Међународна сарадња - Конференција градова Покрајине Рајнланд-Пфалц у посети СКГО

8. марта председавајући Конференције градова покрајине Рајнланд-Пфалц (РЛП), проф. др Гунар Швартинг посетио је СКГО у Београду у оквиру пројекта ГТЗ-а „Подршка реформи система јавних финансија у Србији “.

Пре подне проф. Швартинг је дискутовао са сарадницима СКГО о питањима структуре и начина рада канцеларије немачког удружења. Веома отворена дискусија водила се пре свега око техничких питања као што су систем архивирања и поступци код типичних случајева за обраду. Канцеларија Конференције градова РЛП успева да изврши све послове са укупно 10 сарадника и заступа 32 града. Градови чланови активно учествују у раду Конференције градова и врше припреме за рад канцеларије. Немачке асоцијације градова и општина учествују у законодавним процесима, које је иначе законски регулисано.

И - Структура заступања интереса општина у Немачкој

Конференција градова покрајине Рајнланд-Пфалц основана је пре 60 година. Броји 32 града од 7.000 до 180.000 становника. Конференција градова је једно од три општинска удружења у покрајини Рајнланд-Пфалц. Поред ње, Конференција покрајинских округа заступа покрајинске округе, а Савез општина и градова мање градове и општине.

Сличне структуре налазе се и у другим савезним покрајинама. Међутим, у 5 нових савезних покрајина настала су удружења која обухватају све градове и општине. Управо је то било од велике помоћи при изградњи и формирању општинске самоуправе.

На националном нивоу постоји слично „тројство“ као у покрајини Рајнланд-Пфалц. Поред Немачке Конференције градова постоји Немачка Конференција округа као и Немачки савез градова и општина. Конференција градова Рајнланд-Пфалца је истовремено члан Немачке Конференције градова и Немачког савеза градова и општина.

II - Четири кључна питања Удружења

Битан задатак Удружења је информисање чланова о свим важним актуелностима. У ту сврху оно користи информације из најразличитијих извора. Прослеђивање информација се одвија преко редовних дописа члановима као и месечног прикупљања информација, а постоји и одговарајућа презентација на интернет страници Удружења. И друге институције Конференцију градова често виде као погодан мултипликатор и желе да им се прослеђују информације.

Други важан задатак је организација размене искустава. Са једне стране, процес размене информација се одвија унутар стручних радних група. Са друге стране Конференција градова спроводи анкете о одређеним питањима, чији се резултати потом достављају свим члановима. Коначно, састављају се нпр. и узорни прописи у ад-хоц радним групама. Битан допринос даје и заједничка Академија општина која нуди семинаре усавршавања за управу и општинске политичаре.

Конференција градова, поред тога, води активну делатност односа са јавношћу. У ту сврху служе конференције за штампу после сваке седнице председништва. Поред тога Конференција градова издаје саопштења за штампу о актуелним темама. Коначно, од Конференције градова медији често траже интервјуе за своја истраживања. Једанпут годишње општинска главна удружења позивају се на „Парламентарно вече“, на које по правилу долазе многи посланици, премијер и министри, државни секретари као и службеници покрајинске управе.

Најзначајнији задатак удружења састоји се у званичном заступању градова пред покрајинском владом. У покрајинском Закону о општинама утврђено је да при доношењу закона и уредби које се тичу општинског нивоа, мора да се чује глас општинских удружења. У складу са тим у пословницима покрајинске владе и покрајинског парламента садржане су одредбе о учешћу главних удружења. Нацрти закона и сл. морају се предочити трима главним удружењима ради заузимања става. По правилу за то важи рок од једног месеца. Ради заузимања позиције удружења од градова чланова или надлежних стручних одбора се захтева да дају упутства. Поред тога, уз писани став додатно следе и саслушања, на којима представници главних удружења предочавају своје позиције представницима покрајинске владе или покрајинског парламента.

