На финалној конференцији представљени резултати Програма „Подршка ЕУ инклузији Рома“

Ромска заједница је једна од најугроженијих заједница у нашој земљи, испред нас је дуг пут да се нашим суграђанима унапреди социо-економски статус, и зато је место, улога и капацитет локалне самоуправе за пуно спровођење политике инклузије Рома и Ромкиња високо на листи приоритета наше организације, изјавио је Никола Тарбук, генерални секретар Сталне конференције градова и општина (СКГО) на завршној конференцији Програма „Подршка ЕУ инклузији Рома – Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома“, која је одржана 3. марта 2022. године, у Београду. Програм који је финансирала Европска унија у оквиру ИПА 2016, трајао је од децембра 2017. до марта 2022. године, укупне вредности четири милиона евра.  

Говорећи о резултатима Програма генерални секретар СКГО је истакао да су у оквиру три компоненте постигнути значајни резултати, формирано је 10 нових мобилних тимова за инклузију Рома и Ромкиња, подржано је спровођење 10 оперативних планова за мобилне тимове, а 30 мобилних тимова је опремљено возилима и рачунарима. Тарбук је изјавио да је успостављен и пилотиран рад 10 локалних међусекторских координационих тела који су се бавили креирањем локалних политика и сарадњом локалних институција које требају бити укључене у политику социјалне инклузије Рома, израђено је 20 локалних акционих планова за инклузију Рома и Ромкиња, а више од 900 људи је обучено за рад на пољу социјалне инклузије.

„У оквиру грант шеме подржано је 36 локалних пројеката укупне вредности 1.9 милиона евра са фокусом на запошљавање, борбу против дискриминације и промоцију равноправности. Припремљено је 11 урбанистичких планова и подржана израда пројектно-техничке документације за 12 пројеката изградње комуналне инфраструктуре, а по први пут пружена је и подршка озакоњењу кућа у подстандардним ромским насељима“, истакао је генерални секретар СКГО.

„Најважнији резултат је што су резултати програма допринели унапређењу социо-економског положаја Рома и Ромкиња, као и изградњи капацитета и знања локалне самоуправе да дају свој допринос овом процесу. Желимо да помогнемо да локалне власти потпуно преузму одговорност за оне делове стратешких мера за инклузију Рома и Ромкиња за чије су спровођење задужене и да подржимо спровођење одрживог локалног оквира за потпуно спровођење политике инклузије Рома и Ромкиња“, рекао је Тарбук.

„За потпуно спровођење политика, потребна је координација много партнера, Владе, ресорних министарстава, Националног савета ромске националне мањине, покрајинске и локалне самоуправе, невладиног сектора и ромских удружења, наша организација ће у овом свеобухватном процесу наставити да буде партнер на ког ћете моћи да рачунате“, закључио је Никола Тарбук, генерални секретар СКГО.          

Леонета Пајер, шефица сектора И из Делегације Европске уније у Србији истакла је да ЕУ верује у једнаке шансе за све грађане, као и да је то нешто чему би требало да тежи свако демократско друштво.

"Верујемо да никада нећемо престати да се боримо за једнаке шансе за све грађане Европе и ван ње, без икакве дискриминације", казала је Пајер.

Нагласила је да живот функционише на локалу и да је због тога битно што је тим пројектом обухваћена управо та област, као и да је то један од разлога што га је Европска унија подржала.

Мирјана Ћојбашић, помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања казала је да су СКГО заједно са Министарством и осталим партнерима током претходне четири године допринело јачању локалних међуинституционалних механизама.

"Наизглед, цифре о којима говоримо нису велике, али да би остварили неке резултате, морамо кренути малим корацима отварати путеве, стварати механизме, стварати моделе, на основу којих ће и остале локалне самоуправе истим тим путем кренути и помоћи управо најосетљивијој популацији, у најчешћој ситуацији социјално угроженим лицима", истакла је Ћојбашић.

Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Нинослав Јовановић истакао је да је фокус пројекта био на запошљавању, становању и анти-дискриминацији.

