12.12.2017.
Мрежа за пољопривреду и рурални развој – Најављен почетак ИПАРД програма
На шестом састанку Мреже СКГО за пољопривреду и рурални развој одржаном 1. децембра у Београду, присуствовало је више од 160 представника локалних самоуправа, RRA, удружења и министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Састанак је отворио помоћник министра Зоран Јањатовић, који је обавестио присутне о почетку ИПАРД програма и мерама које ће бити акредитоване. Први позив за меру 1 - улагање у физичку имовину пољопривредних произвођача (опрема, механизација) планиран је 15. децембра 2017. године, а у марту-априлу 2018. године планирана је реализација мере 3 - Подстицаји за прераду и маркетинг пољопривредних производа и производи рибарства.
Јањатовић је истакао је да су ИПАРД и Национални програм комплементарни и да инвестиција која се не финансира кроз ИПАРД, може кроз Национални програм/АПВ/локални програм, али не могу паралелно подстицаји из националног и АПВ/локалног програма за исту инвестицију. За ЛЕАДЕР меру, завршене су информативне радионице и најављено је финансирање кроз Национални програм од следеће године (израда стратегија партнерства и пројеката). Најавио је да ће рурална инфраструктура бити акредитована у новом програмском периоду 2021. - 2028.
Структура локалног буџета је таква да је око 80 одсто средстава било усмерено за унапређење конкурентности. Требало би да локалне самоуправе одаберу мере које нису покривене кроз Национални и АПВ. Нпр. веће улагање у руралну инфраструктуру и руралну економију. Унапређење директне продаје (локалне зелене пијаце, реконструкција у сврху директних пољопривредних произвођача).
Помоћник министра је изјавио да за ИПАРД из Министарства очекују максималну подршку од локалних самоуправа у процесу прибављања документације, јер је циљ да се до краја следеће године искористи 40 милиона евра, а специфичност ИПАРД-а је да потенцијални корисник не може ући у нову инвестицију, док стара није завршена тј. исплаћена.
Зоран Јањатовић је изјавио да су PSSS обучене за ИПАРД, а требало би и да локалне самоуправе буду у потпуности информисане и додао да је потребно да се са локалним самоуправама тј. са СКГО ураде информативне кампање у вези са Правилницима, документацијом, апликационим формуларом.
Представници ЛС су сугерисали да буде више радионица локалног карактера јер су пољопривредни произвођачи упућени на локалне самоуправе и очекују да добију све информације и од њих.
Слободан Живановић, шеф Групе за програмирање мера - Сектор за рурални развој МПШВ истакао је да је укупан буџет за локалне програме ЈЛС био 2,1 милијарду РСД за 2017. годину и повећање је за 15 одсто у односу на 2016. годину, што представља око 60 милиона еура за мере руралног развоја из националног/локалног/АПВ.
По његовим речима, највише су финансиране мере за унапређење конкурентности (1,2.3 и 4), а истакао је да треба обратити пажњу у наредном периоду на квалитет живота у руралним подручјима (рурална инфраструктура и млади), где 57 одсто општина има реализацију преко 50 одсто.
Живановић је изјавио да постоји велика разлика између планираног и реализованог, што у пракси значи да 100 одсто реализације буџета (Горњи Милановац, Жабаљ), док за 2-3 општине реализација од 103 одсто значи да нису добро пренете обавезе и да то се више неће толерисати.
Он је истакао да је квалитет програма на истом нивоу као у 2015. и 2016. години, а питање је да ли треба да буде промењен систем или не? Да ли да се ради овако или да се раде трогодишњи програми? Да ли да се да се укине обавеза давања сагласности на локалне програме од стране министарства, а да буде сагласност на известаје? Можда да се направи софтвер, ЛС добију сифру и уносе податке, а да министарство контролише.
Радивој Надлачки, специјални саветник министра говорио је о разграничењу националних мера руралног развоја и ИПАРД II програма. По његовим речима, у Националном програму су подстицаји за унапређење конкурентности, за очување и унапређење животне средине и природних ресурса, подстицаји за диверсификацију дохотка и унапређење квалитета живота у руралним подручјима (рурална инфраструктура, економске активности кроз подршку непољопривредним активностима, млади, спровођење активности у смислу додавања вредности кроз прераду, као и на увођење и сертификацију система квалитета хране, органских производа и производа са ознаком географског порекла на газдинствима) и подстицаји за ЛЕАДЕР.
Надлачки је истакао да ће ИПАРД обухватити средња и већа газдинства, а мања национални, локални и АПВ. Разграничење мера - производња млека граничне вредности од 20 - 300 крава (газдинство може да конкурише и са 5 крава, али на крају инвестиције мора да има барем 20 крава). Преко 300 крава само за стајњака и обновљиве изворе енергије. За инвестиције РГП која се баве производњом меса граничне мере за финансирање из јавних извора су: до 20 јунади у тову, до 150 оваца/коза, до 30 крмача, до 100 товљеника свиња, до 4000 пилића бројлера, а у ИПАРД-у 20 - 1000 јунади у тову итд.
Представници Министарства навели су неколико ствари за локалне програме: прва ствар је тачка 3 Програма, у којој се мора навести усклађеност са Националним програмом, са мером и којом из Националног програма, као и са ИПАРД мером и којом (што до сада није био случај). Где су наведени корисници на пр. физичко лице или правно лице не требају специфични критеријуми јер су наведени у тачки 7 или 8 Програма ( на пр. од 20 до 300 крава).
Предложено је треба кренути са израдом Програма када NPRR буде усвојен, мада програми могу да се шаљу и раније како би Министарство урадило контролу, пре него што се пошаље званично. У локалном програму могу се наћи мере које нису у Националном програму. Локалне самоуправе могу да финансирају своје мере које су из шифарника мера локалног програма, а ако су из националног програма, мере онда морају да имају специфичне критеријуме због ИПАРД програма.
Представници локалне самоуправе су подсетили на иницијативу да се дозволи да се средстава из закупа пољопривредног земљишта унесу у аграрни фонд или фонд за пољопривреду општине и прошири намена. Повраћај од 40 одсто, за општину Кула значи приход преко 100 милиона динара, а троши се строго у складу са наменом (заштита, уређење и коришћења). То значи нерационално трошење, а могао би барем један део да се користи за руралну инфраструктуру. Министарство је одговорило да ће видети да се у наредном периоду оваква инцијатива оствари.