Пошто је политички теже донети одлуку против једногласног става главних удружења општина, удружења теже што јединственијем наступу. За општине у Немачкој стога се подразумева да своја схватања координирају преко свог удружења. Али то не мења чињеницу да постоје најразличитији интереси (посебно у финансијском изједначењу, у надлежностима или у покрајинском планирању).

Поред тога Конференција градова има још и бројне друге функције које члановима обезбеђују велике предности (делом монетарне природе).

III - Чланови и финансирање

Удружење гарантује велику меру независности у односу на државу. У тесној вези са тим треба посматрати финансирање. Општинска главна удружења финансирају се из доприноса општина чланица; државна средства се по правилу не користе. Трајно финансирање из државних средстава угрозило би независност удружења које им је потребно при заступању својих интереса.

Буџет Конференције градова Рајнланд-Пфалца износи око 1 милион евра. Допринос који треба да плате чланице већ према статусу града тренутно износи 0,63 – 0,84 центи по становнику. Оријентација доприноса у односу на број становника је код свих општинских главних удружења уобичајена и прихваћена од стране свих чланица.

Чланица удружења је појединачан град или општина. Конференција градова стога ради као служба за пружање услуга како за градоначелника тако и за управу и општинске политичаре. У важне задатке канцеларије спада вођење рачуна о томе да се Конференција градова не увуче у расправе и конфликте у оквиру појединог града или општине и да на тај начин постане „судија“.

ИВ - Структура и начин рада општинског удружења

Једном годишње се одржава Главна скупштина свих градова чланица, број гласова сваког града се усмерава према броју становника. Наиме, на сваких 10000 становника иде 1 глас, а затим на сваких додатних 10000 још по један глас. Сваки град може гласати само једногласно. Одлуке се доносе ¾ већином укупног броја гласова. То осигурава велику меру надпартијског карактера удружења. Скупштина се сваке године одржава у другом граду, како би се сви градови на овај начин „презентовали“ другим чланицама. Организацију врши канцеларија у договору са дотичним градом.

Удружењем управља Председништво, кога чине председавајући, два заменика и 10 других чланова. Председнишво се бира након општинских избора једном у 5 година. Његов састав је одређен у односу на мандате који поједине партије заједно имају у градовима чланицама. Председавање се мења сваких 5 година између две велике партије. Седнице председништва се одржавају сваких 6 – 8 недеља, а термини седница се утврђују годину дана унапред.

Упркос партијско-политички утемељеног састава председништва, дискусије у председништву су стручно оријентисане. Партијска политика или партикуларни интереси појединих градова не играју готово никакву улогу у саветовањима у Конференцији градова. Седнице председништва трају по правилу 3 сата. Документи за седницу се благовремено достављају, тако да чланови председништва могу да дају управи те документе на проверу и да им евентуално додају коментаре.

Како Конференција градова заступа велике градове као и градове средње величине, све групе градова треба да буду саобразно репрезентоване. Тако је 5 позиција у председништву резервисано за мање градове.

Удружење има Канцеларију, која има укупно 10 сарадника. То су руководилац и његов заменик који се бирају на 8 година. Ту су и три стручна референта, као и 5 чланова управе.

Стручну припрему одлука председништва врше стручни одбори. Тренутно их у Конференцији градова покрајине Рајнланд-Пфалц има 5. Њих стручно надгледа председавајући, његов заменик и 3 референта. Одбори су састављени према истим принципима као и председништво; по правилу њих чине политички службеници или чланови савета. Одбори заседају два пута годишње.

Поред тога постоји око 25 стручних радних група, који су отворени за сваки град члан и њих похађају радници у управи. И ове радне групе заседају по правилу два пута годишње. Канцеларија учествује у свих радним групама, но седнице припремају и спроводе сами чланови.

Из свеукупне веома плодне размене искустава између сарадника СКГО и госта из Немачке родила се обострана жеља да се настави сарадња, што ће пројекат ГТЗ-а подржавати уколико се он може смислено уврстити у друге пројекте СКГО. И надлежна референткиња за привредну сарадњу у немачкој амбасади је са уважавањем нагласила рад СКГО и спремност да даље подржава сарадњу.