Додао је да је то министарство неколико недеља раније усвојило Стратегију о социјалном укључивању Рома и Ромкиња, као и да је основало Одсек за унапређење положаја Рома и да би тај одсек требало ускоро да почне да ради у пуном капацитету.

Нагласио је и да се ради на запошљавању високо образованих Рома и Ромкиња, као и да је у првом јавном позиву у плану запошљавање њих 30 који ће посао добити на основу својих стручних квалификација и знања.

Председник Националног савета ромске националне мањине у Србији Далибор Накић истакао је да су резултати пројекта видљиви, мерљиви и да је њиме погођена суштина и прави смер у коме треба да иде процес унапређења положаја Рома.

"Ми смо увек говорили да је кључ за успешну интеграцију Рома заправо на локалу. Од локала све почиње и на локалу се све завршава. Неће онај ко има проблема са канализацијом да се обрати Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, него ће ићи у своју локалну самоуправу", истакао је он.

Накић је нагласио да је јако добро што је фокус пројекта стављен на запошљавање Рома и Ромкиња, а да су током његовог спровођења обишли 85 градова и општина у Србији и да су са многима потписали споразуме.

Објаснио је да је у процесу инклузије Рома неопходна снажнија подршка јавног мњења, и да на томе морају да раде сви заједно.

"Јако се разочарам када на друштвеним мрежама или у медијима чујемо неке лоше коментаре који се тичу инклузије Рома, као 'Ti Роми имају више права у Србији, него ми Срби'. Па није баш таква ситуација", казао је Накић.

Апеловао је на представнике локалних самоуправа да у изјавама за медије и у обраћањима јавности потенцирају на томе да је инклузија Рома двосмеран процес.

"Од овог процеса нема корист само ромска заједница, од овог процеса има корист друштво у целини. Много је боље да Роми буду порески обвезници, него да буду примаоци социјалних давања", истакао је Накић.

Наталија Матуновић Милошевић, менаџерка програма изјавила је да је Програм био веома комплексан и да се састојао из три компоненте.

Прва компонента односила се на јачање институционалних, институционалних и стратешких механизама за инклузију Рома на локалном нивоу, укључујући и подизање капацитета на локалу. Друга компонента била је грант шема у оквиру које је реализовано 36 пројеката са одрживим резултатима, са фокусом на запошљавању и антидискриминацији. Тема компоненте 3 било је становање, односно подршка изради урбанистичких планова, подршка за пројекте израде техничке документације за комуналну инфраструктуру, као подршка озакоњењу објеката у подстандардним ромским насељима“, изјавила је Матуновић Милошевић.

Душан Јовановић, координатор Компоненте 1 Програма представио је постигнуте резултате и истакао да је током реализације програма организован велики број обука и радионица, као и шест састанака Мреже за ромска питања.

Владимир Зафировић, координатор Компоненте 2 је истакао да је општи циљ грант шеме било јачање положаја ромске популације у локалним заједницама кроз имплементацију приоритетних национланих и локалних стратешких мера. Укупна вредност реализованих пројеката била је 1.989.278,32 евра, а током реализације 768 припадника ромске популације је охрабрено да приступе тржишту рада, 1027 Рома је информисано о могућностима запошљавања, док је запослено 103 особе од којих су 42 жене. Велики је био одзив на догађајима који су за циљ имали промовисање равноправности и антидискриминације ромске популације, а 652 Ромкиње су учествовале на пројектним радионицама, обукама и догађајима.

Игор Мишчевић, координатор Компоненте 3 је истакао да су главне активности на овој компоненти подржале израду урбанистичких планова, правну помоћ за озакоњење стамбених објеката и израду техничке документације за комуналну инфраструктуру. Подршку у изради урбанистичких планова добило је 11 локалних самоуправа, правну подршку у процесу озакоњења добило је 10 градова и општина, док је подршку за израду техничке документације за комуналну инфраструктуру добило 12 локалних самоуправа.