаснила је Ћојбашић.              

За следећу годину планирано је и повећање зарада запослених у локалној администрацији, као и у запосленима у предшколским установама.

Тим поводом, председника општине Александровац Југослава Стајковца интересовало је да ли ће, након најављеног повећања плата зараде бити враћене на ниво од пре 2015. године. Ћојбашић је одговорила да је оно што је сасвим јасно је да закон о привременом смањењу основице остаје на снази, али је констатовала и да је то питање подсећа на расправу која се у Парламенту води о томе да ли је пензионерима враћено одузето, као и да је министар финансија Душан Вујовић морао да одговара на слична питања.

„Срамно је да председник општине има плату од 550 евра са толико посла и одговорности које има", приметио је Стајковац.

Када је о новом запошљавању реч, Ћојбашић је додала да забрана запошљавања остаје на снази. Што практично значи да ће ново запошљавање, као и до сада, бити могуће само уз дозволу владине Комисије за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава.

Такође, председник општине Кладово Радисав Чучулановић питао је када ће плата васпитача у Београду и унутрашњости бити иста јер обоје раде исти посао и брину о подједнаком броју деце. Мирјана Ћојбашић је одговорила да је нови закон о систему уређивања плата у процедури и да ће за резултат имати да васпитачи свуда у Србији имају исту плату. Примена овог закона требало би да почне од 1. јануара 2019. године, а у међувремену требало би да се донесе Каталог радних места.

Верица Игњатовић, в.д. помоћника министра финансија рекла је да је у току израда Програма економске реформе, што је обавеза коју Србија има према Европској унији. Тренутно смо у четвртом циклусу израде тог документа, објаснила је.

Она је додала и да је Влада Републике Србије, уз Предлог закона о буџету за 2018. годину усвојила и Фискалну стратегију. Реч је о стратешком документу у коме су прецизно наведени циљеви планови фискалне политике у наредне три године. Додале је да су резултати примене фискалне консолидације импресивни, да је ниво јавног дуга сведен на 64 одсто БДП-а, а да ће прилив страних директних инвестиција ове године бити већи од две милијарде евра. Истакла је и да су девизне резерве на рекордном нивоу и да су веће од девет милијарди евра.

„На крају ове године имаћемо суфицит у буџету. Он је резултат боље наплате прихода. Приливи у буџет су за 100 милијарди динара ове године већи од планираних. Тиме је отворен фискални простор који је омогућио улагања у нове политике, као што су повећање плата и пензија и раст инвестиција - истакла је Игњатовић и додала да је у наредном трогодишњем периоду планиран је кумулативни привредни раст од 11,4 одсто.

На крају 2014. године дефицит сектора државе износио је 6,6 БДП-а, док је јавни дуг износио 71,8 одсто. Постигнути резултати у спровођењу програма су импресивни, оцењено је.

„Првобитни циљ потребног структурног прилагођавања фискалног резултата од четири одсто БДП је значајно премашен. У претходне три године остварено је трајно побољшање резултата од око шест одсто БДП. Јавни дуг је од 2016. године на силазној путањи, што је постигнуто годину дана раније него што је предвиђено програмом" рекла је Игњатовић.

Приоритет у наредном средњорочном периоду је очување достигнућа у фискалној области која су постигнута уз велике напоре, уз повећање јавних инвестиција и смањење пореског оптерећења за раднике са ниским нивоом дохотка.

Панел „Локална самоуправа у Србији - 2020"

У наставку Скупштине одржан је панел „Локална самоуправа у Србији - 2020", на коме су учествовали Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, Зоран Ђорђевић, председник општине Кнић, Саша Могић, помоћник министра државне управе и локалне самоуправе, Јасна Атанасијевић, в.д. директора Републичког секретаријата за јавне политике и Александар Грунауер, вођа Тима „Програм реформе пореза за имовину".

Вучевић је истакао да локалне самоуправе морају да буду активни партнери централне власти и ослонац државе. Према његовим речима, јединице локалне самоуправе су део система, чврсто везане за све субјекте. Како је истакао, забрињавајуће је да локалне самоуправе учествују са само четири одсто у јавном БДП-у, те да су један од проблема у Новом Саду расходи. Вучевић је рекао је потребно разговарати о Закону о јавним набавкама, да иако постоји боља комуникација са централном влашћу, та власт мора да има више слуха за локал. Како је нагласио, локалне самоуправе треба да дефинишу своје циљеве у складу са својим могућностима.

Ђорђевић је рекао да су потребе локалних самоуправа руралног типа различите од градских општина. „Сви смо на тржишту у постизању бољих пословних амбијената, и потребно је да будемо партнери у томе", навео је Ђорђевић, додајући да је један од проблема ове општине јавни превоз, који свакодневно тангира грађане, те да би нормативни пропис који то одређује требало мењати. Он је нагласио да је општина из свог буџета дала по 5.000 евра привредницима на годишњем нивоу, а да они задрже раднике шест месеци. Тиме је, истакао је, обезбеђено 38 нових радних места.

Могић је рекао да се локалне самоуправе сналазе са дневним проблемима и захтевима који се постављају пред њих, добрим делом са републичког нивоа. „Сведоци смо кроз све сегменте у којима локалне самоуправе имају надлежности да се све више успостављају стандарди за вишим квалитетом услуга, професионалнијим односом и оно што је, такође, значајно за извештавањем о томе како локалне самоуправе обављају своје послове. У тим захтевима за подизање квалитета локалних самоуправама, свако реагује у складу са ситуацијом и покушава да направи најбољи резултат. Чини ми се да ће у наредном периоду бити два процеса. Један је тај који одговара захтевима, а који ће се базирати на запосленима, који су стручни и који могу да одговоре тим захтевима. Друга страна је уже профилисање, односно одређивање приоритета развоја сваке јединице локалне самоуправе, јер су обавезе свих скоро исте", истакао је Могић.

Атанасијевић је навела да ће Републички секретаријат за јавне политике у наредном периоду помоћи локалним самоуправама у тој области. У томе је важно сагледавање свих нивоа власти, оценила је она, поготово што су локалне самоуправе у директном контакту са грађанима. „Локалне самоуправе су директно одговорне за бројне развојне циљеве у облати економског раста, запошљавања, образовања, здравства... И у могућности су да имају повратну информацију од грађана. Међутим, ниједна од ових политика се не дефинише у потпуности на локалу. Сматрам да ту постоји велики неискориштен простор за бољу координацију, а СКГО ту има важну улогу", рекла је Атанасијевић.

Грунауер је навео да је положај локалне самоуправе у Србији и интересантан и изазован. Према његовим речима, грађани очекују да добију квалитетну услугу за новац који дају држави. Што се тиче пројекта на чијем је челу, циљ је да они који нису били обухваћени порезом сада буду обухваћени, односно да сви грађани буду третирани једнаким пред законом.